Category Archives: Kreativni centar

naslovi izdavačke kuće Kreativni centar

Klik

Dži je slavni fotograf koji je testamentom ostavio unucima da se češu po glavi: Džejson je dobio kolekciju Džijevih najslavnijih slika, kao iskušenje da ih proda, a Megi je dobila kutiju sa sedam školjki, koja zapravo predstavlja zagonetku i zadatak za ispunjenje.

Megi je zagonetku rešila prilično brzo, ali zadatak koji joj je deda ostavio kroz tu zagonetku moraće da rešava celog života. 15-ogodišnji Džejson, razočaran nedavnim otkrićem o statusu u svojoj porodici, mašta o tome da sakupi pare kako bi pobegao na Karibe. Ali duga ruka dede Džija deluje i posle smrti, pa umesto da proda nasleđene fotografije i slomi srce najbližima, Džejson otkriva životni poziv kao naslednik dedinog zanata.

Dok Megi kroz roman ispunjava dedin zadatak, vraćajući školjke na mesto porekla, a Džejson gradi fotografsku karijeru, upoznajemo i razne druge likove koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Džijem tokom njegovog bogatog avanturističkog života. Takođe, kao i Džijeva porodica, susrećemo se i s nekim natprirodnim pojavama koje bacaju malo drugačije svetlo na žitije Džijevo i njegovih potomaka.

Roman Klik nije lako prepričati, budući da nema pravolinijsku strukturu već ga je pisalo deset autora kao deset zasebnih priča, sa Džijevim životom kao glavnim zajedničkim imeniteljem, uz povremeno pojavljivanje ili pominjanje Megi i Džejsona u raznim fazama života. Pri tome se radnja ovih deset priča vremenski proteže kroz period duži od jednog veka, od kraja Drugog svetskog rata do prilično daleke budućnosti.

Ova neobična postavka je posledica ideje o nastanku Klika. Idejni otac ovog romana je Artur Levin, vlasnik istoimene izdavačke kuće (koja drži prava na serijal o Hariju Poteru za SAD). On je okupio deset nagrađivanih dečjih autora kako bi zajedno napisali roman od čije prodaje bi prihod bio uplaćen kao podrška radu Amnesty International. Osnovni okvir romanu dala je Linda Su Park, koja je napisala prvu od deset priča, a svi ostali su se čvršće ili labavije nadovezali na njeno polazište.

audio intervju s autorima Klika (National Public Radio)

Prateći trag koji su ostavili Dži i njegovi naslednici, Klik nas vodi s kraja na kraj planete i iz epohe u epohu: od juga Francuske do obala Australije; od Japana pod američkom okupacijom do futurističke verzije Njujorka krajem 21. veka. Usput postajemo svedoci raznih životnih priča i sudbina, pa tako upoznajemo Muhameda Alija privatno i irske derane koji se švercuju na utakmice; japanske ratne invalide i ruske političke zatvorenike; devojčicu koju je komšija seksualno zlostavljao i devojčice s nadnaravnim sposobnostima.

Svi ovi likovi defiluju kroz priče koje su napisali autori različitih stilova, senzibiliteta, poetika i autorskih interesovanja – od političke drame do SF-a. Nisu sve ove priče ujednačenog kvaliteta, neke su podosta konfuzne, a neke savršena remek-dela; ipak, u celini gledano, od deset priča najmanje njih sedam su sjajne. Šteta je samo što baš poslednje dve priče predstavljaju izvestan pad: pretposlednja je vrlo nejasna i prilično lišena emotivnog naboja onih prethodnih priča; poslednja je namerno koncipirana kao SF, što bi bilo sasvim u redu da rezultat nije ispao prilično amaterski SF. No srećom, utisak popravlja sjajna poenta baš te poslednje priče.

U romanu Klik sve se vrti oko fotografisanja i posmatranja sveta i ljudi u njemu, a osovina cele priče je svakako fascinantan lik dede Džija. Njegov život je toliko poseban i hemingvejski uzbudljiv da nije bilo neke preke potrebe da se u sve to unose i elementi fantastike. Ja bih bio srećniji sa realističnim romanom koji ima mudar pseudorealistični SF završetak, nego s ovakvom postavkom koja vuče na magijski realizam – ne iz nekih predrasuda prema potonjem, već zato što nisam uspeo da nađem neki dobar razlog da se Džiju i drugima dodeljuje moć udvajanja identiteta. Mislim da to nepotrebno zbunjuje i bode oči u romanu, ali sa druge strane, neko će to možda doživeti kao dodatan kvalitet višeznačnosti i ostavljanja slobode za različite lične doživljaje ovog, po mnogo čemu zanimljivog i uzbudljivog dela.

FAVORITI

ženski lik: Traumatizovana devojka Mina, prvi Džejsonov foto-model, “princeza u staklenom zamku” koja krije strašnu tajnu.

muški lik: Mladi Japanac Taro čiju je nesuđenu karijeru biologa prekinula američka bomba koja mu je na pacifičkom ratištu odnela obe noge dok se on divio flori i fauni džungle.

epizodni lik: Bez ikakve dileme, mudra baba dečaka Vinsenta iz priče koju je napisao Rodi Dojl, matrijarhalna vladarka irske porodice pred kojom se i veliki Dži osećao razoružan kao dečačić.

odnos: Zanimljivo i na momente dirljivo bratstvo zatočenika u ruskom zatvoru.

scena: Autovanje Mine – momenat kad napadom na svog predatora ona simbolički ruši svoj stakleni zamak i razbija oklop kojim se okružila, javno se deklarišući kao žrtva seksualnog nasilja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-927-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Linda Sue Park, David Almond, Eoin Colfer, Deborah Ellis, Nick Hornby, Roddy Doyle, Tim Wynne-Jones, Ruth Ozeki, Margo Lanagan, Gregory Maguire, Click, 2007. (autori su navedeni po redosledu priča)
broj strana: 207
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

AUTORI (po redosledu priča)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Srce od vafla

Trile ima 9 godina i komšinicu istih godina Lenu. Lena je majstor za nevolje i dobijanje potresa mozga, a kad je dečaci razljute, nije joj nikakav problem da ih bez milosti nokautira. Lena i Trile žive na selu u norveškom zalivu Lom Matilda, koji Trile doživljava kao svoje malo kraljevstvo čija kraljica je Lena. Njegova najveća želja je da ga Lena prizna za najboljeg druga, ali mrgodna Lena se uporno ne izjašnjava o tome i uzima ga zdravo za gotovo.

Trile živi sa mamom, tatom i brojnom porodicom koja uključuje i usvojenu polusestru Indijanku iz Kolumbije, kao i dedu iz podruma. Deda je često Triletov najbolji saveznik u porodici i podrška u teškim trenucima. Pored svih njih, Trile ima i baba tetku, dedinu rođenu sestru, koja ih često posećuje i pravi ubedljivo najbolje vafle na planeti.

Sa druge strane, Lena je jedinica i ima samo mamu, a tata je pobegao pre nego što se rodila. Lenina mama nosi pirsing i radi sve po kući, uključujući i opravku motora. Lena se pita čemu uopšte tate služe, a Trile ne ume da joj ponudi neki jasan odgovor, osim da pojedu kuvani kupus koji deca ne vole. Leni bi to baš značilo, jer ona ne podnosi kupus. Ali nije lako naći novog tatu u Lom Matildi sa tri kuće.

Trile je Leni pouzdan oslonac u svemu i pratilac u svim uvrnutim akcijama, koliko god da mu unutrašnji osećaj u stomaku kaže da će zažaliti zbog toga. Ceo roman je zapravo serija avantura i katastrofalnih poduhvata dvoje dece, koji obično završavaju ili nekom štetom, ili Leninim povredama. Zbog tih povreda Lenu često mora da obilazi Isak, mladi nespretni lekar koji je dobio u nadležnost oblast Lom Matilde.

Pokazalo se da Isak ne voli kupus, ali obožava kuvanu šargarepu, koja je Leni jednako gadna. I tako je Isak zadovoljio kriterijume za novog tatu kod Lene, ali i kod njene mame. Međutim, to podrazumeva da se Lena i njena mama odsele iz Lom Matilde…

Norveška autorka Marija Par objavila je Srce od vafla sa samo 24 godine i odmah je dobila značajne književne nagrade. S puno razloga: Srce od vafla je divan dirljiv roman i za smeh i za suze, sa živahnim i vrckavim likovima, napisan krajnje jednostavnim rečnikom, sa mnoštvom lepih i tačnih zapažanja o ljudskim emocijama. Kroz roman uspostavljamo potpunu empatiju sa Trileom, iz čijeg ugla je roman ispričan u prvom licu, ali i sa dedom, kome je posvećena posebna pažnja. I drugi likovi su portretirani očiglednom ljubavlju autorke, naročito harizmatična baba tetka.

Centralni lik i motor svih dešavanja je svakako Lena, vrlo jaka kandidatkinja za novu nordijsku dečju heroinu – preduzimljiva, drčna, nemirna i neustrašiva; kod nas bi se nekad za takve reklo da imaju pundravce, ili crve u dupetu. Iako često svadljiva, Lena nije nezahvalna i doslovno će utrčati u vatru da spasi najboljeg druga – Trilea, naime – bez obzira na to što iz nje treba kleštima čupati bilo kakvo verbalno ispoljavanje emocija, prijateljstva ili zahvalnosti.

Zbog toga je šteta što ovaj roman o Leni nije postao književni serijal, ali je umesto toga snimljena norveška TV serija (ovde je trejler), a po motivima iz romana nastao je i pozorišni mjuzikl. Ko pročita ovo delo, svakako će osetiti tu inspirišuću snagu Marije Par. Nema ništa lepše od romana koji vas sve vreme vozi i zabavlja kao najbolji sitcom, da bi vas u pravim trenucima tresnuo po glavi najdubljim emocijama. A vafle koje Trile na kraju ispeče dedi obilno ćete natopiti sopstvenim suzama.

Srce od vafla zrači i vezanošću za more i prirodu. Trileov zaliv (“kraljevstvo”) je ogledalo njegovih unutrašnjih stanja. Trileov deda jede isključivo ribu, koju sam lovi u zalivu. Trileova porodica gaji ovce u planinama, a njegov tata uopšte nije u stanju da bude ljut kad ode u planinu da ih obiđe. Ovo je roman slan od mora i suza i sladak od baba tetkinih vafla u obliku srca.

FAVORITI

ženski lik: Baba tetka, vedra žena koja pravi božanske vafle i štrika grozne džempere, širi toplinu i ne boji se ničega jer je čuva Isus na slici iznad kreveta.

muški lik: Deda švercer dece u korpi mopeda, kradljivac konja iz klanice, najstariji dečak u Lom Matildi i Trileov najbolji muški drug.

epizodni lik: Trileov tata, koji postoji toliko nenametljivo da Triletu nije jasno čemu tačno služi, sve dok mu tata ne dođe u sobu sa gitarom u trenucima najveće tuge u Trileovom životu i otpeva mu pesmu “Tužan sin, tužan otac”, koju je sam komponovao za tu priliku.

odnos: Svakako, centralni odnos u romanu je onaj između Lene i Trilea, a jaka je i veza Trilea i dede; no pored toga, zanimljiva je i naznaka bliskog odnosa koji se razvije između Lene i Isaka, pogotovo posle one kuvane šargarepe.

scena: E tu ima jako puno kandidata, ali recimo da pomenem scenu kad Lena i Trile odluče da naprave Nojevu arku, pa u tajnosti naguraju gomilu životinja na brodić Trileovog strica, što još nekako i funkcioniše sve dok ne stignu do plašljive junice, a onda nastaje opšta havarija.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-880-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2011.
originalno izdanje: Maria Parr, Vaffelhjarte, 2005.
broj strana: 162
naslovna strana: Marina Milanović

* * *

MARIJA PAR (1981)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Sjaj zvezda na plafonu – trejler

trejler za knjigu Juhane Tidel SJAJ ZVEZDA NA PLAFONU (Kreativni centar, 2009)
koji su uradili mladi iz čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Kako je Dora pobedila stidljivost

Jedanaestogodišnja Dora ima ozbiljan problem sa drugim ljudima: potpuno se oduzme kada pred nekim nepoznatim treba bilo šta da kaže. Međutim, sa životinjama nema nikakav problem u komunikaciji, pa često u mašti beži na zamišljeno ostrvo na kome nema ljudi i na kome se zove Leandra i vodi brigu o svim tamošnjim životinjama.

Dora živi sa starijim bratom i samohranom majkom, koja se iscrpljuje radeći noćnu smenu u sendvičarnici na štajgi, kako bi prehranila dvoje dece. Budući da su stalno bez para, žive u malom iznajmljenom stanu, a za razliku od svih ostalih njenih drugarica, Dora nema mobilni telefon, što joj takođe ograničava društveni život.

Jednog dana Dora pronađe izgubljenu bebu ježa i odluči da ga odnese u prihvatilište za životinje, jedno privatno imanje van grada. Donevši ježa, naiđe u trenutku kad su vlasnici prihvatilišta doveli jedno napušteno i potpuno isprepadano kuče, koje s užasom gleda u sve ljude. Između Dore i kučeta od samog početka se uspostavi neka tajna veza, i ona postane jedina osoba kojoj kuče veruje.

Ona kučetu daje ime Kočiz i počinje redovno da ga obilazi i vodi u šetnju, sve više se vezujući za njega. Vlasnici prihvatilišta shvataju da će Kočiza sad jako teško dati na usvajanje bilo kome drugom osim Dori, ali ona nema najosnovnijih uslova za to, jer njenoj porodici sad i iz tog malog stana preti iseljenje. Osim toga, majka joj je na rubu živaca jer joj svakodnevno strah u kosti uteruju neki mangupi koji se noću skupljaju na štajgi blizu njenog kioska.

Neočekivano, rešenje cele te situacije doneće stidljiva Dora, u momentu kad se u njoj razbukta dotad nepoznata emocija – bes zbog nepravde. U tome će joj se kao najbolji saveznici pokazati Kočiz i ljudi iz prihvatilišta, a zanimljivu ulogu odigraće i ti blejači sa štajge.

Kako je Dora pobedila stidljivost nemačke autorke Betine Obreht je topao mali roman koji se bavi ozbiljnim razvojnim problemom kod mnoge dece. U ovoj priči autorka govori o prevazilaženju stidljivosti kroz brigu o nemoćnijem od sebe – napuštenom psu. Sasvim nenametljivo i bez zrnca patetike, jednostavnim proživljenim rečenicama u prvom licu iz dečjeg ugla, Betina Obreht nam verno oslikava Dorinu blokadu pred drugim ljudima. Nekad su to situacije koje je ispunjavaju čistim užasom, a nekad i oni malo smešniji momenti, ali uvek su u pitanju zaista nelagodne situacije koje čine život neprijatnim, a odrastanje posebno bolnim.

Osim u emotivni, autorka nas lepo uvlači i u svet mašte male Dore, koja od vilinskih konjica tripuje da su kolibriji na tom zamišljenom Leandrinom ostrvu, i koja svojim ribicama smišlja imena Ćeremonijo i Vitelo. Uopšte, životinje su suštinski deo ovog romana, ali ne na sladunjavo izveštačen način, već potpuno realistički, pri čemu dolazi do izražaja autorkino solidno poznavanje psihologije životinja. Svaka Kočizova reakcija opisana je toliko ubedljivo da se nekad stiče utisak da gledamo kućni video sa stvarnim živim kukavnim kučetom. I nije samo Kočiz tako dokumentaristički prikazan – jednako tako lepo možemo da razumemo i ostale životinje i njihove psihološke probleme, kao npr. papagaja koji ima paniku od velikog prostora nakon što je izvađen iz minijaturnog kaveza u kom je proveo život.

Betina Obreht očigledno voli i razume i decu i životinje. Ona nije autorka raskošnog stila i složene dramaturgije; kod nje je sve jednostavno i nepretenciozno, ali vrlo istinito. Zato je Dora junakinja koju morate upoznati.

FAVORITI

ženski lik: Dora, bistra i tiha “šaptačica psima” koja se među ljudima kreće podvijenog repa kao i Kočiz.

muški lik: Dorin novi drug Paul, sestrić vlasnika prihvatilišta, koji brine o ćelavom istraumiranom papagaju i majstorski laže pred potencijalnim usvojiteljima kako bi sprečio odvođenje Kočiza.

epizodni lik: Jarac Gotfrid, prgavi rogati stvor koji je terorisao sve što se kreće po prihvatilištu, sve dok se nije vezao za kenguricu.

odnos: Naravno, Dora i Kočiz, dve srodne duše: kao i Kočiz, i Dora je totalno isprepadana od ljudi; kao što su i Kočiza drugi ljudi odbacili, tako je i Doru njen tata ostavio kao malu i nije više dolazio da je vidi.

scena: Kad se Dora prvi put odvaži da izađe na sladoled sa devojčicama iz odeljenja, pa bude žestoko ispaljena.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0021-3
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2013.
originalno izdanje: Bettina Obrecht, ICH WÄR SO GERN … Wie Sophie ihre Schüchternheit vergaβ, 2011.
broj strana: 161
ilustracije: Vukašin Bagić

* * *

BETINA OBREHT (1964)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Sjaj zvezda na plafonu

Jena ima 13 godina i mama Liv joj umire od raka dojke. Pored svih uobičajenih nesigurnosti koje donosi pubertet, Jena sad mora da se nosi i sa suprotstavljenim osećanjima u vezi s majčinom bolešću – od tuge zbog svega što se dešava, do stida što joj je majka slabo pokretna i ćelava. Brigu o kući preuzela je Jena, ona plaća račune, kuva majci, ide u nabavku s kreditnom karticom – radi mnoge stvari koje deca od 13 godina ne moraju da rade.

Osim mame, Jena ima samo baku i dedu, jer ju je tata ostavio kad je imala samo dve godine i odselio se u Stokholm. Kad Liv počne da biva sve lošije, baka i deda počinju da provode sve više vremena uz nju, što se Jeni ne dopada. Ne želi da prihvati druge ljude u intimnom prostoru koji je 13 godina delila samo s mamom; ne želi da prihvati baku i dedu kao svoju buduću novu porodicu, umesto odlazeće mame Liv.

Protiv mnogo toga što joj se dešava u životu izazvano majčinom bolešću Jena ne može ništa. Dok joj se tako porodična situacija protiv njene volje nezaustavljivo menja, Jeni se dešavaju promene i u društvenom životu. Postepeno se udaljava od svoje dugogodišnje najbolje prijateljice Susane, s kojom je delila status neupadljive devojke koja ne ide po žurkama, i počinje da se zbližava sa Ulis, glavnom ribom iz odeljenja i dušom svih žurki. Ulis se ispostavlja kao mnogo sličnija Jeni nego što je to iko mogao da pretpostavi: obe dele očaj zbog svojih majki, samo na drugačije načine. Obe vezuje osećanje da život nije fer. I zajedničko jedenje palačinki.

Švedska autorka Juhana (ili Johana) Tidel napisala je svoj prvi roman Sjaj zvezda na plafonu kad je imala samo 19 godina. Roman je, doduše, objavljen nekih tri godine kasnije, što znači da je bilo prilike da se u međuvremenu dorađuje i dozreva, ali i pored toga potpuno je neverovatno da neko tako mlad napiše tako zaokružen i ubedljiv roman. To svakako ima veze s tim što je ovo zapravo autobiografsko delo, jer je i autorka sa 13 godina ostala bez majke na isti način kao i Jena.

Pripovedni stil je obeležen prilično neobičnom mešavinom prvog i trećeg lica. Formalno, autorka u romanu koristi treće lice – međutim, toliko je dobro upućena u tok misli glavne junakinje da to zapravo zvuči kao ispovest u prvom licu koja je maskirana u treće lice, jer Jena odbija da prihvati da se to sve dešava njoj: to mora da nije istina, to mora da nije njen život, to ne treba da ispadne tako, to se sigurno dešava nekom trećem, a ne njoj. U suštini, ceo roman je prepričan unutrašnji monolog, i poneki unutrašnji dijalog sa bitnim osobama iz Jeninog okruženja.

Sjaj zvezda na plafonu je istinski potresna hronika suočavanja vrlo mlade ćerke s umiranjem majke, upravo zato što zvuči tako proživljeno i što deluje kao autentični transkript toka misli, otkrivajući nam svu dramu unutrašnjeg sveta deteta kome se dešava nešto toliko neprihvatljivo. Autorka nas duboko uvlači u taj užas Jeninog doživljavanja sopstvene životne situacije kao nečeg potpuno nadrealnog, od čega kroz ceo roman neuspešno pokušava da pobegne.

Pored prenošenja Jeninih emocija vezanih za majku, autorka je vrlo živopisna i upečatljiva u opisivanju njenih proživljavanja vezanih za sopstveni pubertet i status u društvu. Posebno je zanimljiv i inspirativan razvoj događaja u trouglu između Jene, Susane i Ulis. Taj mini esej o evoluciji prijateljstva je takođe jedan od jakih razloga zbog kojih se ova knjiga naprosto mora pročitati, bez obzira na godine čitaoca. A ovo je najkraće i najbolnije poglavlje romana:

FAVORITI

ženski lik: Ulis, direktna, otvorena, saosećajna, ona koja te ne teši samo reda radi, već koja zaista želi da ostane uz tebe jer je to tako prirodno da se uradi kad nekom trebaš, bila to Jena ili Liv.

muški lik: Deka koji Jeni tepa Jena Pena i koji se potpuno slomi gledajući umiranje ćerke.

epizodni lik: Erika, Jenina rođaka koja je oraspoloži i nasmeje na majčinoj sahrani prisećanjem na njihove zajedničke anegdote sa dečacima.

odnos: Prijateljstvo između Jene i Susane/Zuzane, koje prirodnim tokom stvari izbledi jer ih više ne interesuju iste stvari i ne razmišljaju više na isti način; Susana živi zaštićena u kompletnoj porodici i loži se i dalje na konje, dok je Jena ostala bez majke i ljubila se sa dečakom.

scena: Svađa i pomirenje Jene i bake prilikom pakovanja stvari za selidbu.

trejler za roman koji su uradili članovi čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-700-8
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Johanna Thydell, I taket lyser stjärnorna, 2003.
broj strana: 210

* * *

JUHANA TIDEL (1980)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: