Category Archives: Kreativni centar

naslovi izdavačke kuće Kreativni centar

O dugmetu i sreći

Mali Jovan ima cerebralnu paralizu i oseća se vrlo usamljeno kao drugačije dete u školi, pa počinje da se druži s jednim nasmejanim dugmetom. Kad u nastupu neraspoloženja baci dugme kroz prozor, otkriva novu drugaricu, Milicu, koja mu je poklonila dugmad sa svoje odeće da ga uteši. Milica prolazi kroz teške trenutke jer je njen tata našao drugu ženu, pa joj druženje s Jovanom pomaže da se nosi s tugom. Ona uskoro postaje centar Jovanovog sveta i izvor njegove sreće i inspiracije, sve dok ne počne da mu se poverava o svojim simpatijama. Već na pragu puberteta, Jovan se tako suočava s prvim ljubavnim lomovima.

Kratki roman Jasminke Petrović O dugmetu i sreći u poslednje vreme srećno je povezan s međunarodnim uspehom filma Zlogonje Raška Miljkovića, za koji je kao predložak poslužila embrionalna verzija ove knjige (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005). Upravo je uspeh Zlogonja ponukao autorku da napiše novu, proširenu verziju, sa dosta dodatih dešavanja i dijaloga, čime još uspešnije uvodi čitaoce u intimni svet malog Jovana i u razvoj njegovog odnosa s Milicom.

U ovoj verziji dobijamo mnogo bolji uvid u socijalnu dinamiku Jovanovog okruženja. Upoznajemo refleksiju Jovanovog stanja na porodičnu situaciju, uticaj na karijere njegovih roditelja i njihove privatne odnose. Jovan ima sreće da živi u podržavajućem okruženju, ima normalnu komunikaciju sa roditeljima, a i školsko okruženje je prilično benevolentno, mada ne preterano zainteresovano da zaviri s druge strane Jovanove posebnosti. Njega uredno zovu na dečje žurke i rođendane, ali Jovanu to ne pričinjava posebnu radost jer na takvim događajima obično završi u ulozi živog čiviluka i pridržavaoca tuđih stvari. Predškolska deca porodičnih prijatelja obožavaju Jovana kao poligon za parkour, što njemu iz razumljivih razloga takođe ne prija.


trejler za Zlogonje

Jovan se hrabro nosi sa svojim telom, ali neka ograničenja prosto ne može zaobići. Suočenje s time ponekad izaziva krize, pa tako ovde prisustvujemo njegovim nastupima besa prilikom sudara probuđene seksualnosti i svesti o svom fizičkom ograničenju. Interne konflikte i opsesije Jovan izražava kroz svoje originalne kreacije, kratke pričice i šašave pesmice. Poput glavnog junaka Skroz istinitog dnevnika jednog povremenog Indijanca, i Jovan se protiv oporog ukusa stvarnosti bori humorom i stvaralaštvom. Humor je zaista dobar amortizer, a Jovan je otkrio još jedan – ljubav. Svestan da svako od nas ima mnogo toga što si ne može priuštiti, Jovan shvata da razmena pozitivnih osećanja sa ljudima do kojih ti je stalo zapravo predstavlja suštinsko bogatstvo.

U ovoj proširenoj verziji uspešnog romana O dugmetu i sreći, Jasminka Petrović je još jednom pokazala svoje ubedljivo umeće i hrabrost da “uđe u glavu” deteta i prikaže slojevitost sveta iz njegove perspektive, koja je u ovom slučaju vrlo specifična. Zadržavši sve kvalitete iz prvobitne verzije, ovde je uspešno nadogradila i one kvalitete koji su u toj verziji bili samo u naznakama.

muški lik: Jovan je svakako centralni lik, svestan svog trajnog fizičkog hendikepa, ali uporan u želji da uživa u svemu ostalom.
ženski lik: Jovanova majka je ostavila po strani umetničku karijeru kako bi se posvetila ulozi personalnog asistenta svog sina.
epizodni lik: Kobra, školski siledžija s tetoviranim zmijama, pokazuje svoju duševnu stranu kad upozna Jovanov humor (čime podseća na preobraćenje Crnog u romanu Sve je u redu iste autorke).
odnos: Prilično je zanimljiv odnos Jovanovog oca prema sinu: zdušno ohrabruje sinovljevo stvaralaštvo i iskreno je zainteresovan za njegove kreacije, ali nekad ni njemu nije lako da shvati koliko mnogo stvari je Jovan lišen.
scena: Izlet brodom s Milicom i njenim prvim dečkom, na kome Jovan fascinirano posmatra mešanje reka na ušću.
citat: “Neki ljudi baš imaju sreće! Evo, na primer, ja.” (zaključuje Jovan svoju priču)

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Jasminka Petrović (1960):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jasminka Petrović
naslov: O DUGMETU I SREĆI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0599-7
format: 15,5×21 cm
broj strana: 75
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Dobrosav Bob Živković

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Super faca

Salvatore je jedanaestogodišnjak koji obožava nauku, naročito biologiju i astronomiju, ali njegov ambiciozni otac ga preko veze upisuje u podmladak lokalnog fudbalskog kluba. Salvatore ne ume da se suprotstavi, i tako počinje njegova višemesečna agonija redovnog odlaženja na naporne treninge sporta koji ga uopšte ne interesuje, među vršnjacima koji uopšte ne dele njegova interesovanja. Pored toga, ima problema i u školi, gde postaje žrtva izrugivanja nakon što je, u želji da impresionira simpatiju, pokušao da ukrade čokoladice iz radnje, što je završilo prilično neslavno. Ipak, na treninzima uspe da nađe dobrog prijatelja u simpatičnom Salaminu. Salvatore upoznaje Salaminovu opuštenu porodicu, koja je sušta suprotnost njegovoj, a posebno je zanimljiva Salaminova sestra Orjeta…

Super faca je zabavan dečji roman koji može da bude podjednako zanimljiv i onima koji vole fudbal i onima koji su prema njemu ravnodušni kao Salvatore. Dodatan pedagoški kvalitet ovog romana je u tome što nalazi pravu meru između sporta i nauke, intelektualnog i fizičkog: dok autor s jedne strane podržava ljubav i sklonost koju njegov glavni junak oseća prema nauci i znanju, s druge strane ne propušta da primeti razvoj koji je doživeo baveći se redovno sportom, makar i protiv svoje volje. Ni sam Salvatore nije odmah primetio kako mu je poraslo samopouzdanje, spretnost, kondicija i telesni status, što se sve pozitivno odrazilo i na njegov društveni život, i u konačnici dovelo do toga da se prvi put suprotstavi roditeljima koji bez pitanja kroje njegov život.


trejler za knjigu (na italijanskom)

Porodični odnosi su takođe značajna tema ovog romana. Salvatoreovi roditelji su i dalje međusobno zaljubljeni kao tinejdžeri i oslovljavaju se s “tigriću” i “jagodice”, ali propuštaju da primete da je njihov sin autonomna ličnost koja ima svoja interesovanja različita od njihovih projekcija – zapravo, vrlo često u svojoj zanesenosti i neodgovornom hedonizmu propuštaju da primete i da on uopšte postoji. Za razliku od njih, Salaminovi roditelji su vegetarijanci koji vežbaju jogu, ali nikoga od svoje dece ne prisiljavaju ni na šta, prihvataju ih takvima kakvi jesu i sasvim im je u redu što njihov sin jede meso i nije nešto posebno zainteresovan za duhovni razvoj. U Salaminovoj porodici vlada bliskost i povezanost, a njegovim roditeljima je stalo samo do toga da im deca budu srećna u onome čime se bave.

Roman dotiče i problem vršnjačkog maltretiranja, uključujući i elektronsko. Fiori prikazuje razne vrste vršnjačkih odnosa i prijateljstava, upoređujući Salvatoreov odnos sa Salaminom i bliskim drugarima iz škole i neiskren tračerski odnos njegove simpatije Mercedes sa devojčicama iz njene orbite. Super faca je italijanski duhovita i opuštena priča puna zabavnih situacija, koja slavi i duh i telo podjednako i promoviše individualnost i prihvatanje različitosti.

muški lik: Salamino je veseo i jednostavan momak koji nije nimalo zainteresovan za školu i životni snovi su mu potpuno vezani za fudbalski teren, a ima sreću da u tome ima podršku najbližih.
ženski lik: Za razliku od Salamina, njegova sestra Orjeta je veoma zainteresovana za sticanje znanja i po tome je bliska Salvatoreu, a u neprijatnim situacijama nije joj problem da stisne petlju i bude drčna.
epizodni lik: Trener Eđildo izgleda kao neandertalac, a vidljivi dijapazon izražavanja emocija mu je na sličnom nivou, ali je zapravo odličan pedagog.
odnos: Žan-Pjer, prijatelj Salvatoreovog oca, odlično se slaže sa Salvatoreom i jedini je od kućnih gostiju koji ga razume i primećuje stvari koje ga tište i raduju.
scena: Poseta nepismenim tetoviranim navijačima, kad Salvatore, Salamino i Orjeta odu da ih upozore na izdaju koju sprema uprava kluba.
citat: “Ako pak nikada više ne budete čuli za mene… pa … ne brinite. To će značiti da nisam postao slavan, ali da sam ipak srećan.” (poentira Salvatore na kraju romana)

emocije: 8
zabava: 9
stil: 8
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Đanfranko Liori (1964)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Đanfranko Liori
naslov: SUPER FACA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0480-8
format: 11×18 cm
broj strana: 232
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Margerita Alegri
prevod s italijanskog: Mirjana Popov-Slijepčević
originalno izdanje: Gianfranco Liori, Troppo mitico!, 2011.
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Kuki se vraća

Mali Ondra boluje od astme, pa njegova majka, prilikom velikog spremanja kuće, reši da baci u đubre Ondrinu omiljenu igračku, plišanog medu Kukija, jer se toliko ofucao da iz njega ispada piljevina koja loše utiče na astmu. I dok Ondra pada u groznicu pateći zbog gubitka ljubimca, Kuki prolazi kroz veliku avanturu. Prvo dospeva na deponiju, sa koje beži u šumu pred okrutnim čuvarima deponije. U šumi sretne starog kapetana Bestraga, vladara i zaštitnika lokalne zajednice čudnovatih šumskih bića. Bestrag mu pruža privremeno skrovište, ali ne želi da se Kuki zadržava kod njega, pa pokuša da ga se reši. Međutim, sudbina njih dvojicu neočekivano upućuje jednog na drugog, budući da se Kukijevi progonitelji sa deponije udružuju s lukavim Anuškom, Bestragovim ambicioznim rivalom koji želi da ga ukloni kako bi zauzeo njegovo mesto zaštitnika šume. Započinje besomučna potera u kojoj Bestrag i Kuki pokušavaju da sačuvaju žive glave, nađu Kukijev put nazad do Ondre, a istovremeno i da spasu jednu ptičju porodicu.

Kuki se vraća je prvo napravljen kao istoimeni lutkarski animirani film cenjenog češkog reditelja i scenariste Jana Svjeraka, koji je posle uspeha filma rešio da ga pretoči i u formu romana. Kukijeva uzbudljiva avantura je neočekivano mudro, kompleksno i provokativno štivo za mlade čitaoce, koje kroz zabavnu i atraktivnu priču otvara mnoštvo ozbiljnih tema koje muče (i) decu. Tako se kroz roman provlače razmišljanja o smrti i gubitku bliskih osoba, filozofska pitanja o prožimanju prirode i civilizacije, kao i susreti sa seksualnošću – Kuki i Bestrag u šumi naleću i na par vilinskih konjica tokom seksualnog čina. Svjerak sve ove teme nudi na pitak i deci prihvatljiv način, pri čemu treba napomenuti da bi čitalac ovog romana ipak trebalo da bude bar koju godinu stariji od glavnog junaka (koji je šestogodišnjak), kako bi mogao da isprati složenost konstrukcije romana i rečenice.

Najveći deo radnje smešten je u neobičnom polumitološkom svetu malih šumskih bića nalik na vilinska, i taj svet predstavlja vrlo originalnu Svjerakovu kreaciju. Bića iz tog sveta nemaju magijske vilinske moći, već više podsećaju na urođenike sa ruba civilizacije, koji žive svoj skriveni život izbegavajući uljeze iz našeg sveta. Neka od ovih bića su potpuno prirodnog porekla – porodica pečuraka koje se kreću, žir, grana, rog srndaća… – ali neka su zapravo nastala od odbačenih ljudskih produkata koji se zateknu u šumi (žica, najlon kese, hleb). Svima njima je zajedničko to što koriste sitan otpad iz civilizacije kao korisne, ili makar ukrasne predmete za svakodnevnu upotrebu: odbačeni čepovi postaju čaše u šumskoj gostionici, plastične flaše se koriste kao čamci, konzerve kao vozila… Svjerak je ovde izgradio vrlo zanimljivu ekološku mitologiju, u kojoj je relativizovao neke stvari i postavio pitanja iz ugla na koji smo manje navikli. Da li su svi ljudski proizvodi koji dospeju u prirodu balast ili neki od njih mogu da donesu i lepotu? I gde je tačno granica između prirodnog i artificijelnog?

Pored ovih neuobičajenih i veoma zanimljivih ekoloških pitanja, ovde se provlače i neki vrlo ozbiljni sociološki, etički, pa i politički momenti. Kad Anuška svrgne Bestraga i dođe u poziciju moći, on je ne koristi meko kao Bestrag, već zavodi vrlo nasilnu kontrolu ponašanja svojih podanika, dovodeći ih u situaciju da, iz straha za egzistenciju sebe i svojih porodica, lažno svedoče i izdaju one koji su ih spasili. Gazeći sopstveni ponos i savest, ova šumska bića tako postaju ucenjeni i egzistencijalno korumpirani podanici diktature, što nama na ovim prostorima zvuči zastrašujuće poznato. Svjerak ne štedi svoje čitaoce (i gledaoce) ovih tema, spremajući ih da sami pronađu svoj adekvatni odgovor na savremene izazove veka u kome odrastaju. U tome je izuzetna vrednost njegovog pristupa, koji ostavlja otvorena vrata za mogućnost individualnog iskupljenja.


trejler za animirani film Kuki se vraća

muški lik: Kapetan Bestrag, prosvećeni vladar koji odbija da prizna da su ga stigle godine, ne voli mnogo da remeti svoju rutinu, ali se ipak ne ustručava da uradi ono što oseća kao moralno ispravno, čak i kada ga to veoma košta.
ženski lik: Ondrina mama ne podilazi detetovim željama ako to može da ugrozi njegovo zdravlje, ali je spremna da nađe kreativna rešenja da pomiri te dve stvari.
epizodni lik: Šuma je puna bizarnih bića i likova koje bi vredelo pomenuti, a ovde mogu da kao primer navedem Vodenka, čudaka koji naplaćuje bistru vodu iz potoka, ali ne prima šišarke kao valutu.
odnos: Kuki i stari Bestrag pređu put od uzajamnog nerviranja, preko prisilnog savezništva u kome kombinuju Bestragovu vozačku veštinu i Kukijev zdrav vid, pa sve do tuge zbog rastanka.
scena: Šumske ptice koje žrtvuju perje da bi oživele pocepanog Kukija.
zanimljivosti: Glas Kukiju u filmu daje Svjerakov sin, koji se takođe zove Ondra. Film je dobio specijalnu nagradu žirija na poznatom festivalu u Karlovim Varima.

emocije: 9
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Jan Svjerak (1965):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jan Svjerak
naslov: KUKI SE VRAĆA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0601-7
format: 18,5×23 cm
broj strana: 141
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakub Dvorski
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Jan Svěrák, Kuky se vrací, 2010.
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Serijal o kauboju Kosti

   

   

Kauboj Kosta živi na ranču koji se zove “Srećica”, gde provodi ugodne dane sa svinjom Cicom. Njihov ranč je okružen šumom kaktusa, koja ih štiti od neželjenih uznemiravanja – a Kosta baš i nije od onih kauboja koji vole uzbuđenja i opasnosti. Kad su poželeli da imaju kravu mlekulju, Kosta i Cica daju oglas i organizuju audiciju za krave, na kojoj pobeđuje švajcarska krava Ruža koja hoda po užetu, postavši tako treći stanovnik “Srećice”. – Kauboj Kosta i njegova svinja Cica

U njivu kukuruza na “Srećici” upadne odbegli indijanski poni koji voli da prdi. Kosta pokuša da ga uzjaše, ali poni prdiguz dozvoljava samo Indijancima da ga jašu. Zato se Kosta sprijatelji s njegovim vlasnikom, Indijancem fotografom koji se zove Molim Jedan Smešak. Zahvaljujući neobičnom bratimljenju s Molim Jednim Smeškom, i Kosta na kraju uspe da zajaši ponija. – Kauboj Kosta i poni prdiguz

Jednog dana Kostina baka najavi mu posetu, pa on mora da ide po nju sâm kroz noć, u vreme kad ceo kraj strepi od strašnog kauboja koga zovu Grozni Frenk. Posle opasnog i zastrašujućeg putovanja, Kosta stigne u gradić gde je trebalo da stigne bakina kočija, taman u vreme kad se tu zatekao i Grozni Frenk. Dvoboj je neizbežan, ali se razreši bez žrtava i na opšte iznenađenje. – Kauboj Kosta i Grozni Frenk

Putujuća muzička grupa od pet bučnih kokošaka dospe na “Srećicu” nakon što su izgubile Marijačija, vođu benda koji ih vozi u kolicima. Koke sa sobom nose Gordanu, zeleno jaje koje su spasle od kojota i iz kog treba da se izlegne nova članica benda. Međutim, Gordana ih sve iznenadi… – Kauboj Kosta i dosadne kokoške


animirani film Kauboj Kosta i poni prdiguz

Kreativni centar je prošle godine objavio serijal od prve četiri knjige o kauboju Kosti, kao deo originalnog nemačkog serijala od devet knjiga. Serijal je zajednički projekat Eve Mušinski i ilustratora Karstena Tajha, namenjen za početno čitanje. Budući da su sve knjige iz ovog serijala kratke (po 40 strana svaka) i vrlo slične po koncepciji i stilu, sve četiri ću obuhvatiti zajedničkim prikazom.

Kauboj Kosta je neodoljivi akcioni antijunak i jedan potpuno netipični kauboj, koji ne spava pored logorske vatre u preriji i ne pije kafu iz plehanih lončića. Kao što piše u uvodu prve knjige – “Kauboji žive na Divljem zapadu. Jašu na konjima po preriji i hvataju krave lasom. Obično se zovu Bil ili Džim. Ova knjiga je namenjena svim kaubojima koji se ne zovu ni Bil ni Džim.” – Kosta se ne zove ni Bil ni Džim, niti je ogrubeo momak čija pojava uliva strah. On voli mir na svom ranču i opušteno druženje sa Cicom i Ružom. Ceo serijal o ovom miroljubivom hedonisti neskriveno ismeva mačo kaubojštinu, nasilje i bahatost, a veliča zabavu, prijateljstvo i sitne svakodnevne životne radosti.

Pričice o kauboju Kosti nisu komplikovane, ali su dešavanja u njima dovoljno šašava i neočekivana da drže pažnju od početka do kraja, odišući toplim nenametljivim humorom i vedrinom, kao i veselom anarhijom autora koji razaraju šablone i podrivaju tabue. Tajhove dobroćudne i zabavne ilustracije potpuno se rimuju s ovakvim pristupom i smislom za humor Eve Mušinski, pa tako serijal o kauboju Kosti predstavlja vrhunsku radost i i idealnu čitalačku vežbu za decu koja savladavaju samostalno čitanje.

muški lik: Kosta je dražesni smotanko, potpuno predan tome da sačuva svoj miran kutak usred nasilne divljine Divljeg zapada.
ženski lik: Cica je jedna veoma duhovita svinja, nerazdvojna Kostina drugarica koja obožava da s njim kulira na ranču.
epizodni lik: Haotične koke muzičarke koje ne znaju za kućni red.
odnos: Kauboj Kosta i Indijanac Molim Jedan Smešak odmah od prvog susreta uspostavljaju pravo prijateljstvo i pobratimstvo, uprkos tradicionalnom antagonizmu između kauboja i Indijanaca.
scena: Napeta noć koju Kosta provodi na putu do bakine kočije, puna strašnih senki i zvukova, zbog čega se Kosta ne usudi ni da isprazni bešiku.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

oni su uradili ove knjige: Eva Mušinski (1962) i Karsten Tajh (1967)

   

* * *

OPŠTI PODACI

autori: Eva Mušinski, Karsten Tajh
naslov: serijal o Kauboju Kosti (KAUBOJ KOSTA I NJEGOVA SVINJA CICA, KAUBOJ KOSTA I PONI PRDIGUZ, KAUBOJ KOSTA I GROZNI FRENK, KAUBOJ KOSTA I DOSADNE KOKOŠKE)
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0531-7, 978-86-529-0532-4, 978-86-529-0533-1, 978-86-529-0534-8
format: 22 cm
broj strana: 4 x 40
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Karsten Tajh
prevod sa nemačkog: Maja Anastasijević
originalno izdanje: Eva Muszynski, Karsten Teich, Cowboy Klaus und sein Schwein Lisa, 2007. / Cowboy Klaus und das pupsende Pony, 2008. / Cowboy Klaus und der fiese Fränk, 2009. / Cowboy Klaus und die harten Hühner, 2010.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Neverovatna priča o džinovskoj krušci

Mačak Mičo i slonče Sebastijan žive u lepom primorskom mestu Suncogradu, čiji gradonačelnik je iznenada nestao pa sada umesto njega vlada njegov mrzovoljni zamenik. Jednog dana Mičo i Sebastijan nalaze poruku u boci koju je specijalno za njih poslao nestali gradonačelnik, ubacivši u bocu i zagonetno seme s Tajanstvenog ostrva. Mičo i Sebastijan zasade seme, iz kojeg preko noći izraste džinovska kruška i zdrobi im kuću. Kruška postane lokalna atrakcija i privuče naučnike, ali zamenik gradonačelnika Kvist zahteva da se smesta ukloni jer je prevelika. Kako bi olakšali krušku za transport, Mičo i Sebastijan je izbuše, a budući da je u međuvremenu pala kiša, sklone u nju stvari iz svoje raspale kuće. No besni Kvist izazove nezgodu u kojoj se kruška zakotrlja nizbrdo i pljusne u more, zajedno s Mičom, Sebastijanom i profesorom Glukozom. Zatekavši se u moru, ova tri moreplovca u krušci reše da potraže nestalog gradonačelnika i to Tajanstveno ostrvo, za koje niko ne zna tačno gde je i niko se još odande nije vratio. Na putu do Tajanstvenog ostrva moraće da prežive napad gusara, morsku aždaju i jezovito Mrklo more.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je popularno delo nagrađivanog danskog ilustratora i strip autora Jakoba Martina Strida, koji svoje knjige sâm ilustruje, pa nam tako i ovde daje dovoljno materijala kako za čitanje, tako i za razgledavanje. Stridove ilustracije su toliko bogate i detaljne da nadilaze puki vizuelni opis teksta i često glavnoj priči dodaju bočne dodatke ispričane vizuelnim jezikom. U tom smislu posebno mi je drag primer ilustracija velike završne proslave u Suncogradu, sa gomilom sporednih dešavanja koja se otkrivaju detaljnim razgledanjem: uspaničena majka koja zaustavlja bebu da ne jede iz pseće činije, supruga koja prekoreva policajca što hrani psa, musavi alkoholičari za stolom, žena koja očijuka s violinistom… – pravo bogatstvo i zahvalno polje za istraživanje svakom detetu ili odraslom čitaocu kome ova knjiga dopadne u ruke. Tu su i mnogi sporedni vizuelni likovi, kao što su kućni miševi koji se provlače kroz ceo roman, dospevši i u ploveću krušku, ali se ne pominju nigde u tekstu – što ih ne sprečava da budu živahni i aktivni epizodisti koji reaguju na sve situacije u kojima se zatiču glavni likovi.

Svet Stridovih junaka iz Suncograda poseduje šarm lokalne zajednice čiji članovi se međusobno dobrosusedski ispomažu, spremno se pridržavajući zajedničkih pravila i ne ustručavajući se da kritikuju one koji podrivaju stabilnost, pa je tako Kvist zbog svog nekontrolisanog militarizovanog ponašanja dobio prekor čak i od predstavnika vojske. Negativci su prikazani pre kao detinjasti nego kao istinski zlikovci, pa su tako strašni morski gusari zapravo družina fanatičnih obožavalaca lubenica, a čak se i kolerični Kvist na kraju primiri i nađe radost u baštovanstvu. Za razliku od ovog našeg iracionalnog paranoičnog “ravnozemljaškog” sveta, u Stridovom svetu polaže se puno poverenje u nauku i tehniku, čiji predstavnici su profesor Glukoza i doktor Lulogric.

Zanimljiv detalj je i činjenica da su Mičo i Sebastijan, dva glavna junaka, zapravo jedini koji hodaju uspravno, a nisu ljudi (ako ne računamo miševe kao već pomenute vizuelne epizodiste). Pritom, njihov uzrast nigde nije eksplicitno definisan, ali možemo pretpostaviti da su deca, bez obzira što Sebastijan čita novine: mnogo su manji rastom od odraslih likova, nose kratke pantalone, spavaju s igračkama, a nekako je i očekivano da u knjizi za tako rani čitalački uzrast glavni likovi budu deca, makar i u vidu antropomorfnih životinja. No bez obzira na to, njih u Suncogradu svi vole i uvažavaju (osim jednog čoveka…), a čak i gradonačelnik šalje poruku u boci specijalno za njih.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je vrlo zabavna, raskošno ilustrovana, vesela i pozitivno nastrojena avantura za početno čitanje, za one koji su još na prelazu između slikovnica i proze.


trejler za animirani film po ovoj knjizi

muški lik: Profesor Glukoza, posvećen nauci, praktičnog i avanturističkog duha, ima velike zasluge što je ova avantura dobro završila.
ženski lik: Nažalost, nema ih.
epizodni lik: Zamenik Kvist, agresivni razdražljivi kompleksaš koji ne preza ni od pucanja iz tenka na one koji ne poslušaju njegova naređenja.
odnos: U avanturi u kojoj su se zatekli, profesor Glukoza i deca (Mičo i Sebastijan) imaju ravnopravan partnerski odnos u kome ne postoje generacijske razlike, sve vreme besprekorno funkcionišući kao tim.
scena: Plovidba među utvarama u fascinantnom i zastrašujućem Mrklom moru.
zanimljivosti: Prema ovoj knjizi 2017. godine urađen je animirani film za decu, koji je prikazan i kod nas na FEST-u.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Jakob Martin Strid (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jakob Martin Strid
naslov: NEVEROVATNA PRIČA O DŽINOVSKOJ KRUŠCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0536-2
format: 30 cm
broj strana: 106
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakob Martin Strid
prevod sa danskog: Radoš Kosović
originalno izdanje: Jakob Martin Strid, Den utrolige historie om den kæmpestore pære, 2011.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image