Category Archives: vršnjačko nasilje

romani u kojima se prikazuje nasilje među vršnjacima

Doktor Proktorov prdiprah

Sićušni ali živahni dečak Bule doseljava se s majkom i sestrom u komšiluk kod Lise, s kojom polazi u školu. Oboje ih maltretiraju nasilni i priglupi blizanci Truls i Trim, čiji otac se obogatio krađom nekog izuma. Znatiželjni Bule otkrije da u njegovom i Lisinom komšiluku u Oslu živi i jedan čudan naučnik samotnjak, doktor Proktor, koji celog života pokušava da smisli nešto korisno, ali mu to slabo uspeva. Kad je pokušao da napravi prašak protiv polenske groznice, ispalo je da je napravio prašak koji izaziva silovito prdenje. I tu počinje zanimljiv deo.

Bule upoznaje Lisu s doktor Proktorom i oni postaju redovni gosti njegove laboratorije. Pomognu mu da napravi usavršeni turbo prdiprah koji može da vine astronaute u vasionu bez raketnog goriva i spejs šatla, a doktor im dozvoli da prodaju obični prdiprah deci iz škole, kako bi Lisa sakupila novac da poseti najbolju drugaricu koja se odselila iz Osla. Ali stvari se veoma zakomplikuju kada Truls i Trim, zajedno sa svojim ocem, nameste zatvor doktor Proktoru i Buleu, a onda provaljuju u laboratoriju da ukradu prdiprah za astronaute i prodaju ga NASA-i. A tu je i jedna gigantska anakonda koja proguta Bulea u kanalizaciji.

Čuveni norveški pisac Ju Nesbe napisao je dečji roman Doktor Proktorov prdiprah na nagovor svoje ćerke, koja je želela priču o ludom naučniku, devojčici i dečaku koji mora da bude manji od nje. Na insistiranje tate Jua, kao obavezan element priče ubačeno je i prdenje, njegova omiljena aktivnost, i tako je nastala ova oda radosti pravljenja buke.

trejler za istoimeni norveški film baziran na romanu

No pored tog anarhičnog veselja, Nesbe nam nudi još neke ne baš neozbiljne nivoe: prilično surovu priču o vršnjačkom zlostavljanju, prikaz Buleove nesređene porodice, temu o socijalizaciji u školskom kolektivu i borbu za prihvatanje individualnosti. Takođe, predstavlja nam jednu zabavnu satiričnu sliku Osla i njegovih stanovnika, a usput saznamo nešto i o lokalnim običajima i kulturi.

FAVORITI

ženski lik: Bistra i introvertna Lisa – pojava dva kreativna dečaka u njenom životu (malog Bulea i velikog doktora Proktora) utiče na nju da procveta.

muški lik: Komunikativni, radoznali i maštoviti Bule, dečak kepec koji hendikep visine nadoknađuje šarmom i duhovitošću.

epizodni lik: Nosata gospođa Strube, Lisina i Buleova učiteljica – junački se trudi da zadrži autoritet, ali se teško bori protiv poriva za smehom prilikom Buleovih naleta inspiracije.

odnos: Bule i blizanci zlostavljači – lep primer kako se sili i teroru odupreti duhom.

scena: Plotun za Dan norveške ustavnosti, sa gardistima koji su uperili dupeta uvis i prodrmali Oslo.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 9
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-124-1
izdanje na srpskom: Odiseja, 2015.
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors Prompepulver, 2007.
broj strana: 195
dizajn korica: Ana Petrović

* * *

JU NESBE (1960)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Čudo

Avgust Pulman, zvani Agi, prvi put u životu kreće u školu – ali ne u prvi, već u peti razred. Razlog tako kasnog polaska u školu je Tričer-Kolinsov sindrom, urođeni deformitet izazvan genetskim poremećajem, koji se javlja kod jednog od 50.000 dece. Zbog tog poremećaja Agijevo lice je potpuni raspad: oči su mu na različitim visinama, uši su mu mikroskopske i rodio se skoro potpuno bez donje vilice. Da bi uopšte mogao da funkcioniše, od najranijeg detinjstva prolazio je kroz dugačku seriju hirurških intervencija, zbog čega nije ni mogao ranije u školu.

Drugi razlog kasnog polaska u školu je to što Agi izgleda toliko jezivo da se svako malo dete nasmrt preplaši kad ga vidi. Zato se jedno vreme Agi krio ispod astronautske kacige kad bi izlazio napolje. Ali po svemu ostalom on je najobičnije dete koje se loži na video igrice, obožava “Ratove zvezda” i veseo je kao sva deca. No polazak u školu donosi ogroman stres, jer Agijev izgled prirodno izaziva nelagodu i odbojne reakcije okoline, pri čemu deca umeju da budu posebno surova. Nažalost, ni neki roditelji nisu puno bolji.

trejler za roman Čudo

Čudo je debitantski roman njujorške autorke R.H. Palasio, inspirisan susretom s jednom devojčicom sa Tričer-Kolinsovim sindromom. Podeljen je u osam delova, od kojih je svaki ispričan iz ugla nekog drugog lika – Agija i drugih koji dolaze s njim u kontakt u školi i porodici, a posebno njegove sestre Vije (Olivije) i njenog društva. Ovakav prikaz iz više uglova omogućava da se plastičnije doživi sva težina i izazov Agijeve životne situacije, kao i da se bolje razumeju emocije i frustracije osoba iz njegovog najbližeg okruženja. Autorka nam ovu borbu svih likova za lični razvoj i uspostavljanje ravnoteže prenosi s oplemenjujućom vedrinom, ali čitalačke suze su neizbežne.

Pored preciznog oslikavanja emotivnog mikrokosmosa Agija i ljudi iz njegove okoline, ovaj roman nam daje i vrlo upečatljiv i detaljan prikaz mehanizama vršnjačkog maltretiranja i psihološke agresije, sa čime se Agi bori kroz ceo roman. Srećom, u tome nije sam.

FAVORITI

ženski lik: Agijeva pet godina starija sestra Vija – obožava brata, ali celog života mora da nosi breme odrastanja u porodici u kojoj je silom prilika sve njemu podređeno.

muški lik: Agijev tata – bacio je astronautsku kacigu frustriran time što zbog nje dve godine nije video sinu lice.

epizodni lik: Neposredni direktor Turson – iskidao se od iskrenog smeha kad je shvatio da Agijev školski autoportret u obliku patke nije nikakva metafora o transformaciji ružnog pačeta, već da Agi sam sebi zaista izgleda kao neka patka.

odnos: Sestrinski odnos Vijine drugarice Mirande – Agiju je dala nadimak major Tom, poklonila mu je astronautsku kacigu i odgledala sve nastavke “Ratova zvezda” da bi mogla s njim da priča o tome.

scena: Noćno bekstvo od siledžija prilikom filmske večeri u prirodi, kad Agi otkrije da je stekao mrežu zaštitnika i nadimak od milja “mali brate”.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-977-5
izdanje na srpskom: Dereta, 2015.
originalno izdanje: R.J. Palacio, Wonder, 2012.
broj strana: 346
dizajn korica: Jana Vuković

* * *

R.H. PALASIO

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Eleonora & Park

Eleonoru u novoj školi doživljavaju kao debelu crvenokosu čudakinju. Park je kosooki muzički alternativac koji se loži na stripove. Oboje imaju po 16 godina i voze se istim autobusom u istu školu, ali to je otprilike jedino zajedničko što imaju na početku romana, čija radnja se dešava 1986. godine u Omahi, Nebraska.

Eleonora se nedavno doselila u kraj i ne pokazuje da joj je baš stalo do nekih novih poznanstava; oblači se toliko groteskno da i samim svojim izgledom šalje poruku “ne prilazite mi”. Glava njene porodice je nasilni očuh alkoholičar koji premlaćuje njenu majku i zanemaruje decu: Eleonoru, njenu mlađu sestru i dvoje braće, koji svi dele jednu sobu. U njihovoj kući se ne kupuju šampon ni četkice za zube, a za higijenu se koristi najjeftiniji deterdžent sapun. Eleonora nema ni pristojan brus, njen je toliko raspadnut da ga zakopčava zihernadlom.

Parkova porodica je sušta suprotnost: tata mu je bio američki marinac koji je upoznao Parkovu mamu dok je bio na službi u Koreji, pa ju je poveo sa sobom i njihova ljubav cveta i dalje istim žarom kao i kad se Park rodio. Jedine trzavice u ovoj porodici javljaju se između Parka i njegovog oca, koji teško prihvata to što mu je sin mnogo više zainteresovan za ajlajnere nego za sport, i što nikako da nauči da vozi kola sa ručnim menjačem.

Mrzovoljni Park nije bio oduševljen da bilo ko sedi pored njega u školskom busu, pogotovo kad je ispalo da će to morati da bude baš Eleonora. Prvih par dana u busu među njima nema nikakve komunikacije, ali onda Park provali da je Eleonora krišom zainteresovana za njegove stripove, i tako počne komunikacija koja je u početku dugo vremena bila bez reči i svodila se samo na razmenu stripova i muzike. Mic po mic, oni počnu i da pričaju, pa i da se fizički dodiruju, da bi se na kraju tajno smuvali.

Tako započne jedna užasno intenzivna tinejdžerska veza dvoje školskih frikova, u kojoj zapravo nema mnogo nekih spoljašnjih dešavanja, ali se čitavi kosmosi pokreću iznutra u glavnim junacima. Svet spolja se na najgrublji način upliće u vidu Eleonorinog očuha zlostavljača, koji postane direktna pretnja po njen život, do te mere da Eleonori više nema opstanka u Omahi.

Eleonora & Park američke autorke Rejnbou Rauel je svesna referenca na Romea i Juliju, počevši od direktnog pominjanja u dijalogu glavnih junaka, pa do dramske postavke sa dvoje tinejdžera koji vrlo burno otkrivaju prvu ljubav kroz vezu neodrživu zbog uticaja odraslih. U suštini, nema ništa banalnije od ovakve priče – međutim, ovo je Rejnbou Rauel, meteorsko otkriće američke književne scene od pre 2-3 godine. Ona je svoju priču o Romeu i Juliji s američkog Srednjeg Zapada ispričala kao izuzetno snažnu dramu o porodičnom nasilju, zanemarivanju, vršnjačkom zlostavljanju, ranjivosti, hrabrosti i prkosu.

Roman je komponovan kao naizmenično premeštanje pripovedačkog reflektora sa jednog na drugi glavni lik i uskakanje “u njihove cipele”, prikazujući nam i kombinujući njihove iste ili različite emocije u istim situacijama. Tako autorka slaže dramatično lep mozaik doživljaja, utisaka i svakodnevnih malih ličnih otkrića i novih iskustava koja čine emotivni svet dvoje originalnih marginalaca: feminiziranog sina marinca i debele zlostavljane džindžerke. Mi kroz taj mozaik otkrivamo svet zajedno s njima.

Posebno fascinantna osobina autorkinog stila je njena taktilnost; mi ovde zajedno sa glavnim junacima potpuno fizički doživljavamo ne samo svaki njihov dodir, već i samu pomisao na njega. Dijalozi su savršeno iskovani, kao i cela dramaturška konstrukcija u kojoj sve nepogrešivo legne na svoje mesto, uključujući i način na koji Parkov ćale na kraju ipak uspe da natera sina da vozi kamionet sa ručnim menjačem.

Roman je i svojevrstan vodič kroz punk, post-punk i new wave scenu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, u vreme dok se muzika slušala sa kaseta. Ovo delo je proglašeno za najbolji omladinski roman u 2013. godini, ubedljivo pobedivši na glasanju sajta Goodreads, a u planu je i holivudska verzija, za koju je Rejnbou Rauel pozvana da napiše scenario.

FAVORITI

ženski lik: Parkova mama Korejanka, koja nikako nije podnosila Eleonoru sve dok je nije videla u tržnom centru sa celom njenom nesrećnom porodicom na gomili; tada joj sve postaje jasno i ona postaje Eleonorin anđeo čuvar.

muški lik: Parkov brkati tata marinac, nesrećan što mu sin nije mačo, ali i pored toga dokazano najbolji muški prijatelj na koga Park može da računa.

epizodni lik: Eleonorina majka luzerka, zaglavljena u nasilnoj vezi, nepouzdana saveznica koja će, doduše, diskretno držati ćerki stražu pred kupatilom i prošvercovati nove farmerke za nju, ali je nespremna da do kraja zaštiti Eleonoru od gneva očuha.

odnos: Između Eleonore i njenih mlađih ukućana – odnos koji je s jedne strane obeležen ljubavlju i sapatničkim savezništvom, a sa druge strane oštećen očuhovom manipulacijom njihovom lojalnošću.

scena: Bilo šta što se između Eleonore i Parka dešava po prvi put: od prvog fizičkog dodira, držanja za ruke, poljupca, vatanja… ali posebno bih izdvojio njihov prvi telefonski razgovor, pun svih onih slatkih i neprijatnih, napetih i blaženih momenata kojima obiluju takve situacije, uz verovatno najbolji i najubedljiviji telefonski dijalog na koji sam ikad naišao u nekom romanu ili filmu.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-966-9
izdanje na srpskom: Dereta, 2014.
originalno izdanje: Rainbow Rowell, Eleanor & Park, 2013.
broj strana: 324
likovno-grafička oprema: Milan Bogdanović

* * *

REJNBOU RAUEL (1973)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Voz u snegu

Između dva svetska rata, đaci jedne seoske škole u Slavoniji, na nagovor učitelja, osnivaju đačku zadrugu – neku vrstu preteče današnjih školskih parlamenata – i za domaćina zadruge (predsednika) izaberu malog bistrog četvrtaka Ljubana. Kao prvu zadružnu akciju organizuju posetu velikom gradu (Zagrebu).

Među đacima zavlada veliko uzbuđenje jer je većini to prvi put da putuju negde van svog sela i da vide grad. Putuje se železnicom, a na celodnevnom programu je predviđena poseta fabrikama, štampariji i bioskopu. Sve počne po planu, ali se stvari zakomplikuju kad usred boravka grupe u gradu počne velika snežna mećava. A budući da nesreća obično ne dolazi sama, učitelju pozli dok su bili u bioskopu i odvedu ga u bolnicu, gde mora da ostane par dana. Zato deca moraju sama da se vrate kući.

Pismom iz bolnice učitelj ovlasti Ljubana da preuzme komandu nad operacijom povratka malih zadrugara kući. Da sve bude još lepše, voz se u povratku zaglavi u snežnom nanosu. I tako deca ostanu blokirana usred nedođije, bez grejanja, sa zalihama užine na izmaku i sa neizvesnim dolaskom pomoći.

Tu Ljuban preuzima stvar u svoje ruke, organizuje zalihe hrane, improvizovanu bolnicu i rad dece u smenama na otkopavanju voza. Da ne protekne sve glatko, pobrinuće se mali Pero, ljubomoran na Ljubana, koji je okupio opoziciju u drugom vagonu.

Voz u snegu Mata Lovraka, poznat u bivšoj Jugoslaviji po svom originalnom naslovu Vlak u snijegu, jedno je od klasičnih ostvarenja hrvatske književnosti za decu, prema kojem je 1976. snimljen istoimeni film (reditelj Mate Relja). U filmskoj verziji Ljubana je igrao Slavko Štimac, tada velika dečja zvezda domaćeg filma i televizije, a muziku za film je napisao Arsen Dedić.

Ovakav klasik je teško objektivno ocenjivati, pogotovo kad se ima na umu da sam i ja odrastao tokom sedamdesetih godina prošlog veka upravo na ovom romanu, a čitanje ovog novog izdanja bilo mi je prvi susret s ovim delom posle 40 godina. Mato Lovrak ga je napisao još davne 1931. godine, dok je radio kao seoski učitelj, prema stvarnim događajima i ličnostima, a učitelj iz romana je njegov alter ego. Svojevremeno je, posle mnogo godina, jednom prilikom okupio svoje bivše đake – likove iz Voza u snegu, i na prozivci su se pojavili svi osim Ljubana, koji je poginuo kao partizan.

Čitajući ponovo Voz u snegu posle toliko decenija, pomalo me je iznenadila količina nasilja među decom. Očigledno je roman pisan u vreme kad je u komunikaciji među decom iz nižih razreda osnovne bilo mnogo manje psihičkog maltretiranja nego danas, a mnogo više direktnih fizičkih obračuna i tuča, što su odrasli prilično tolerisali. Čak i mirni Ljuban pribegne fizičkom nasilju kad u raspletu romana kažnjava Peru šamaranjem.

Sa druge strane, u to vreme se mnogo više verovalo u moć kolektivne akcije i udruživanja – ili je makar sam Lovrak u to iskreno verovao (o temi zajedničke dečje inicijative govori i drugi njegov najpoznatiji roman Družba/Družina Pere Kvržice, takođe napisan 30-ih godina prošlog veka).

Lovrak nije neki prvorazredni pisac i majstor stila, ali ubedljivost ovom delu daje upravo istinitost i proživljenost stvarnih događaja koji su ga inspirisali. Lovrakov rečnik je prilično arhaičan, kao i njegova romantična idealizacija kolektiva i pravdoljubiva dramaturgija. Međutim, upravo taj old school pristup je ono što me je radilo pre 40 godina, a čini mi se da ni danas nije izgubilo suviše na efikasnosti: Ljubanova dečja zadruga je u romanu grupa koja pobeđuje nedaće, zlo i smrtnu opasnost upravo timskim radom, kao arhetipski tim s kojim je lako identifikovati se i podeliti radost i ponos zbog uspeha. Zato je Voz u snegu roman koji izaziva efekat kao uspešna đačka ekskurzija, posle koje je teško rastati se sa ekipom.

song iz filma Vlak u snijegu

FAVORITI

ženski lik: Draga, jedini ženski lik, Ljubanova simpatija koja mu je tek u zavejanom vozu oprostila što ju je jednom uvredio dok su imali 6 godina.

muški lik: Ljuban je neosporni pravi heroj romana, odlučni ali nenametljivi dečji lider sa smislom za praktično i osećajem za pravdu, tiha harizma koja i smetove buši; danas bi se reklo “majstor kriznog menadžmenta”.

epizodni lik: Učitelj, zapravo pravi pokretač dešavanja, koji silom prilika na pola romana izlazi iz priče i završava u bolnici, a konce radnje s poverenjem prepušta svom malom zameniku.

odnos: Ljuban i kondukter zatrpanog voza – razumevanje i međugeneracijsko savezništvo dve dobre osobe radi zajedničkog spasavanja punog voza dece, a posebno bolesne Drage.

scena: Trijumf pravde kad cela zadruga izbojkotuje alavog Peru koji im je noću krao pomorandže, pa se na kraju uvalio u njihov topli vagon da spava.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 8
ZABAVA: 8
STIL: 7
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-6089-034-6
izdanje na srpskom: Pčelica, 2009.
originalno izdanje: Mato Lovrak, Vlak u snijegu, 1931.
broj strana: 86
naslovna strana: Mijat Mijatović

* * *

MATO LOVRAK (1899-1974)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Bela vrana

Bela vrana je debitantski roman britanske autorke Sali Grin, koji je gotovo preko noći postigao veliki svetski uspeh, a planiran je kao prvi deo trilogije koja je još u fazi nastajanja. Radnja se dešava u savremeno vreme, ali su glavni likovi veštice i vešci, koji žive među nama i poseduju nadnaravne moći o kojima mi obični smrtnici ne znamo ništa; zato nas oni i zovu neupućenima. Osnovni dramski sukob ovog romana zasniva se na tome da veštice i vešci nisu jedinstveni – dele se na bele i crne, koji su međusobno u smrtnoj zavadi i među njima postoji vekovno neprijateljstvo do istrebljenja. Glavni junak je mladi Nejtan, vrlo jedinstven među vešcima po tome što mu je majka bela, a otac crn, što ga čini podjednako neprihvatljivim i za jedne i za druge.

Budući da se njegov otac Markus, kao poslednji crni veštac u Engleskoj, jako pažljivo krije, a bela majka mu je naterana na samoubistvo, Nejtana podiže baba, zajedno s njegovim polusestrama i polubratom Aranom, koji su svi beli. Za Nejtana je posebno zainteresovan Savet belih veštica i veštaca, jer se nadaju da će pomoću njega, kad odraste, moći da uhvate i ubiju Markusa, koji je surovo pobio nebrojenu gomilu belih i pojeo im još živo srce. Beli kontrolišu Nejtanovo ponašanje posebnim rezolucijama koje donose, a njegova baba mora redovno da ga dovodi na procene i ne sme da ga pušta nigde van mesta boravka bez odobrenja Saveta belih.

Ovo ograničenje kretanja krše i baba i Nejtan, pa on počne da se sastaje na tajnom mestu s Analizom, drugaricom iz škole, koja je bela. Između njih dvoje se rodi zabranjena ljubav i zbog toga ga Analizina braća surovo isprebijaju i iskasape nožem. To je tek početak Nejtanovih muka. Pre njegovog 16. rođendana beli ga oduzimaju babi i daju na podučavanje Siliji, ružnoj veštici koja ga drži okovanog u kavezu i svakodnevno ga prebija. Silija ga trenira da ovlada raznim borilačkim veštinama potrebnim za ubistvo Markusa, ali koje su mu istovremeno bitne i za preživljavanje u surovom okruženju u kome mora da se kreće. Ona ga podučava i istoriji crnih i belih, a posebno Markusove familije. Između Nejtana i Silije se razvije neobična vrsta privrženosti zatočenika i čuvara.

U jednom trenutku savet oduzima Nejtana i od Silije, te ga odvodi na žigosanje pomoću posebne vrste bolne magijske tetovaže. Ali Nejtan uspe da pobegne iz sedišta Saveta belih i kreće u ispunjenje misije: sva deca veštica i veštaca za svoj 17. rođendan moraju da od svojih roditelja ili najbližih odraslih srodnika dobiju veštičji dar, koji se prenosi pijenjem rođačke krvi. Bez toga, osuđeni su na rano umiranje. Zato Nejtan pre svog 17. rođendana mora da uradi ono što ceo Savet belih godinama uzaludno pokušava – da nađe neuhvatljivog Markusa. I još da popije krv iz njegove rane.

Put do Markusa vodi preko Žive, vrlo nezgodne crne veštice koja upravlja vremenom i koja je razvila biznis trgovine krvlju i sa crnima i sa belima. No ni Živu nije lako naći, jer se i ona krajnje oprezno krije. Kad je konačno nađe i zamoli da mu pomogne da nađe oca i postane veštac na svoj skori 17. rođendan, Nejtan se suočava sa visokom cenom koju Živa traži za tu uslugu – ona od njega očekuje da ubije Markusa.

Bela vrana je napet i fascinantan roman koji se dešava u tajnom svetu savremenih veštica i veštaca, izuzetno brutalnom i okrutnom. Tu se generacijama unazad dešavaju uzajamna svirepa ubistva, mučenja, kasapljenja i progoni između crnih i belih, pri čemu i jedni i drugi sebe smatraju za pravednike, a one druge za divlje zveri. Taj svet je toliko surov da je Bela vrana zapravo svojevrsna studija o sadizmu. Kroz ceo roman Nejtan doživljava sve moguće vrste fizičkog nasilja: razbijanje glave ciglom, višestruko lomljenje rebara, izuzetno bolno tetoviranje do kosti, spaljivanje šake kiselinom, sečenje kože na leđima nožem itd. Ništa manje razorna nije ni psihološka tortura i socijalna izopštenost koju su mu nametnuli beli. Žilavi Nejtan pokušava da izađe na kraj sa represijom kojoj je izložen tako što se inspiriše svojim uzorom, glavnim likom Solženjicinovog romana “Jedan dan u životu Ivana Denisoviča”, pa se tako u jednom trenutku i naziva Nejtan Markusovič.

Bela vrana je krvlju ispisana priča o granicama okrutnosti i trpljenja, o patnji, upornosti, prkosu, nadi, veri, ljubavi i poverenju. U filozofskom smislu, ovaj roman je posebno zanimljiv kao potpuna relativizacija dobra i zla: ovde je teško bilo koga jasno definisati kao dobrog ili lošeg – u određenim okolnostima skoro svi čine neke stvari koje mogu biti okarakterisane kao dobro ili kao zlo, ili kao oboje istovremeno.

FAVORITI

ženski lik: Silija, veštica koja voli da bije i iz razonode svako toliko premlati ili našamara Nejtana, ali uprkos tome među njima postoji razumevanje koje nadilazi odnose ljubavi i mržnje; ona mu dođe kao neka vrsta grube zamene za majku.

muški lik: Gabrijel, gej crni veštac koji povezuje Nejtana sa Živom i zaljubljuje se u njega.

epizodni lik: Trev, ćutljivi stručnjak za tetovaže, koji je dobar primer sticanja i poklanjanja poverenja među nepoznatim osobama, što je jedna od bočnih tema romana.

odnos: Slojevit odnos između Nejtana i Silije, jedan od zanimljivijih u novijoj young adult literaturi.

scena: Pre nego neku posebnu scenu, izdvojio bih ceo period Nejtanovog zatočeništva kod Silije i sve razgovore s njom.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-505-2422-0
izdanje na srpskom: Evro-Giunti, 2014.
originalno izdanje: Sally Green, Half Bad, 2014.
broj strana: 329

* * *

SALI GRIN (1961)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: