Category Archives: drama

romani zasnovani na psihološkim odnosima i sukobima između i unutar glavnih likova

Ako ostanem

Ceo roman Ako ostanem američke autorke Gejl Forman dešava se za vreme kome u koju je upala glavna junakinja posle saobraćajne nesreće. Sedamnaestogodišnja Mija krenula je jednog zimskog jutra kolima sa celom porodicom u posetu porodičnim prijateljima, kako bi iskoristili neplaniran slobodan dan. Ovo putovanje je šokantno prekinuo kamionet koji se zakucao u njihova kola.

Mama i tata su joj poginuli na licu mesta, sedmogodišnjeg brata joj odvoze u lokalnu bolnicu, dok Miju helikopter vozi u bolnicu u Portlend. Tamo joj kače gomilu cevčica, njene unutrašnje povrede su vrlo dramatične, mozak joj je nagnječen i ona je u dubokoj komi. Međutim, kao što se dešava u mnogim opisanim slučajevima kliničke smrti, njen duh izlazi iz tela i ona spolja posmatra sve šta se dešava s njom. I dok tako prati opštu pometnju koja je nastala oko nje, priseća se celog svog dotadašnjeg života, porodice, prijatelja i dečka.

Njeno detinjstvo i mladost su obeleženi ljubavlju prema muzici, posebno prema violončelu, za koji je spremala prijemni na prestižnom njujorškom konzervatorijumu Džulijard. Muzikom se bavio i njen tata, koji je svirao u lokalnom bendu dok nije dobio drugo dete, a onda je rešio da nađe stalan posao. Zahvaljujući muzici smuvala se sa godinu dana starijim Adamom, koji svira gitaru u lokalnom bendu Shooting Star, koji se nalazi na početku proboja. Baš tog dana kad je Mija stigla u portlendsku bolnicu, Adamov bend je trebalo da održi koncert u tom gradu.

Dok prolaze neizvesni sati u šok-sobi, okuplja se sva preostala Mijina porodica, njena najbolja drugarica Kim i ceo Adamov bend, a lutajući Mijin duh pokušava da donese odluku: da li da se vrati u telo i prihvati bol nastavka života bez najbližih članova porodice, ili da se priključi roditeljima? Kad bi samo znala šta joj se desilo sa bratom, možda bi joj to olakšalo odluku… a možda i ne bi, ako ispadne da se nije izvukao?

Ako ostanem počinje kao pomalo zaslađen prikaz jedne srećne skromne porodice u kojoj se svi vole i podržavaju. Ali već na 14. strani biva vrlo naglo i brutalno presečen udesom i opisom iskasapljenih tela, posle čega se pretvara u postepeno popunjavanje slagalice Mijinog dotadašnjeg života, kroz njene tužne flešbekove. Njena mlada i prilično nekonvencionalna porodica možda jeste atipičan primer nekonfliktnosti kakva se retko sreće u stvarnom životu, ali njena veza s Adamom je prilično džombasta, protkana napetostima i nespretna kao i sve tinejdžerske veze. Budućnost njihove veze je pod velikim znakom pitanja zbog Mijine ambicije da upiše Džulijard i Adamove da nastavi sa svojim bendom. Zbog toga je svet u koji bi Mija trebalo da se vrati – ako reši da se vrati – pored razdirućeg gubitka porodice, obeležen i sumornom perspektivom te veze. Tu su i neizbežne trajne fizičke posledice udesa po njeno telo: slezina je morala da joj bude hirurški odstranjena, posledice moždanih povreda su neizvesne, noga joj je gadno unakažena…

I zašto onda uopšte da se vraća? Šta je to za šta vredi živeti kada ti se desi tragedija kao Miji? Gejl Forman nas u ovom romanu vrlo emotivno i upečatljivo vodi kroz njene dileme bez lepog kraja. Niti je lako donositi odluke o sopstvenom životu, niti o sopstvenoj smrti; svaka odluka podrazumeva neki veliki gubitak. Zato ovaj roman može da se posmatra i kao potresan esej o granicama ljudske snage i bezgraničnosti bola.

(autorka kaže da je više od 200 puta preslušala ovu pesmu dok je pisala Ako ostanem)

FAVORITI

ženski lik: Brižna i odlučna Vilou, najbolja drugarica Mijine mame, koja preuzima bespogovornu komandu nad osobljem bolnice i omogući Adamu da poseti Miju u šok-sobi.

muški lik: Mijin tih i pristojan deda koji inače ne plače, ali joj u bolnici natopi kosu suzama i olakša joj odluku o odlasku.

epizodni lik: Dvojica – Piter i Sajmon, Mijini kolege iz međunarodnog dečjeg muzičkog kampa; Sajmon je gej klinac iz Engleske koji je obožavao da se s Mijom takmiči u violončelu, dok je Piter bio mladi kanadski trombonista koji je umro od raka limfnih žlezda.

odnos: Mija i violončelo.

scena: Prva fizička intimnost na početku veze, seks u najavi između Mije i Adama, kad se igraju da je telo onog drugog muzički instrument koji sviraju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-505-1862-5
izdanje na srpskom: Evro-Giunti, 2011.
originalno izdanje: Gayle Forman, If I Stay, 2009.
broj strana: 153

* * *

GEJL FORMAN (1970)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Ples u tami

Ples u tami irskog autora Pitera R. Prendergasta je fini topli roman nastao na osnovu predloška za školsku predstavu, koja je doživela veliki uspeh pa ju je autor razvio u roman. Glavni lik je srednjoškolka Džes koja vodi borbu na dva fronta: pokušava da se izbori s tragičnim gubitkom brata i da nađe svoje mesto u školskoj plesnoj grupi koja se urotila protiv nje.

Džesin brat Džejms je bio zvezda školskog ragbi tima, sveopšti miljenik učenika i nastavnika i ponos svojih roditelja: blag, dobroćudan, nesposoban za mržnju, sa fantastičnim osećajem za igru i slaba mesta u odbrani protivnika. Između njega i Džes od malih nogu je vladala bratsko-sestrinska ljubav koja se u njihovim tinejdžerskim danima ispoljavala kao odnos “pas i mačka”. Džes je bila fascinirana bratovom staloženošću, vedrinom i spokojem – osobinama koje su za njene pojmove na momente graničile s tupavošću. S druge strane, Džejms je u svojoj sestri video potencijal koga niko drugi nije bio svestan.

Kao što to obično biva s nesrećama, Džejmsova pogibija na motociklu došla je sasvim neočekivano i zatekla je celu porodicu nespremnu. Otac i majka su se od tuge pretvorili u “roditelje-ljušture”, kako ih Džes sada vidi. Ona oseća da sa bratom nije dovršila komunikaciju, i on joj se mesecima posle smrti vraća kao priviđenje s kojim vodi razgovore, tražeći od njega podršku u situaciji u kojoj se zatekla u školi, gde je postala žrtva ozbiljnog maltretiranja.

Nju je na zub uzela Luiza, najlepša devojka u školi i zvezda školske plesne grupe. Dok su ranije i Džes i Luiza bile deo iste ženske ekipe nerazdvojnih drugarica, u jednom trenutku Luiza je promenila ploču i nahuškala ostale devojke da izvrgnu Džes vrlo agresivnom psihološkom pritisku i iživljavanju, sa idejom da je izbace iz plesne grupe. Psihološko maltretiranje prerasta i u fizičko, kad se u njega uključi Luizin dečko Riči, lokalni krimos, kockar i siledžija. Tako bullying kome je Džes izložena postaje kompletan i sveobuhvatan, od sms poruka do lomljenja diskova uz koje se spremala za plesno takmičenje.

Luizina jedina podrška u školi su njena pouzdana drugarica Rona i novi učenik Alan, plašljivi smotanko kome se Džes dopada i redovno joj pravi društvo dok vežba za nacionalno takmičenje, u kome ona treba da nastupi zajedno sa celom školskom plesnom grupom. To plesno takmičenje je efektna dramska kulminacija romana, u kojoj će Džes razrešiti odnos sa svojim mučiteljkama, ali i s pokojnim bratom.

Ples u tami je prilično kratak roman, pisan u prvom licu, u kome su Džesine emocije zgusnute na samo 114 strana koje se brzo pročitaju, ali ostavljaju utisak koji traje još dosta vremena posle čitanja. Smireno, suzdržano i bez patetike, Prendergast nas iz Džesine perspektive vodi kroz tinejdžersku muku borbe za samopoštovanje i poziciju u neprijateljskoj grupi vršnjaka, paralelno sa bolnim razrešavanjem odnosa prema gubitku brata. Imaginarni razgovori s njim pomogli su Džes da i ona nađe mir i pribranost u kritičnim situacijama, te da postane svesna svojih kvaliteta. Brat joj je tako i posle smrti pomogao u odrastanju.

FAVORITI

ženski lik: Rona, devojka koja je dovoljno svoja da se odupre Luizinom pritisku da izopšti Džes, a u isto vreme i dovoljno dobro uklopljena i umrežena u društvo da svaki trač sazna momentalno.

muški lik: Džejms, pokojni optimista nesposoban da se uobrazi, koji je umeo da vlada situacijom i znao je da se nosi sa svojim kvalitetom.

epizodni lik: Alan, šonja koji je stisnuo petlju u kritičnom trenutku i zaustavio teror koji je Riči zaveo u školi.

odnos: Alan i Džes, tiho muvanje vođeno njegovom upornošću, brižnošću i savladavanjem straha.

scena: Dvoboj nogama Džes i Luize na završnom nastupu na nacionalnom plesnom takmičenju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-909-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Peter R. Prendergast, Dancing in the Dark, 2010.
broj strana: 114

* * *

PITER R. PRENDERGAST

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Rez!

Torstai je petnaestogodišnji momak čiji je životni san da postane filmski reditelj. On razmišlja u kadrovima i doživljava svet kao deo filma koji mu se dešava. Nezgoda je što taj film nije nimalo prijatan – roman Rez! finske autorke Hane Marjut Martile prikazuje Torstaijevu porodicu na rubu potpunog raspada. I mama i tata su teški alkoholičari, dok je Torstaijeva godinu dana starija sestra Tarina problematična tinejdžerka koja se druži s narkomanima, vodi maloletničku bandu i sa 14 godina je rodila dete nepoznatog oca, koje je odmah po rođenju dato na usvajanje.

Rođenje Tarininog deteta je delovalo kao zvono za uzbunu i roditelji Torstaija i Tarine pristali su da se podvrgnu terapiji antabusom, pilulama posle čijeg uzimanja telo tokom naredna 3-4 dana jako burno reaguje na alkohol. Međutim, uskoro su uveli običaj da antabus uzimaju samo ponedeljkom, kako bi u petak mogli da se zverski napiju. Tako se njihov život pretvorio u nestrpljivo iščekivanje petka, a tata je posle oduzimanja Tarinine bebe potpuno zanemeo i zakucao se u sofu iz koje ne izlazi i ne progovara ni reč.

Torstai spontano preuzima ulogu glave porodice, kao najtrezveniji i najodgovorniji u celoj situaciji. On prihvata specijalno zaduženje da snabdeva sestru kondomima i vodi računa da ona svako jutro ima kontraceptivnu pilulu kraj uzglavlja. Frka nastane kad ga Tarina obavesti da je, i pored svih tih mera predostrožnosti, ona opet trudna. Rođenje tog deteta bi do kraja razorilo porodicu, jer bi socijalni radnici imali mnogo razloga da im uvedu razne specijalne mere, a oduzimanje još jedne bebe ne bi podneli ni Tarina ni njen tata, koji je i sam bio odbačen kao beba.

Tarina je trenutno u vezi s Koljom, sitnim mafijašem poreklom iz neke ruske nedođije, i rešila je da ovaj put zadrži dete. Kolja želi da je oženi i upada im u kuću sa gomilom ukradenih stvari kao darovima za svakog, među kojima su najproblematičniji jedno malo crno štene – i flaša votke. To štene i ta flaša votke, doneta pre petka, dakle u četvrtak (četvrtak se inače na finskom kaže torstai), postaju okidač za eksplozivan razvoj situacije u kulminaciji romana.

Rez! je socijalna drama koja govori o veoma mučnim stvarima i ljudima koji se obično posmatraju kao društveni gubitnici. Svetlo u tom alkoholičarskom mraku bacaju Torstaijev entuzijazam i neugasli ostaci ljubavi koja ipak uspeva da opstane među članovima ove nesrećne porodice. Torstai je potpuno svestan depresivne porodične situacije, ali ne želi da ga socijalni radnici i okolina sažaljevaju. Trudi se da stvarima prilazi sa što manje emocija i na što operativniji način, usmeren na praktično rešavanje problema. No to nije nimalo jednostavno.

Atmosfera i rečnik romana uopšte nisu lepi ni prijatni: roditelji se međusobno biju čekićem; Torstai se potuče s majkom oko flaše votke, a Tarina joj se obraća izrazima kao što su “začepi, kravetino, i šljokaj”; na svakoj strani romana ima po nekoliko sočnih psovki. Ko ima želudac za takve stvari, ispod ove vrlo grube površine prepoznaće neuništivu potrebu za ljubavlju i želju da se ne odustane od snova.

Struktura romana povremeno oponaša filmski scenario i knjigu snimanja, opisujući kako Torstai vidi ono što se dešava. Posebna zanimljivost romana je što kroz njega sve vreme Torstai, koji pripoveda u prvom licu, upoznaje čitaoce sa raznim pojmovima iz filmske produkcije i teorije filma, kao i sa ostalim manje poznatim pojmovima i stranim rečima koje se pominju. Rez! je delo koje nudi mnogo razloga za čitanje svima koje interesuje kad se o teškim temama govori iz drugačijeg ugla.

FAVORITI

ženski lik: Moza, hipi tinejdžerka sa smešnim pletenicama koja volontira u centru za brigu o napuštenim životinjama i koja na prepad uvali Torstaiju jezik u usta.

muški lik: Torstai, pre vremena sazreli budući filmski reditelj koji, statistički gledano, ima izuzetno male šanse da uspe u životu kao dete iz autsajderske porodice, ali to ne umanjuje njegovu rešenost.

epizodni lik: Liza, socijalna radnica kojoj je dodeljena Torstaijeva porodica na staranje; ona se u romanu nijednom ne pojavljuje direktno, ali je Torstai često pominje i doživljava kao prvu osobu iz socijalnih službi s kojom uspeva da nađe zajednički jezik.

odnos: Torstai i Tarina, odnos u kome mlađi brat odgovorno vodi računa o blesavoj starijoj sestri i o njenoj kontracepciji.

scena: Završni okršaj Torstaija s majkom, iscrpljujuća bitka dva ravnopravna protivnika gonjena različitim vrstama očaja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 10

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-716-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Hanna Marjut Marttila, FILMI POIKKI! Ensi-ilta tänään torstaina, 2007.
broj strana: 221

* * *

HANA MARJUT MARTILA (1961)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Afrika

Kim, glavna junakinja romana Afrika, rođena je u Kanadi i u njoj je živela prvih 13 godina svog života. Njeno detinjstvo obeleženo je majčinom ljubavlju, ali i vrlo zbunjujućim odsustvom svih ostalih članova porodice. Osim majke, Kim nema više nikog svog: ni babe ni dede, ni tetke ni ujke, ni braću ni sestre. Ona čak nema pojma ni ko joj je otac, i strašno je muči pitanje zašto joj se on celog života nikad nije javio niti je pokušao da sazna nešto o njoj, a ni majka ne želi da joj o tome bilo šta govori. Priliku da nađe tražene odgovore Kim je dobila kad je njenoj majci novinarki dodeljen redakcijski zadatak da otputuje u Južnoafričku Republiku na tri meseca, baš za vreme letnjeg raspusta u Kanadi.

Put u Južnoafričku Republiku za Kiminu majku znači povratak u detinjstvo i ranu mladost koje je provela u gradu Kejptaunu i na rodnom ranču “Mlečni put”, negde u srcu te ogromne afričke zemlje sa komplikovanom istorijom. No to nije lak povratak: oko odlaska Kimine majke u Kanadu pre 13 godina u njenoj porodici je zakuvalo mnogo strasti, teške stvari su rečene i počinjene. Zato sada Kimin ujak pokušava da smiri napetosti koje izbijaju između njene majke i njenog dede na porodičnom imanju s električnom ogradom, gde svako nosi oružje i ume da puca.

Usred svega toga se zatekla Kim koja ništa ne razume, i potpuno joj je strana ta prašnjava zemlja. Ona samo želi da nađe oca i da shvati zbog čega je on potpuno iskulirao njeno postojanje. U toj potrazi joj pomaže Temba, sin porodične služavke, s kojim je Kim krenula u školu (kad je u Kanadi leto i raspust, u Južnoafričkoj Republici je zima i školska godina je u toku).

Tražeći oca i pokušavajući da razume zašto ju je ostavio kao još nerođenu ćerku, Kim će usput mnogo naučiti o Južnoafričkoj Republici. To je zemlja u kojoj su decenijama vladale rasne podele na belu manjinu koja je bila na vlasti, te na crnce i “obojene” (to su svi oni ostali: Azijati, Arapi, rasno mešani), koji su bili bića nižeg reda. Te podele su imale veoma tragične posledice po živote i sudbine mnogih ljudi, i to Kim svakodnevno otkriva. Zbog tih podela Kimin deda je u nastupu emocija uradio nešto veoma ružno, zbog čega ga celog života muči savest. Zbog tih podela Kimin ujak je pretrpeo jedan nezamislivo bolan gubitak. Zbog tih podela Kimin najbolji drug Temba je kao mali prisustvovao ubistvu svog oca, kog je policija nasmrt pretukla u njihovoj porodičnoj kući.

To su teške stvari s kojima se Kim vrlo direktno suočava tokom boravka u Južnoafričkoj Republici. Dok njena majka doživljava nervni slom zbog snimanja radio emisija o svim tim užasima koji su se dešavali, bela Kim pokušava da shvati zašto je crni Temba ne mrzi. I ne samo to, već je poziva da sedi s njegovom porodicom na suđenju očevom ubici.

Ovaj ozbiljan roman za ozbiljne čitaoce uvlači čitaoca duboko u dušu Južnoafričke Republike i grada Kejptauna, što je veoma zanimljivo geografsko iskustvo prilikom čitanja. A na toj lepoj kejptaunskoj razglednici postajemo svedoci istinski potresnih i uznemirujućih momenata, od elektrošokova u zatvoru do gladne dece koja trče za vozovima. Treba voditi računa o tome da ilustracija na naslovnoj strani ovog izdanja Kreativnog centra vrlo lako može navesti na pogrešan utisak da je reč o “detinjastoj” knjizi; ovo je knjiga o užasno odraslim stvarima koje se prelamaju kroz život deteta.

Na kraju ovog romana Kim će naći oca. Neće biti onakav kakvog je zamišljala, ali biće pravi. Samim tim, i sve druge stvari će dobiti smisao, a Kim će konačno razumeti i zašto je Temba ne mrzi i šta to sve ima zajedničko s njim.

Prikaze Afrike koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Tembina majka Leti, žena koja je doživela da joj policija ubije muža u prisustvu dece, a beli gazda spali kuću, i opet ume da ne mrzi.

muški lik: Om Pit, Kimin ujak, koji gubi ono što mu je bilo najdraže u životu krivicom vlasti u koju je verovao, a ipak ima snage da bude glavni porodični pomiritelj.

epizodni lik: Marika, Kimina prostodušna rođaka koja protestuje protiv roditeljskog autoriteta grickanjem noktiju.

odnos: Neodrživa ljubavna veza između Rijane i Hendrika, Kiminog oca.

scena: Razgovor om Pita sa Kim tokom vožnje u džipu, kada Kim uspostavi neočekivanu bliskost s ujakom i dobije potpuno novu dimenziju čitavog sukoba unutar južnoafričkog društva i svoje porodice.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-754-1
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Colleen Craig, Afrika, 2008.
broj strana: 237
ilustracije: Aleksandar Sotirovski

* * *

KOLIN KREJG

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: