Category Archives: Kreativni centar

naslovi izdavačke kuće Kreativni centar

Dođi na jedno čudno mesto

imageedit_84_9382706556

Nađa je trinaestogodišnjakinja iz Obrenovca koja razmenjuje stripove o Dilan Dogu sa svojim nerazdvojnim drugom Tetozom i planira da usvoji jednog od štenaca koje kriju u podrumu. Njena mama se sprema za operaciju polipa u nosu, tata se nervira jer ga je radar snimio u prebrzoj vožnji, a baba mesi pitu. Sve se odvija redovno, osim što kiša pljušti već šest dana.

A onda se tog petka kiša pretvori u epsku poplavu koja odnosi sav taj njihov prethodni redovan život i većinu stvari iz njega. Nađu voda zarobi kod babe i dede, njen tata i Tetoza pomažu u evakuaciji, helikopteri ih nadleću po ceo dan, volonteri u čamcima doturaju hranu, a Nađa provodi vreme odsečena od sveta, bez struje i dometa za mobilni, gledajući kako iz beskrajne vode vire samo vrhovi bandera.

470534poplave-reutersmarko-djuricaobrenovac-7origh

Njena porodica se privremeno sklanja iz Obrenovca kod ujaka na Vračar. Kad se voda konačno povukla, ljudi se vraćaju nazad u svoje kuće i stanove i počinje mukotrpan period čišćenja i dezinfekcije onoga što je još upotrebljivo i bacanja svega što nije. Negde usred čitave te blatnjave pometnje Tetoza odlazi iz Nađine svakodnevice, preselivši se s majkom kod njenog dečka na Novi Beograd. Život je resetovan i polako kreće ispočetka, a Nađa konačno počinje da nosi suknju.

A69EFBB9-9717-456F-8732-454AA97F7FE7_mw1024_s_n

Dođi na jedno čudno mesto Vesne Aleksić je originalan tinejdžerski roman, poezija u prozi koja prikazuje autentično iskustvo poplave iz ugla glavne junakinje Nađe. Kroz neprestan tok fascinantnih, povremeno i bizarnih utisaka koji se tih dana ubrzano ređaju jedan za drugim, bivamo uvučeni u Nađin intimni svet koji se lomi između detinjstva i devojaštva, redovnog i vanrednog stanja, prethodnog i budućeg života, prijateljstva i zaljubljenosti. Ovaj hipnotički kovitlac emocija i poetičnih slika, dijaloga i razmišljanja, bogato je ornamentiran detaljima koje Vesna Aleksić neumorno i precizno registruje, nekad sa setom, nekad s toplim humorom. Ovaj roman je i lucidna studija ljudskih naravi, posebno u delu koji se odnosi na postkataklizmičnu obnovu varoši, sa biserima poput frizerke koja otvara prodavnicu sanitarija i naziva je Akva usred potopljenog Obrenovca.

obrenovac-vojska-ciscenje-n

FAVORITI

ženski lik: Nađina dinamična baba koja sluša rok iz 70-ih i čija energija dominira svakom scenom u kojoj učestvuje.

muški lik: Tetoza, dečak zaljubljen u prirodu, potpuno ushićen retkim pticama.

epizodni lik: Bane, dečko Tetozine mame, rastao kao dete bez roditelja – dugo vodi borbu da ga Tetoza prihvati, i na kraju jedno zajedničko pecanje sve postavi na svoje mesto.

odnos: Nađa i baba, dve transgeneracijske drugarice biciklistkinje, istog horoskopskog znaka; baba je objasnila Nađi da je Bog ljubav između njih dve.

scena: Tužne piramide uništenih stvari koje su rasle ispred svake potopljene kuće kad se voda povukla i ljudi se vratili da vide šta je ostalo.

kuca

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0243-9
originalno izdanje: Kreativni centar, 2015.
broj strana: 120
dizajn: Dragana Nikolić

* * *

VESNA ALEKSIĆ (1958)

 vesna aleksic

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Trgovac snegom

imageedit_12_3899927109

Dvanaestogodišnja Leti Biberko živi s ocem alkoholičarem i vodi malu gostionicu od koje oboje preživljavaju. U tajanstvenoj poruci majka ju je upozorila da će biti u smrtnoj opasnosti ako nogom kroči u grad, pa su joj jedino društvo vetar i bolesni golub Sivko, koji se polako pretvara u kamen.

Jednog dana u gostionicu kod Leti bane arogantni stranac s koferom u kome krije dotad nepoznat čudesni izum – snežni oblak. Njegova pojava i prezentacija snega izazovu pometnju u gostionici i on beži, usput zagolicavši Letinu znatiželju time što je nagovestio da zna nešto o njenoj davno nestaloj majci.

Leti kreće za njim uz pomoć dečaka Noe, kome iz ramena raste biljka koja prati njegova raspoloženja. Kad uhvate trgovca snegom, otkriju da je on zapravo alhemičar Blistav kod kojeg je Letina majka bila šegrt, pa se nadaju da će ih odvesti do nje. Međutim, njihov plan zakomplikuju dve pohlepne i opasne žene koje su krenule u lov na Blistava i njegov magični oblak. Osim toga, ni sam Blistav nije baš najsrećniji time što ga Leti i Noa drže u zarobljeništvu, a pritom poseduje neke opasne alhemičarske tečnosti pomoću kojih će im izazvati mnogo nevolja i jada.

webDulwich2

Trgovac snegom, debitantski roman britanskog autora Sema Gejtona, neobična je bajka za malo starije osnovce, sa mnogo borbenih scena i prilično psihodeličnom atmosferom. Ovaj roman je nesvakidašnji spoj poetičnog i akcionog, gde sukobi među likovima kulminiraju ogorčenim fizičkim nasiljem s neočekivanim otklonom prema bizarnim ishodima. U ovoj bajci ulogu čarobnjaka imaju alhemičari: Blistav, Letina mama, a onda i sama Leti, koja u sebi otkriva alhemičarski talenat.

Gejtonov lajtmotiv je da se sve menja, ništa nije stalno i nijedna alhemija ne deluje večno. Interesuje ga i fenomen čistog zla, na primeru Blistava i alavih žena koje žele da mu uzmu snežni oblak. Ali iznad svega, kroz ceo roman se provlači dirljiva priča o upornoj borbi Leti i njene majke da ponovo okupe porodicu, tragično rasturenu dejstvom spoljašnjeg zla.

FAVORITI

ženski lik: Letina mama Tereza – anđeo kreacije, u stalnoj potrazi za načinima kako da zaštiti ćerku čak i u uslovima potpune fizičke odvojenosti.

muški lik: Terezin antagonist Blistav – osvetoljubivi princ tame koji, srećom, nije posebno kreativan, ali zato ima savršen instinkt za preživljavanjem i potpuno je operisan od empatije.

epizodni lik: Buljina i Morž, dve žene pohlepne za snežnim oblakom – neuništivo i uporno zlo koje je poput pitbula: kad jednom zagrizu, ne puštaju.

odnos: Leti i tata – iako ga je raspad porodice i gubitak Letine majke učinio ruinom od čoveka, da bi na kraju bio pretvoren u pivsku flašu, Leti nikad ne odustaje od njega sećajući se dobrote u njemu.

scena: Bliskost Leti i Noe kad joj Noa kuva ljutu čorbu da je povrati u život nakon zaleđivanja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0205-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2015.
originalno izdanje: Sam Gayton, The Snow Merchant, 2011.
broj strana: 297
dizajn korica: Tomislav Tomić

* * *

SEM GEJTON

1

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Udah, izdah, dan, noć…

jedan vrlo fanovski razgovor s Jasminkom Petrović o njenom romanu „Leto kada sam naučila da letim“

Književni događaj leta je svakako izlazak novog romana Jasminke Petrović, o trinaestogodišnjoj Sofiji iz Beograda koja sticajem okolnosti provodi letnji raspust na Hvaru sa dve babe, od kojih je jedna došla u Hrvatsku prvi put posle 26 godina. Autorka ovde za Knjigoskop odgovara na radoznale upite i pojašnjava neke detalje iz romana.

11857701_10153178868491799_995590985_n

Jasminka Petrović (foto: Violeta Babić)

Roman je pun muških likova koji se zovu Luka. Zašto je zapravo Sofijina mama nazvala sina po svom ujaku?
Kao mala, Sofijina mama Zdenka provodila je leta na Hvaru kod ujaka i tetke. Onda su devedesetih godina počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije i porodične veze su pukle. Zdenka više nije odlazila kod rodbine u Hrvatsku. Ostale su samo uspomene na bezbrižna leta ispunjena radošću i igrom. Kada joj se rodio sin, ona ga je nazvala Luka, po svom ujaku. Na svetu može sve da se prekine, sve osim ljubavi.
U ovom romanu ratne rane na Balkanu polako zarastaju, ali ostaje jedan drugi, sve aktuelniji problem – tiha jeza s kojom su suočeni oni koji nemaju više od koga da pozajmljuju pare. Da li će Sofijin tata dogodine imati para za more?
Uh, koje teško pitanje! Sofijin tata je umetnik koji se nije snašao u posleratnim vremenima. On je senzibilan, širokih pogleda, miroljubiv, a danas su na ceni gromoglasni, sebični, agresivni. Sofijin tata ne uspeva da bude na visini zadatka, ni poslovno, a ni privatno i to ga razjeda. Poznajem mnoge takve ljude, i sama se nalazim u neprestanom preispitivanju. Kako živeti od kreativnosti, a ne zagaziti ispod svojih moralnih, etičkih i estetskih vrednosti? S druge strane, kako živeti od svoje kreativnosti, a ne pasti na rub egzistencije? U početku sam mislila da ja ne valjam, da negde grešim, da nisam dovoljno vredna… a onda sam shvatila da se iz dana u dan menjaju pravila igre u životu i radu. Stari sistemi se urušavaju, a novi još uvek nisu uspostavljeni i taj međuprostor nas plaši i uzdrmava. Verujem da će nove generacije doneti i nova rešenja, a mi odrasli smo tu da im pomognemo i da ih podržimo. Mogu da mislim kako ova teza zvuči naivno, ali ja sam dečji pisac i verujem u čuda. Prema tome, Sofijin tata će imati para da odvede celu svoju porodicu na letovanje, a gde i kako, domaštajte sami.
Vera i stav prema prolaznosti su dosta bitan motiv u romanu. Sofija za svoju babu kaže da je “ateista i plus je glavna glumica, njoj je uvek najteže”. Međutim, takva žena ima ćerku vernicu. Šta će biti njena unuka?
U ratno i posleratno vreme Sofijinoj mami je bilo teško da živi u Srbiji kao ćerka jedne Hrvatice, i to nekadašnje komunistkinje. Pravoslavna vera joj je dala sigurnost i zaštitu. A šta će biti sa Sofijom kad poraste, najbolje je opisala jedna mudra čitateljka iz Starog Grada: „Sofija je dobra podloga za dobrog čovjeka. Ona je dosta introvertna, nema mnogo prilika da razvija dijaloge, ali je počela kapirat šta su to tolerancija i oprost. To su dvije ključne riječi u životu svakog čovjeka.“

promocija romana u Kulturnom centru Beograda

Ljubav se kao tema ovde provlači na prilično zanimljiv način: zaljubljeni starci koji tuguju za umrlim partnerima su važni nosioci romana, a Sofija čita knjigu “Žil i Džim”. Šta ona treba da nauči o ljubavi tog leta na Hvaru među babama i lavandom?
Hm, još jedno teško pitanje. Ne znam zašto, ali mačke, konji i zalazak sunca, ma koliko su predivni uživo, na fotografijama ispadaju kičasto. Slična stvar je i s ljubavlju. U životu je to najuzvišenije osećanje, a kad ga staviš na papir deluje sladunjavo i njanjavo. Zato nije lako ni govoriti ni pisati o ljubavi. Izdvajam nonine lekcije o ljubavi prema prirodi. Ona nije mnogo putovala u životu, ali ti lepo vidiš iz njenih postupaka da se radi o stanovniku planete. Za nju je svako biće važno – vinovu lozu štiti od puževa, ali puževe ne ubija, već ih vozi kolicima do obližnje livade i tamo ih pušta na slobodu. Mislim da je Sofija naučila da se do ljubavi dolazi ako poštuješ prirodan tok događaja – udah, izdah, dan, noć, mladost, starost, život, smrt…
Sofija često razmišlja u vrlo kratkim slikama i prostim rečenicama. Otkud to?
Mladi danas nemaju živaca za duge opise i velike govorancije, njihova koncentracija traje kratko. Ako želimo da privučemo njihovu pažnju, potrebno je da smo konkretni, jasni, iskreni, duhoviti i da im govorimo o stvarima koje se njih tiču. Mislim da po ovim osnovama valja pisati za decu i mlade. Oni vrlo brzo osete kada neko folira, teško se udube u stvari koje nemaju veze sa njihovim životom. Ovo se najbolje oseća u nastavi. Školski program je sve dalji od đaka i oni gube motiv za učenjem.
Najbitniji lik u odsustvu je Peđa, koji je u romanu prisutan samo kroz SMS poruke. Šta jednog homofoba iz razorenog braka čini toliko bliskim Sofiji i zbog čega bi trebalo da je i nama drag?
Peđa i Sofija se potpomažu. On je ekstrovertan, ona je introvertna. On živi u neskladnoj porodici, ona u skladnoj. On nema razumevanja za druge i drugačije, ona je empatična i tolerantna. Zajedničko im je da su nesnađeni i neprilagođeni. Oslanjajući se jedan na drugog, svako od njih traga za svojim putem.
Koliko mi je poznato, ovo je prvi domaći roman u kome devojčice prde. Da li je to bilo neko svesno pomeranje granica ili prosto spontani uticaj babe?
Stomačne gasove imaju svi ljudi. To je deo naše prirode. Čak postoji i grafit u Beogradu koji kaže: „I žene prde“. Zašto onda ne bi prdeli i likovi u mojoj knjizi?
Scena noćne borbe s nakvašenim tepihom mi je jedna od omiljenih. Da li se ta scena nekad zaista desila i otkud ona u romanu?
Svi događaji i svi likovi u romanu su izmišljeni, pa i scena s tepihom. Istiniti su tek pojedini elementi, ali su oni međusobom izmešani. To je kao kada u fotošopu praviš facu uzimajući oči od jednog čoveka, nos od drugog, usta od trećeg itd. Na kraju dobiješ sasvim novi lik. E, baš mi je drago da ti se sviđa ta scena sa mokrim tepihom!

maxresdefault

foto: Vodič za roditelje

Kako čitaoci tinejdžeri razumeju odnose i motive u ovom romanu? Šta ih najviše intrigira i privlači?
Za sada mi je najzanimljivije da većina mladih čitalaca ima doživljaj da je roman napisan upravo o njima. Jedni se čude kako sam znala šta je u njihovoj glavi. Drugi su vrlo zadovoljni, jer sam baš njih uzela kao uzor. Ima i onih koji su ljuti, jer veruju da sam vodila tajne razgovore s njihovim bližnjima, pa sam te pojedinosti nečasno stavila u roman, a nisam, majke mi.
Vrlo karakteristično Sofijino zapažanje u romanu je da trajekt sa visine podseća na mobilni telefon. Kako biste vas dve izdržale tri dana bez smartfona i fejsbuka? Ima li tu neke bitne razlike među vama?
Po meni je internet treći važan izum na svetu, posle točka i električne energije. A pravo da ti kažem, jedva čekam kad će već jednom i ta teleportacija!

razgovarao: Aleksandar Gubaš

 

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Klik

Dži je slavni fotograf koji je testamentom ostavio unucima da se češu po glavi: Džejson je dobio kolekciju Džijevih najslavnijih slika, kao iskušenje da ih proda, a Megi je dobila kutiju sa sedam školjki, koja zapravo predstavlja zagonetku i zadatak za ispunjenje.

kreativni-centar-klik

Megi je zagonetku rešila prilično brzo, ali zadatak koji joj je deda ostavio kroz tu zagonetku moraće da rešava celog života. 15-ogodišnji Džejson, razočaran nedavnim otkrićem o statusu u svojoj porodici, mašta o tome da sakupi pare kako bi pobegao na Karibe. Ali duga ruka dede Džija deluje i posle smrti, pa umesto da proda nasleđene fotografije i slomi srce najbližima, Džejson otkriva životni poziv kao naslednik dedinog zanata.

Dok Megi kroz roman ispunjava dedin zadatak, vraćajući školjke na mesto porekla, a Džejson gradi fotografsku karijeru, upoznajemo i razne druge likove koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Džijem tokom njegovog bogatog avanturističkog života. Takođe, kao i Džijeva porodica, susrećemo se i s nekim natprirodnim pojavama koje bacaju malo drugačije svetlo na žitije Džijevo i njegovih potomaka.

Roman Klik nije lako prepričati, budući da nema pravolinijsku strukturu već ga je pisalo deset autora kao deset zasebnih priča, sa Džijevim životom kao glavnim zajedničkim imeniteljem, uz povremeno pojavljivanje ili pominjanje Megi i Džejsona u raznim fazama života. Pri tome se radnja ovih deset priča vremenski proteže kroz period duži od jednog veka, od kraja Drugog svetskog rata do prilično daleke budućnosti.

click-small

Ova neobična postavka je posledica ideje o nastanku Klika. Idejni otac ovog romana je Artur Levin, vlasnik istoimene izdavačke kuće (koja drži prava na serijal o Hariju Poteru za SAD). On je okupio deset nagrađivanih dečjih autora kako bi zajedno napisali roman od čije prodaje bi prihod bio uplaćen kao podrška radu Amnesty International. Osnovni okvir romanu dala je Linda Su Park, koja je napisala prvu od deset priča, a svi ostali su se čvršće ili labavije nadovezali na njeno polazište.

audio intervju s autorima Klika (National Public Radio)

Prateći trag koji su ostavili Dži i njegovi naslednici, Klik nas vodi s kraja na kraj planete i iz epohe u epohu: od juga Francuske do obala Australije; od Japana pod američkom okupacijom do futurističke verzije Njujorka krajem 21. veka. Usput postajemo svedoci raznih životnih priča i sudbina, pa tako upoznajemo Muhameda Alija privatno i irske derane koji se švercuju na utakmice; japanske ratne invalide i ruske političke zatvorenike; devojčicu koju je komšija seksualno zlostavljao i devojčice s nadnaravnim sposobnostima.

Svi ovi likovi defiluju kroz priče koje su napisali autori različitih stilova, senzibiliteta, poetika i autorskih interesovanja – od političke drame do SF-a. Nisu sve ove priče ujednačenog kvaliteta, neke su podosta konfuzne, a neke savršena remek-dela; ipak, u celini gledano, od deset priča najmanje njih sedam su sjajne. Šteta je samo što baš poslednje dve priče predstavljaju izvestan pad: pretposlednja je vrlo nejasna i prilično lišena emotivnog naboja onih prethodnih priča; poslednja je namerno koncipirana kao SF, što bi bilo sasvim u redu da rezultat nije ispao prilično amaterski SF. No srećom, utisak popravlja sjajna poenta baš te poslednje priče.

fokus

U romanu Klik sve se vrti oko fotografisanja i posmatranja sveta i ljudi u njemu, a osovina cele priče je svakako fascinantan lik dede Džija. Njegov život je toliko poseban i hemingvejski uzbudljiv da nije bilo neke preke potrebe da se u sve to unose i elementi fantastike. Ja bih bio srećniji sa realističnim romanom koji ima mudar pseudorealistični SF završetak, nego s ovakvom postavkom koja vuče na magijski realizam – ne iz nekih predrasuda prema potonjem, već zato što nisam uspeo da nađem neki dobar razlog da se Džiju i drugima dodeljuje moć udvajanja identiteta. Mislim da to nepotrebno zbunjuje i bode oči u romanu, ali sa druge strane, neko će to možda doživeti kao dodatan kvalitet višeznačnosti i ostavljanja slobode za različite lične doživljaje ovog, po mnogo čemu zanimljivog i uzbudljivog dela.

FAVORITI

ženski lik: Traumatizovana devojka Mina, prvi Džejsonov foto-model, “princeza u staklenom zamku” koja krije strašnu tajnu.

muški lik: Mladi Japanac Taro čiju je nesuđenu karijeru biologa prekinula američka bomba koja mu je na pacifičkom ratištu odnela obe noge dok se on divio flori i fauni džungle.

epizodni lik: Bez ikakve dileme, mudra baba dečaka Vinsenta iz priče koju je napisao Rodi Dojl, matrijarhalna vladarka irske porodice pred kojom se i veliki Dži osećao razoružan kao dečačić.

odnos: Zanimljivo i na momente dirljivo bratstvo zatočenika u ruskom zatvoru.

scena: Autovanje Mine – momenat kad napadom na svog predatora ona simbolički ruši svoj stakleni zamak i razbija oklop kojim se okružila, javno se deklarišući kao žrtva seksualnog nasilja.

bes

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-927-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Linda Sue Park, David Almond, Eoin Colfer, Deborah Ellis, Nick Hornby, Roddy Doyle, Tim Wynne-Jones, Ruth Ozeki, Margo Lanagan, Gregory Maguire, Click, 2007. (autori su navedeni po redosledu priča)
broj strana: 207
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

AUTORI (po redosledu priča)

Linda_Sue_Park_headshotOLYMPUS DIGITAL CAMERAEoin ColferDeborah Ellis

nick-hornbyRoddy-Doyle_cropTim Wynne-JonesRuth Ozeki

nilGregory-Maguire

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image