Category Archives: Češka

knjige koje su izvorno objavljene u Češkoj

Kuki se vraća

Mali Ondra boluje od astme, pa njegova majka, prilikom velikog spremanja kuće, reši da baci u đubre Ondrinu omiljenu igračku, plišanog medu Kukija, jer se toliko ofucao da iz njega ispada piljevina koja loše utiče na astmu. I dok Ondra pada u groznicu pateći zbog gubitka ljubimca, Kuki prolazi kroz veliku avanturu. Prvo dospeva na deponiju, sa koje beži u šumu pred okrutnim čuvarima deponije. U šumi sretne starog kapetana Bestraga, vladara i zaštitnika lokalne zajednice čudnovatih šumskih bića. Bestrag mu pruža privremeno skrovište, ali ne želi da se Kuki zadržava kod njega, pa pokuša da ga se reši. Međutim, sudbina njih dvojicu neočekivano upućuje jednog na drugog, budući da se Kukijevi progonitelji sa deponije udružuju s lukavim Anuškom, Bestragovim ambicioznim rivalom koji želi da ga ukloni kako bi zauzeo njegovo mesto zaštitnika šume. Započinje besomučna potera u kojoj Bestrag i Kuki pokušavaju da sačuvaju žive glave, nađu Kukijev put nazad do Ondre, a istovremeno i da spasu jednu ptičju porodicu.

Kuki se vraća je prvo napravljen kao istoimeni lutkarski animirani film cenjenog češkog reditelja i scenariste Jana Svjeraka, koji je posle uspeha filma rešio da ga pretoči i u formu romana. Kukijeva uzbudljiva avantura je neočekivano mudro, kompleksno i provokativno štivo za mlade čitaoce, koje kroz zabavnu i atraktivnu priču otvara mnoštvo ozbiljnih tema koje muče (i) decu. Tako se kroz roman provlače razmišljanja o smrti i gubitku bliskih osoba, filozofska pitanja o prožimanju prirode i civilizacije, kao i susreti sa seksualnošću – Kuki i Bestrag u šumi naleću i na par vilinskih konjica tokom seksualnog čina. Svjerak sve ove teme nudi na pitak i deci prihvatljiv način, pri čemu treba napomenuti da bi čitalac ovog romana ipak trebalo da bude bar koju godinu stariji od glavnog junaka (koji je šestogodišnjak), kako bi mogao da isprati složenost konstrukcije romana i rečenice.

Najveći deo radnje smešten je u neobičnom polumitološkom svetu malih šumskih bića nalik na vilinska, i taj svet predstavlja vrlo originalnu Svjerakovu kreaciju. Bića iz tog sveta nemaju magijske vilinske moći, već više podsećaju na urođenike sa ruba civilizacije, koji žive svoj skriveni život izbegavajući uljeze iz našeg sveta. Neka od ovih bića su potpuno prirodnog porekla – porodica pečuraka koje se kreću, žir, grana, rog srndaća… – ali neka su zapravo nastala od odbačenih ljudskih produkata koji se zateknu u šumi (žica, najlon kese, hleb). Svima njima je zajedničko to što koriste sitan otpad iz civilizacije kao korisne, ili makar ukrasne predmete za svakodnevnu upotrebu: odbačeni čepovi postaju čaše u šumskoj gostionici, plastične flaše se koriste kao čamci, konzerve kao vozila… Svjerak je ovde izgradio vrlo zanimljivu ekološku mitologiju, u kojoj je relativizovao neke stvari i postavio pitanja iz ugla na koji smo manje navikli. Da li su svi ljudski proizvodi koji dospeju u prirodu balast ili neki od njih mogu da donesu i lepotu? I gde je tačno granica između prirodnog i artificijelnog?

Pored ovih neuobičajenih i veoma zanimljivih ekoloških pitanja, ovde se provlače i neki vrlo ozbiljni sociološki, etički, pa i politički momenti. Kad Anuška svrgne Bestraga i dođe u poziciju moći, on je ne koristi meko kao Bestrag, već zavodi vrlo nasilnu kontrolu ponašanja svojih podanika, dovodeći ih u situaciju da, iz straha za egzistenciju sebe i svojih porodica, lažno svedoče i izdaju one koji su ih spasili. Gazeći sopstveni ponos i savest, ova šumska bića tako postaju ucenjeni i egzistencijalno korumpirani podanici diktature, što nama na ovim prostorima zvuči zastrašujuće poznato. Svjerak ne štedi svoje čitaoce (i gledaoce) ovih tema, spremajući ih da sami pronađu svoj adekvatni odgovor na savremene izazove veka u kome odrastaju. U tome je izuzetna vrednost njegovog pristupa, koji ostavlja otvorena vrata za mogućnost individualnog iskupljenja.


trejler za animirani film Kuki se vraća

muški lik: Kapetan Bestrag, prosvećeni vladar koji odbija da prizna da su ga stigle godine, ne voli mnogo da remeti svoju rutinu, ali se ipak ne ustručava da uradi ono što oseća kao moralno ispravno, čak i kada ga to veoma košta.
ženski lik: Ondrina mama ne podilazi detetovim željama ako to može da ugrozi njegovo zdravlje, ali je spremna da nađe kreativna rešenja da pomiri te dve stvari.
epizodni lik: Šuma je puna bizarnih bića i likova koje bi vredelo pomenuti, a ovde mogu da kao primer navedem Vodenka, čudaka koji naplaćuje bistru vodu iz potoka, ali ne prima šišarke kao valutu.
odnos: Kuki i stari Bestrag pređu put od uzajamnog nerviranja, preko prisilnog savezništva u kome kombinuju Bestragovu vozačku veštinu i Kukijev zdrav vid, pa sve do tuge zbog rastanka.
scena: Šumske ptice koje žrtvuju perje da bi oživele pocepanog Kukija.
zanimljivosti: Glas Kukiju u filmu daje Svjerakov sin, koji se takođe zove Ondra. Film je dobio specijalnu nagradu žirija na poznatom festivalu u Karlovim Varima.

emocije: 9
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Jan Svjerak (1965):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jan Svjerak
naslov: KUKI SE VRAĆA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0601-7
format: 18,5×23 cm
broj strana: 141
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakub Dvorski
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Jan Svěrák, Kuky se vrací, 2010.
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Nevaljalci 2 – Duholovci

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

Mihal i Filda su dva drugara desetogodišnjaka, koji iz najbolje volje da pomognu drugima često upadaju u nevolje. Njihov školski drug Lojda video je u učionici zelenog duha kako se prikrada učiteljici i toliko se isprepadao da se zarekao da više nikad neće kročiti u školu ako ga još jednom vidi. Kako bi pomogli Lojdi i izbavili njega i školu od paranormalne napasti, Mihal i Filda postaju amaterski isterivači duhova i isprobavaju razne trikove o kojima čuju od druge dece i preko interneta. To ih dovodi u mnoge komične situacije koje su idealna prilika da njih dvojica budu kažnjeni, što bi se reklo, „na pravdi Boga“. No to ih nimalo neće pokolebati u rešenosti da čine dobro ljudima, pa makar ih pogrešno optužili i za paljevinu škole.

Duholovci češkog veterana književnosti za decu Miloša Kratohvila predstavljaju drugi deo serijala Nevaljalci (i prvi deo je objavio Kreativni centar), s Mihalom i Fildom kao protagonistima. Radnja serijala smeštena je negde u tipičnu savremenu češku urbanu svakodnevnicu, a ispričana je u prvom licu iz ugla Mihala. U prvom delu upoznajemo dva glavna lika i saznajemo kako je započelo njihovo blisko prijateljstvo, dok ih ovde pratimo u novim dogodovštinama.

Svoje male junake Kratohvil (por)tretira s velikom ljubavlju i empatijom, gajeći posebno razumevanje za njihovu dobronamernost i solidarnost prema drugima, što u sudaru s krutim svetom odraslih dovodi do komičnih nesporazuma, ali i do bolnih nepravdi koje Mihal i Filda često iskuse. Sasvim nezasluženo prozvani „nevaljalcima“, ova dvojica su zapravo neka vrsta Kalimera, stalno ulećući u situacije u kojima su pogrešno shvaćeni i nepravedno kažnjeni. Njihov dar da potpuno uprskaju i zabrljaju stvari koje su pokrenuli iz najbolje namere neodoljivo podseća na jedan drugi popularni češki proizvod za decu – animirani lutkarski serijal A je to, o dva trapava drugara čije kućne majstorije redovno pođu po zlu.

Autor nam u ovom romanu i celom serijalu znalački prikazuje odnose u dečjem školskom okruženju, sa svim sitnim pakostima, nestašlucima, ali i dirljivim primerima nesebičnosti. Kroz ceo roman deca su u stanju prikrivenog ili otvorenog antagonizma s odraslima, proisteklog iz prirodne različitosti ova dva sveta. Međutim, neretko otkrivamo i iznenađujuće sličnosti između različitih generacija u pogledu sklonosti pravljenju raznih gluposti i iracionalnom ponašanju. Kratohvil je izuzetno duhovit opservator sitnih ljudskih slabosti i velikih vrlina, a njegovo delo je vrlo zabavna studija o odraslima iz ugla deteta i nepokolebljiva oda drugarstvu i altruizmu.

muški lik: Filda, divan i odgovoran dečak čiji otac kamiondžija ga je napustio i netragom nestao dok je on bio još mali, što mu je celog detinjstva ostalo kao bolna praznina.
ženski lik: Šašava tetka Marcela, sestra Mihalove majke, empatična psihološkinja koja razume dečje nestašluke i traganje za odgovorima o svetu, često smirujući svoju sestru kad pretera sa brigom za sina.
epizodni lik: Njuškalo Vovsiček, voajer i piroman koji šalje signale vanzemaljcima i vezuje anđelima krila da ne odlete u toplije krajeve – Mihalova majka je opsednuta strahom da će joj sin krenuti njegovim stopama.
odnos: Mihalov tata i učiteljica Vučković – Mihalov tata je kopirajter koji se često suočava sa stvaralačkim krizama, iz kojih ga najefikasnije spasavaju opomene koje učiteljica piše Mihalu i koje mu služe kao okidač za ideje za marketinške kampanje, tako da nekad i on sam provocira ovu prepisku s učiteljicom preko sina.
scena: Noćni odlazak Mihala i Filde na groblje sa drugarom Lojdom, kako bi proverili da li je on u stanju da vidi i grobljanske duhove.
zanimljivosti: Odrasli likovi u romanu su ponekad detinjasto sujeverni. Kao što tetka Marcela nosi pasulj u cipeli da ne napravi pogrešan korak, tako i Mihalova mama drži u novčaniku krljušti od božićnog šarana kako bi uvek imala para, a šumar Sodomka maže lovačku pušku i patrone sirćetom kako bi precizno pucao.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Miloš Kratohvil (1948)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Miloš Kratohvil
naslov: NEVALJALCI 2 – DUHOLOVCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0466-2
format: 18×11 cm
broj strana: 200
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Milan Stari
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Miloš Kratochvíl, Duchaři, 2009.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Pokvarni dom

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za najbolju komediju za decu

radnja

Vaše dete ima dobro srce? Poverite ga Zloberti Štetković, upravnici novootvorenog Pokvarnog doma, i ona će ga prevaspitati u nitkova i hulju. Tako se barem reklamira, ali stvari krenu drugačije nego što je Zloberta zamišljala. Prvu generaciju vaspitanika Pokvarnog doma čine razni štetnici i druga zla bića: mlada omaja Lelujka koja bi trebalo da navodi ljude da zalutaju, ali umesto toga ona funkcioniše kao najpreciznije GPS navođenje; muška suđaja Usud, koji bi trebalo da deci dodeljuje zlu sudbinu, ali on to naprosto ne može; Strahožder i Grozožderka, deca tiranskog kralja Strogoglava koja bi trebalo da naslede njegovu strahovladu, ali su suviše saosećajni i nežni; Bebiroga, Babarogino mladunče, koje je zapravo sasvim dobroćudno dete, iako divljački psuje glasom kao iz “Isterivača đavola”; i na kraju, banda patuljaka koji imaju nezadrživ poriv da pomažu ljudima. Niko od njih ne želi da bude zaista zao i efikasno se udružuju u otporu Zlobertinim pokušajima da ih iskvari – sve dok đavo lično ne pošalje u Pokvarni dom svog unuka ljudoždera, naprasitog Przzvoljka, koji preti da rasturi tu slogu i pojede Strahoždera i Grozožderku.

komentar

Već svojim naslovom roman Pokvarni dom iskusne češke autorke Danijele Fišerove (u originalu: Pohoršovna) daje naslutiti originalnu vrstu uvrnutosti koja ga celog obeležava. Ideja o suprotnosti popravnom domu, u kome se prevaspitavaju neuspela zla bića, nudi razne mogućnosti za raspojasano zezanje, koje Fišerova obilato i vešto koristi. Kroz ceo roman ona se kreativno igra pripovedačkim postupkom, smejulji se zloći, slavi smeh i ljubav i pruža šansu za iskupljenje i najokorelijem mrgudu. No i pored destrukcije ozbiljnosti i parodiranja horora, ona uspeva da sasvim efikasno izgradi neophodnu napetost u ovom kratkom, ali dinamičnom i nepredvidljivom romanu.
Razigrane ilustracije Jitke Petrove daju svemu tome posebnu draž i čine sastavni deo celokupnog doživljaja, a tu su i autorkine grafičke i tipografske zezalice, poput direktnih obraćanja čitaocu kroz tekst u drugoj boji, eufemističkih prevoda Bebiroginih psovki u italiku itd. Na to se prilično efektno nadovezao i prevod Marije Ilić. Pokvarni dom je češki prpošna, dražesno uvrnuta i neodoljivo anarhična poslastica za svu decu koja obožavaju horor komedije.

muški lik: Tvrtko Štetković, Zlobertin submisivni muž, tokom romana doživljava oslobođenje i emancipaciju, postavši istinski junak svoga i tuđih života.
ženski lik: Ogromna i naprasita Škrgutka, odana tetka Strahoždera i Grozožderke, za ovo dvoje dece prevrnuće nebo i zemlju i nikako joj ne valja stati na put.
epizodni lik: Przzvoljak, đavolak koji bane u Pokvarni dom kao klasični bully, ali pod uticajem dobrote ostalih vaspitanika doma postaje jasno ono što je Fišerova predivno formulisala za njega: “Nije on đavo preobučen u dobrog dečka, on je dobar dečko s tankom pokoricom đavola jer se boji dede iz pakla…” – retko dobar opis psihološkog mehanizma transfera agresivnosti u porodici.
odnos: Veza između Pima, novootkrivenog brata Strahoždera i Grozožderke, i njegovih/njihovih roditelja, opisana kroz nevidljivu nit ljubavi i brige koja spaja srca roditelja i sina, ali koja nekad suviše ograničava razvoj i sputava slobodno disanje.
scena: Cela uzbudljiva završnica romana u kojoj Škrgutka kreće u akciju, od njenog bacanja cokule u kačamak, preko borbe s omađijanom stolicom, do presecanja te nevidljive niti koja je gušila Pimove grudi.
zanimljivosti: Ovaj vrcavi, dinamični i vrlo zabavni roman dobitnik je nagrade za najbolju dečju knjigu 2014. godine napisanu na češkom jeziku.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala: Danijela Fišerova (1948)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Danijela Fišerova
naslov: POKVARNI DOM
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0387-0
format: 18×22,5 cm
broj strana: 117
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jitka Petrova
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Daniela Fischerová, Pohoršovna, 2014.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra i sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image