Category Archives: žanrovi

Mrzim avanture!

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolji avanturistički roman za decu

Devetogodišnji Laza je odličan učenik i sve mu ide u školi osim fizičkog. Potpuno je izgubljen slučaj za sve vrste sportskih aktivnosti. Na njegov užas, otac ga preko letnjeg raspusta upisuje na kamp u prirodi, zloslutnog naziva Avanturijada. Deca su u tom kampu podeljena u takmičarske timove, a Laza je dospeo u tim Tigrova. Osim njega, u Tigrovima su i proždrljivi Smoki, umišljeni Viktor, nadobudna Kaća i fensi drugarice Tea i Tijana. Prva dva dana u kampu su potpuna muka i trauma – čega god se dohvati, trapavi Laza svom timu donosi čistu propast, obrukavši se u svemu od fudbala do spusta sa litice. Međutim, kao dobar i požrtvovan drug, postepeno stiče simpatije ostalih, pa čak i Kaće, kojoj spasava omiljenu lutku kad je upala u vodu. Na završnom takmičenju Laza svojom domišljatošću ipak uspe da donese pobedu Tigrovima na Avanturijadi i svi počnu da ga obožavaju.

Mrzim avanture! je za Džeklin Vilson prilično netipičan roman: glavni junak je dečak; nema problematičnih i disfunkcionalnih porodica; ali zato ima avanturističkih scena i situacija u prirodi. Sve ove vrste odmaka od svog poznatog terena autorka je ovde izvela sasvim uspešno i funkcionalno, pa je tako ovaj roman za mlađe osnovce jednako zabavan i uzbudljiv kao i bilo koji drugi iz njenog opusa namenjenog tom uzrastu, samo su tematski akcenti donekle drugačiji. Ovde je u prvom planu izlazak iz komforne zone, lična hrabrost, odnos prema telesnom i motoričkom razvoju, uspostavljanje timskog duha, kao i druge teme koje se odnose na socijalizaciju šeprtljavka. Neke druge stvari su pak zajedničke i ovom i ostalim romanima Džeklin Vilson: vršnjačko zadirkivanje, drugarstvo, borba za prihvatanje svoje drugačijosti.

Koliko god se ljutio na roditelje, pogotovo na oca, što je doveden pred tako ogroman izazov kao što je kamp pod nazivom Avanturijada, Laza na kraju shvata da mu se tog leta ne bi desilo ništa zanimljivo da je bilo po njegovom i da je ostao kod kuće ispred televizora, kao i da roditelji mogu da za svoje dete urade korisnu stvar čak i kad postupe suprotno njegovim željama. Mrzim avanture! može da posluži kao dobar podsticaj i ohrabrenje svakom detetu koje se kao Laza plaši da izađe van četiri zida i prihvati izazovnih zadataka, pa bi roditelji trebalo da iskoriste tu mogućnost, pogotovo što se ovaj roman lako i brzo pročita.

muški lik: Bucmasti Smoki, sa svojim zalihama slanih i slatkih grickalica, opušteno je, spontano i dobrodušno dete bez kompleksa, svesno svojih mana, ali i vrlina.
ženski lik: Kaća voli da bude zvezda, ali ume i da pokaže zahvalnost i odanost.
epizodni lik: Iskusni instruktor Vlada se pokazuje kao dobar sportski pedagog i ono što se danas zove omladinski radnik.
odnos: Laza i Kaća počnu svoje učešće u kampu tako što mu se ona izruguje i namešta mu blamove, ali on postepeno zadobije njeno poštovanje, pa čak i detinje simpatije.
scena: Razgovor Laze i instruktora Vlade o ljudskim strahovima i fobijama, gde veliki Vlada priznaje da se plaši malih crva i glista.
zanimljivosti:
Za razliku od drugih knjiga Džeklin Vilson, koje su prvo napisane kao knjige, a tek onda kao TV serije, ovde je bilo obrnuto: prvo je dobila poziv da napiše scenario za seriju, a onda joj se Lazina priča učinila toliko interesantnom da ju je objavila i kao knjigu.
Ova knjiga je napisana 1995. godine, kada je glavno sredstvo odvlačenja dece od fizičkih aktivnosti bio televizor. Danas TV više ne igra tu ulogu i bilo bi zanimljivo videti šta bi se sa Lazom dešavalo u vreme smartfona i video igrica.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džeklin Vilson (1945)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Džeklin Vilson
naslov: MRZIM AVANTURE!
izdanje na srpskom: Odiseja, 2017.
ISBN: 978-86-7720-145-6
format: 14×20 cm
broj strana: 112
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Tihomir Čelanović
prevod sa engleskog: Marija Vukosavljević
originalno izdanje: Jacqueline Wilson, Cliffhanger, 1995.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Gusari s ledenog mora

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji avanturistički roman za decu
– najbolji punoletni ženski lik
– najboljeg negativca

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji maloletni ženski lik

Devojčica Siri živi sa ostarelim ocem i mlađom sestrom Miki na jednom od ostrva u ledenom arhipelagu na severu, čiji stanovnici strepe od opakog gusara Beloglavog, koji pljačka ostrva i odvodi decu da rade u njegovom rudniku. Jednog dana Beloglavi otima i Miki, za šta se Siri oseća krivom i polazi u očajničku potragu sa sestricom. U toj potrazi niko se ne usuđuje da joj pomogne, sve dok na jednom brodu ne upozna krupnog mornara Fredrika, kome je Beloglavi pre mnogo godina takođe oteo mlađu sestru. Siri i Fredrik prolaze kroz razne nevolje na putu do ostrva na kome je baza Beloglavog, ali tamo ih gusari oboje zarobljavaju. Siri nateraju da radi u rudniku uglja zajedno sa iscrpljenom Miki, a Fredriku daju rok od tri dana da razmisli da li će se priključiti gusarima ili će ga streljati. Siri dobija specijalni zadatak da svakog dana sortira iskopane komade uglja i da najtvrđi komad odnese Beloglavom, koji želi da ga u specijalnoj mašini pretvori u dijamant. U ovoj beznadežnoj situaciji pojaviće se neočekivani saveznici: Golubica, čuvarka dece-robova, kao i zlostavljana vučica upregnuta u mašinu za pravljenje dijamanata.

Frida Nilson je autorka mojih omiljenih romana o devojčici Hedvigi i s velikim poverenjem uzeo sam na čitanje njen najnoviji roman. Međutim, posle lepršavosti dogodovština osmogodišnje Hedvige nikako nisam očekivao ovako mračno i ozbiljno štivo za starije osnovce. Gusari sa ledenog mora su priča smeštena u zaleđeni svet u kome vladaju zima, siromaštvo, glad, strah i očaj. Ipak, i u takvom svetu, ispunjenom okrutnostima raznih vrsta, autorka ostavlja dovoljno prostora za ljubav, nežnost i odanost, kreirajući svet veoma nabijen emocijama.

Žanrovski je ovaj roman prilično teško definisati. Svakako, to je delo fantastike, s nekim izmišljenim životinjama i bićima kao što su morske sirene (pritom, sirene ovde nisu zavodljive lepotice, već više podsećaju na masne morževe). Na početku romana nalazi se mapa izmišljenog arhipelaga koji je poprište radnje, i ta mapa i sirotinjski ribarski milje sa tih ostrva veoma podsećaju na trilogiju Ursule Legvin o Zemljomorju, kao i na druga popularna dela epske fantastike zasnovana na mapama i srednjovekovnoj sirotinji. Jedino što kod Fride Nilson nema nikakve magije, čarobnjaka, zmajeva ni tinejdžera obdarenih nadnaravnim sposobnostima, ali zato ima čudnovatih izuma, mehanizama sa zupčanicima i gomila uglja, što vrlo vuče na steampunk – osim što ovde ništa nije na paru, morem se ne putuje parobrodima već jedrenjacima, a ugalj nije gorivo već sirovina za pravljenje dijamanata.

U ovaj prilično originalno postavljen ambijent autorka je smestila jednu ozbiljnu avanturističku dramu bez natprirodnih dešavanja (ako izuzmemo Sirino neobično preživljavanje utapanja u ledenom moru), ali sa jako puno ličnih borbi, dilema, sumnji, osećanja krivice, samooptuživanja, strahova, teških odluka i bola. Sve je čudno u vezi s ovom knjigom, ali opet nekako divno i sa dozom tuge. Čudnovat je odnos Siri i bebe sirene koju pronalazi, kao i između bebe i majke-sirene. Čudnovata je i dirljiva ljubavna priča Sirinih i Mikinih roditelja: njihov otac je bio duplo stariji od majke, koja je umrla nedugo posle rođenja Miki, i taj gubitak je Siri i njenom ocu učinio Miki još voljenijom. Mnoga deca u tom svetu su bez bar jednog roditelja, koji su stradali u borbi za svakodnevnu egzistenciju, kao žrtve siromaštva, bolesti i tragičnih incidenata u susretu sa surovom prirodom.

Nasilje je posebno značajna tema romana, a pojavljuje se kao nasilje ljudi nad ljudima i ljudi nad drugim stvorenjima. Beloglavi tera decu da za njega kuluče u neljudskim uslovima u rudniku i te scene sa decom u rudniku su istinski potresne. Stanovnici arhipelaga su surovi prema mladuncima vukova koje otimaju od majki i prodaju bogatašima za vuču sanki. Ribari hvataju bebe morskih sirena da od njihove meke kože prave novčanike. Sirin drug Ejnar maltretira mladunče jedne velike ptice, ne bi li ga dresirao da mu lovi ribu. Kroz ceo roman provejava autorkina naklonost prema životinjama, deci i svima koji su zlostavljani, što najbolje dolazi do izražaja kroz postupke Siri, koja je spremna da se zbog odnosa prema životinjama zakači i s onim malobrojnim saveznicima u svojoj neizvesnoj avanturi.

Roman obiluje slikovitim epizodistima, kroz koje autorka iznosi svoja etička i ekološka razmišljanja o borbi za opstanak. Posebno su zanimljive njene misli o životinjskom u ljudima, o tome kako je čovek sklon da poživinči u surovoj sredini, ali i o tome kako i posle najtežih iskušenja i najlošijih odluka postoji kapacitet za iskupljenje i spas duše. Gusari sa ledenog mora je surova hardcore zimska bajka ispunjena škripanjem leda, mlečnom maglom i zaleđenim ribarskim mrežama, koja duboko preispituje suštinu ljudskosti u naturalističkom okruženju i pronalazi odgovor u ljubavi, brizi za druga živa bića i uživanju u pesmi strnadice.

muški lik: Beloglavi, zlostavljač dece opsednut fiksidejom o proizvodnji dijamanata, koji nije primetio kako je od deteta koje se grozi nasilja izrastao u bezosećajnog i poremećenog mračnjaka.
ženski lik: Golubica je kao kidnapovano uplašeno dete izborila svoju slobodu od rudnika tako što je pristala da glumi ćerku Beloglavom i da stražari nad drugom decom, a taj svoj gubitak duše pokušava da kompenzuje nežnošću prema zlostavljanoj vučici Beloglavog.
epizodni lik: Ejnar, dečak koji je spasao Siri život i doveo je kući da se oporavi, toliko je opterećen željom za izlazak iz siromaštva da ne ume uvek da postavi jasne etičke granice.
odnos: Fredrik i Siri, džin i dugmence, povezani time što su oboje zbog svoje detinje obesti u jednom trenutku skrivili strašnu sudbinu svojih mlađih sestara, pa su se udružili u očajničkom pokušaju da se iskupe.
scena: Epizoda sa bebom sirenom daje poseban ugođaj celom romanu – da nije toga, ovo bi bila suva realistična drama, uzbudljiva i potresna, ali prilično obična i “ovozemaljska”; međutim, ubacivanje scene sa bebom sirenom daje celom romanu jedan začudan poetski ton, a humanističku potku cele priče diže na spiritualni nivo.
zanimljivosti: Ostrva u arhipelagu koji je izmislila Frida Nilson imaju vrlo originalna imena – vidi mapu.

emocije: 10
zabava: 9
stil: 10
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Frida Nilson (1979)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Frida Nilson
naslov: GUSARI S LEDENOG MORA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0422-8
format: 13×19 cm
broj strana: 304
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Aleksander Janson
prevod sa švedskog: Svetlana Tot
originalno izdanje: Frida Nilsson, Ishavspirater, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Konj u čizmicama

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji punoletni muški lik

Lase je islandski konjić koji je opekao kopita u požaru u cirkusu u kome je radio, pa ga je usvojila usamljena gospođa Olga koja mu je napravila čizme za hodanje. Lase i Olga su se sprijateljili sa devojčicom Fikom, kojoj Olga pred smrt ostavlja Lasea na brigu. Fiki nije nimalo lako da održi obećanje Olgi da će se brinuti o Laseu: kao prvo, nema gde da ga drži, a njeni roditelji nisu nimalo oduševljeni time da u stanu imaju živog konja, ma kako mali bio; a kao drugo, pojavio se čovek koji želi da joj oduzme konja. To je starac Hertjan, koji je pre mnogo godina kao klovn nastupao s Laseom u tom istom cirkusu u kome je konj stradao – zapravo, Hertjan je i izazvao taj požar u nastupu besa. Fika se drži obećanja Olgi i nikako ne želi da prepusti Lasea Hertjanu, a budući da ne nailazi na razumevanje roditelja, beži od kuće i skriva konja uz pomoć svog novog druga, dečaka Fosa. Hertjan uspeva da namami Lasea u napuštenu fabriku u kojoj je nekad zimovao cirkus, i tu se između klovna i konja ponovo budi zaboravljeno savezništvo. Fika i Fos ih nalaze, i Lase dospeva u situaciju da mora da bira između starog druga i nove drugarice. To je izbor koji izmučeni konj jednostavno nije u stanju da obavi.

Konj u čizmicama belgijskog autora Žefa Artsa spada u onu plemenitu vrstu dečjih romana koji se ne opterećuju velikim temama, već svoju draž i lepotu zasnivaju isključivo na finom tkanju emocija koje povezuju likove, ljudske i životinjske. Centralni junak ovog romana je vremešni cirkuski konjić Lase, pripadnik patuljaste rase sa Islanda, koji je zbog uzavrelih ljudskih strasti postao invalid nesposoban za hodanje bez pomagala u vidu čizmica. On je katalizator radnje i razvoja odnosa među likovima: između Fike i njenih roditelja, Fike i Fosa, Olge i Hertjana, Olge i Fike, Hertjana i dece. Svi ti odnosi ukrštaju se oko Lasea, puni povišenih emocija, ljubavi, suza, povređenosti, izrečenih laži, teških odluka i čvrstih obećanja.

islandski konji u divljini

Veličina Artsa kao pripovedača nije samo u tome što uspešno vodi i razvija jednu prilično dirljivu priču. On nas ovde osvaja i iskričavom poetičnošću kojom opisuje unutrašnja stanja, zapažanja i utiske glavnih junaka, pogotovo Fike. Kao što deca budu opčinjena Hertjanovim malim čarolijama s origami pticama, tako i mi ostajemo zadivljeni Artsovim malim verbalnim čarolijama, kao što je poređenje staračkih lica sa leptirom. Emotivni svet dece, ali i odraslih koji su s njima u interakciji, ubedljivo je prikazan empatijskim čulom jednog istinskog humaniste, koji isti takav osećaj ima i za životinje. Konj u čizmicama je veoma dragoceni izdanak najbolje tradicije priča o deci i životinjama, a napisao ga je očigledni poznavalac i veliki prijatelj konja i dece, pesnik u duši i odmereni majstor stila.

muški lik: Tužni klovn Hertjan, razapet između ljubavi i skitalaštva, celog života okajava greh onog dana kad je skrivio požar i sanja o ponovnom susretu s konjem o kojeg se ogrešio.
ženski lik: Fikina mama, pronicljiva novinarka s talentom za dobru priču i dobar naslov, ali i podržavajuća majka sa sluhom za fine nijanse u raspoloženju i ponašanju svoje kćeri.
epizodni lik: Fosova mama, distancirana naučnica koja obilazi svetske vulkane i sa porodicom održava privid bliskosti preko video linka.
odnos: Olga i Hertjan, u rasponu od nežne ljubavi zrelih godina do duboke povređenosti i potpunog prekida komunikacije posle tragičnog požara u cirkusu.
scena: Svakako, ključna scena je Laseov izbor između Fike i Hertjana, ali najzabavnija scena je rusvaj koji je Lase napravio u kineskoj prodavnici.
zanimljivosti: Na Islandu toliko vole islandske konje da tamo živi po jedan islandski konj na svaka 4 stanovnika (u Srbiji živi jedan konj na svakih 600 stanovnika), i zabranjen je uvoz drugih rasa konja.
Ovi konji mogu da imaju mnogo različitih boja dlake, a na islandskom jeziku postoji preko 100 reči za razne vrste boja islandskih konja.
Žef Arts, autor ove knjige, živi s porodicom na seoskom imanju u Belgiji, okružen brojnim domaćim životinjama koje gaje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Žef Arts (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Žef Arts
naslov: KONJ U ČIZMICAMA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0428-0
format: 18×11 cm
broj strana: 224
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Tanja Stevanović
prevod sa holandskog: Manja Rac
originalno izdanje: Jef Aerts, Paard met laarzen, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Nevaljalci 2 – Duholovci

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

Mihal i Filda su dva drugara desetogodišnjaka, koji iz najbolje volje da pomognu drugima često upadaju u nevolje. Njihov školski drug Lojda video je u učionici zelenog duha kako se prikrada učiteljici i toliko se isprepadao da se zarekao da više nikad neće kročiti u školu ako ga još jednom vidi. Kako bi pomogli Lojdi i izbavili njega i školu od paranormalne napasti, Mihal i Filda postaju amaterski isterivači duhova i isprobavaju razne trikove o kojima čuju od druge dece i preko interneta. To ih dovodi u mnoge komične situacije koje su idealna prilika da njih dvojica budu kažnjeni, što bi se reklo, „na pravdi Boga“. No to ih nimalo neće pokolebati u rešenosti da čine dobro ljudima, pa makar ih pogrešno optužili i za paljevinu škole.

Duholovci češkog veterana književnosti za decu Miloša Kratohvila predstavljaju drugi deo serijala Nevaljalci (i prvi deo je objavio Kreativni centar), s Mihalom i Fildom kao protagonistima. Radnja serijala smeštena je negde u tipičnu savremenu češku urbanu svakodnevnicu, a ispričana je u prvom licu iz ugla Mihala. U prvom delu upoznajemo dva glavna lika i saznajemo kako je započelo njihovo blisko prijateljstvo, dok ih ovde pratimo u novim dogodovštinama.

Svoje male junake Kratohvil (por)tretira s velikom ljubavlju i empatijom, gajeći posebno razumevanje za njihovu dobronamernost i solidarnost prema drugima, što u sudaru s krutim svetom odraslih dovodi do komičnih nesporazuma, ali i do bolnih nepravdi koje Mihal i Filda često iskuse. Sasvim nezasluženo prozvani „nevaljalcima“, ova dvojica su zapravo neka vrsta Kalimera, stalno ulećući u situacije u kojima su pogrešno shvaćeni i nepravedno kažnjeni. Njihov dar da potpuno uprskaju i zabrljaju stvari koje su pokrenuli iz najbolje namere neodoljivo podseća na jedan drugi popularni češki proizvod za decu – animirani lutkarski serijal A je to, o dva trapava drugara čije kućne majstorije redovno pođu po zlu.

Autor nam u ovom romanu i celom serijalu znalački prikazuje odnose u dečjem školskom okruženju, sa svim sitnim pakostima, nestašlucima, ali i dirljivim primerima nesebičnosti. Kroz ceo roman deca su u stanju prikrivenog ili otvorenog antagonizma s odraslima, proisteklog iz prirodne različitosti ova dva sveta. Međutim, neretko otkrivamo i iznenađujuće sličnosti između različitih generacija u pogledu sklonosti pravljenju raznih gluposti i iracionalnom ponašanju. Kratohvil je izuzetno duhovit opservator sitnih ljudskih slabosti i velikih vrlina, a njegovo delo je vrlo zabavna studija o odraslima iz ugla deteta i nepokolebljiva oda drugarstvu i altruizmu.

muški lik: Filda, divan i odgovoran dečak čiji otac kamiondžija ga je napustio i netragom nestao dok je on bio još mali, što mu je celog detinjstva ostalo kao bolna praznina.
ženski lik: Šašava tetka Marcela, sestra Mihalove majke, empatična psihološkinja koja razume dečje nestašluke i traganje za odgovorima o svetu, često smirujući svoju sestru kad pretera sa brigom za sina.
epizodni lik: Njuškalo Vovsiček, voajer i piroman koji šalje signale vanzemaljcima i vezuje anđelima krila da ne odlete u toplije krajeve – Mihalova majka je opsednuta strahom da će joj sin krenuti njegovim stopama.
odnos: Mihalov tata i učiteljica Vučković – Mihalov tata je kopirajter koji se često suočava sa stvaralačkim krizama, iz kojih ga najefikasnije spasavaju opomene koje učiteljica piše Mihalu i koje mu služe kao okidač za ideje za marketinške kampanje, tako da nekad i on sam provocira ovu prepisku s učiteljicom preko sina.
scena: Noćni odlazak Mihala i Filde na groblje sa drugarom Lojdom, kako bi proverili da li je on u stanju da vidi i grobljanske duhove.
zanimljivosti: Odrasli likovi u romanu su ponekad detinjasto sujeverni. Kao što tetka Marcela nosi pasulj u cipeli da ne napravi pogrešan korak, tako i Mihalova mama drži u novčaniku krljušti od božićnog šarana kako bi uvek imala para, a šumar Sodomka maže lovačku pušku i patrone sirćetom kako bi precizno pucao.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Miloš Kratohvil (1948)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Miloš Kratohvil
naslov: NEVALJALCI 2 – DUHOLOVCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0466-2
format: 18×11 cm
broj strana: 200
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Milan Stari
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Miloš Kratochvíl, Duchaři, 2009.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Ema i Tesla 1 – Zamalo smrtonosni zrak

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

Tokom jednog od svojih provalničkih pohoda po krovovima Predalekog Velegrada, devojčica Ema odozgo upadne u tajnu laboratoriju Nikole Tesle i upozna prisutne stanare. Pored samog genijalnog naučnika, tu su još i uštogljeni dečak Varnava, njegov ujak Lavrentije, koji je inače morsko prase, te Mekakuca, mozak Teslinog omiljenog psa koji je dobio besmrtnost u vidu malog robota s nožicama. Ema se oduševi Mekakucom, sprijatelji s Lavrentijem, zagotivi i nepristupačnog Teslu, ali s Varnavom je stalno u svađi. U kulminaciji sukoba s njim, Ema odlazi iz laboratorije, prethodno ukravši par Teslinih izuma, kako bi udobrovoljila okrutnog Kalauza koji je drži pod kontrolom. Kalauz je baci u kavez s jednim kosturom i kreće sa slugama zombijima u pohod na Teslinu laboratoriju. Ema se zajedno s kosturom oslobađa iz kaveza i stiže na vreme da odbrani laboratoriju od zombi apokalipse. Međutim, pravo zlo tek dolazi: grad pada pod kontrolu ambicioznog doktora Korvusa i njegovog pomoćnika, opake koale Blaže. Korvus ima aparat ribotron koji pretvara sva bića u ribe, a Blaža upravlja golemim robotom, kome jedini na megdan sme da izađe Teslin megarobot. Svakako, pomoći će mu Ema, kostur, Lavrentije, pa čak i Varnava. Mekakuca će dotrčkarati kad gužva prođe.

Svetska fascinacija Nikolom Teslom nije zaobišla ni komšijsku Mađarsku, odakle nam stiže Zamalo smrtonosni zrak, kojim je Ištvan Lakatoš započeo serijal Ema i Tesla. Lakatoš nam je poznat po svom romanu Kockograd, koji je na Knjigoskopu proglašen za najbolji strani roman za decu 2016. U Kockogradu je autor svoje mlade čitaoce suočio s ozbiljnim pitanjima o uređenju sveta, dok u Emi i Tesli nema takvih pretenzija i najviše se koncentriše na pružanje zabave. Pri tome se obilato služi svojim crtačkim umećem (Lakatoš je i vrlo cenjeni strip autor) kako bi kroz crtež ispričao pojedine delove radnje. Njegovo grafičko pripovedanje je vrlo integrisano u tok romana, a nastali produkt je živahni hibrid romana i stripa koji se čita uz prilično kikotanja.

Kao i u Kockogradu, i ovde se oseti autorova naklonost prema stimpanku, pa tako imamo tajnu laboratoriju, decu bez roditelja, devetnaestovekovne izume, mehanička bića, a džinovski robot kojim upravlja Tesla ima na leđima i džinovski ključ za navijanje. Ipak, žanrovski je ovaj roman preciznije definisati kao frenetičnu horor komediju, kojom jurcaju zombiji, kosturi i ljigava čudovišta iz kanalizacije, a povremeno protrčkara i jedan pseći mozak.

Lik Nikole Tesle je neosporna atrakcija romana. On je ovde prikazan kao dobronamerni čudak čiju genijalnost okolina na svoju štetu propušta da otkrije. Čak i kad u jednom trenutku Tesla, revoltiran ponižavanjem od strane gradskih vlasti, ponudi svoje usluge doktoru Korvusu, njegova urođena dobrota ga toliko definiše da ga Mračna Strana prosto odbaci kao nezanimljivog. Iako je često duhom odsutan i povremeno sklon paranoji (veruje da ga špijunira patka), njegova laboratorija je uvek prijatno utočište za sve čudake i frikove koji imaju problema s pripadanjem mejnstrimu.

Najbolje vođen je lik Eme. Od prgavog divljeg deteta koje psuje, bije se i nemilosrdno vređa krevet koji joj peva uspavanku, Ema tokom romana izraste u odgovorno čeljade koje je konačno otkrilo gde na ovom svetu pripada. Ovaj roman stoga možemo čitati i kao jednu malo pomerenu, ali prilično lepu priču o detetu beskućniku koje je našlo toplinu doma u Teslinoj tajnoj laboratoriji.

Likovi negativaca (Kalauz i Korvus) malo su iskarikirani, kao i dečak Varnava na početku romana. Međutim, Varnava kasnije takođe doživi dosta zanimljiv razvoj, da bi na kraju on bio taj koji Emi otkriva tajnu moć slatkog debelog jednoroga, čiji rog može da emituje ljubavne zrake.

Mangupskom šarmu ovog dela doprinosi i stalna komunikacija autora sa čitaocem, kao da se sve vreme izvinjava što su stvari tako šašave, ali eto, šta on tu može. Ema i Tesla 1 – Zamalo smrtonosni zrak je atraktivna kombinacija grafičke avanture, inovativne horor komedije, vickastog stimpanka i dikensovskog podzemlja.

muški lik: Morsko prase Lavrentije, Varnavin ujak, vešt je s telekinezom i telepatskim upravljanjem vozilima, ali je vešt i s procenjivanjem ljudi, pa je zaslužan za davanje Emi šanse za nov početak i čupanje iz kandži Kalauzove bande.
ženski lik: Svakako Ema, ali ne samo zato što je jedini ženski lik, već zato što je kompleksan lik koji se u svojoj potrebi za pripadanjem i domom stalno kreće između grubosti i nežnosti.
epizodni lik: Mekakuca – ideja o blentavom psećem mozgiću sa četiri nožice, koji voli da se češka i onda mlatara nožicom kao prava kuca, prosto je neodoljiva.
odnos: Ema i Varnava, koji su na početku romana dva potpuno nespojiva sveta, do kraja romana uspeju da razviju toleranciju prema prisustvu onog drugog u isto vreme na istom mestu.
scena: Epska tučnjava robota kojima upravljaju Tesla i opaka koala Blaža: “Najzad su dva robota bez ruku šutirala jedan drugog posred ruševina.”
zanimljivosti: U aktuelnom istorijsko-političkom kontekstu podizanja raznih ograda protiv slobode kretanja, zanimljivo je primetiti opsednutost doktora Korvusa fiksidejom o podizanju ograde oko Predalekog Velegrada.
U romanu se pojavljuje i Albert Ajnštajn, koji na kraju romana dolazi Tesli na partiju šaha. Ajnštajn je taj koji prepozna da je Emin drug kostur zapravo Elvis Presli.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Ištvan Lakatoš (1980)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Ištvan Lakatoš
naslov: EMA I TESLA 1 – ZAMALO SMRTONOSNI ZRAK
izdanje na srpskom: Odiseja, 2017.
ISBN: 978-86-7720-147-0
format: 14×20 cm
broj strana: 184
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Ištvan Lakatoš
prevod sa mađarskog: Draginja Ramadanski
originalno izdanje: Lakatos István, A majdnem halálos halálsugár, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: