Category Archives: kriminal

romani u kojima likovi učestvuju u ozbiljnim kriminalnim radnjama

Akvamarin

Godina je 2151. Šesnaestogodišnja Saha živi u Modroj Luci, primorskom gradu u delu Australije u kome su najstrože zabranjeni genetski eksperimenti, pogotovo sa ljudima. Posle smrti njene majke, brigu o Sahi vodi gluvonema tetka Mildred, koja ih obe izdržava radeći kao spremačica. Saha se teško uklapa u sredinu i doživljava maltretiranja u školi zbog toga što je siromašna i ne ume da pliva, što je vrlo neshvatljivo u jednom primorskom gradu gde postoji kult mora i plivanja. Pored toga, Saha sve vreme mora da nosi zavoje preko misterioznih posekotina na svojim bokovima, koje su joj objašnjene kao povrede koje joj je naneo baštenski robot dok je bila beba.

Nakon što je na neobjašnjiv način uspela da preživi vršnjačko nasilje na školskom bazenu, Saha se malo više zainteresuje za nedostajuće informacije o svom poreklu, nepoznatom ocu i tim zasecima na svojim bokovima. U tome joj pomaže prijateljstvo s Pigritom, školskim drugom čiji otac naučnik ima bogatu biblioteku s pravim, štampanim knjigama iz prethodna dva veka. Kada konačno razreši misterije koje je muče, Saha shvati da je u velikom problemu, jer ako se te stvari o njoj otkriju, sledi joj proterivanje iz Modre Luke. No u takvoj sredini takve tajne prosto prizivaju da budu razotkrivene, a zbog svog genetskog nasleđa Saha postaje opasnost po sistem.

Akvamarin je neočekivano zanimljivo ostvarenje klimatske fantastike (cli-fi) za mlade. Svet sredinom 22. veka Ešbah, inače cenjeni nemački SF autor, prikazao je kao obeležen ideološkim podelama posle klimatskih promena i zastrašujućeg napretka nauke. Kao jednu moguću reakciju na sve te civilizacijske tektonske promene, Ešbah je ponudio neotradicionalizam – učenje koje stavlja u središte ljudska prava, puritanski zabranjuje genetski inženjering i opire se transhumanističkom mešanju ljudskih bića s mašinama. Stanovnici takvih neotradicionalističkih enklava, poput distrikta u kome se nalazi Modra Luka, svojevrsni su Amiši 22. veka koji odbijaju da koriste etički kontroverzne tehnološke inovacije, oslanjajući se i dalje na ljudski rad i ekspertizu umesto na korišćenje robota u svim aspektima života.

Posebno značajna tema koju Ešbah obrađuje u ovom romanu jeste etička odgovornost ljudi za veštački stvorene genetske alternacije svoje sopstvene vrste. Glavna junakinja njegovog romana, kao i celo društvo u kome ona živi, suočava se s pitanjem suživota sa genetski modifikovanim ljudskim bićima i potrebom da se ona zaštite od agresivnog Homo sapiens mejnstrima.

Pored ovih hardcore naučnofantastičnih tema, Ešbah nam nudi i klasičnu young adult priču o neuklopljenim tinejdžerima čija različitost će u nekom trenutku postati sredstvo izbavljenja i ozdravljenja sredine u kojoj žive. Akvamarin i u tom pogledu funkcioniše efikasno i ubedljivo. Utisak bi verovatno bio još bolji da je kao način rešavanja misterije Sahinog porekla bilo iskorišćeno nešto manje banalno od starih pisama i dnevnika njene majke, ali i pored toga ovo je roman koji se lako i s interesovanjem prati, nudeći uzbudljive trenutke unutrašnje i spoljašnje akcije. Akvamarin je pitak i prijatan tinejdžerski roman koji pruža solidnu zabavu, ali i pokreće na razmišljanje o ozbiljnim temama koje kao vrsta nećemo moći da izbegnemo.

muški lik: Sahin najbolji (i prvi) drug Pigrit je knjiški moljac nepokolebljivo odan idealu istine, čak i kad je to na njegovu štetu ili ga dovodi u neravnopravan sukob s najmoćnijom porodicom u gradu – a i sa devojkom u koju je zaljubljen.
ženski lik: Saha tokom romana prelazi razvojni put od pokunjene maltretirane tinejdžerke do samosvesne i snalažljive mlade žene s misijom, smelo prihvativši svoju različitost i odgovornost koju joj to donosi.
epizodni lik: Gospođa Blankenšip, instruktorka plesa, prihvata Sahu kao antitalenat u svojoj plesnoj grupi, ali prepoznaje u njoj neke druge vrline i talente koje joj pomaže da razvije i istakne.
odnos: Saha ima prilično kontradiktoran odnos sa Brenšoom, dečkom svoje mučiteljke, kome u kritičnom trenutku zapravo poljupcem spasava život.
scena: Uvodna scena nasilja nad Sahom na školskom bazenu, posle čega krene odmatanje klupka tajni oko glavne junakinje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Andreas Ešbah (1959)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Andreas Ešbah
naslov: AKVAMARIN
izdanje na srpskom: Propolis Books, 2018.
ISBN: 978-86-80802-21-3
format: 13,5×20 cm
broj strana: 367
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Marija Jevtić
prevod sa nemačkog: Darinka Kovačević
originalno izdanje: Andreas Eschbach, Aquamarin, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Gusari s ledenog mora

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji avanturistički roman za decu
– najbolji punoletni ženski lik
– najboljeg negativca

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji maloletni ženski lik

Devojčica Siri živi sa ostarelim ocem i mlađom sestrom Miki na jednom od ostrva u ledenom arhipelagu na severu, čiji stanovnici strepe od opakog gusara Beloglavog, koji pljačka ostrva i odvodi decu da rade u njegovom rudniku. Jednog dana Beloglavi otima i Miki, za šta se Siri oseća krivom i polazi u očajničku potragu sa sestricom. U toj potrazi niko se ne usuđuje da joj pomogne, sve dok na jednom brodu ne upozna krupnog mornara Fredrika, kome je Beloglavi pre mnogo godina takođe oteo mlađu sestru. Siri i Fredrik prolaze kroz razne nevolje na putu do ostrva na kome je baza Beloglavog, ali tamo ih gusari oboje zarobljavaju. Siri nateraju da radi u rudniku uglja zajedno sa iscrpljenom Miki, a Fredriku daju rok od tri dana da razmisli da li će se priključiti gusarima ili će ga streljati. Siri dobija specijalni zadatak da svakog dana sortira iskopane komade uglja i da najtvrđi komad odnese Beloglavom, koji želi da ga u specijalnoj mašini pretvori u dijamant. U ovoj beznadežnoj situaciji pojaviće se neočekivani saveznici: Golubica, čuvarka dece-robova, kao i zlostavljana vučica upregnuta u mašinu za pravljenje dijamanata.

Frida Nilson je autorka mojih omiljenih romana o devojčici Hedvigi i s velikim poverenjem uzeo sam na čitanje njen najnoviji roman. Međutim, posle lepršavosti dogodovština osmogodišnje Hedvige nikako nisam očekivao ovako mračno i ozbiljno štivo za starije osnovce. Gusari sa ledenog mora su priča smeštena u zaleđeni svet u kome vladaju zima, siromaštvo, glad, strah i očaj. Ipak, i u takvom svetu, ispunjenom okrutnostima raznih vrsta, autorka ostavlja dovoljno prostora za ljubav, nežnost i odanost, kreirajući svet veoma nabijen emocijama.

Žanrovski je ovaj roman prilično teško definisati. Svakako, to je delo fantastike, s nekim izmišljenim životinjama i bićima kao što su morske sirene (pritom, sirene ovde nisu zavodljive lepotice, već više podsećaju na masne morževe). Na početku romana nalazi se mapa izmišljenog arhipelaga koji je poprište radnje, i ta mapa i sirotinjski ribarski milje sa tih ostrva veoma podsećaju na trilogiju Ursule Legvin o Zemljomorju, kao i na druga popularna dela epske fantastike zasnovana na mapama i srednjovekovnoj sirotinji. Jedino što kod Fride Nilson nema nikakve magije, čarobnjaka, zmajeva ni tinejdžera obdarenih nadnaravnim sposobnostima, ali zato ima čudnovatih izuma, mehanizama sa zupčanicima i gomila uglja, što vrlo vuče na steampunk – osim što ovde ništa nije na paru, morem se ne putuje parobrodima već jedrenjacima, a ugalj nije gorivo već sirovina za pravljenje dijamanata.

U ovaj prilično originalno postavljen ambijent autorka je smestila jednu ozbiljnu avanturističku dramu bez natprirodnih dešavanja (ako izuzmemo Sirino neobično preživljavanje utapanja u ledenom moru), ali sa jako puno ličnih borbi, dilema, sumnji, osećanja krivice, samooptuživanja, strahova, teških odluka i bola. Sve je čudno u vezi s ovom knjigom, ali opet nekako divno i sa dozom tuge. Čudnovat je odnos Siri i bebe sirene koju pronalazi, kao i između bebe i majke-sirene. Čudnovata je i dirljiva ljubavna priča Sirinih i Mikinih roditelja: njihov otac je bio duplo stariji od majke, koja je umrla nedugo posle rođenja Miki, i taj gubitak je Siri i njenom ocu učinio Miki još voljenijom. Mnoga deca u tom svetu su bez bar jednog roditelja, koji su stradali u borbi za svakodnevnu egzistenciju, kao žrtve siromaštva, bolesti i tragičnih incidenata u susretu sa surovom prirodom.

Nasilje je posebno značajna tema romana, a pojavljuje se kao nasilje ljudi nad ljudima i ljudi nad drugim stvorenjima. Beloglavi tera decu da za njega kuluče u neljudskim uslovima u rudniku i te scene sa decom u rudniku su istinski potresne. Stanovnici arhipelaga su surovi prema mladuncima vukova koje otimaju od majki i prodaju bogatašima za vuču sanki. Ribari hvataju bebe morskih sirena da od njihove meke kože prave novčanike. Sirin drug Ejnar maltretira mladunče jedne velike ptice, ne bi li ga dresirao da mu lovi ribu. Kroz ceo roman provejava autorkina naklonost prema životinjama, deci i svima koji su zlostavljani, što najbolje dolazi do izražaja kroz postupke Siri, koja je spremna da se zbog odnosa prema životinjama zakači i s onim malobrojnim saveznicima u svojoj neizvesnoj avanturi.

Roman obiluje slikovitim epizodistima, kroz koje autorka iznosi svoja etička i ekološka razmišljanja o borbi za opstanak. Posebno su zanimljive njene misli o životinjskom u ljudima, o tome kako je čovek sklon da poživinči u surovoj sredini, ali i o tome kako i posle najtežih iskušenja i najlošijih odluka postoji kapacitet za iskupljenje i spas duše. Gusari sa ledenog mora je surova hardcore zimska bajka ispunjena škripanjem leda, mlečnom maglom i zaleđenim ribarskim mrežama, koja duboko preispituje suštinu ljudskosti u naturalističkom okruženju i pronalazi odgovor u ljubavi, brizi za druga živa bića i uživanju u pesmi strnadice.

muški lik: Beloglavi, zlostavljač dece opsednut fiksidejom o proizvodnji dijamanata, koji nije primetio kako je od deteta koje se grozi nasilja izrastao u bezosećajnog i poremećenog mračnjaka.
ženski lik: Golubica je kao kidnapovano uplašeno dete izborila svoju slobodu od rudnika tako što je pristala da glumi ćerku Beloglavom i da stražari nad drugom decom, a taj svoj gubitak duše pokušava da kompenzuje nežnošću prema zlostavljanoj vučici Beloglavog.
epizodni lik: Ejnar, dečak koji je spasao Siri život i doveo je kući da se oporavi, toliko je opterećen željom za izlazak iz siromaštva da ne ume uvek da postavi jasne etičke granice.
odnos: Fredrik i Siri, džin i dugmence, povezani time što su oboje zbog svoje detinje obesti u jednom trenutku skrivili strašnu sudbinu svojih mlađih sestara, pa su se udružili u očajničkom pokušaju da se iskupe.
scena: Epizoda sa bebom sirenom daje poseban ugođaj celom romanu – da nije toga, ovo bi bila suva realistična drama, uzbudljiva i potresna, ali prilično obična i “ovozemaljska”; međutim, ubacivanje scene sa bebom sirenom daje celom romanu jedan začudan poetski ton, a humanističku potku cele priče diže na spiritualni nivo.
zanimljivosti: Ostrva u arhipelagu koji je izmislila Frida Nilson imaju vrlo originalna imena – vidi mapu.

emocije: 10
zabava: 9
stil: 10
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Frida Nilson (1979)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Frida Nilson
naslov: GUSARI S LEDENOG MORA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0422-8
format: 13×19 cm
broj strana: 304
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Aleksander Janson
prevod sa švedskog: Svetlana Tot
originalno izdanje: Frida Nilsson, Ishavspirater, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ema i Tesla 1 – Zamalo smrtonosni zrak

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

Tokom jednog od svojih provalničkih pohoda po krovovima Predalekog Velegrada, devojčica Ema odozgo upadne u tajnu laboratoriju Nikole Tesle i upozna prisutne stanare. Pored samog genijalnog naučnika, tu su još i uštogljeni dečak Varnava, njegov ujak Lavrentije, koji je inače morsko prase, te Mekakuca, mozak Teslinog omiljenog psa koji je dobio besmrtnost u vidu malog robota s nožicama. Ema se oduševi Mekakucom, sprijatelji s Lavrentijem, zagotivi i nepristupačnog Teslu, ali s Varnavom je stalno u svađi. U kulminaciji sukoba s njim, Ema odlazi iz laboratorije, prethodno ukravši par Teslinih izuma, kako bi udobrovoljila okrutnog Kalauza koji je drži pod kontrolom. Kalauz je baci u kavez s jednim kosturom i kreće sa slugama zombijima u pohod na Teslinu laboratoriju. Ema se zajedno s kosturom oslobađa iz kaveza i stiže na vreme da odbrani laboratoriju od zombi apokalipse. Međutim, pravo zlo tek dolazi: grad pada pod kontrolu ambicioznog doktora Korvusa i njegovog pomoćnika, opake koale Blaže. Korvus ima aparat ribotron koji pretvara sva bića u ribe, a Blaža upravlja golemim robotom, kome jedini na megdan sme da izađe Teslin megarobot. Svakako, pomoći će mu Ema, kostur, Lavrentije, pa čak i Varnava. Mekakuca će dotrčkarati kad gužva prođe.

Svetska fascinacija Nikolom Teslom nije zaobišla ni komšijsku Mađarsku, odakle nam stiže Zamalo smrtonosni zrak, kojim je Ištvan Lakatoš započeo serijal Ema i Tesla. Lakatoš nam je poznat po svom romanu Kockograd, koji je na Knjigoskopu proglašen za najbolji strani roman za decu 2016. U Kockogradu je autor svoje mlade čitaoce suočio s ozbiljnim pitanjima o uređenju sveta, dok u Emi i Tesli nema takvih pretenzija i najviše se koncentriše na pružanje zabave. Pri tome se obilato služi svojim crtačkim umećem (Lakatoš je i vrlo cenjeni strip autor) kako bi kroz crtež ispričao pojedine delove radnje. Njegovo grafičko pripovedanje je vrlo integrisano u tok romana, a nastali produkt je živahni hibrid romana i stripa koji se čita uz prilično kikotanja.

Kao i u Kockogradu, i ovde se oseti autorova naklonost prema stimpanku, pa tako imamo tajnu laboratoriju, decu bez roditelja, devetnaestovekovne izume, mehanička bića, a džinovski robot kojim upravlja Tesla ima na leđima i džinovski ključ za navijanje. Ipak, žanrovski je ovaj roman preciznije definisati kao frenetičnu horor komediju, kojom jurcaju zombiji, kosturi i ljigava čudovišta iz kanalizacije, a povremeno protrčkara i jedan pseći mozak.

Lik Nikole Tesle je neosporna atrakcija romana. On je ovde prikazan kao dobronamerni čudak čiju genijalnost okolina na svoju štetu propušta da otkrije. Čak i kad u jednom trenutku Tesla, revoltiran ponižavanjem od strane gradskih vlasti, ponudi svoje usluge doktoru Korvusu, njegova urođena dobrota ga toliko definiše da ga Mračna Strana prosto odbaci kao nezanimljivog. Iako je često duhom odsutan i povremeno sklon paranoji (veruje da ga špijunira patka), njegova laboratorija je uvek prijatno utočište za sve čudake i frikove koji imaju problema s pripadanjem mejnstrimu.

Najbolje vođen je lik Eme. Od prgavog divljeg deteta koje psuje, bije se i nemilosrdno vređa krevet koji joj peva uspavanku, Ema tokom romana izraste u odgovorno čeljade koje je konačno otkrilo gde na ovom svetu pripada. Ovaj roman stoga možemo čitati i kao jednu malo pomerenu, ali prilično lepu priču o detetu beskućniku koje je našlo toplinu doma u Teslinoj tajnoj laboratoriji.

Likovi negativaca (Kalauz i Korvus) malo su iskarikirani, kao i dečak Varnava na početku romana. Međutim, Varnava kasnije takođe doživi dosta zanimljiv razvoj, da bi na kraju on bio taj koji Emi otkriva tajnu moć slatkog debelog jednoroga, čiji rog može da emituje ljubavne zrake.

Mangupskom šarmu ovog dela doprinosi i stalna komunikacija autora sa čitaocem, kao da se sve vreme izvinjava što su stvari tako šašave, ali eto, šta on tu može. Ema i Tesla 1 – Zamalo smrtonosni zrak je atraktivna kombinacija grafičke avanture, inovativne horor komedije, vickastog stimpanka i dikensovskog podzemlja.

muški lik: Morsko prase Lavrentije, Varnavin ujak, vešt je s telekinezom i telepatskim upravljanjem vozilima, ali je vešt i s procenjivanjem ljudi, pa je zaslužan za davanje Emi šanse za nov početak i čupanje iz kandži Kalauzove bande.
ženski lik: Svakako Ema, ali ne samo zato što je jedini ženski lik, već zato što je kompleksan lik koji se u svojoj potrebi za pripadanjem i domom stalno kreće između grubosti i nežnosti.
epizodni lik: Mekakuca – ideja o blentavom psećem mozgiću sa četiri nožice, koji voli da se češka i onda mlatara nožicom kao prava kuca, prosto je neodoljiva.
odnos: Ema i Varnava, koji su na početku romana dva potpuno nespojiva sveta, do kraja romana uspeju da razviju toleranciju prema prisustvu onog drugog u isto vreme na istom mestu.
scena: Epska tučnjava robota kojima upravljaju Tesla i opaka koala Blaža: “Najzad su dva robota bez ruku šutirala jedan drugog posred ruševina.”
zanimljivosti: U aktuelnom istorijsko-političkom kontekstu podizanja raznih ograda protiv slobode kretanja, zanimljivo je primetiti opsednutost doktora Korvusa fiksidejom o podizanju ograde oko Predalekog Velegrada.
U romanu se pojavljuje i Albert Ajnštajn, koji na kraju romana dolazi Tesli na partiju šaha. Ajnštajn je taj koji prepozna da je Emin drug kostur zapravo Elvis Presli.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Ištvan Lakatoš (1980)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Ištvan Lakatoš
naslov: EMA I TESLA 1 – ZAMALO SMRTONOSNI ZRAK
izdanje na srpskom: Odiseja, 2017.
ISBN: 978-86-7720-147-0
format: 14×20 cm
broj strana: 184
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Ištvan Lakatoš
prevod sa mađarskog: Draginja Ramadanski
originalno izdanje: Lakatos István, A majdnem halálos halálsugár, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Loranga ima preča posla

radnja

Na jednoj farmi negde u Švedskoj žive Loranga, koji spava ispod stola u kuhinji, i njegov sin Masarin, koji spava ispod kauča. U šupi pored njih živi Lorangin polusenilni tata Dartanjan, koji se nekad probudi ne znajući ko je, pa si izmisli ulogu i identitet za taj dan, a kad se probudi pod pravim imenom, obično uvek misli da pati od najčudnijih bolesti. Kućni ljubimac im je žirafa, koja je jednog dana dolutala u njihovo dvorište i ostala tu da živi, kao i hiljadu tigrova koji su dojurili u stampedu i zaposeli im ambar. Prilikom jednog odlaska u policijsku stanicu, Loranga i Masarin upoznaju kradljivca Gustava, koji im postane najbolji prijatelj. Loranga u šumi nađe papagaja i Gustav ga strašno poželi jer papagaj ume da kaže njegovo ime. Na kraju uspe da ga ukrade i odvede kod sebe u zatvor, na opšte oduševljenje ostalih zatvorenika.

komentar

Roman Barbru Lindgren Loranga ima preča posla zapravo nema nikakvu relevantnu pravolinijsku radnju, već se čita kao niz iščašenih vinjeta i epizoda iz života nekoliko vrlo čudnih i neodoljivo zabavnih likova. Loranga je simpatičan lenjivac i probisvet koji ima pametnija posla nego da traći život na traženje posla, baš kao što i autorka ima preča posla nego da smišlja neku ozbiljnu konvencionalnu radnju. Za razliku od prezimenjakinje Astrid, koja je u Pipi Dugoj Čarapi kreirala dečji raj bez roditelja, Barbru Lindgren je ovde stvorila dečji raj u kome su odrasli detinjasti, prostodušni i zaigrani kao deca. Čak i dosadni zakoni fizike u ovom njenom literarnom svetu često ne važe: ljudi govore ispod vode, voze kola bez motora, čuju kako drugima zvoni u ušima, tigrovi se rastope i isperu kad uđu u bazen… Kad se zaraze psećom kugom, Loranga i Dartanjan odjednom dobiju pseći rep da njime mašu, a sutradan kad ozdrave, i rep im bez objašnjenja nestane. Ovde nikakva objašnjenja i nisu potrebna: u kikotavom svetu apsurda koji je s velikim veseljem konstruisala, autorka si poput deteta daje mašti na volju kad god joj se nešto učini zabavno, uvodeći sopstvena pravila kao i Loranga u svoje igre s ukućanima. Njeni junaci su po ceo dan usred nekih igara i pritom, kao i u pravoj dečjoj igri, stalno nešto sitno jedni drugima podvaljuju i varaju, ne doživljavajući te sitne prevare i podvale kao nešto posebno bitno. Čak i Gustav u jednom trenutku kaže: “Valjda mogu da budu prijatelji oni koji jedni drugima nešto mažnjavaju.” Likovi Barbru Lindgren su detinje naivni, puni poverenja i orni za igru bez obzira na godine, a Loranga ima preča posla je manifest eskapizma i besmrtnosti dečje igre.

muški lik: Lopuža Gustav, veseli kleptoman kojeg najviše zabavlja da krade šta stigne, bez ikakve zle namere i koristoljublja, i koji strogo pazi da se vrati u zatvor u vreme kad se deli puding od čokolade.
ženski lik: Nema nijednog, ovo je isključivo dečačka knjiga. Osim ako kao ženski lik ne računamo žirafu, koja živi svoj nezavisan život na farmi glavnih junaka, spava na bunjištu sa glavom u konzervi i ponekad odluta po okolini da jede krevete i čini druge čudne stvari.
epizodni lik: Dartanjanov deda, bizaran prastari momak koji kukuriče sa drveta i jede zrnevlje i gumene bombone, ali povremeno funkcioniše kao glas razuma koji niko neće poslušati, naročito kad ubeđuje Lorangu da nađe posao ili Masarina da upiše školu.
odnos: Loranga i Masarin, otac i sin koji su najbolji drugari, mada Loranga često ne može da odoli da ne iskoristi poziciju starijeg kako bi određivao pravila igre da idu njemu u korist.
scena: Žurka za Gustavov 40. rođendan, kad Dartanjan umisli da je pekar i napravi mu tortu od šešira i paste za zube, a Loranga i Masarin mu poklone kasu iz prodavnice.
zanimljivosti: Žirafa je jednom prilikom pojela krov Lorangine garaže, pa je u nju napadala kiša i tako je nastao bazen, u kome likovi ovog romana provode dosta vremena, a u njega su se odnekud naselile štuke i haringe.

emocije: 6
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala: Barbru Lindgren (1937)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Barbru Lindgren
naslov: LORANGA IMA PREČA POSLA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0427-3
format: 18×22,5 cm
broj strana: 160
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Eva Sikorova-Pekarkova
prevod sa švedskog: Slavica Agatonović
originalno izdanje: Barbro Lindgren, Loranga, Loranga, 1969.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra i sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ta mržnja koju seješ

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji roman za mlade
– najbolji maloletni ženski lik

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji punoletni muški lik
– najbolji punoletni ženski lik
– najboljeg negativca
– najbolju originalnu naslovnu stranu

Crna tinejdžerka Star jedini je svedok ubistva svog najboljeg druga Kalila, koga je bez povoda ustrelio beli policajac sa značkom br. 115. To stavlja Star u centar usijanih rasnih napetosti u getu gde živi, a njene izjave pred sudom i u medijima direktno se odražavaju na bezbednost njene porodice i celog geta. Star je pod velikim emocionalnim stresom zbog tragične smrti najboljeg druga koji je iskrvario na njenim rukama, kao i zbog ogromne odgovornosti koju mora da preuzme svojim svedočenjem o tom događaju. U svemu tome ima podršku svoje velike porodice – ali i dečka belca, s kojim se smuvala u mirnoj belačkoj školi u koju su je roditelji upisali nakon što je sa deset godina videla kako joj najbolja drugarica gine na ulici od gangsterskih metaka.

Ta mržnja koju seješ, debitantski roman mlade crnačke autorke Endži Tomas, tematski je jedan autentični roman o životu u zapostavljenim crnačkim kvartovima u SAD, o rasnim predrasudama i napetostima, kao i o bolu koji donosi ulično nasilje – dakle, jedan pravi geto roman. Njegov veliki kvalitet je to što je potpuno operisan od reperske socijalne patetike; ovo je jedan odličan liberalno hrišćanski roman o porodici. Sve ozbiljne stvari koje se u njemu dešavaju prelamaju se kroz (poveću) porodicu glavne junakinje i pokreću duboke emocije između njenih članova, koji su svi jedni drugima podrška.

Kroz odnose u Starinoj porodici upoznajemo lice i naličje Garden Hajtsa, jedne tipične lokalne zajednice (srpski: kraj, komšiluk) sa većinski crnačkim stanovništvom iz niže klase. Naličje ovakvih kvartova/geta je ono što čini dominantnu javnu sliku o njima: ubistva, droga, policijska brutalnost, porodično nasilje, siromaštvo i beznađe. Međutim, Endži Tomas nam ovde pokazuje i nepoznato lice Garden Hajtsa, mnogo vedrije ali nedovoljno vidljivo, zasnovano na vrednostima kao što su: osećaj zajedništva, porodična lojalnost, ljubav, miroljubivost, dobrota, vera u budućnost. Čak je i pitbul Starine porodice jedan hipi dobrica. Ta mržnja koju seješ je priča o jednoj crnačkoj porodici koja se iz geta uzdigla do srednje klase i mogućnosti za bolji život negde drugde, ali njeni osnivači su sada, u svojim zrelim tridesetim godinama, rastrzani između planova za bolju budućnost i lojalnosti starom kraju.

Nisam uspeo da saznam da li taj Garden Hajts stvarno postoji i u kom je gradu, ali to nije ni najmanje bitno, jer je on ovde očito univerzalni simbol. Autorka je uspela da stvori veoma plastičnu sliku ovog napaćenog kvarta, koji je dobio karakterizaciju skoro kao književni lik: nekad mnogo nežan, nekad brutalan, problematičan i sklon samouništenju, ali i s potencijalom za samoisceljenje. Ono što čini taj potencijal za samoisceljenje jeste upravo ljubav, koja je glavna tema ovog romana sa mržnjom u naslovu.

Ljubav pokreće Starinu porodicu i, za razliku od nekih drugih porodica, ona je ljubavlju blagoslovena. U njenoj porodici se greške uviđaju, priznaju i praštaju, a svojim bližnjima se uvek daje podrška. Tako je i Starina majka oprostila njenom ocu vanbračnog sina Sevena, kog je prihvatila kao svog. Star ima jednog mlađeg brata sa istim roditeljima i jednog starijeg sa istim ocem; njen polubrat Seven ima i druge dve polusestre, sa istom majkom. U romanu vlada opšta rodbinska izmešanost, tu je i gomila tetaka, baba, gospođa i ujaka, pa u prvom delu nije uvek lako pohvatati ko je kome šta. Pritom su porodične uloge često zamenjene, pa neretko baba funkcionalno igra ulogu mame, a ujak tate. Ono što izrazito obeležava tu veliku zajednicu jeste čvrsto osećanje lojalnosti i solidarnosti – stvari u koje autorka romana najdublje veruje.  Mogu da ti se dese razne teške stvari u životu, od gubitka deteta ili unuka do toga da ti spale radnju od koje živiš, ali u takvoj mreži ljubavi uvek ćeš moći da računaš na pomoć bližnjih.

Politička dešavanja su važan deo romana, jer to tako mora da bude kad je reč o rasnim nejednakostima i nemirima. Međutim, veština autorke izdiže Tu mržnju koju seješ daleko iznad nivoa političkog pamfleta. Kao sjajna baštinica dobre američke škole kreativnog pisanja, Endži Tomas je precizan posmatrač, ume da bude empatična sa likovima, da pribeleži upečatljiva razmišljanja, osećanja i situacije, i da napiše dobre dijaloge. Njeno pripovedanje u prvom licu, iz ugla šokirane crne šesnaestogodišnje štreberke, potpuno je uverljivo. Nije ni čudo što se sprema ekranizacija ovog romana; ima scena koje potpuno možete da zamislite kao filmske i dijaloga koji mogu u celosti da se prenesu u filmski scenario.


Amandla Stenberg je viđena za ulogu Star u ekranizaciji THUG

Roman uspeva duboko da nas uveri u ozbiljnost rasnih napetosti i obostranih predrasuda, ali izbegava generalizacije; u njemu se sjajne i odvratne osobe mogu naći i među crncima i među belcima, baš kao i među policajcima i među mladim dilerima. Autorka nikome ne sudi i može da razume i vrlo destruktivne emocije, jer sve je to ljudski. Njen roman je toliko hrišćanski da se i u pogovoru na kraju ona na prvom mestu zahvaljuje Bogu. Bio vernik ili ne, čitalac potpuno poveruje njenoj etici, i to je neosporna veličina i majstorstvo ovog debitantskog ostvarenja.

Naravno, i ovde bi čitalac našao stvari na koje može da se požali, pa tako ovde glavni odrasli likovi, Starini roditelji, deluju suviše ostvareni, mudri, puni razumevanja, otvoreni, pravični i nepogrešivo socijalno i emocionalno inteligentni. Takvi se generalno baš retko sreću. Na sličan način je i Starin beli dečko Kris možda malo too nice. Likova je ovde jako mnogo, vrlo su živi i prilično lepo vođeni, ali su neki od njih, poput Kalilove bake, možda malo nepravedno napušteni u nekom trenutku romana. Takođe, čini mi se da nije baš najjasnije rešena motivacija Hejli, Starine bivše najbolje bele drugarice. Stiče se utisak da je ispala stereotipni prikriveni rasista, no zanima me kako ju je Endži Tomas zaista videla, a nisam siguran da sam ukapirao.

No mimo tih detalja, THUG je snažan roman koji se na autentičan način bavi rasnim nasiljem u SAD, koristeći ga kao pozadinu za portret jedne porodice koja se iskreno trudi i jedne devojke koja je shvatila šta je hrabrost. U njemu se na svakih pedesetak strana nalazi neka scena ljudske dobrote koja ozbiljno potera na šmrcanje, a na kraju čitanje završite s radosnim osećanjem da i na zgarištu može cvet da nikne i da su ljudi vredni ljubavi. Kud ćete lepšu stvar za čitanje!


mladi fanovi predstavljaju ovu knjigu u Američkom kutku

ženski lik: OK, stoji sve to da je Starina mama Lisa možda malo suviše savršena, ali ko ne bi želeo baš takvu majku, živu lavicu?
muški lik: Starin najbolji drug i prva simpatija Kalil, jedan vrlo fin momčić u jednom vrlo nesrećnom okruženju, čija tragična senka je bolno prisutna tokom celog romana.
epizodni lik: Kenija, polusestra Starinog polubrata Sevena, nadrkana geto divljakuša koja je dugo odbijala da prihvati Star kao deo proširene porodice, ali je dala vrlo bitnu podršku odluci Star da progovori i kaže sve što zna, čak i kad je to išlo na štetu Kenijinog rođenog oca, lokalnog narko bosa. / počasno pominjanje: Aješa, Kenijina majka, dezorijentisana narkomanka koja zanemaruje svoju decu, ali ih na kraju pusti na slobodu i još se podmetne da zbog toga popije zverske batine od njihovog oca.
odnos: Big Mav i Karlos, Starin otac i ujak, među kojima kroz ceo roman sevaju ljubomorne varnice zato što je ujak potpuno nadomestio oca tokom one tri godine Starinog najranijeg detinjstva koje je njen pravi otac odrobijao; Big Mav je posle nadoknadio te tri godine i časno poneo svoju očinsku ulogu, ali ujka Karlos je zauvek ostao kao drugi ćale, iako je policajac.
scena: Poseta Starine porodice Kalilovoj baki posle pogibije njenog unuka – momenat kada ovaj roman, već na 58. strani, počinje da vam steže grlo i rosi oči.
zanimljivosti:
Roman je pun referenci na hip-hop kulturu, a osnovna inspiracija autorke je muzičko i aktivističko nasleđe Tupaka Šakura. Inače, Endži Tomas i sama ima aktivno repersko iskustvo.
Pored Tupaka, drugi veliki izvor kulturoloških referenci u ovom romanu je Hari Poter, koji takođe govori o rasizmu. Star koristi posteljinu sa znakom Sliterina, hogsvortske kuće koja joj je omiljena zato što su sliterinci puni para.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 10
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

 

* * *

ona je ovo napisala: Endži Tomas (1988)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Endži Tomas
naslov: TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ
izdanje na srpskom: Urban Reads, 2017.
ISBN: 978-86-89565-48-5
format: 13×20
broj strana: 348
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Dragan Lončar
prevod sa engleskog: Miloš Petrik
originalno izdanje:
Angie Thomas, The Hate U Give, 2017.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image