Category Archives: duhovne vrednosti

romani u kojima se razmatraju osnovne životne vrednosti i principi, ljubav, duhovnost i odnos prema univerzalnom

Konj u čizmicama

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji punoletni muški lik

Lase je islandski konjić koji je opekao kopita u požaru u cirkusu u kome je radio, pa ga je usvojila usamljena gospođa Olga koja mu je napravila čizme za hodanje. Lase i Olga su se sprijateljili sa devojčicom Fikom, kojoj Olga pred smrt ostavlja Lasea na brigu. Fiki nije nimalo lako da održi obećanje Olgi da će se brinuti o Laseu: kao prvo, nema gde da ga drži, a njeni roditelji nisu nimalo oduševljeni time da u stanu imaju živog konja, ma kako mali bio; a kao drugo, pojavio se čovek koji želi da joj oduzme konja. To je starac Hertjan, koji je pre mnogo godina kao klovn nastupao s Laseom u tom istom cirkusu u kome je konj stradao – zapravo, Hertjan je i izazvao taj požar u nastupu besa. Fika se drži obećanja Olgi i nikako ne želi da prepusti Lasea Hertjanu, a budući da ne nailazi na razumevanje roditelja, beži od kuće i skriva konja uz pomoć svog novog druga, dečaka Fosa. Hertjan uspeva da namami Lasea u napuštenu fabriku u kojoj je nekad zimovao cirkus, i tu se između klovna i konja ponovo budi zaboravljeno savezništvo. Fika i Fos ih nalaze, i Lase dospeva u situaciju da mora da bira između starog druga i nove drugarice. To je izbor koji izmučeni konj jednostavno nije u stanju da obavi.

Konj u čizmicama belgijskog autora Žefa Artsa spada u onu plemenitu vrstu dečjih romana koji se ne opterećuju velikim temama, već svoju draž i lepotu zasnivaju isključivo na finom tkanju emocija koje povezuju likove, ljudske i životinjske. Centralni junak ovog romana je vremešni cirkuski konjić Lase, pripadnik patuljaste rase sa Islanda, koji je zbog uzavrelih ljudskih strasti postao invalid nesposoban za hodanje bez pomagala u vidu čizmica. On je katalizator radnje i razvoja odnosa među likovima: između Fike i njenih roditelja, Fike i Fosa, Olge i Hertjana, Olge i Fike, Hertjana i dece. Svi ti odnosi ukrštaju se oko Lasea, puni povišenih emocija, ljubavi, suza, povređenosti, izrečenih laži, teških odluka i čvrstih obećanja.

islandski konji u divljini

Veličina Artsa kao pripovedača nije samo u tome što uspešno vodi i razvija jednu prilično dirljivu priču. On nas ovde osvaja i iskričavom poetičnošću kojom opisuje unutrašnja stanja, zapažanja i utiske glavnih junaka, pogotovo Fike. Kao što deca budu opčinjena Hertjanovim malim čarolijama s origami pticama, tako i mi ostajemo zadivljeni Artsovim malim verbalnim čarolijama, kao što je poređenje staračkih lica sa leptirom. Emotivni svet dece, ali i odraslih koji su s njima u interakciji, ubedljivo je prikazan empatijskim čulom jednog istinskog humaniste, koji isti takav osećaj ima i za životinje. Konj u čizmicama je veoma dragoceni izdanak najbolje tradicije priča o deci i životinjama, a napisao ga je očigledni poznavalac i veliki prijatelj konja i dece, pesnik u duši i odmereni majstor stila.

muški lik: Tužni klovn Hertjan, razapet između ljubavi i skitalaštva, celog života okajava greh onog dana kad je skrivio požar i sanja o ponovnom susretu s konjem o kojeg se ogrešio.
ženski lik: Fikina mama, pronicljiva novinarka s talentom za dobru priču i dobar naslov, ali i podržavajuća majka sa sluhom za fine nijanse u raspoloženju i ponašanju svoje kćeri.
epizodni lik: Fosova mama, distancirana naučnica koja obilazi svetske vulkane i sa porodicom održava privid bliskosti preko video linka.
odnos: Olga i Hertjan, u rasponu od nežne ljubavi zrelih godina do duboke povređenosti i potpunog prekida komunikacije posle tragičnog požara u cirkusu.
scena: Svakako, ključna scena je Laseov izbor između Fike i Hertjana, ali najzabavnija scena je rusvaj koji je Lase napravio u kineskoj prodavnici.
zanimljivosti: Na Islandu toliko vole islandske konje da tamo živi po jedan islandski konj na svaka 4 stanovnika (u Srbiji živi jedan konj na svakih 600 stanovnika), i zabranjen je uvoz drugih rasa konja.
Ovi konji mogu da imaju mnogo različitih boja dlake, a na islandskom jeziku postoji preko 100 reči za razne vrste boja islandskih konja.
Žef Arts, autor ove knjige, živi s porodicom na seoskom imanju u Belgiji, okružen brojnim domaćim životinjama koje gaje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Žef Arts (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Žef Arts
naslov: KONJ U ČIZMICAMA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0428-0
format: 18×11 cm
broj strana: 224
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Tanja Stevanović
prevod sa holandskog: Manja Rac
originalno izdanje: Jef Aerts, Paard met laarzen, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Nevaljalci 2 – Duholovci

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

Mihal i Filda su dva drugara desetogodišnjaka, koji iz najbolje volje da pomognu drugima često upadaju u nevolje. Njihov školski drug Lojda video je u učionici zelenog duha kako se prikrada učiteljici i toliko se isprepadao da se zarekao da više nikad neće kročiti u školu ako ga još jednom vidi. Kako bi pomogli Lojdi i izbavili njega i školu od paranormalne napasti, Mihal i Filda postaju amaterski isterivači duhova i isprobavaju razne trikove o kojima čuju od druge dece i preko interneta. To ih dovodi u mnoge komične situacije koje su idealna prilika da njih dvojica budu kažnjeni, što bi se reklo, „na pravdi Boga“. No to ih nimalo neće pokolebati u rešenosti da čine dobro ljudima, pa makar ih pogrešno optužili i za paljevinu škole.

Duholovci češkog veterana književnosti za decu Miloša Kratohvila predstavljaju drugi deo serijala Nevaljalci (i prvi deo je objavio Kreativni centar), s Mihalom i Fildom kao protagonistima. Radnja serijala smeštena je negde u tipičnu savremenu češku urbanu svakodnevnicu, a ispričana je u prvom licu iz ugla Mihala. U prvom delu upoznajemo dva glavna lika i saznajemo kako je započelo njihovo blisko prijateljstvo, dok ih ovde pratimo u novim dogodovštinama.

Svoje male junake Kratohvil (por)tretira s velikom ljubavlju i empatijom, gajeći posebno razumevanje za njihovu dobronamernost i solidarnost prema drugima, što u sudaru s krutim svetom odraslih dovodi do komičnih nesporazuma, ali i do bolnih nepravdi koje Mihal i Filda često iskuse. Sasvim nezasluženo prozvani „nevaljalcima“, ova dvojica su zapravo neka vrsta Kalimera, stalno ulećući u situacije u kojima su pogrešno shvaćeni i nepravedno kažnjeni. Njihov dar da potpuno uprskaju i zabrljaju stvari koje su pokrenuli iz najbolje namere neodoljivo podseća na jedan drugi popularni češki proizvod za decu – animirani lutkarski serijal A je to, o dva trapava drugara čije kućne majstorije redovno pođu po zlu.

Autor nam u ovom romanu i celom serijalu znalački prikazuje odnose u dečjem školskom okruženju, sa svim sitnim pakostima, nestašlucima, ali i dirljivim primerima nesebičnosti. Kroz ceo roman deca su u stanju prikrivenog ili otvorenog antagonizma s odraslima, proisteklog iz prirodne različitosti ova dva sveta. Međutim, neretko otkrivamo i iznenađujuće sličnosti između različitih generacija u pogledu sklonosti pravljenju raznih gluposti i iracionalnom ponašanju. Kratohvil je izuzetno duhovit opservator sitnih ljudskih slabosti i velikih vrlina, a njegovo delo je vrlo zabavna studija o odraslima iz ugla deteta i nepokolebljiva oda drugarstvu i altruizmu.

muški lik: Filda, divan i odgovoran dečak čiji otac kamiondžija ga je napustio i netragom nestao dok je on bio još mali, što mu je celog detinjstva ostalo kao bolna praznina.
ženski lik: Šašava tetka Marcela, sestra Mihalove majke, empatična psihološkinja koja razume dečje nestašluke i traganje za odgovorima o svetu, često smirujući svoju sestru kad pretera sa brigom za sina.
epizodni lik: Njuškalo Vovsiček, voajer i piroman koji šalje signale vanzemaljcima i vezuje anđelima krila da ne odlete u toplije krajeve – Mihalova majka je opsednuta strahom da će joj sin krenuti njegovim stopama.
odnos: Mihalov tata i učiteljica Vučković – Mihalov tata je kopirajter koji se često suočava sa stvaralačkim krizama, iz kojih ga najefikasnije spasavaju opomene koje učiteljica piše Mihalu i koje mu služe kao okidač za ideje za marketinške kampanje, tako da nekad i on sam provocira ovu prepisku s učiteljicom preko sina.
scena: Noćni odlazak Mihala i Filde na groblje sa drugarom Lojdom, kako bi proverili da li je on u stanju da vidi i grobljanske duhove.
zanimljivosti: Odrasli likovi u romanu su ponekad detinjasto sujeverni. Kao što tetka Marcela nosi pasulj u cipeli da ne napravi pogrešan korak, tako i Mihalova mama drži u novčaniku krljušti od božićnog šarana kako bi uvek imala para, a šumar Sodomka maže lovačku pušku i patrone sirćetom kako bi precizno pucao.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Miloš Kratohvil (1948)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Miloš Kratohvil
naslov: NEVALJALCI 2 – DUHOLOVCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0466-2
format: 18×11 cm
broj strana: 200
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Milan Stari
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Miloš Kratochvíl, Duchaři, 2009.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Misija: Muzej

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za domaći roman godine za decu

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji avanturistički roman za decu
– najbolji punoletni ženski lik

Anđela, Sara i Aleksa su tim ASA, koji želi da u strateškoj igrici za mobilne telefone osvoji Narodni muzej u Beogradu. Zato prihvataju poziv Anđeline tetke Roksi u obilazak muzeja, želeći da u njemu uslikaju šest zadatih čekpointova, što bi im omogućilo da obeleže muzej kao zauzetu teritoriju. Međutim, na izloženim slikama koje su služile kao čekpointovi primećuju neobične stvari: na svakoj nešto nedostaje, dok na jednoj ima gomila onog što tu ne pripada. U jednom trenutku bivaju usisani u svet sa tih slika izloženih u Narodnom muzeju, gde im se priključuju mala Dubravka sa istoimene slike Jovana Bijelića i japanska lutka s autoportreta Moše Pijade. Svi oni zajedno prinuđeni su da se u tom svetu bore protiv velikih zala: Bojoždera, Vremejeda i Zaborava. A najgori je ovaj treći.

Misija: Muzej, treći roman Ivane Nešić za Kreativni centar, nastao je kao rezultat autorkinog razmišljanja o alternativnim muzeološkim praksama – nešto što bi se modernim rečnikom reklo „razvoj publike“. Moraju li deca da imaju otpor i strahopoštovanje prema muzejima i klasičnim institucijama kulture? Mora li klasično umetničko stvaralaštvo da im bude dosadno? Autorka na oba ova pitanja ima odrešit negativan odgovor, a svoj stav najbolje potkrepljuje upravo ovim romanom.

Misija: Muzej je roman u kome je jedna u principu sasvim uzbudljiva avantura organski ispletena oko 11 dela srpskih/jugoslovenskih slikara, uz dodatak karijatida Ivana Meštrovića. Sva ova umetnička dela autorka objašnjava čitaocu slikovito, razumljivo i sugestivno, uključujući i zanimljive detalje iz ličnih života umetnika. Njene informacije i lični doživljaji vrlo nenametljivo su plasirani u hodu, prirodno integrisani u dijaloge tokom radnje, a roman sadrži reprodukcije svih dela o kojima se govori. Tako će svako od čitalaca poneti bar neku od impresija iz ove atraktivne muzeološke šetnje: ponos italijanskog vinogradara sa istoimene slike Katarine Ivanović, setnu atmosferu Jesenjeg puta Save Šumanovića ili muziku boja u Predelu Jovana Bijelića. Time je bitan cilj ovog romana u potpunosti ispunjen, pa ovo postaje jedan od vrlo retkih romana koji od Knjigoskopa dobijaju svih 10 poena na skali za edukativnost, kao savršena edukativna proza.

No ovaj roman nije samo uspešan primer alternativne pedagogije, on sasvim lepo funkcioniše i kao akcioni roman fantastike. Psihologija malog kolektiva u velikoj frci vođena je pažljivo i uverljivo. Kretanje likova (i čitaoca) kroz ovu literarnu verziju video igrica efektno je rešeno kao prolazak kroz različite vrste realnosti, za šta je autorka i u ranijim delima pokazala sklonost i dobar osećaj. Pored kompetentnog korišćenja fantastike, Ivana Nešić ovde uspešno parira Urošu Petroviću i u spoju akcije i enigmatike.

Autoportret sa japanskim lutkama (Moša Pijade, 1916)

Bavljenje ovog romana pitanjem nivoa realnosti posebno je aktuelno u kontekstu igrica s proširenom realnošću (augmented reality), QR kodova, holograma i drugih mađija kojima je izložena generacija koju se želi navući na muzeje. Kao što sugeriše autorka, to sve mogu da budu jako korisna pomoćna oruđa, uz dodatak i literature kao moguće podrške. Ivana Nešić nas bez puno okolišanja uvodi u proširenu realnost svog romana, kao prirodno didaktičko sredstvo za edukaciju dece 21. veka. Ovaj roman je njena tetka Roksi – nadahnuti originalni popularizator umetnosti.

Ima u ovom romanu još nešto: svakako valja primetiti da je svet odraslih iz dečje vizure ovde predstavljen s velikom empatijom i uverljivošću, posebno kroz lik glavne junakinje Anđele. U onim delovima koji se dešavaju u ovoj našoj, „mainstream“ realnosti, Ivana Nešić pokazuje velik i dragocen, a vrlo redak talenat ubedljivog pričanja dramski suvisle priče iz ugla savremenog deteta. Ako i ubuduće nastavi da se interesuje za realistične savremene priče za decu i mlade, verujem da bi to bilo sasvim u rangu jedne Jasminke Petrović ili Vesne Aleksić, a toga nam uvek treba.

Rečena savremenost ovde se ispoljava i kroz edukativne poruke koje nisu samo približavanje klasične umetnosti. Ivana Nešić deci nudi i vrlo značajne razvojne teme identiteta, životne misije, borbe za slobodno mišljenje, odnosa prema telu i druge slične ozbiljne teme. Posebno je u tom smislu sjajno razmišljanje Anđele i tetke Roksi o nelagodi ogoljavanja, na primeru slike Kompozicija Milene Pavlović Barili. Misija: Muzej je uzbudljiva i na momente istinski dirljiva savremena avantura s mirisom muzeja, koja čitaocima raznih generacija donosi proživljeno iskustvo vizuelne umetnosti i ostavlja im u amanet civilizacijsku misiju brige o kulturi.

video intervju Knjigoskopa s autorkom

muški lik: Muzej sam, kreator matriksa u koji su glavni junaci upali, obraća im se kroz likove karijatida i konačno počinje da razvija smisao za humor.
ženski lik: Brižna, optimistična i nesalomiva Nadežda Petrović, koja organizuje poslednji otpor ugroženih likova sa slika.
epizodni lik: Mladi Moša Pijade s autoportreta s japanskim lutkama, zaneseni borac za bolji svet.
odnos: Vrlo zanimljiv međusobni odnos obe verzije Milene Pavlović Barili s njenog dualnog autoportreta Kompozicija, koje funkcionišu kao dva lica iste osobe i dve nerazdvojne strane istog identiteta.
scena: Kulturni šok dece pri susretu s muzikom sa kaseta u kolima tetke Roksande.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 10

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Ivana Nešić (1982)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Ivana Nešić
naslov: MISIJA: MUZEJ
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0474-7
format: 16,5×23 cm
broj strana: 109
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Boris Kuzmanović

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Čudesno putovanje

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za domaći roman godine za decu

radnja

Na jednom vojvođanskom salašu živeo je mladi Putić, koji je jednog dana rešio da upozna Svet, pa je uzeo sandale i šešir i krenuo na dugo putovanje. Dok je učio ribarski zanat kod Alasa, sreo je prelepu Šumsku Stazu, zaljubio se u nju i obećao je da će joj doneti jednu zvezdu kad je bude ulovio. Gonjen čežnjom za Šumskom Stazom i želeći da ispuni dato obećanje, Putić odlazi od Alasa i upoznaje Jesenji Most, Strašila i Tetku, medvede iz rudnika zvezda, kamile Nevenku i Đurđicu i druge zanimljive junake i saputnike. Kad ponovo sretne Šumsku Stazu, pokloni joj obećanu zvezdu i zajedno s njom zasnuje Dragi Dom na obalama dalekog mora. Na kraju romana Putića opet zasvrbe tabani, sada već prilično ostareli, i on ponovo krene na put kako bi još jednom video rodni salaš, na kome se u međuvremenu štošta promenilo.

komentar

Čudesno putovanje nas vodi kroz avanture neobičnog glavnog junaka kojeg pokreću neke sasvim obične stvari: radoznalost, zaljubljenost i držanje obećanja. Iskusnom apatinskom piscu Zlatku Vasiću ovo je prvi roman za decu, što se uopšte ne oseti zahvaljujući izvežbanom pripovedačkom osećaju koji je stekao sa svojim sinom Strahinjom, kome je i posvećena ova knjiga.

Vasićev roman slavi hrabrost i istraživački duh koji su nagnali Putića da napusti sigurnost svog rodnog doma među muškatlama. Kroz susrete s novim prijateljima i upoznavanje novih predela, Putić stiče nova znanja i veštine, sve dok ne otkrije kakav dom želi da stvori za sebe i svoju ljubav. Autor posebno naglašava potrebu da se prijatelji ne sputavaju kad požele negde dalje: u redu je da ih pustiš gde ih srce vuče, kao što je u redu i da ih posle primiš nazad ili sretneš opet negde na svom sopstvenom putu.

Ovaj nežan i veseo roman za mlađe osnovce vrlo pitko i lepršavo opisuje krivudav i uzbudljiv životni put koji čeka svakog od nas, i koji uključuje osamostaljivanje, učenje, ljubavi i prijateljstva, intimna i profesionalna traganja, sve do smirenja na kraju. Kao oličenje otvorenosti i dobronamernosti, Putić je dragocen, inspirativan i zabavan književni drug na ovom putovanju. Pripovedajući nam dugo putešestvije Putića, autor voli i ume da se zabavlja i kikoće uz prpošne jezičke igre. Njegov roman je, poput svojevrsnog šarenog mjuzikla za decu, prošaran tekstovima pesama koje pevaju razni likovi, i kroz koje Vasić demonstrira i svoj talenat za dečjeg pesnika.

muški lik: Rečni car Alas, koji je Putiću prvi pružio utočište posle odlaska od kuće, preneo mu svoje ribarsko znanje i pustio ga dalje kad je došlo vreme.
ženski lik: Zanesena Šumska Staza, arhetip romantične ljubavi koja pokreće stvari.
epizodni lik: Namrgođeni ali osećajni Put od Cigala, sa Putićevog rodnog salaša, koji skrivećki čita njegova pisma iz daljina.
odnos: Strašilo i vrana Tetka, nežno prijateljstvo dvoje različitih, za koje ne znaš baš tačno šta ih to vezuje, ali osećaš da je duboko.
scena: Kad je Putić češkao leđa starom Jesenjem Mostu.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Zlatko Vasić (1973)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Zlatko Vasić
naslov: ČUDESNO PUTOVANJE
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0449-5
format: 21 cm
broj strana: 137
povez: meki
pismo: ćirilica
naslovna strana: Dušan Pavlić
ilustracije: Marina Veselinović
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra i sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Sve je u redu

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji maloletni muški lik
– najbolju originalnu naslovnu stranu

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji roman za mlade
– najboljeg negativca

radnja

U ovom kolažno-mozaičkom romanu bez klasičnog linearnog toka upoznajemo se s povezanim i isprepletenim sudbinama nekoliko sadašnjih tinejdžera i njima bliskih odraslih, pa čak i s jednim kučetom koje takođe povezuje sve te likove i sudbine.

komentar

Najnoviji roman Jasminke Petrović Sve je u redu možemo opisati kao zbirku međusobno povezanih kratkih priča, čije čitanje nas održava u stanju permanentne uzbuđenosti zbog stalnih iznenađenja i mnoštva dirljivih otkrića o likovima. Čak i u zemljama sa znatno jačom tradicijom omladinskog romana nisu baš česti ovakvi eksperimenti sa strukturom, u koje se autorka ovde upustila vrlo hrabro, sasvim prirodno, sve vreme intrigantno i u konačnici umetnički trijumfalno.

Ispovesti njenih junaka nekad su date u formi pisama, nekad kao SMS poruke, pesme, unutrašnji monolozi i druge vrste iskaza, i kroz njih se susrećemo s ličnim dramama visokog intenziteta. Ovde kao čitaoci bivamo ubačeni u vrtlog nesređenih porodičnih odnosa, lične tragedije za koje likovi sami sebe okrivljuju, seksualno zlostavljanje maloletnika, teške bolesti, nesnalaženje u drugoj zemlji, okrutno vršnjačko zlostavljanje, nacionalnu i versku netrpeljivost, maloletničku trudnoću, izbeglištvo i razne druge vrste nedaća koje mogu da zadese mlade u formativnim godinama.

Svi delovi u kojima pratimo misli i unutrašnji svet tinejdžera zvuče vrlo autentično i potresno, oslikavajući višedimenzionalne likove koji imaju i svoje duboke ponore i zvezdane uzlete. Iskreno humanističko interesovanje i fascinacija Jasminke Petrović adolescentima toliko su snažni da je ona likove tinejdžera ovde prikazala na momente čak plastičnije i ubedljivije od nekih odraslih likova, koji su ponekad poslužili više kao spoljni naratori koji povezuju niti priče. Ali naravno, u celoj ovoj dramskoj tapiseriji nije lako ni odraslima, koji se neretko ne snalaze baš najbolje kao roditelji, a ni kao bračni partneri; imamo ovde boksera koji plače, sveštenika koji ne reaguje uvek tolerantno, majku koja ujutro prvo gleda kakvo je vreme kod sina u Vašingtonu, pa tek onda kroz sopstveni prozor…

Svi likovi u ovom romanu ključaju od neke svoje unutrašnje muke, baš kao u ilustraciji Boba Živkovića na naslovnoj strani, ali veličina Jasminke Petrović kao autorke je u tome što sve te muke, pa i rđave postupke svojih junaka svih generacija, ona slavi kao sastavni deo života i individualne potrage za ljubavlju i slobodom, gde su greške obavezni deo procesa. Na početku romana nalazi se autorkina posveta “vama koji tragate za slobodom”, a ta potraga ima mnogo raznih oblika i neočekivanih otkrovenja, i može da deluje inspirišuće i oslobađajuće i na druge ljude iz okruženja, takođe okovane svojim sopstvenim neslobodama. I pritom, kao što kaže mama Đorđa iz romana, ne moramo svi ni da umemo da letimo, evo pingvin ne leti ali je pretvorio krila u peraja pa pliva bolje i od riba.

Toliko autorske topline, čovekoljublja, razumevanja i ljubavi prema svojim likovima zaista se retko sreće. Sve je u redu predstavlja uzbudljivu i sasvim nepatetičnu himnu traganja za ličnom slobodom i razvojem, kao i odu svakodnevnom herojstvu i stoicizmu u nošenju sa životnim nedaćama.

video intervju Knjigoskopa s autorkom o knjizi Sve je u redu

muški lik: Mladi bogoslov i maloletni roditelj Vukan, autor naslovnog slogana romana.
ženski lik: Petnaestogodišnja Sanja koja se bori protiv raka i planira osnivanje benda.
epizodni lik: Brat Sirijca Otmana, koji je prebegao iz Damaska do Norveške na biciklu preko Rusije i polarnog kruga.
odnos: Neočekivano razumevanje između budiste Đorđa i pravoslavca Vukana, pronađeno na gomili đubreta iza kontejnera.
scena: Doček Nove godine u staračkom domu, s navijačkim transparentom DRGI PENZIONERI SREĆNU NOVU GODINU ŽELE VAM GROBARI, sa sve slovnom greškom u prvoj reči.
citat:
Mama, tata, sve je u redu,
neko ima medu,
nekog plaši mrak,
ja dobila rak.
Možda mi je pamet popila svraka,
ali znam da sam mnogo jaka i opaka.
(Sanjina bolnička pesma)

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala: Jasminka Petrović (1960)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Jasminka Petrović
naslov: SVE JE U REDU
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0448-8
format: 21 cm
broj strana: 112
povez: meki
pismo: latinica (sa delovima na ćirilici)
naslovna strana: Dobrosav Bob Živković

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: