Rez!

naslovna

Torstai je petnaestogodišnji momak čiji je životni san da postane filmski reditelj. On razmišlja u kadrovima i doživljava svet kao deo filma koji mu se dešava. Nezgoda je što taj film nije nimalo prijatan – roman Rez! finske autorke Hane Marjut Martile prikazuje Torstaijevu porodicu na rubu potpunog raspada. I mama i tata su teški alkoholičari, dok je Torstaijeva godinu dana starija sestra Tarina problematična tinejdžerka koja se druži s narkomanima, vodi maloletničku bandu i sa 14 godina je rodila dete nepoznatog oca, koje je odmah po rođenju dato na usvajanje.

Rođenje Tarininog deteta je delovalo kao zvono za uzbunu i roditelji Torstaija i Tarine pristali su da se podvrgnu terapiji antabusom, pilulama posle čijeg uzimanja telo tokom naredna 3-4 dana jako burno reaguje na alkohol. Međutim, uskoro su uveli običaj da antabus uzimaju samo ponedeljkom, kako bi u petak mogli da se zverski napiju. Tako se njihov život pretvorio u nestrpljivo iščekivanje petka, a tata je posle oduzimanja Tarinine bebe potpuno zanemeo i zakucao se u sofu iz koje ne izlazi i ne progovara ni reč.

Torstai spontano preuzima ulogu glave porodice, kao najtrezveniji i najodgovorniji u celoj situaciji. On prihvata specijalno zaduženje da snabdeva sestru kondomima i vodi računa da ona svako jutro ima kontraceptivnu pilulu kraj uzglavlja. Frka nastane kad ga Tarina obavesti da je, i pored svih tih mera predostrožnosti, ona opet trudna. Rođenje tog deteta bi do kraja razorilo porodicu, jer bi socijalni radnici imali mnogo razloga da im uvedu razne specijalne mere, a oduzimanje još jedne bebe ne bi podneli ni Tarina ni njen tata, koji je i sam bio odbačen kao beba.

Tarina je trenutno u vezi s Koljom, sitnim mafijašem poreklom iz neke ruske nedođije, i rešila je da ovaj put zadrži dete. Kolja želi da je oženi i upada im u kuću sa gomilom ukradenih stvari kao darovima za svakog, među kojima su najproblematičniji jedno malo crno štene – i flaša votke. To štene i ta flaša votke, doneta pre petka, dakle u četvrtak (četvrtak se inače na finskom kaže torstai), postaju okidač za eksplozivan razvoj situacije u kulminaciji romana.

finski

Rez! je socijalna drama koja govori o veoma mučnim stvarima i ljudima koji se obično posmatraju kao društveni gubitnici. Svetlo u tom alkoholičarskom mraku bacaju Torstaijev entuzijazam i neugasli ostaci ljubavi koja ipak uspeva da opstane među članovima ove nesrećne porodice. Torstai je potpuno svestan depresivne porodične situacije, ali ne želi da ga socijalni radnici i okolina sažaljevaju. Trudi se da stvarima prilazi sa što manje emocija i na što operativniji način, usmeren na praktično rešavanje problema. No to nije nimalo jednostavno.

Atmosfera i rečnik romana uopšte nisu lepi ni prijatni: roditelji se međusobno biju čekićem; Torstai se potuče s majkom oko flaše votke, a Tarina joj se obraća izrazima kao što su “začepi, kravetino, i šljokaj”; na svakoj strani romana ima po nekoliko sočnih psovki. Ko ima želudac za takve stvari, ispod ove vrlo grube površine prepoznaće neuništivu potrebu za ljubavlju i želju da se ne odustane od snova.

Struktura romana povremeno oponaša filmski scenario i knjigu snimanja, opisujući kako Torstai vidi ono što se dešava. Posebna zanimljivost romana je što kroz njega sve vreme Torstai, koji pripoveda u prvom licu, upoznaje čitaoce sa raznim pojmovima iz filmske produkcije i teorije filma, kao i sa ostalim manje poznatim pojmovima i stranim rečima koje se pominju. Rez! je delo koje nudi mnogo razloga za čitanje svima koje interesuje kad se o teškim temama govori iz drugačijeg ugla.

FAVORITI

ženski lik: Moza, hipi tinejdžerka sa smešnim pletenicama koja volontira u centru za brigu o napuštenim životinjama i koja na prepad uvali Torstaiju jezik u usta.

muški lik: Torstai, pre vremena sazreli budući filmski reditelj koji, statistički gledano, ima izuzetno male šanse da uspe u životu kao dete iz autsajderske porodice, ali to ne umanjuje njegovu rešenost.

epizodni lik: Liza, socijalna radnica kojoj je dodeljena Torstaijeva porodica na staranje; ona se u romanu nijednom ne pojavljuje direktno, ali je Torstai često pominje i doživljava kao prvu osobu iz socijalnih službi s kojom uspeva da nađe zajednički jezik.

odnos: Torstai i Tarina, odnos u kome mlađi brat odgovorno vodi računa o blesavoj starijoj sestri i o njenoj kontracepciji.

scena: Završni okršaj Torstaija s majkom, iscrpljujuća bitka dva ravnopravna protivnika gonjena različitim vrstama očaja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 10

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-716-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Hanna Marjut Marttila, FILMI POIKKI! Ensi-ilta tänään torstaina, 2007.
broj strana: 221

* * *

HANA MARJUT MARTILA (1961)

Hanna Marjut Marttila

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Hedviga i Maks-Ulov

Ponekad je stvarno teško neku knjigu posmatrati kao dečju literaturu samo zato što su glavni likovi deca, kad ista ta knjiga može da pruži toliko zadovoljstva i odraslom čitaocu. Hedviga i Maks-Ulov švedske autorke Fride Nilson upravo je jedna od takvih knjiga, i jedan je od glavnih razloga zašto sam uopšte pokrenuo ovaj blog.

ja

Glavna junakinja Hedviga i njena najbolja drugarica Linda idu u drugi razred osnovne škole negde u pitomim seoskim predelima Švedske. Na početku školske godine devojčice u školi zahvatila je konjska groznica: sve se igraju konja i maštaju o tome da nabave nekog, u čemu Hedviga nije nikakav izuzetak. Toliko je navaljivala da joj roditelji kupe konja za jahanje, da joj je jednog dana tata, kao neku vrstu zamene, kupio magarca po imenu Maks-Ulov, jer nije imao para za konja a hteo je da obraduje ćerku.

O kakve li pogreške! Hedvigino razočarenje je dvostruko – ne samo što za nju magarac nije ni približno kao konj, već je Maks-Ulov jedan sasvim strašan magarac: nepoverljiv je, nasilan, bučan i prilično ćaknut. U odbranu Maks-Ulova treba reći da prethodni gazda uopšte nije dobro postupao prema njemu, pa je zato ovom zlostavljanom magaretu jako teško da veruje ljudima. Jedino što mu se sviđa kod ljudi su vatre koje oni pale i na koje on voli da njače.

Hedviga od sramote ne sme da kaže u školi da je dobila magarca, pa izmišlja priču da je Maks-Ulov njen novi komšija koji ima tri bela konja. Tako odmah postane glavna zvezda među devojčicama u školi, koje počinju da joj se šlihtaju i da je podmićuju, ne bi li ih upoznala s tim zanimljivim komšijom koji bi im dao da jašu te divne bele konje. Ali time se Hedviga upliće u laži koje dovode do dramatičnih posledica.

ad2f49ad6bbfe39b1b7dc182991b9268

Kad je laž konačno razotkrivena, Hedviga postaje predmet opšteg izrugivanja u školi, u čemu je najglasniji siledžija Alfons. Njegovo grubo zadirkivanje je u jednom trenutku toliko izbezumilo Hedvigu da mu je u nastupu besa polomila nos. Osvetoljubivi Alfons joj tada život pretvara u pakao: svakog dana mora da beži od njega koliko je noge nose, kako je ne bi pretukao ili joj na neki drugi način napakostio. Učitelj je tu nemoćan da bilo šta spreči.

Da jad bude veći, nevoljeni Maks-Ulov na početku zime jednostavno pobegne od kuće i zameće mu se svaki trag, a Hedvigu grize savest jer misli da je magarac pobegao zbog njene mržnje. Biće to za Hedvigu jedna vrlo teška zima, ali proleće će doneti srećan rasplet, u kome će se, sasvim neočekivano, kao Hedvigin spasilac pojaviti Toni, njen brat od ujaka, koji ima 15 godina, vozi motor i prkosi društvenim pravilima.

fb3b0e64e382a3f20a393643d2070966

Ova knjiga mi je bila najdraži poklon za 49. rođendan. To je jedno izuzetno slatko, zabavno i toplo ostvarenje koje vas potpuno uvuče u psihološki mikrosvet male Hedvige i njenih vršnjakinja i vršnjaka. Ovo remek-delo Fride Nilson nepogrešivo vraća čak i vrlo odrasle čitaoce u ono nevino vreme kad su i oni razmišljali i osećali kao Hedviga. Kad su i oni bili fascinirani govancima raznih životinja, od insekata do konja. Kad su i oni preko letnjeg raspusta sakupljali uginule životinjice pa ih sahranjivali u dvorištu, pri čemu je posebno zgodno ako treba da sahranite pregaženu zmiju, jer je spljeskana pa ne mora da se kopa duboko.

Frida Nilson ume da nam predstavi dečji način razmišljanja na izuzetno duhovit i saosećajan način, bez izrugivanja i sa punom svešću o dubini drame koju deca proživljavaju u raznim situacijama, čak i kad one spolja izgledaju neodoljivo smešno. Posebno je zanimljiv njen pripovedački stil zasnovan na detinje kratkim, ali vrlo efektnim i mudrim rečenicama, među kojima je teško naći neku sa više od deset reči.

rokerska

FAVORITI

ženski lik: Hedvigina mama, bivša buntovnica i rokerka, koja je ne samo dobra majka, već i sjajna tetka i dobar psiholog, i koja će bratancu Toniju lukavo pomoći da se pomiri sa roditeljima.

muški lik: Pored, naravno, Maks-Ulova koji je ukrao ceo šou, treba svakako pomenuti i Hedviginog tatu, veselog i emotivnog dobricu koji svojoj ćerki tepa “račiću moj” i mnogo pati što je Hedviga upala u nevolje zbog magarca kojeg joj je kupio.

epizodni lik: Toni, klipan velikog srca, za koga rođena majka strepi da li će u ključnom trenutku na crkvenoj svečanosti nazvati sveštenika “Guzice”.

odnos: Hedviga i Toni; ona isprva ne podnosi brata od tetke jer je grub i drobi joj šaku prilikom rukovanja, ali na kraju romana bratsko-sestrinska ljubav procveta, on postaje njen idol, a ona njemu postaje osoba pod specijalnom zaštitom.

scena: Kad komšija Karl-Erik pošalje Hedvigu po krompir, a nju u prodavnici počnu da dozivaju kesice slatkiša kao sirene sa hridina.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0043-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2013.
originalno izdanje: Frida Nilsson, Hedvig och Max-Olov, 2006.
broj strana: 147
ilustracije: Marina Milanović

* * *

FRIDA NILSON (1979)

frida-nilsson-3192943

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

naslovna

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

birchbarkhouse

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

Louise Erdrich

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Afrika

Kim, glavna junakinja romana Afrika, rođena je u Kanadi i u njoj je živela prvih 13 godina svog života. Njeno detinjstvo obeleženo je majčinom ljubavlju, ali i vrlo zbunjujućim odsustvom svih ostalih članova porodice. Osim majke, Kim nema više nikog svog: ni babe ni dede, ni tetke ni ujke, ni braću ni sestre. Ona čak nema pojma ni ko joj je otac, i strašno je muči pitanje zašto joj se on celog života nikad nije javio niti je pokušao da sazna nešto o njoj, a ni majka ne želi da joj o tome bilo šta govori. Priliku da nađe tražene odgovore Kim je dobila kad je njenoj majci novinarki dodeljen redakcijski zadatak da otputuje u Južnoafričku Republiku na tri meseca, baš za vreme letnjeg raspusta u Kanadi.

naslovna

Put u Južnoafričku Republiku za Kiminu majku znači povratak u detinjstvo i ranu mladost koje je provela u gradu Kejptaunu i na rodnom ranču “Mlečni put”, negde u srcu te ogromne afričke zemlje sa komplikovanom istorijom. No to nije lak povratak: oko odlaska Kimine majke u Kanadu pre 13 godina u njenoj porodici je zakuvalo mnogo strasti, teške stvari su rečene i počinjene. Zato sada Kimin ujak pokušava da smiri napetosti koje izbijaju između njene majke i njenog dede na porodičnom imanju s električnom ogradom, gde svako nosi oružje i ume da puca.

Usred svega toga se zatekla Kim koja ništa ne razume, i potpuno joj je strana ta prašnjava zemlja. Ona samo želi da nađe oca i da shvati zbog čega je on potpuno iskulirao njeno postojanje. U toj potrazi joj pomaže Temba, sin porodične služavke, s kojim je Kim krenula u školu (kad je u Kanadi leto i raspust, u Južnoafričkoj Republici je zima i školska godina je u toku).

Tražeći oca i pokušavajući da razume zašto ju je ostavio kao još nerođenu ćerku, Kim će usput mnogo naučiti o Južnoafričkoj Republici. To je zemlja u kojoj su decenijama vladale rasne podele na belu manjinu koja je bila na vlasti, te na crnce i “obojene” (to su svi oni ostali: Azijati, Arapi, rasno mešani), koji su bili bića nižeg reda. Te podele su imale veoma tragične posledice po živote i sudbine mnogih ljudi, i to Kim svakodnevno otkriva. Zbog tih podela Kimin deda je u nastupu emocija uradio nešto veoma ružno, zbog čega ga celog života muči savest. Zbog tih podela Kimin ujak je pretrpeo jedan nezamislivo bolan gubitak. Zbog tih podela Kimin najbolji drug Temba je kao mali prisustvovao ubistvu svog oca, kog je policija nasmrt pretukla u njihovoj porodičnoj kući.

To su teške stvari s kojima se Kim vrlo direktno suočava tokom boravka u Južnoafričkoj Republici. Dok njena majka doživljava nervni slom zbog snimanja radio emisija o svim tim užasima koji su se dešavali, bela Kim pokušava da shvati zašto je crni Temba ne mrzi. I ne samo to, već je poziva da sedi s njegovom porodicom na suđenju očevom ubici.

3121101

Ovaj ozbiljan roman za ozbiljne čitaoce uvlači čitaoca duboko u dušu Južnoafričke Republike i grada Kejptauna, što je veoma zanimljivo geografsko iskustvo prilikom čitanja. A na toj lepoj kejptaunskoj razglednici postajemo svedoci istinski potresnih i uznemirujućih momenata, od elektrošokova u zatvoru do gladne dece koja trče za vozovima. Treba voditi računa o tome da ilustracija na naslovnoj strani ovog izdanja Kreativnog centra vrlo lako može navesti na pogrešan utisak da je reč o “detinjastoj” knjizi; ovo je knjiga o užasno odraslim stvarima koje se prelamaju kroz život deteta.

Na kraju ovog romana Kim će naći oca. Neće biti onakav kakvog je zamišljala, ali biće pravi. Samim tim, i sve druge stvari će dobiti smisao, a Kim će konačno razumeti i zašto je Temba ne mrzi i šta to sve ima zajedničko s njim.

Prikaze Afrike koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Tembina majka Leti, žena koja je doživela da joj policija ubije muža u prisustvu dece, a beli gazda spali kuću, i opet ume da ne mrzi.

muški lik: Om Pit, Kimin ujak, koji gubi ono što mu je bilo najdraže u životu krivicom vlasti u koju je verovao, a ipak ima snage da bude glavni porodični pomiritelj.

epizodni lik: Marika, Kimina prostodušna rođaka koja protestuje protiv roditeljskog autoriteta grickanjem noktiju.

odnos: Neodrživa ljubavna veza između Rijane i Hendrika, Kiminog oca.

scena: Razgovor om Pita sa Kim tokom vožnje u džipu, kada Kim uspostavi neočekivanu bliskost s ujakom i dobije potpuno novu dimenziju čitavog sukoba unutar južnoafričkog društva i svoje porodice.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-754-1
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Colleen Craig, Afrika, 2008.
broj strana: 237
ilustracije: Aleksandar Sotirovski

* * *

KOLIN KREJG

Colleen Craig

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Spasavanje Frančeske

U poslednje vreme moj omiljeni rođendanski poklon drugim ljudima je roman Spasavanje Frančeske, australijske autorke Meline Markete, koji je kod nas objavio Kreativni centar 2010. godine, u okviru njihove edicije romana za tinejdžere “Tranzit”.

naslovna

Glavni lik je šesnaestogodišnja Frančeska, koja ima ozbiljan problem. Njena energična mama, koju Frančeska ne zove ni mama ni keva, već Mija po imenu, odjednom je zaćutala. Svi su navikli na Miju kao na motor porodice, ali je motor preko noći stao, a Frančeska ne zna zašto. Mija se zatvorila u svoju sobu, prestala je da jede, ne ide više na posao i ne pušta više motivacione pesme drugima za dobro jutro – i to tako traje ne danima, već nedeljama i mesecima. Brigu o Frančeski i njenom malom bratu silom prilika preuzima njihov tata, ali on se u tome nimalo ne snalazi i nema pojma da njegova deca uopšte ne vole jaja za doručak.

Nije to Frančeskin jedini problem: na Mijin nagovor upisala je poslednje dve godine gimnazije u školi San Sebastijan, koja je tek te godine otvorila vrata i za devojke, u srazmeri 25 momaka na jednu devojku. Zato je mrzovoljna i nekomunikativna Frančeska sada prinuđena da se izbori za poziciju i poštovanje u školi koja već sa ulaznih vrata smrdi na muške hormone. Ali tu se u njenom životu pojavljuju neki novi likovi, a pomalo neočekivano i neki stari: Tara želi da menja svet; Šivon želi da bude svoja; Džimi voli da se uvaljuje na ručak; Tom podriguje i zasmejava; a tiha Džastin svima im kuva čaj i želi da bude njihova stena. Svi oni su se nekako zatekli tu da spasavaju Frančesku od sloma kad pritisak na nju postane prevelik, i da joj pomognu da očuva uzdrmanu porodicu na okupu.

crnobela          60s

Na sve to njoj dodatnu nervozu uliva i Vil Trombal, koji ne može da podnese to što Frančeska razlikuje Tolstoja i Trockog, a ni babe im se ne podnose. Ipak, Vil je zanimljiv… o da, vrlo zanimljiv! – ali sledeće godine ide na faks, a Frančeska ostaje u San Sebastijanu.

To su ljudi koje neprimetno zavolite čitajući ovaj omladinski roman – nikog ne odmah na prvu loptu, već ih polako otkrivate tokom 260 lako čitljivih strana, postepeno razumevajući njihovu pravu prirodu često sakrivenu iza naizgled odbojne fasade i zidova samoodbrane. Baš kao što u životu nekoga možda i možemo da provalimo odmah, ali mnoge ljude moramo dugo da otkrivamo i upoznajemo njihove skrivene muke, želje i vrline. Ili dobro maskirane mane.

Spasavanje Frančeske govori upravo o tom otkrivanju bliskosti sa drugim ljudima. I o tome kako je Frančeska u toj muškoj školi ponovo pronašla svoj izgubljeni glas. Konačno, i Mijin.

Prikaze Spasavanja Frančeske koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Džastin Kalinski, nežna pankerka koja brine o svima.

muški lik: Frančeskin otac (“zidar” Bob), večiti optimista doveden do ruba očaja.

epizodni lik: Gospođica Kvin, jedna od upravnica škole San Sebastijan, u čiji kabinet Frančeska dođe da pridrema kad god se pogubi u školi.

odnos: Neobično razumevanje između Džimija i Mije; on joj se jedini obraća kao da joj ništa ne fali i ona na to sasvim pozitivno reaguje.

scena: Isterivanje duhova u katoličkom školskom kampu, i uopšte ceo taj kamp kao zatišje pred buru u romanu.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-777-0
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Melina Marchetta, Saving Francesca, 2003.
broj strana: 260
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

MELINA MARKETA (1965)

Melina Marchetta

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image