Category Archives: vršnjačko nasilje

romani u kojima se prikazuje nasilje među vršnjacima

Ono što sam bio

Šesnaestogodišnji Hilari, dečak sa ženskim imenom, zbog lošeg uspeha treći put menja srednju školu, dospevši u strogi internat na istočnoj obali Engleske. Ni ova škola ne pobuđuje njegovo interesovanje, ali tokom časova fizičkog u prirodi on slučajno otkriva usamljenu ribarsku kolibu na obali, u kojoj živi Fin, lepuškasti dečak otprilike njegovih godina. Posle bakine smrti pre tri godine, nedruželjubivi Fin u kolibi živi potpuno sam, ne ide u školu i preživljava od ribolova i prodaje na pijaci. On ubrzo postaje Hilarijev idol i opsesija, pa ovaj koristi svaku priliku da beži iz internata i tajno provodi vreme sa ćutljivim i ćudljivim Finom. No u maloj sredini tajna ne može večno da ostane skrivena, pa Hilarijevi pohodi Finu izazovu podozrenje kod odraslih i podsmeh kod školskih vršnjaka. Komplikovana situacija se burno razrešava kad Hilari prenese Finu mononukleozu iz internata, što dovodi do klimaksa romana s tragičnim posledicama.

Višestruko nagrađivana američka autorka Meg Rozof smestila je radnju romana Ono što sam bio u depresivne primorske predele Istočne Anglije početkom šezdesetih godina prošlog veka, dodavši tako odnosu glavnih likova dramatiku zabranjenog voća. Ova kamerna priča o seksualnom i rodnom identitetu snažno je određena društvenom represijom, koja obeležava sumornu i kontrolišuću atmosferu internata Svetog Osvalda i otuđenu srednjeklasnu porodičnu sredinu iz koje potiče Hilari. Prilično jednostavnu radnju ovog ne osobito obimnog romana (184 strane) autorka vešto održava napetom kroz dozirano otkrivanje ključnih momenata, uz neočekivani obrt na kraju koji celoj priči daje još jedan nivo. Poseban kvalitet pripovedanja Meg Rozof su njena intimistička zapažanja iz ugla glavnog junaka (roman je pisan u prvom licu), kao i slikoviti opisi životnih ritmova pasivnih primorskih zabiti tradicionalne Engleske. Ovi opisi prirode izazivaju žive asocijacije na Aleksandra Sekulova, bugarskog majstora lirskih opisa mora, s tim što je Sekulov nenadmašni specijalista za magličasta treperenja leta na Mediteranu, dok nam Meg Rozof dojmljivo prenosi atmosferu natmurenih zimskih pejzaža na obalama Severnog mora.

Ostala autorska interesovanja u ovom romanu uključuju i teme o atraktivnosti nasilja i o varljivosti istorijske istine (“…u to vreme ja sam mislio da je istorija potpuna i istinita zbirka činjenica. Sada shvatam da je samo priča, jedna od mnogih, ili da je tek deo od mnogih delova nekoliko različitih priča…”), uz zapažanje autorke da je dečacima u školi zanimljiviji mračni srednji vek nego renesansa i prosvetiteljstvo, upravo radi toga što ih nasilje i destrukcija intrigiraju više nego racionalnost i kreacija.

obala Severnog mora

Ono što sam bio je delo s nekim pomalo čudnim autorskim odlukama, pa tako nije baš jasno zašto je Meg Rozof izabrala da njen narator bude Hilari kao stogodišnjak koji svodi životne račune u dalekoj budućnosti 2046. godine, a nije uvek jasno ni šta zapravo znače boldovana životna pravila koja su povremeno umetnuta u njegovu naraciju. Sâm Hilari nije lik koji izaziva automatsku identifikaciju čitaoca, ali njegova mlakost dodatno naglašava Finovu harizmu koja snažno vozi ovaj roman. Iako možda žanrovski neće interesovati širok krug čitalaca, uz ovako upečatljiv i mističan centralni lik, maestralni jezički i pripovedački stil i mudre opservacije o životu i čovečanstvu, Ono što sam bio svakako će pružiti bogat čitalački doživljaj onima koji vole mračne intimističke priče.

muški lik: Najlakše bi bilo ovde reći Fin, ali i Hilari je zanimljiv lik, koji u romanu prolazi kroz razvoj od bezvoljnog konformiste do samostalne i preduzimljive kopije Fina.
ženski lik: Najvažniji biološki ženski lik ne smem ovde da pomenem, kako ne bih morao da koristim spoiler alert. Ali da, na nju mislim…
epizodni lik: Ris, Hilarijev mazohistički cimer iz internata i njegova patetična golumovska senka, za koga se na kraju ispostavlja da je bio možda jedini Hilarijev prijatelj i saveznik, iako ga je ovaj kinjio u svakoj prilici.
odnos: Fin i Hilari, lider i sledbenik, original i imitacija.
scena: Boravak u pećini na litici, u koju je Fin odveo Hilarija nakon što je ovaj zamalo poginuo prilikom uspona.
zanimljivosti: Ravni priobalni predeli Istočne Anglije zaista tonu i nestaju pod talasima Severnog mora, kao što i u romanu more tokom vremena potpuno opkoli Finovu kolibu, a njegovo poluostrvo prvo pretvori u ostrvo, a zatim i u plitko morsko dno.

emocije: 8
zabava: 7
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Meg Rozof (1956)

* * *

OPŠTI PODACI

autoka: Meg Rozof
naslov: ONO ŠTO SAM BIO
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0498-3
format: 20 cm
broj strana: 184
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana:  Aleksandra Nina Knežević
prevod sa engleskog: Ivana Đurić Paunović
originalno izdanje: Meg Rosoff, What I Was, 2007.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Početak nečeg velikog

Iva je pametna srednjoškolka koju drmaju razne stvari karakteristične za uzrast, uz povećanu količinu sanjarenja i smanjenu količinu samopouzdanja. U jednom trenutku roditelji je upute da potraži podršku psihologa, a kupe joj i hrta Spasu kao priliku da vežba odgovornost.

Početak nečeg velikog još je jedno prozno ostvarenje Ivane Lukić za mlade koje je teško definisati kao roman u klasičnom smislu. No za razliku od (Ne) pitaj me kako sam, koja je bila kolaž raznih kratkih formi karakterističnih za smartfonski ekosistem generacije čiji glas je predstavila, nova knjiga iste autorke ipak poseduje narativnu strukturu, u smislu da hronološki prati jedan bitan deo života jedne domaće tinejdžerke iz srednje klase. Međutim, ni po čemu drugom nije klasičan roman. Uopšte nema dijaloge, a svaka strana je podeljena na dva dela: gornji deo u kome je predstavljeno nešto iz unutrašnjeg sveta fantazije glavne junakinje Ive, i donji u kome se nalazi kratak dnevnički zapis i utisak iz sveta realnosti. Kad se preklope zajedno, gornji i donji deo svake strane, fantazijski i bihejvioralni, daju precizan 3D psihološki portret glavne junakinje.

Ivin svet vrti se oko nekih bitnih ljudi: u porodici su to brižni, mada ponekad nespretni roditelji, draga baba Mica, svakako i Rada, bliska polusestra preko tate; tu su i dve najbliže drugarice, ali i drug Petar sa kliznim statusom u Ivinom intimnom životu. Ivine glavne brige u tom okruženju vezane su za svima prepoznatljive stvari: postavljanje ciljeva, potraga za verom u sebe i životnom vizijom, ponovno otkrivanje komunikacije sa roditeljima na koje počinješ sve više da ličiš, prihvatanje sopstvenog tela i izgleda, isprobavanje ljubljenja i dešifrovanje seksa. Takođe, tu su i neke sasvim specifične frustracije, recimo zbog toga što tvoje kuče na slikama dobije više lajkova nego ti, i što nijedan tvoj selfie ne uspe da dobaci trocifren broj lajkova.

Budući da je u kovitlacu svega toga Iva u jednom trenutku malo izgubila kompas, roditelji je šalju kod Superženice, psihološke savetnice za probleme odrastanja, koja pomogne Ivi da malo prikupi konce i ohrabri je na dalje samostalno istraživanje života i odgovornosti. Ivin razvoj je centralna tema, a u okviru toga je komunikacija Ive i Superženice prikazana kao lep primer dobre prakse, tako da ovoj knjizi može da se priđe i kao malom psihološkom priručniku, s nekoliko zaista korisnih saveta i ideja. U lik Superženice autorka je prirodno unela dosta sopstvenog iskustva iz prakse školskog psihologa, što svemu daje neophodnu autentičnost i ubedljivost, uz dobrodošlu dozu nenametljive edukativnosti.

Najbitniji vaspitni element u Ivinom životu su svakako roditelji, koji su ponekad skloni nespretnim reakcijama, ali se zaista trude oko ćerke i stalo im je do nje. Imajući to na umu, a uz novostečeno samopouzdanje, Iva u jednom trenutku oseti je da je došlo vreme za dalji rast, pa zatraži od njih veći stepen poverenja. Pored te stalne komunikacije s roditeljima, njeni bitni vaspitni izvori su i baba Mica, koja je uči staloženosti i penzionerskom kuliranju, te starija polusestra Rada, koja joj je autoritet u stvarima poput seksualnog odrastanja. Upravo je Rada ta koja je uvek govorila da će Iva biti dobar kapetan broda, kad se jednom na svom jedrenjaku otisne u nešto veliko. Kad zaplovi u samostalnost.

Početak nečeg velikog je mali lirski dnevnik jedne nesigurne tinejdžerke koji može da posluži i kao topao motivacioni poster za sve mlade s teškoćama u odrastanju. Za iskričave ilustracije na svakoj strani zaslužna je Marica Kicušić.


video intervju Knjigoskopa s autorkom

muški lik: Petar je Ivi baš nedostajao dok je trajao prekid komunikacije; nema veze što se ne loži baš na školu i što se plaši nasilnika, ali bez njega je dosadno.
ženski lik: Superženica je ovde nadahnuće i katalizator razvoja, snabdevajući Ivu korisnim predlozima za bolje mentalno funkcionisanje, pa dobije i sladoled u znak zahvalnosti.
epizodni lik: Baba Mica uči unuku Ivu da igra karte i pritom se nimalo ne sekira da li dobija ili gubi, pokazujući tako Ivi alternativne sisteme vrednosti.
odnos: Iva i tata ne razgovaraju baš mnogo, jer se u tome prilično slabo snalaze, ali imaju stalnu potrebu za makar nekim vidom kontakta, kao potvrdom da je sve u redu.
scena: Kad Iva i Petar pokušaju drugarski seks ne bi li demistifikovali taj čin, pa stvari krenu pogrešno.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Ivana Lukić (1977)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Ivana Lukić
naslov: POČETAK NEČEG VELIKOG
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0491-4
format: 14×21 cm
broj strana: 98
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Marica Kicušić

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Time After Time

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu

Dvanaestogodišnja Moli i njezina najbolja drugarica Bet postaju polusestre nakon što im se samohrani roditelji smuvaju međusobno. Prilagođavanje na novu situaciju ne ide lako, pogotovo uz Betinu stalnu tugu zbog toga što nije upoznala svoju pravu majku, koja je tragično stradala odmah posle porođaja. Jednog dana njih dve slučajno otkrivaju tajanstvenu prodavnicu iz koje jedna vrata vode u prošlost – u 1984. godinu, kad su obema majke bile tinejdžerke. Shvativši novonastale okolnosti, Bet postane opsednuta time da sretne i upozna svoju majku Fionu, pa makar i kao trinaestogodišnjakinju. No potraga za Fionom biće puna raznih iskušenja, a i u dobru i u zlu uz Bet će biti njena nerazdvojna Moli. Usput će i Moli shvatiti da njezina majka nije bila baš tako beskonfliktna tinejdžerka kao što voli da se predstavlja.

Džudi Kertin je autorka vrlo popularnih serijala o Alis i Megan, te o Ivi (oba serijala kod nas sistematično objavljuje Kreativni centar). Time After Time, koji je prvobitno trebalo da bude roman za sebe, brzo je pokazao potencijal za novi serijal, takođe zasnovan na drugarstvu devojčica pred-tinejdžerskog uzrasta, ali ovaj put s elementom putovanja kroz vreme. Ova vremeplovna igra pruža obilje mogućnosti za zabavu, otkrivanjem toga u koliko mnogo komičnih detalja se ne tako davna prošlost razlikovala od sadašnjosti. Autorka to ne propušta da iskoristi, dajući time dovoljno relaksirajućih momenata u ovom možda i najemotivnijem romanu u svom dosadašnjem opusu.

Prva situacija u kojoj Džudi Kertin dobro protrese emocije svojim čitaocima jeste doseljenje Bet i njenog oca kod Moli i njene majke. Iako na prvi pogled nema ništa lepše nego da dve najbolje drugarice počnu da žive zajedno kao sestre, ova nova konstelacija porodičnih odnosa donosi obema dosta bolnih trenutaka i iskušenja. Uhodavanje ove proširene porodice uopšte ne teče glatko, što nam autorka pokazuje kroz mnoštvo sitnih životnih detalja i situacija, vrlo dirljivih, a na trenutke i potresnih. No prava plima emocija se sprema tek kasnije, kroz Betino uzbuđenje tokom potrage za majkom tinejdžerkom, a pogotovo u scenama kad je zaista pronađe. To je deo romana koji je preporučljivo čitati uz maramicu negde pri ruci. Od Džudi Kertin nismo očekivali ništa manje od jedne pitke i zanatski korektno napisane avanture protkane ženskim drugarstvom, ali zahvaljujući nekim zaista briljantnim scenama Time After Time pruža nam i mnogo više, uspevajući da nas istinski uzdrma.

Kilkeni, gradić u Irskoj kamo glavne junakinje odvede potraga za Betinom majkom

muški lik: Stidljivi Džek, mladi radnik u prodavnici nameštaja u prošlosti, trpi ponižavanja od svog kolege s posla i ne usuđuje se da priđe devojci koja mu se sviđa, sve dok se Moli i Bet malo ne umešaju.
ženski lik: Bet je ovde zapravo centralni lik, strastveno želeći da popuni bolnu prazninu usled nemanja nikakvih uspomena na svoju majku.
epizodni lik: Džoan Lihi, zlobna učiteljica iz jedne škole iz prošlosti, uživa da svoje učenike ponižava i izvrgava javnom sramoćenju, ali će joj Moli i Bet malo zabiberiti čorbu.
odnos: Kao što je Bet centralni lik, tako je i njen odnos prema mami Fioni centralni odnos ovog romana – u prvom delu kroz nedostajanje, a u drugom kroz uspostavljanje tog odnosa, ali na neočekivanom, vršnjačkom nivou.
scena: Piknik na reci i zbližavanje Bet i Fione, pogotovo scena kad buduća majka raščešljava mokru kosu svojoj budućoj ćerki, pri čemu samo Bet zna koja je prava veza između njih dve.
zanimljivosti:
Posebno je zabavno zapažanje autorke da pre tri decenije još uvek nisu postojali koferi na točkiće, iako nije bilo nikakvog razloga ni tehničkih prepreka da budu izumljeni još vekovima ranije. Zaista, potpuno je neverovatno da je jednoj toliko prostoj ideji trebalo toliko dugo da nekome padne na pamet.
Činjenicu da 1984. godine nisu postojali mobilni telefoni Bet i Moli domišljato koriste kako bi besplatno putovale vozom, ubeđujući zbunjene konduktere da je to što drže u rukama eksperimentalni sistem za elektronske rezervacije karata.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džudi Kertin

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Džudi Kertin
naslov: TIME AFTER TIME
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0471-6
format: 14×21 cm
broj strana: 164
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Aleksandra Nina Knežević
prevod sa engleskog: Danijela Mihić
originalno izdanje: Judi Curtin, Time After Time, 2016.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Mrzim avanture!

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolji avanturistički roman za decu

Devetogodišnji Laza je odličan učenik i sve mu ide u školi osim fizičkog. Potpuno je izgubljen slučaj za sve vrste sportskih aktivnosti. Na njegov užas, otac ga preko letnjeg raspusta upisuje na kamp u prirodi, zloslutnog naziva Avanturijada. Deca su u tom kampu podeljena u takmičarske timove, a Laza je dospeo u tim Tigrova. Osim njega, u Tigrovima su i proždrljivi Smoki, umišljeni Viktor, nadobudna Kaća i fensi drugarice Tea i Tijana. Prva dva dana u kampu su potpuna muka i trauma – čega god se dohvati, trapavi Laza svom timu donosi čistu propast, obrukavši se u svemu od fudbala do spusta sa litice. Međutim, kao dobar i požrtvovan drug, postepeno stiče simpatije ostalih, pa čak i Kaće, kojoj spasava omiljenu lutku kad je upala u vodu. Na završnom takmičenju Laza svojom domišljatošću ipak uspe da donese pobedu Tigrovima na Avanturijadi i svi počnu da ga obožavaju.

Mrzim avanture! je za Džeklin Vilson prilično netipičan roman: glavni junak je dečak; nema problematičnih i disfunkcionalnih porodica; ali zato ima avanturističkih scena i situacija u prirodi. Sve ove vrste odmaka od svog poznatog terena autorka je ovde izvela sasvim uspešno i funkcionalno, pa je tako ovaj roman za mlađe osnovce jednako zabavan i uzbudljiv kao i bilo koji drugi iz njenog opusa namenjenog tom  uzrastu, samo su tematski akcenti donekle drugačiji. Ovde je u prvom planu izlazak iz komforne zone, lična hrabrost, odnos prema telesnom i motoričkom razvoju, uspostavljanje timskog duha, kao i druge teme koje se odnose na socijalizaciju šeprtljavka. Neke druge stvari su pak zajedničke i ovom i ostalim romanima Džeklin Vilson: vršnjačko zadirkivanje, drugarstvo, borba za prihvatanje svoje drugačijosti.

Koliko god se ljutio na roditelje, pogotovo na oca, što je doveden pred tako ogroman izazov kao što je kamp pod nazivom Avanturijada, Laza na kraju shvata da mu se tog leta ne bi desilo ništa zanimljivo da je bilo po njegovom i da je ostao kod kuće ispred televizora, kao i da roditelji mogu da za svoje dete urade korisnu stvar čak i kad postupe suprotno njegovim željama. Mrzim avanture! može da posluži kao dobar podsticaj i ohrabrenje svakom detetu koje se kao Laza plaši da izađe van četiri zida i prihvati izazovnih zadataka, pa bi roditelji trebalo da iskoriste tu mogućnost, pogotovo što se ovaj roman lako i brzo pročita.

muški lik: Bucmasti Smoki, sa svojim zalihama slanih i slatkih grickalica, opušteno je, spontano i dobrodušno dete bez kompleksa, svesno svojih mana, ali i vrlina.
ženski lik: Kaća voli da bude zvezda, ali ume i da pokaže zahvalnost i odanost.
epizodni lik: Iskusni instruktor Vlada se pokazuje kao dobar sportski pedagog i ono što se danas zove omladinski radnik.
odnos: Laza i Kaća počnu svoje učešće u kampu tako što mu se ona izruguje i namešta mu blamove, ali on postepeno zadobije njeno poštovanje, pa čak i detinje simpatije.
scena: Razgovor Laze i instruktora Vlade o ljudskim strahovima i fobijama, gde veliki Vlada priznaje da se plaši malih crva i glista.
zanimljivosti:
Za razliku od drugih knjiga Džeklin Vilson, koje su prvo napisane kao knjige, a tek onda kao TV serije, ovde je bilo obrnuto: prvo je dobila poziv da napiše scenario za seriju, a onda joj se Lazina priča učinila toliko interesantnom da ju je objavila i kao knjigu.
Ova knjiga je napisana 1995. godine, kada je glavno sredstvo odvlačenja dece od fizičkih aktivnosti bio televizor. Danas TV više ne igra tu ulogu i bilo bi zanimljivo videti šta bi se sa Lazom dešavalo u vreme smartfona i video igrica.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

 

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džeklin Vilson (1945)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Džeklin Vilson
naslov: MRZIM AVANTURE!
izdanje na srpskom: Odiseja, 2017.
ISBN: 978-86-7720-145-6
format: 14×20 cm
broj strana: 112
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Tihomir Čelanović
prevod sa engleskog: Marija Vukosavljević
originalno izdanje: Jacqueline Wilson, Cliffhanger, 1995.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Gusari s ledenog mora

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji avanturistički roman za decu
– najbolji punoletni ženski lik
– najboljeg negativca

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji maloletni ženski lik

Devojčica Siri živi sa ostarelim ocem i mlađom sestrom Miki na jednom od ostrva u ledenom arhipelagu na severu, čiji stanovnici strepe od opakog gusara Beloglavog, koji pljačka ostrva i odvodi decu da rade u njegovom rudniku. Jednog dana Beloglavi otima i Miki, za šta se Siri oseća krivom i polazi u očajničku potragu sa sestricom. U toj potrazi niko se ne usuđuje da joj pomogne, sve dok na jednom brodu ne upozna krupnog mornara Fredrika, kome je Beloglavi pre mnogo godina takođe oteo mlađu sestru. Siri i Fredrik prolaze kroz razne nevolje na putu do ostrva na kome je baza Beloglavog, ali tamo ih gusari oboje zarobljavaju. Siri nateraju da radi u rudniku uglja zajedno sa iscrpljenom Miki, a Fredriku daju rok od tri dana da razmisli da li će se priključiti gusarima ili će ga streljati. Siri dobija specijalni zadatak da svakog dana sortira iskopane komade uglja i da najtvrđi komad odnese Beloglavom, koji želi da ga u specijalnoj mašini pretvori u dijamant. U ovoj beznadežnoj situaciji pojaviće se neočekivani saveznici: Golubica, čuvarka dece-robova, kao i zlostavljana vučica upregnuta u mašinu za pravljenje dijamanata.

Frida Nilson je autorka mojih omiljenih romana o devojčici Hedvigi i s velikim poverenjem uzeo sam na čitanje njen najnoviji roman. Međutim, posle lepršavosti dogodovština osmogodišnje Hedvige nikako nisam očekivao ovako mračno i ozbiljno štivo za starije osnovce. Gusari sa ledenog mora su priča smeštena u zaleđeni svet u kome vladaju zima, siromaštvo, glad, strah i očaj. Ipak, i u takvom svetu, ispunjenom okrutnostima raznih vrsta, autorka ostavlja dovoljno prostora za ljubav, nežnost i odanost, kreirajući svet veoma nabijen emocijama.

Žanrovski je ovaj roman prilično teško definisati. Svakako, to je delo fantastike, s nekim izmišljenim životinjama i bićima kao što su morske sirene (pritom, sirene ovde nisu zavodljive lepotice, već više podsećaju na masne morževe). Na početku romana nalazi se mapa izmišljenog arhipelaga koji je poprište radnje, i ta mapa i sirotinjski ribarski milje sa tih ostrva veoma podsećaju na trilogiju Ursule Legvin o Zemljomorju, kao i na druga popularna dela epske fantastike zasnovana na mapama i srednjovekovnoj sirotinji. Jedino što kod Fride Nilson nema nikakve magije, čarobnjaka, zmajeva ni tinejdžera obdarenih nadnaravnim sposobnostima, ali zato ima čudnovatih izuma, mehanizama sa zupčanicima i gomila uglja, što vrlo vuče na steampunk – osim što ovde ništa nije na paru, morem se ne putuje parobrodima već jedrenjacima, a ugalj nije gorivo već sirovina za pravljenje dijamanata.

U ovaj prilično originalno postavljen ambijent autorka je smestila jednu ozbiljnu avanturističku dramu bez natprirodnih dešavanja (ako izuzmemo Sirino neobično preživljavanje utapanja u ledenom moru), ali sa jako puno ličnih borbi, dilema, sumnji, osećanja krivice, samooptuživanja, strahova, teških odluka i bola. Sve je čudno u vezi s ovom knjigom, ali opet nekako divno i sa dozom tuge. Čudnovat je odnos Siri i bebe sirene koju pronalazi, kao i između bebe i majke-sirene. Čudnovata je i dirljiva ljubavna priča Sirinih i Mikinih roditelja: njihov otac je bio duplo stariji od majke, koja je umrla nedugo posle rođenja Miki, i taj gubitak je Siri i njenom ocu učinio Miki još voljenijom. Mnoga deca u tom svetu su bez bar jednog roditelja, koji su stradali u borbi za svakodnevnu egzistenciju, kao žrtve siromaštva, bolesti i tragičnih incidenata u susretu sa surovom prirodom.

Nasilje je posebno značajna tema romana, a pojavljuje se kao nasilje ljudi nad ljudima i ljudi nad drugim stvorenjima. Beloglavi tera decu da za njega kuluče u neljudskim uslovima u rudniku i te scene sa decom u rudniku su istinski potresne. Stanovnici arhipelaga su surovi prema mladuncima vukova koje otimaju od majki i prodaju bogatašima za vuču sanki. Ribari hvataju bebe morskih sirena da od njihove meke kože prave novčanike. Sirin drug Ejnar maltretira mladunče jedne velike ptice, ne bi li ga dresirao da mu lovi ribu. Kroz ceo roman provejava autorkina naklonost prema životinjama, deci i svima koji su zlostavljani, što najbolje dolazi do izražaja kroz postupke Siri, koja je spremna da se zbog odnosa prema životinjama zakači i s onim malobrojnim saveznicima u svojoj neizvesnoj avanturi.

Roman obiluje slikovitim epizodistima, kroz koje autorka iznosi svoja etička i ekološka razmišljanja o borbi za opstanak. Posebno su zanimljive njene misli o životinjskom u ljudima, o tome kako je čovek sklon da poživinči u surovoj sredini, ali i o tome kako i posle najtežih iskušenja i najlošijih odluka postoji kapacitet za iskupljenje i spas duše. Gusari sa ledenog mora je surova hardcore zimska bajka ispunjena škripanjem leda, mlečnom maglom i zaleđenim ribarskim mrežama, koja duboko preispituje suštinu ljudskosti u naturalističkom okruženju i pronalazi odgovor u ljubavi, brizi za druga živa bića i uživanju u pesmi strnadice.

muški lik: Beloglavi, zlostavljač dece opsednut fiksidejom o proizvodnji dijamanata, koji nije primetio kako je od deteta koje se grozi nasilja izrastao u bezosećajnog i poremećenog mračnjaka.
ženski lik: Golubica je kao kidnapovano uplašeno dete izborila svoju slobodu od rudnika tako što je pristala da glumi ćerku Beloglavom i da stražari nad drugom decom, a taj svoj gubitak duše pokušava da kompenzuje nežnošću prema zlostavljanoj vučici Beloglavog.
epizodni lik: Ejnar, dečak koji je spasao Siri život i doveo je kući da se oporavi, toliko je opterećen željom za izlazak iz siromaštva da ne ume uvek da postavi jasne etičke granice.
odnos: Fredrik i Siri, džin i dugmence, povezani time što su oboje zbog svoje detinje obesti u jednom trenutku skrivili strašnu sudbinu svojih mlađih sestara, pa su se udružili u očajničkom pokušaju da se iskupe.
scena: Epizoda sa bebom sirenom daje poseban ugođaj celom romanu – da nije toga, ovo bi bila suva realistična drama, uzbudljiva i potresna, ali prilično obična i “ovozemaljska”; međutim, ubacivanje scene sa bebom sirenom daje celom romanu jedan začudan poetski ton, a humanističku potku cele priče diže na spiritualni nivo.
zanimljivosti: Ostrva u arhipelagu koji je izmislila Frida Nilson imaju vrlo originalna imena – vidi mapu.

emocije: 10
zabava: 9
stil: 10
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Frida Nilson (1979)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Frida Nilson
naslov: GUSARI S LEDENOG MORA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0422-8
format: 13×19 cm
broj strana: 304
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Aleksander Janson
prevod sa švedskog: Svetlana Tot
originalno izdanje: Frida Nilsson, Ishavspirater, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image