Category Archives: Kreativni centar

naslovi izdavačke kuće Kreativni centar

Četiri deteta, tri mačke, dve krave, jedna veštica (možda)

naslovna

Beverli je nabusita starmala dablinska trinaestogodišnjakinja koja letuje u irskom primorskom mestašcu Tranaroneu, gde upoznaje druželjubivu sanjalicu Elizabet i njenog jedanaestogodišnjeg astmatičnog rođaka Džerarda. Opsednuta naukom i naučnim objašnjavanjem i premeravanjem stvari, Beverli odlučuje da jednog jutra povede detaljno organizovanu ekspediciju na obližnje Gospino ostrvo, na koje je za vreme oseke moguće doći pešice. U ekspediciju pozove Elizabet i Džerarda, a protiv njene volje priključuje im se i nešto stariji Kevin, sin vlasnice lokalne prodavnice.

Beverlina ideja je bila da članovi njene ekspedicije istraže ostrvo, mapiraju ga, zapišu zanimljivosti i vrate se kući pre nego što im plima to onemogući. Ali što je u teoriji bilo dobro i precizno zamišljeno, potpuno je propalo u praksi: Elizabet ugane nogu, stvari u kojima su im bile zalihe hrane nestanu, a nad njih se nadvije oluja u najavi. Jedino što im preostaje je da se sklone u neku kuću koju su uspeli da nađu, na tom ostrvu koje bi trebalo da je pusto.

Kuću zatiču praznu, ali daleko od toga da odaje utisak napuštenosti. Upoznat sa lokalnim pričama, Kevin ima ideju ko bi mogao tu da živi, i to ga ne čini nimalo spokojnim, a svoj strah prenosi i na druge. I zaista, stanarka se uskoro pojavljuje – to je Dimfna, samotna čudakinja koja zavija kroz prozor kao vuk, plesom priziva kišu, kravu zove svojim imenom i pušta je da spava u sobi za goste, a obema mačkama je dala isto ime. Sa takvom jezivom ženom četvoro preplašene dece treba da provedu oluju zarobljeni na zabačenom ostrvu, pri čemu niko od njihovih roditelja nema pojma gde su.

ilustracija

Četiri deteta, tri mačke, dve krave, jedna veštica (možda) je prilično čudan i zanimljiv naslov, ali može da stvori pomalo pogrešan utisak o ovom romanu jer zvuči detinjastije nego što jeste. Ovo nije bajka ni slikovnica za predškolce, ovo je sasvim ozbiljan psihološki roman u kome su svi likovi briljantno portretirani. Autorka Šivon Parkinson je napravila sjajan balans između, sa jedne strane, skoro brutalnog fizičkog realizma smrdljivog znoja, prljavih nožnih prstiju i astmatičnog gušenja glavnih junaka, i, sa druge strane, pomalo nadrealne atmosfere na Gospinom ostrvu. Ovo atlantsko ostrvo bez šume, zaraslo u glog i žbunje, sa debelim fokama i tajanstvenim prisustvom Dimfne čak i kad se ne vidi, i sa bunarom čija voda možda jeste, a možda i nije lekovita, predstavlja inspirativan ambijent u kome se deca otvaraju – jedni prema drugima, ali i prema sopstvenom nesvesnom.

Svako od dece ima neki svoj strah: Beverli se plaši visine i užas je hvata i od silaženja niz dvometarsku stenu; “veliki” Kevin se skupi u drhtavo klupko kad grmi. U početku ekspedicije svi se slažu kao rogovi u vreći i Beverli nikog ne podnosi, ali kako se dešavanja sve više komplikuju, oni počinju da sarađuju i da se bolje upoznaju. U tome važnu ulogu imaju priče koje deca pričaju jedni drugima – bajke koje smišljaju i improvizuju na licu mesta kako bi prekratili vreme i odagnali strah i teskobu. Upravo te priče su posebno lep deo ovog romana. Svaka od njih simbolički predstavlja onog ko ih priča, iznoseći emocije, strahove i skrivene želje pričaoca – uključujući i Dimfnu, koja je čula sve dečje priče i na kraju ispričala svoju, ne manje zanimljivu.

Situacija u kojoj su se zatekli na ostrvu utiče na sve prisutne da nađu snagu u kriznim trenucima i da otkriju neke svoje manje poznate strane, iznenadivši i sebe i druge. Kevin je progutao strah od grmljavine da bi izbavio Džerardovog mačora od oluje. Racionalna Beverli, koja uvek razmišlja jasno i zaokruženo, ispriča neobičnu priču s potpuno otvorenim krajem. Čak i Džonson losion iz Dimfnine kuće možda nije samo običan losion. A Dimfna zaista jeste neka vrsta veštice (možda). Kod Šivon Parkinson je divno što nam ostavlja odškrinuta vrata za zrnce magije; na kraju i Beverli u svom preciznom pogledu na svet prihvata i ono možda, makar u zagradi.

470861

FAVORITI

ženski lik: Svakako Dimfna, žena koja se krije od ljudi, živi s kravama koje ne muze i ceo dan pije čaj s pet kašičica šećera.

muški lik: Mali ali pronicljivi Džerard, na koga se devojčice u početku otresaju i koriste ga kao robovsku radnu snagu, ali na kraju uspe da zaradi njihovu nežnost.

epizodni lik: Feministička princeza iz Beverline priče, koja se izbori za slobodu da sama odluči da li će se i kada smuvati sa spasiocem kome je obećana njena ruka.

odnos: Razumevanje između Džerarda i Dimfne na osnovu zajedničke ljubavi prema mačkama, koje nadilazi i generacijske razlike i čudnovatost situacije u kojoj su se našli.

scena: Neočekivano zbližavanje Beverli i Kevina na plaži sa fokama.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 8
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 86-7781-392-6
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2005.
originalno izdanje: Siobhán Parkinson, Four Kids, Three Cats, Two Cows, One Witch (Maybe), 1997.
broj strana: 225
ilustracije: Dušan Lakićević

* * *

ŠIVON PARKINSON (1954)

siobhan-parkinson-Laureate-na-nOg1

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Lovac na maslačke

Prikaz dobitnika Knjigoskopovog priznanja za najbolji domaći dečji roman u 2014.

 

Glavna junakinja romana Vesne Aleksić Lovac na maslačke je sedmogodišnja Maša, čiji tata je za nju rekao da je kao ambasada. Ambasade su kuće u kojima rade predstavnici drugih država i niko nema pravo da bez dozvole uđe u neku ambasadu, jer bi to izazvalo međunarodni incident. Maša je isto tako jedna nezavisna, ponosna i nepovrediva teritorija, i jako drži do toga.

naslovna

Mašin tata je bio lovac na maslačke – učio ju je da su maslačci najotpornije cveće, koje će izrasti bez obzira na godišnje doba, samo ako se ukaže makar malo sunca. Njih dvoje su se zabavljali loveći maslačke u svako doba godine. Ali tate više nema da ih love zajedno, jer je poginuo u saobraćajnoj nesreći, pa Maša sad živi sama s mamom i najviše ju je strah da će zaboraviti tatu. Zato sad sama uporno lovi svaki maslačak na koji naiđe, da ne izneveri tatu.

Ove jeseni je Maša pošla u prvi razred osnovne škole, ali nisu joj se baš nešto dopale drečave roze devojčice kojih je puno njeno odeljenje. Zato se već od prvog dana sprijateljila s Jankom, koji nije kao ostala deca. On uopšte ne govori i povremeno se prilično čudno ponaša: istrči iz klupe i optrči par krugova po učionici pa se smiri. Toliko je čudan da se neka deca i njihovi roditelji bune protiv toga da on bude u njihovom odeljenju. Ali Maša je na njegovoj strani, kao i njihova učiteljica, koja je stvarno kul.

Maša saznaje da Janko ne živi s pravim roditeljima: otac mu je u zatvoru, a majka ga je rodila kao maloletna, pa joj socijalne službe ne daju da uzme Janka kod sebe dok ne završi školu i ne nađe posao. Zato je Janko dodeljen na brigu jednoj hraniteljskoj porodici. Maša mu pomaže da bude srećan i da se opet nađe s pravom mamom, pa čak i da progovori. I dok je tako zaokupljena Jankom, Maši se sve češće dešava da zaboravi na maslačke.

1

Lovac na maslačke je inspirisan poznanstvom Vesne Aleksić s jednim dečakom koji živi u hraniteljskoj porodici. U ovom romanu nam autorka u prvom licu iz Mašinog ugla priča o dva deteta iz nekompletnih porodica i o njihovoj čežnji za nedostajućim roditeljima. Pored toga što predstavljaju Mašinu vezu s ocem, maslačci su ovde i metafora uporne lepote koja se probija kroz najveći čemer – mini replike sunca u travi, ali i u drugim ljudima.

Jednostavnim jezikom opisujući odnos dece i odraslih, autorka nam diskretno sugeriše i mnoštvo drugih ozbiljnih tema za razmišljanje. Na primeru Mašine mame koja posvećuje veliku pažnju tome da joj ćerka ne postane rob tehnologije, Vesna Aleksić slavi vreme i iskren odnos koje roditelj direktno posvećuje detetu. Lik Janka je dobar povod da autorka implicitno progovori ponešto i o inkluziji u školi i otporima koje izaziva. Njenom kritikom rodne diktature roze boje, kao i afirmacijom prava žene na slobodan izbor privatnog života, bile bi veoma zadovoljne i feministkinje.

Lovac na maslačke dojmljivo demonstrira autorkinu mudrost, emotivnost, promišljenost, stilsku zrelost i savremenost, u kombinaciji koji nije baš česta u našoj književnoj produkciji, i prilično nepravedno je zaobiđen prilikom dodele nagrada za domaća izdanja iz prošle godine. Ovaj prikaz Knjigoskopa predstavlja skromni pokušaj da se to ispravi.

2

FAVORITI

ženski lik: Kul učiteljica koja sve vidi i razume, i ne da deci da se rugaju Janku, i ne ljuti se na njega kad joj u jednom od svojih nastupa nemira polupa laptop.

muški lik: Mašin tata violončelista, umetnik u radovanju životu i u druženju sa ćerkom.

epizodni lik: Ema, razmažena histerična roze devojčica koja je okrivila Mašu da joj je prenela vaške, ali koja crta najlepše zmajeve u odeljenju.

odnos: Maša i Janko, detinje razumevanje dvoje drugačijih.

scena: Kad se Mašin tata vrati kolima u rikverc da bi Maša što bolje zapamtila prizor sporog padanja zlatnog jesenjeg lišća.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0122-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2014.
broj strana: 120
ilustracije: Aleksandar Zolotić

* * *

VESNA ALEKSIĆ (1958)

vesna aleksic

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Jezičke igre

O dobitnicima nagrade “Politikinog Zabavnika” za 2014.

 

36. nagradu “Politikinog Zabavnika” podelila su dva autora Kreativnog centra za svoje knjige objavljene 2014. godine: Simeon Marinković za Stilske igre i Dejan Aleksić za Cipelu na kraju sveta. Tako je većinom glasova odlučio žiri u sastavu: Ivana Vujić (predsednik), Jasna Vlajić Popović, Slobodan Giša Bogunović, Predrag J. Marković i Petar Milatović.

CAM06265
(nagrađeni Aleksić i Marinković)

U užem izboru bile su i knjige: Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga Slavoljuba Stankovića, Madam Tiso Dunav Tiso Pop D. Đurđeva, Martina velika zagonetna avantura Uroša Petrovića, Usamljena princeza, vilinske bajke Raše Popova, Zbrkana bajka Irene Tiodorović, Zgodne nezgode gmizavih Blagoja Rogača i Zrikni svet kroz rozle đozle Gorana Novakova. U obrazloženju odluke žirija navodi se da su nagrađene knjige “međusobno različite, a jednako inovativne i poučne”, te da je “jedna pravi priručnik stvaranja i žanrovskog istraživanja, dok druga pleni zanesenim nadahnućem i bogatstvom jezika”.

To zvuči kao prilično dobar opis. Stilske igre su zbirka od 67 varijacija na temu poznate basne o gavranu i lisici, posebno pogodnih za vežbe na časovima srpskog jezika i za samostalno eksperimentisanje učenika osnovnih škola, dok je Cipela na kraju sveta lepršav alegorijski roman za mlađe uzraste, koji poput Malog princa preispituje “ozbiljnost” sveta odraslih.

kreativni-centar-simeon-marinkovic-stilske-igre

Marinković je parafrazirao Kenoove Stilske vežbe, tražeći formu koja bi usmerila mlade čitaoce na razmišljanje o bogatstvu jezika i raznovrsnosti jezičkih izražajnih sredstava, ali i na sagledavanje stvari iz različitih uglova. Tako je nastala ova razigrana kolekcija brojnih mogućih viđenja jednog te istog događaja – poznate situacije iz basne u kojoj lisica na prevaru dobija sir od gavrana. Ovaj događaj je variran i prikazan sa tačke gledišta različitih likova (samih protagonista, dakle gavrana i lisice, ali i drugih šumskih životinja, seljaka, šumara…); zatim u raznim književnim formama (sonet, haiku, deseterac, uspavanka itd.); kao i kroz različite kazivačke stilove i raspoloženja (nervozno, sumnjičavo, pristrasno, romantično, rodoljubivo). Svaka verzija ilustrovana je očigledno vrlo nadahnutim ilustracijama Dušana Pavlića. Na kraju knjige čitaocima je otvoren prostor da i oni nastave ovu igru smišljanja varijanti.

Za potrebe ostvarenja pedagoških ciljeva Marinković je uzeo slobodu da se na momente prilično udalji od “faktografije” zadate polazne basne, sa kojom su u nekim primerima kao jedini zajednički element ostali likovi gavrana i lisice. Nije se ustručavao ni od dodavanja novih epizodnih likova, od kojih su mi najzabavniji seljaci drvokradice i flegmatični podmićeni šumar, a Marinkoviću je izgleda posebno drag i jež, koji se često pojavljuje kao svedok.

U nekima od zadataka koje je ovde sam sebi postavio autor se osećao komotnije nego u nekim drugim, pa se u tim zadatim formama poletno razmahao, dok se u nekim drugim zadržao na okvirnoj skici moguće forme i načina razmišljanja, dovoljno jasnoj za razumevanje poente. Stiče se utisak da su mu sve odabrane poetske forme pričinjavale posebno zadovoljstvo, pa je kolateralna zanimljivost ovog ostvarenja to što se njime Marinković još jednom predstavio i kao vrstan dečji pesnik.

Kada gavran drži plen u kljunu,
ako se umeša lisičja volja,
plen u trenutku promeni pravac
– umesto unutra, odlazi spolja.
(epigram gavranu)

Dodatna vaspitna vrednost Stilskih igara, na kojoj sam autor posebno insistira, jeste naglasak na razvoju empatije kod mladih čitalaca – prikazivanjem, suprotstavljanjem i usklađivanjem različitih viđenja iste situacije od strane različitih protagonista. Kako kaže Marinković u intervjuu “Politici”: “Sposobnost da saosećamo s drugima veoma je važna u životu, posebno sada, kada čitav svet postaje u najvećoj meri povezan, gotovo kao jedno naselje. Eksplodiraćemo ako ne budemo saosećali s drugima, izgubićemo se.”

cipela_na_kraju_sveta_vv

Marinkovićev mlađi kolega iz iste izdavačke kuće, Dejan Aleksić, 2004. godine je već dobio Zabavnikovu nagradu za poeziju, za svoje remek-delo Pustolovine jednog zrna kafe, a sad je nagrađen i za dečji roman. Aleksićev bazični poetski poriv za igranjem rečima izbija iz svih pora i ovog nagrađenog ostvarenja; i kad piše prozu, njemu poezija iz ušiju viri.

Njegovu Cipelu na kraju sveta nalazi glavni lik, Skitnica. U cipeli je bilo “malo mraka koji uvek uđe kad iz cipele izađe stopalo”. Taj mrak je krio ceduljicu s porukom da će onaj ko odnese cipelu vlasniku postati bogat, i tu počinje da biva zanimljivo. Oduševljen otkrićem, Skitnica od radosti zavitla cipelu uvis, ali ona se zakači za krošnju džinovskog hrasta, oko kojeg se ubrzo okuplja mnoštvo naroda jer je baš tada 300. rođendan tog hrasta. Skitnica se tako nađe u situaciji da pred okupljenim pukom radi ono što najbolje ume – da priča priče.

Skitničino pričanje priča se zapravo pretvara u dramsku radionicu u koju su uključeni svi okupljeni građani, koje Skitnica animira, zabavlja, postavlja im zadatke i posmatra ih dok oni učestvuju s njim u razradi priče – koja, naravno, kreće od cipele i razvija se oko nje. Ovakva postavka romana daje Aleksiću priliku da se igra rečima i jezikom do mile volje, da se radosno brčka u anarhičnom apsurdu, te da iznese mnoštvo lucidnih antropoloških zapažanja o odraslima i deci.

Među omiljenim momentima svakako bih izdvojio komunikaciju Penjača na hrast s narodom okupljenim u podnožju drveta. Kako bi njegove reči što pre stigle do okupljenih – drugim rečima, kako bi ih gravitacija što pre spustila do njih – Penjač svaku rečenicu završava nekom teškom rečju, kao što su čekić, cigla, cokula, vreća krompira, kengur ili Gradonačelnik (koji je takođe jedan od glavnih likova, uz Skitnicu i Seljaka koji mu je doneo merdevine). Briljantna je i scena kada do okupljenog naroda dotrči gradski stražar sa strašnom vešću da se u gradu nije desio ni požar, ni poplava, već ono od čega su svi najviše strepeli – nešto treće. Pokazalo se da je to nešto treće odluka vlade da svi gradski satovi treba da uvedu kazaljku za sekunde, čime će vreme mnogo brže proticati. O užasa!

Naravno, i ovde se oglasio Aleksić pesnik:
Teško nama, teško nama,
Ostasmo bez sreće,
Desilo se, desilo se
nešto vrlo treće.
To na dobro, to na dobro
Da izađe neće,
Nekom prvo, nekom drugo,
A baš nama treće!

CAM06279
(dobitnici nagrade i Zabavnikova torta)

U prošlogodišnjoj domaćoj književnoj produkciji za decu bilo je i drugih ostvarenja koja su s punim pravom mogla da dobiju nagradu koja je ovaj put otišla u ruke Simeonu Marinkoviću i Dejanu Aleksiću. No žiri nagrade “Politikinog Zabavnika” rešio je da je ovaj put dodeli ovom duhovitom dvojcu posvećenih apologeta igre, od kojih jedan igru slavi već i u samom naslovu.

To zvuči kao sasvim prikladan izbor.

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ples u tami

Ples u tami irskog autora Pitera R. Prendergasta je fini topli roman nastao na osnovu predloška za školsku predstavu, koja je doživela veliki uspeh pa ju je autor razvio u roman. Glavni lik je srednjoškolka Džes koja vodi borbu na dva fronta: pokušava da se izbori s tragičnim gubitkom brata i da nađe svoje mesto u školskoj plesnoj grupi koja se urotila protiv nje.

naslovna2

Džesin brat Džejms je bio zvezda školskog ragbi tima, sveopšti miljenik učenika i nastavnika i ponos svojih roditelja: blag, dobroćudan, nesposoban za mržnju, sa fantastičnim osećajem za igru i slaba mesta u odbrani protivnika. Između njega i Džes od malih nogu je vladala bratsko-sestrinska ljubav koja se u njihovim tinejdžerskim danima ispoljavala kao odnos “pas i mačka”. Džes je bila fascinirana bratovom staloženošću, vedrinom i spokojem – osobinama koje su za njene pojmove na momente graničile s tupavošću. S druge strane, Džejms je u svojoj sestri video potencijal koga niko drugi nije bio svestan.

Kao što to obično biva s nesrećama, Džejmsova pogibija na motociklu došla je sasvim neočekivano i zatekla je celu porodicu nespremnu. Otac i majka su se od tuge pretvorili u “roditelje-ljušture”, kako ih Džes sada vidi. Ona oseća da sa bratom nije dovršila komunikaciju, i on joj se mesecima posle smrti vraća kao priviđenje s kojim vodi razgovore, tražeći od njega podršku u situaciji u kojoj se zatekla u školi, gde je postala žrtva ozbiljnog maltretiranja.

Nju je na zub uzela Luiza, najlepša devojka u školi i zvezda školske plesne grupe. Dok su ranije i Džes i Luiza bile deo iste ženske ekipe nerazdvojnih drugarica, u jednom trenutku Luiza je promenila ploču i nahuškala ostale devojke da izvrgnu Džes vrlo agresivnom psihološkom pritisku i iživljavanju, sa idejom da je izbace iz plesne grupe. Psihološko maltretiranje prerasta i u fizičko, kad se u njega uključi Luizin dečko Riči, lokalni krimos, kockar i siledžija. Tako bullying kome je Džes izložena postaje kompletan i sveobuhvatan, od sms poruka do lomljenja diskova uz koje se spremala za plesno takmičenje.

Luizina jedina podrška u školi su njena pouzdana drugarica Rona i novi učenik Alan, plašljivi smotanko kome se Džes dopada i redovno joj pravi društvo dok vežba za nacionalno takmičenje, u kome ona treba da nastupi zajedno sa celom školskom plesnom grupom. To plesno takmičenje je efektna dramska kulminacija romana, u kojoj će Džes razrešiti odnos sa svojim mučiteljkama, ali i s pokojnim bratom.

english

Ples u tami je prilično kratak roman, pisan u prvom licu, u kome su Džesine emocije zgusnute na samo 114 strana koje se brzo pročitaju, ali ostavljaju utisak koji traje još dosta vremena posle čitanja. Smireno, suzdržano i bez patetike, Prendergast nas iz Džesine perspektive vodi kroz tinejdžersku muku borbe za samopoštovanje i poziciju u neprijateljskoj grupi vršnjaka, paralelno sa bolnim razrešavanjem odnosa prema gubitku brata. Imaginarni razgovori s njim pomogli su Džes da i ona nađe mir i pribranost u kritičnim situacijama, te da postane svesna svojih kvaliteta. Brat joj je tako i posle smrti pomogao u odrastanju.

FAVORITI

ženski lik: Rona, devojka koja je dovoljno svoja da se odupre Luizinom pritisku da izopšti Džes, a u isto vreme i dovoljno dobro uklopljena i umrežena u društvo da svaki trač sazna momentalno.

muški lik: Džejms, pokojni optimista nesposoban da se uobrazi, koji je umeo da vlada situacijom i znao je da se nosi sa svojim kvalitetom.

epizodni lik: Alan, šonja koji je stisnuo petlju u kritičnom trenutku i zaustavio teror koji je Riči zaveo u školi.

odnos: Alan i Džes, tiho muvanje vođeno njegovom upornošću, brižnošću i savladavanjem straha.

scena: Dvoboj nogama Džes i Luize na završnom nastupu na nacionalnom plesnom takmičenju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-909-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Peter R. Prendergast, Dancing in the Dark, 2010.
broj strana: 114

* * *

PITER R. PRENDERGAST

prendergast

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Lizalica iz Uagadugua

Lizalica iz Uagadugua norveške autorke Renaug Kleiva je dečja knjiga ispričana u prvom licu iz ugla glavne junakinje, dvanaestogodišnje Katje, opsednute idejom da joj se pomire razvedeni roditelji i da joj se tata posvađa sa svojom ljubavnicom. Katjina razmišljanja i postupci su izvor brojnih komičnih situacija u romanu.

naslovna

Iako je Katja glavni lik, zapravo se sve vrti oko njenog tate, koji je jedan od najoriginalnijih i najzabavnijih likova očeva na koje sam naišao u dečjoj književnosti. On se zove Ule i nije više baš mlad, zagazio je u srednje godine i pustio je da mu raste stomak i dlake iz ušiju; kako kaže njegova nova ljubavnica Petra, “ima dlake po celom telu osim na glavi”. A ni zubi mu baš nisu za izlog, zato što je potpuno opsednut slatkišima koje proždire u nezamislivim količinama i toliko alavo da često i rođenoj ćerki krade čokoladice.

Možda ovaj opis ne odgovara slici najvećeg šmekera na svetu, ali Katjin tata nekako ume sa ženama. Posle razvoda s Katjinom mamom dovodio je u kuću toliko žena da više ni on ni Katja ne mogu svima da popamte imena. Međutim, kad je upoznao dosta mlađu Petru, rodila se obostrana ljubav mnogo dublja nego što je Katja navikla, i to joj se nimalo ne dopada: ona i dalje želi da joj se mama vrati, ali o užasa! – tata planira da ove godine na letovanje sa ćerkom povede i Petru.

Katjina mama radi u Africi kao nekakav kulturni ambasador i ne pokazuje neki veliki entuzijazam da viđa ćerku. Umesto toga, šalje joj razglednice i poklone iz raznih egzotičnih mesta gde ju je posao odveo, a Katja, koja jako idealizuje mamu, brižljivo čuva sve te stvari koje dobije od nje. Između ostalog, u njenoj kolekciji je i lizalica koju joj je mama poslala iz Uagadugua, glavnog grada afričke države Burkine Faso.

Na zajedničkom letovanju Katja ne može da sakrije ljubomoru prema Petri i koristi svaku priliku da je pecka i podbada: čita joj spisak tatinih bivših ljubavnica, gura mamin donji veš među Petrin, plaši je u moru… Vreme provodi vrebajući svaki mogući simptom slabljenja ljubavi između tate i Petre, pa je sva srećna ako njih dvoje deset minuta ćute, jer smatra da je to znak da im je veza konačno u krizi.

Ali naravno, krize nema na vidiku i Katji je teško da to prihvati. Čak zove i svoju drugaricu Guri da joj pravi društvo na letovanju i da joj bude podrška u borbi protiv “nepodnošljive” Petre, koja je zapravo jako divna i strpljiva osoba. No trebaće uložiti dosta truda i muke ne bi li i Katja to shvatila, a tu će i lizalica iz Uagadugua imati svoju malu ulogu.

86fcab1d274bf647641f38bd3c3b88d5632fa457138e6b68346a2a61

Ovaj dražestan i duhovit dečji roman potpuno je obojen Katjinom detinjom ljubomorom i tatinim obožavanjem čokolade, Petre i ćerke (redosled varira u zavisnosti od raspoloženja, s tim što su ujutru obično uvek slatkiši na prvom mestu). Podeljen je u čak 57 vrlo kratkih poglavlja, od kojih svako opisuje po jednu scenu i nosi naslov po Katjinim razmišljanjima o tome šta se tu događa. Čita se u dahu i s konstantnim smeškom.

Lizalicu iz Uagadugua je kod nas objavio Kreativni centar još 2003. godine, kao deo projekta sa studentima skandinavistike pod mentorstvom našeg poznatog profesora Ljubiše Rajića.

FAVORITI

ženski lik: Katja koja kao dete razvedenih roditelja vešto koristi situaciju da dobije sve što poželi, i koja je dirljivo smešna u svojoj ličnoj zaveri protiv Petre.

muški lik: Svakako legendarni tata Ule, Terminator za čokoladu, koji je rastao u porodici sa mnogo dece s kojom je morao sve da deli, pa je jedva dočekao da odraste kako bi mogao da kupuje slatkiše samo za sebe.

epizodni lik: Mršava Petra koja ima male grudi, slab je plivač, loša je u kartama, ali ima savršen ukus za garderobu i neograničenu dobru volju da pridobije mrgodnu Katju.

odnos: Ule i Petra, zaneseni golupčići, on trbat a ona žgoljava.

scena: Kad se Katja sakrije na drvo pa zaviruje dečake dok piške.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 10
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 86-7781-137-0
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2003.
originalno izdanje: Rønnaug Kleiva, Kjærleik på pinne frå Ouagadougou, 1999.
broj strana: 115
ilustracije: Dušan Pavlić

* * *

RENAUG KLEIVA (1951)

ROEnnaug-Kleiva2_big

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image