Srce od vafla

Trile ima 9 godina i komšinicu istih godina Lenu. Lena je majstor za nevolje i dobijanje potresa mozga, a kad je dečaci razljute, nije joj nikakav problem da ih bez milosti nokautira. Lena i Trile žive na selu u norveškom zalivu Lom Matilda, koji Trile doživljava kao svoje malo kraljevstvo čija kraljica je Lena. Njegova najveća želja je da ga Lena prizna za najboljeg druga, ali mrgodna Lena se uporno ne izjašnjava o tome i uzima ga zdravo za gotovo.

naslovna

Trile živi sa mamom, tatom i brojnom porodicom koja uključuje i usvojenu polusestru Indijanku iz Kolumbije, kao i dedu iz podruma. Deda je često Triletov najbolji saveznik u porodici i podrška u teškim trenucima. Pored svih njih, Trile ima i baba tetku, dedinu rođenu sestru, koja ih često posećuje i pravi ubedljivo najbolje vafle na planeti.

Sa druge strane, Lena je jedinica i ima samo mamu, a tata je pobegao pre nego što se rodila. Lenina mama nosi pirsing i radi sve po kući, uključujući i opravku motora. Lena se pita čemu uopšte tate služe, a Trile ne ume da joj ponudi neki jasan odgovor, osim da pojedu kuvani kupus koji deca ne vole. Leni bi to baš značilo, jer ona ne podnosi kupus. Ali nije lako naći novog tatu u Lom Matildi sa tri kuće.

muskarac

Trile je Leni pouzdan oslonac u svemu i pratilac u svim uvrnutim akcijama, koliko god da mu unutrašnji osećaj u stomaku kaže da će zažaliti zbog toga. Ceo roman je zapravo serija avantura i katastrofalnih poduhvata dvoje dece, koji obično završavaju ili nekom štetom, ili Leninim povredama. Zbog tih povreda Lenu često mora da obilazi Isak, mladi nespretni lekar koji je dobio u nadležnost oblast Lom Matilde.

Pokazalo se da Isak ne voli kupus, ali obožava kuvanu šargarepu, koja je Leni jednako gadna. I tako je Isak zadovoljio kriterijume za novog tatu kod Lene, ali i kod njene mame. Međutim, to podrazumeva da se Lena i njena mama odsele iz Lom Matilde…

Norveška autorka Marija Par objavila je Srce od vafla sa samo 24 godine i odmah je dobila značajne književne nagrade. S puno razloga: Srce od vafla je divan dirljiv roman i za smeh i za suze, sa živahnim i vrckavim likovima, napisan krajnje jednostavnim rečnikom, sa mnoštvom lepih i tačnih zapažanja o ljudskim emocijama. Kroz roman uspostavljamo potpunu empatiju sa Trileom, iz čijeg ugla je roman ispričan u prvom licu, ali i sa dedom, kome je posvećena posebna pažnja. I drugi likovi su portretirani očiglednom ljubavlju autorke, naročito harizmatična baba tetka.

nedostajanje

Centralni lik i motor svih dešavanja je svakako Lena, vrlo jaka kandidatkinja za novu nordijsku dečju heroinu – preduzimljiva, drčna, nemirna i neustrašiva; kod nas bi se nekad za takve reklo da imaju pundravce, ili crve u dupetu. Iako često svadljiva, Lena nije nezahvalna i doslovno će utrčati u vatru da spasi najboljeg druga – Trilea, naime – bez obzira na to što iz nje treba kleštima čupati bilo kakvo verbalno ispoljavanje emocija, prijateljstva ili zahvalnosti.

Zbog toga je šteta što ovaj roman o Leni nije postao književni serijal, ali je umesto toga snimljena norveška TV serija (ovde je trejler), a po motivima iz romana nastao je i pozorišni mjuzikl. Ko pročita ovo delo, svakako će osetiti tu inspirišuću snagu Marije Par. Nema ništa lepše od romana koji vas sve vreme vozi i zabavlja kao najbolji sitcom, da bi vas u pravim trenucima tresnuo po glavi najdubljim emocijama. A vafle koje Trile na kraju ispeče dedi obilno ćete natopiti sopstvenim suzama.

9788252179774

Srce od vafla zrači i vezanošću za more i prirodu. Trileov zaliv (“kraljevstvo”) je ogledalo njegovih unutrašnjih stanja. Trileov deda jede isključivo ribu, koju sam lovi u zalivu. Trileova porodica gaji ovce u planinama, a njegov tata uopšte nije u stanju da bude ljut kad ode u planinu da ih obiđe. Ovo je roman slan od mora i suza i sladak od baba tetkinih vafla u obliku srca.

FAVORITI

ženski lik: Baba tetka, vedra žena koja pravi božanske vafle i štrika grozne džempere, širi toplinu i ne boji se ničega jer je čuva Isus na slici iznad kreveta.

muški lik: Deda švercer dece u korpi mopeda, kradljivac konja iz klanice, najstariji dečak u Lom Matildi i Trileov najbolji muški drug.

deda

epizodni lik: Trileov tata, koji postoji toliko nenametljivo da Triletu nije jasno čemu tačno služi, sve dok mu tata ne dođe u sobu sa gitarom u trenucima najveće tuge u Trileovom životu i otpeva mu pesmu “Tužan sin, tužan otac”, koju je sam komponovao za tu priliku.

odnos: Svakako, centralni odnos u romanu je onaj između Lene i Trilea, a jaka je i veza Trilea i dede; no pored toga, zanimljiva je i naznaka bliskog odnosa koji se razvije između Lene i Isaka, pogotovo posle one kuvane šargarepe.

scena: E tu ima jako puno kandidata, ali recimo da pomenem scenu kad Lena i Trile odluče da naprave Nojevu arku, pa u tajnosti naguraju gomilu životinja na brodić Trileovog strica, što još nekako i funkcioniše sve dok ne stignu do plašljive junice, a onda nastaje opšta havarija.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-880-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2011.
originalno izdanje: Maria Parr, Vaffelhjarte, 2005.
broj strana: 162
naslovna strana: Marina Milanović

* * *

MARIJA PAR (1981)

Maria_Parr

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Sjaj zvezda na plafonu

_sp-sjaj-zvezda-na-plafonu

Jena ima 13 godina i mama Liv joj umire od raka dojke. Pored svih uobičajenih nesigurnosti koje donosi pubertet, Jena sad mora da se nosi i sa suprotstavljenim osećanjima u vezi s majčinom bolešću – od tuge zbog svega što se dešava, do stida što joj je majka slabo pokretna i ćelava. Brigu o kući preuzela je Jena, ona plaća račune, kuva majci, ide u nabavku s kreditnom karticom – radi mnoge stvari koje deca od 13 godina ne moraju da rade.

Osim mame, Jena ima samo baku i dedu, jer ju je tata ostavio kad je imala samo dve godine i odselio se u Stokholm. Kad Liv počne da biva sve lošije, baka i deda počinju da provode sve više vremena uz nju, što se Jeni ne dopada. Ne želi da prihvati druge ljude u intimnom prostoru koji je 13 godina delila samo s mamom; ne želi da prihvati baku i dedu kao svoju buduću novu porodicu, umesto odlazeće mame Liv.

protivtoganemozenista

Protiv mnogo toga što joj se dešava u životu izazvano majčinom bolešću Jena ne može ništa. Dok joj se tako porodična situacija protiv njene volje nezaustavljivo menja, Jeni se dešavaju promene i u društvenom životu. Postepeno se udaljava od svoje dugogodišnje najbolje prijateljice Susane, s kojom je delila status neupadljive devojke koja ne ide po žurkama, i počinje da se zbližava sa Ulis, glavnom ribom iz odeljenja i dušom svih žurki. Ulis se ispostavlja kao mnogo sličnija Jeni nego što je to iko mogao da pretpostavi: obe dele očaj zbog svojih majki, samo na drugačije načine. Obe vezuje osećanje da život nije fer. I zajedničko jedenje palačinki.

Švedska autorka Juhana (ili Johana) Tidel napisala je svoj prvi roman Sjaj zvezda na plafonu kad je imala samo 19 godina. Roman je, doduše, objavljen nekih tri godine kasnije, što znači da je bilo prilike da se u međuvremenu dorađuje i dozreva, ali i pored toga potpuno je neverovatno da neko tako mlad napiše tako zaokružen i ubedljiv roman. To svakako ima veze s tim što je ovo zapravo autobiografsko delo, jer je i autorka sa 13 godina ostala bez majke na isti način kao i Jena.

prosiriose

Pripovedni stil je obeležen prilično neobičnom mešavinom prvog i trećeg lica. Formalno, autorka u romanu koristi treće lice – međutim, toliko je dobro upućena u tok misli glavne junakinje da to zapravo zvuči kao ispovest u prvom licu koja je maskirana u treće lice, jer Jena odbija da prihvati da se to sve dešava njoj: to mora da nije istina, to mora da nije njen život, to ne treba da ispadne tako, to se sigurno dešava nekom trećem, a ne njoj. U suštini, ceo roman je prepričan unutrašnji monolog, i poneki unutrašnji dijalog sa bitnim osobama iz Jeninog okruženja.

Sjaj zvezda na plafonu je istinski potresna hronika suočavanja vrlo mlade ćerke s umiranjem majke, upravo zato što zvuči tako proživljeno i što deluje kao autentični transkript toka misli, otkrivajući nam svu dramu unutrašnjeg sveta deteta kome se dešava nešto toliko neprihvatljivo. Autorka nas duboko uvlači u taj užas Jeninog doživljavanja sopstvene životne situacije kao nečeg potpuno nadrealnog, od čega kroz ceo roman neuspešno pokušava da pobegne.

Pored prenošenja Jeninih emocija vezanih za majku, autorka je vrlo živopisna i upečatljiva u opisivanju njenih proživljavanja vezanih za sopstveni pubertet i status u društvu. Posebno je zanimljiv i inspirativan razvoj događaja u trouglu između Jene, Susane i Ulis. Taj mini esej o evoluciji prijateljstva je takođe jedan od jakih razloga zbog kojih se ova knjiga naprosto mora pročitati, bez obzira na godine čitaoca. A ovo je najkraće i najbolnije poglavlje romana:

dalisiidaljecerka

 

FAVORITI

ženski lik: Ulis, direktna, otvorena, saosećajna, ona koja te ne teši samo reda radi, već koja zaista želi da ostane uz tebe jer je to tako prirodno da se uradi kad nekom trebaš, bila to Jena ili Liv.

muški lik: Deka koji Jeni tepa Jena Pena i koji se potpuno slomi gledajući umiranje ćerke.

epizodni lik: Erika, Jenina rođaka koja je oraspoloži i nasmeje na majčinoj sahrani prisećanjem na njihove zajedničke anegdote sa dečacima.

odnos: Prijateljstvo između Jene i Susane/Zuzane, koje prirodnim tokom stvari izbledi jer ih više ne interesuju iste stvari i ne razmišljaju više na isti način; Susana živi zaštićena u kompletnoj porodici i loži se i dalje na konje, dok je Jena ostala bez majke i ljubila se sa dečakom.

scena: Svađa i pomirenje Jene i bake prilikom pakovanja stvari za selidbu.

I taket lyser

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

 

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-700-8
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Johanna Thydell, I taket lyser stjärnorna, 2003.
broj strana: 210

* * *

JUHANA TIDEL (1980)

johanna_thydell

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Ako ostanem

Ceo roman Ako ostanem američke autorke Gejl Forman dešava se za vreme kome u koju je upala glavna junakinja posle saobraćajne nesreće. Sedamnaestogodišnja Mija krenula je jednog zimskog jutra kolima sa celom porodicom u posetu porodičnim prijateljima, kako bi iskoristili neplaniran slobodan dan. Ovo putovanje je šokantno prekinuo kamionet koji se zakucao u njihova kola.

ako_ostanem_vv

Mama i tata su joj poginuli na licu mesta, sedmogodišnjeg brata joj odvoze u lokalnu bolnicu, dok Miju helikopter vozi u bolnicu u Portlend. Tamo joj kače gomilu cevčica, njene unutrašnje povrede su vrlo dramatične, mozak joj je nagnječen i ona je u dubokoj komi. Međutim, kao što se dešava u mnogim opisanim slučajevima kliničke smrti, njen duh izlazi iz tela i ona spolja posmatra sve šta se dešava s njom. I dok tako prati opštu pometnju koja je nastala oko nje, priseća se celog svog dotadašnjeg života, porodice, prijatelja i dečka.

Njeno detinjstvo i mladost su obeleženi ljubavlju prema muzici, posebno prema violončelu, za koji je spremala prijemni na prestižnom njujorškom konzervatorijumu Džulijard. Muzikom se bavio i njen tata, koji je svirao u lokalnom bendu dok nije dobio drugo dete, a onda je rešio da nađe stalan posao. Zahvaljujući muzici smuvala se sa godinu dana starijim Adamom, koji svira gitaru u lokalnom bendu Shooting Star, koji se nalazi na početku proboja. Baš tog dana kad je Mija stigla u portlendsku bolnicu, Adamov bend je trebalo da održi koncert u tom gradu.

Dok prolaze neizvesni sati u šok-sobi, okuplja se sva preostala Mijina porodica, njena najbolja drugarica Kim i ceo Adamov bend, a lutajući Mijin duh pokušava da donese odluku: da li da se vrati u telo i prihvati bol nastavka života bez najbližih članova porodice, ili da se priključi roditeljima? Kad bi samo znala šta joj se desilo sa bratom, možda bi joj to olakšalo odluku… a možda i ne bi, ako ispadne da se nije izvukao?

Picture7

Ako ostanem počinje kao pomalo zaslađen prikaz jedne srećne skromne porodice u kojoj se svi vole i podržavaju. Ali već na 14. strani biva vrlo naglo i brutalno presečen udesom i opisom iskasapljenih tela, posle čega se pretvara u postepeno popunjavanje slagalice Mijinog dotadašnjeg života, kroz njene tužne flešbekove. Njena mlada i prilično nekonvencionalna porodica možda jeste atipičan primer nekonfliktnosti kakva se retko sreće u stvarnom životu, ali njena veza s Adamom je prilično džombasta, protkana napetostima i nespretna kao i sve tinejdžerske veze. Budućnost njihove veze je pod velikim znakom pitanja zbog Mijine ambicije da upiše Džulijard i Adamove da nastavi sa svojim bendom. Zbog toga je svet u koji bi Mija trebalo da se vrati – ako reši da se vrati – pored razdirućeg gubitka porodice, obeležen i sumornom perspektivom te veze. Tu su i neizbežne trajne fizičke posledice udesa po njeno telo: slezina je morala da joj bude hirurški odstranjena, posledice moždanih povreda su neizvesne, noga joj je gadno unakažena…

I zašto onda uopšte da se vraća? Šta je to za šta vredi živeti kada ti se desi tragedija kao Miji? Gejl Forman nas u ovom romanu vrlo emotivno i upečatljivo vodi kroz njene dileme bez lepog kraja. Niti je lako donositi odluke o sopstvenom životu, niti o sopstvenoj smrti; svaka odluka podrazumeva neki veliki gubitak. Zato ovaj roman može da se posmatra i kao potresan esej o granicama ljudske snage i bezgraničnosti bola.


(autorka kaže da je više od 200 puta preslušala ovu pesmu dok je pisala Ako ostanem)

FAVORITI

ženski lik: Brižna i odlučna Vilou, najbolja drugarica Mijine mame, koja preuzima bespogovornu komandu nad osobljem bolnice i omogući Adamu da poseti Miju u šok-sobi.

muški lik: Mijin tih i pristojan deda koji inače ne plače, ali joj u bolnici natopi kosu suzama i olakša joj odluku o odlasku.

epizodni lik: Dvojica – Piter i Sajmon, Mijini kolege iz međunarodnog dečjeg muzičkog kampa; Sajmon je gej klinac iz Engleske koji je obožavao da se s Mijom takmiči u violončelu, dok je Piter bio mladi kanadski trombonista koji je umro od raka limfnih žlezda.

odnos: Mija i violončelo.

scena: Prva fizička intimnost na početku veze, seks u najavi između Mije i Adama, kad se igraju da je telo onog drugog muzički instrument koji sviraju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-505-1862-5
izdanje na srpskom: Evro-Giunti, 2011.
originalno izdanje: Gayle Forman, If I Stay, 2009.
broj strana: 153

* * *

GEJL FORMAN (1970)

Gayle_Forman

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Ples u tami

Ples u tami irskog autora Pitera R. Prendergasta je fini topli roman nastao na osnovu predloška za školsku predstavu, koja je doživela veliki uspeh pa ju je autor razvio u roman. Glavni lik je srednjoškolka Džes koja vodi borbu na dva fronta: pokušava da se izbori s tragičnim gubitkom brata i da nađe svoje mesto u školskoj plesnoj grupi koja se urotila protiv nje.

naslovna2

Džesin brat Džejms je bio zvezda školskog ragbi tima, sveopšti miljenik učenika i nastavnika i ponos svojih roditelja: blag, dobroćudan, nesposoban za mržnju, sa fantastičnim osećajem za igru i slaba mesta u odbrani protivnika. Između njega i Džes od malih nogu je vladala bratsko-sestrinska ljubav koja se u njihovim tinejdžerskim danima ispoljavala kao odnos “pas i mačka”. Džes je bila fascinirana bratovom staloženošću, vedrinom i spokojem – osobinama koje su za njene pojmove na momente graničile s tupavošću. S druge strane, Džejms je u svojoj sestri video potencijal koga niko drugi nije bio svestan.

Kao što to obično biva s nesrećama, Džejmsova pogibija na motociklu došla je sasvim neočekivano i zatekla je celu porodicu nespremnu. Otac i majka su se od tuge pretvorili u “roditelje-ljušture”, kako ih Džes sada vidi. Ona oseća da sa bratom nije dovršila komunikaciju, i on joj se mesecima posle smrti vraća kao priviđenje s kojim vodi razgovore, tražeći od njega podršku u situaciji u kojoj se zatekla u školi, gde je postala žrtva ozbiljnog maltretiranja.

Nju je na zub uzela Luiza, najlepša devojka u školi i zvezda školske plesne grupe. Dok su ranije i Džes i Luiza bile deo iste ženske ekipe nerazdvojnih drugarica, u jednom trenutku Luiza je promenila ploču i nahuškala ostale devojke da izvrgnu Džes vrlo agresivnom psihološkom pritisku i iživljavanju, sa idejom da je izbace iz plesne grupe. Psihološko maltretiranje prerasta i u fizičko, kad se u njega uključi Luizin dečko Riči, lokalni krimos, kockar i siledžija. Tako bullying kome je Džes izložena postaje kompletan i sveobuhvatan, od sms poruka do lomljenja diskova uz koje se spremala za plesno takmičenje.

Luizina jedina podrška u školi su njena pouzdana drugarica Rona i novi učenik Alan, plašljivi smotanko kome se Džes dopada i redovno joj pravi društvo dok vežba za nacionalno takmičenje, u kome ona treba da nastupi zajedno sa celom školskom plesnom grupom. To plesno takmičenje je efektna dramska kulminacija romana, u kojoj će Džes razrešiti odnos sa svojim mučiteljkama, ali i s pokojnim bratom.

english

Ples u tami je prilično kratak roman, pisan u prvom licu, u kome su Džesine emocije zgusnute na samo 114 strana koje se brzo pročitaju, ali ostavljaju utisak koji traje još dosta vremena posle čitanja. Smireno, suzdržano i bez patetike, Prendergast nas iz Džesine perspektive vodi kroz tinejdžersku muku borbe za samopoštovanje i poziciju u neprijateljskoj grupi vršnjaka, paralelno sa bolnim razrešavanjem odnosa prema gubitku brata. Imaginarni razgovori s njim pomogli su Džes da i ona nađe mir i pribranost u kritičnim situacijama, te da postane svesna svojih kvaliteta. Brat joj je tako i posle smrti pomogao u odrastanju.

FAVORITI

ženski lik: Rona, devojka koja je dovoljno svoja da se odupre Luizinom pritisku da izopšti Džes, a u isto vreme i dovoljno dobro uklopljena i umrežena u društvo da svaki trač sazna momentalno.

muški lik: Džejms, pokojni optimista nesposoban da se uobrazi, koji je umeo da vlada situacijom i znao je da se nosi sa svojim kvalitetom.

epizodni lik: Alan, šonja koji je stisnuo petlju u kritičnom trenutku i zaustavio teror koji je Riči zaveo u školi.

odnos: Alan i Džes, tiho muvanje vođeno njegovom upornošću, brižnošću i savladavanjem straha.

scena: Dvoboj nogama Džes i Luize na završnom nastupu na nacionalnom plesnom takmičenju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-909-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Peter R. Prendergast, Dancing in the Dark, 2010.
broj strana: 114

* * *

PITER R. PRENDERGAST

prendergast

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

naslovna

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

birchbarkhouse

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

Louise Erdrich

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image