Category Archives: društveni konflikti

romani u kojima se prikazuju rasni, nacionalni, verski i politički sukobi među društvenim grupama i pojedincima

Konstantina i njeni paukovi

Trinaestogodišnja Konstantina je ćerka jedinica roditelja intelektualaca koji su se iz Grčke odselili u Nemačku i obezbedili si lepu egzistenciju. Tinejdžerka koja je odskakala od svoje matične sredine lepo se kulturološki presadila i socijalno umrežila u novoj sredini i novoj školi. Uljuljkana u novonastalu idilu, nije primetila niti razumela šta se dešava među njenim roditeljima, pa njihov razvod doživljava kao grom iz vedrog neba, koji joj korenito menja život.

Kako bi joj omogućili pauzu da se presabere, a i sebi da si organizuju sada odvojene privatne živote, roditelji šalju Konstantinu na godinu dana nazad u Atinu, da živi kod bake s kojom se fundamentalno ne razume. Baka živi u žalosti za tragično stradalom starijom unukom ljubimicom, a introvertnu Konstantinu doživljava kao stranca pod sopstvenim krovom. Bakine stalne priče o antifašističkoj borbi za vreme nacističke okupacije, i zatim vojne hunte u Grčkoj, Konstantini nisu nimalo bliske niti zanimljive, što baku dodatno vređa i otuđuje od unuke.

Potresena raspadom porodice, potištena zbog fizičke i socijalne distance od roditelja, doživljavana kao čudak u grčkoj školi i zaglavljena u konfliktan odnos s bakom, Konstantina u školi otkriva Lučinjolu, momka s kojim deli sličnu autsajdersku sudbinu i iskustvo života u Nemačkoj. Lučinjola je jedini koji je razume, ali on ima ozbiljan problem sa psihoaktivnim supstancama, koji uskoro postaje i njen problem. Baka će biti prinuđena da shvati kako je spasavanje unuke iz čeljusti droge mnogo teže nego spasavanje uhapšenog supružnika iz nacističkog zatvora.

Konstantina i njeni paukovi jedno je od poslednjih ostvarenja popularne grčke autorke za decu i mlade Alki Zei. Ona u ovaj young adult roman upliće i brojne autobiografske elemente, posebno kroz lik bake Farmur i njenih najboljih drugarica, koje su još kao tinejdžerke bez straha pucale po nacistima, a kasnije trpele represiju u godinama vojne hunte. Ta edukativna komponenta romana, koja se bavi novijom grčkom istorijom, prilično je zanimljiva čitaocu, ali Konstantina dugo vremena ostaje netaknuta bakinim pričama. Odnos između bake i unuke čini centralnu dramsku okosnicu, a njegov razvoj predstavlja jedan vrlo trnovit put, s puno uzajamnog ignorisanja, otpora i nanošenja bola, pre nego što mukotrpno stignu do međusobnog poštovanja zbog hrabrosti, borbenosti i odlučnosti – osobina koje otkriju kao zajedničke.

Sukob između bakine prošlosti i unukine sadašnjosti nije jedini sukob dva sveta koji se provlači kroz roman – tu je i sukob između temperamentnog, konzervativnog i siromašnog Juga, s jedne strane, i introspektivnog, liberalnog i dobrostojećeg Severa sa druge. I inače prilično različitoj od vršnjaka u rodnoj Atini, ponovni susret s tim okruženjem Konstantini pada još teže nakon što je bila izložena jednoj drugačijoj viziji uređenja i funkcionisanja sveta. No s druge strane, opušten odnos prema instituciji braka, porodice i intimnih veza u Nemačkoj biće i katalizator raspada njene primarne porodice, koja očigledno nije bila uvezana nekim baš istinski čvrstim spojnicama.

Okupirani svojim ličnim nezadovoljstvima i suštinskim razmimoilaženjima, nju roditelji zapravo i ne primećuju – kao da je sav taj brižan odnos prema ćerki prvenstveno manifestnog karaktera i „po difoltu”, ali zapravo ispada da je Konstantina njima samo prtljag koji premeštaju tamo gde im je zgodnije; s njom niko ne razgovara o tome šta ona misli i oseća i šta bi volela, samo joj saopštavaju svoje odluke. Autopercepcija glavne junakinje oblikovana je porukama koje još od rođenja dobija od bake o nesposobnosti i lošem fizičkom izgledu; s druge strane, njeni roditelji se, istina, ne priključuju tim bakinim kritizerskim tiradama, ali isto tako ne čine baš bogzna šta da pomognu ćerki da otkrije svoje lične potencijale.

Autorka nam ovde donosi portrete mnoštva zanimljivih likova, sa zbunjenom tinejdžerkom u središtu priče, a njihove odnose oslikava kroz niz briljantnih zapažanja, efektnih metafora i minucioznih karakteroloških detalja. U klupku paučine u koje se uplela glavna junakinja, narkomanija predstavlja vrlo realnu pretnju čiju ozbiljnost ovde možemo sasvim dobro da osetimo. Iako nije hardcore priča kao Mi deca sa stanice ZOO, ovaj roman o maloletničkoj zavisnosti, upravo zbog svoje psihološke iznijansiranosti, uznemirava na više nivoa. Jedino je šteta što samim scenama konzumacije droge nedostaje ubedljivost autentičnog iskustva.

Konstantina i njeni paukovi je slojevita drama o savremenoj višegeneracijskoj porodici i nedostatku komunikacije unutar nje, ali i mala freska o traumatičnom nasleđu Grčke iz 20. veka. U okviru i jedne i druge teme, autorka nam nudi ljubav i hrabrost kao putokaze.

muški lik: Lučinjola, talentovani ali zanemareni tinejdžer, upleten u sličnu paučinu i zarobljen na istoj ničijoj zemlji kao Konstantina, ali s ipak mnogo većim nedostatkom podrške nego ona.
ženski lik: Baka Farmur, oštra namrgođena žena stisnutih usta, nekadašnja akciona heroina i sadašnja alfa ženka porodice, teško prihvata odstupanje unuke od zacrtanih očekivanja.
epizodni lik: To je zapravo kolektivni lik tri Aspazije – tri najbolje prijateljice bake Farmur i njene drugarice po oružju iz antifašističke borbe, koje u romanu funkcionišu kao nekakav antički hor i umekšavaju Farmur tamo gde je pretvrda, omogućavajući most između nje i unuke.
odnos: Jedini razvojno podržavajući odnos Konstantina uspostavlja s nekim nastavnicima – u Nemačkoj je to her Hajner, a u Grčkoj nastavnik Benos, koji funkcionišu maltene kao jedan te isti lik na različitim geografskim koordinatama, šaljući glavnoj junakinji poruke istinske podrške, ohrabrenja i pozitivnog samovrednovanja.
scena: Potresna poseta ostrvu s prihvatilištem za ptice, kamo odlaze Lučinjola i Konstantina prilikom jednog od njenih sve brojnijih bežanja iz škole.

emocije: 9
zabava: 7
stil: 8
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

Alki Zei, autorka romana (1925-2020)

* * *

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Alki Zei
naslov: KONSTANTINA I NJENI PAUKOVI
izdanje na srpskom: Heliks, 2020.
ISBN: 978-86-6024-054-7
format: 13,5×20 cm
broj strana: 174
povez: meki
pismo: latinica
prevod s grčkog: Irena Bogdanović
originalno izdanje: Άλκη Ζέη, Η Κωνσταντίνα και οι αράχνες της, 2002.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Sve što (ni)sam želela

Nina je nepopularna šestakinja, Strelac u horoskopu, otkida na Bili Ajliš, romantične filmove i horor igrice i želi da postane lekarka kad odraste. Maks je sedmak za kojim pola škole seče vene, horoskopski znak – Rak, loži se na Tupaka, fantastiku i akcione igrice, a kada odraste želi da bude glumac. Kada bi bila životinja, Nina bi bila srna, a Maks – divlji konj koga niko nikada ne bi pripitomio. Oni su dva sveta. Sasvim različita. Šta se dešava kada se usled iznenadne pandemije zbunjujućeg i zastrašujućeg virusa ovi, ne baš kompatibilni tinejdžeri nađu zatočeni u poluraspadnutoj kući Ninine bake, osuđeni samo jedno na drugo sve dok karantin ne prođe?

Nina i Maks su glavni junaci romana Sve što (ni)sam želela autorke Dragane Mladenović, u kome ona duhovito i emotivno, iz perspektive zbunjene tinejdžerke, obrađuje prilično aktuelnu temu (ne)snalaženja u vanrednim okolnostima izazvanim neočekivanim izbijanjem pandemije. Za manje od 48 časova po objavljivanju vesti da se neobjašnjivi virus pojavio među stanovništvom, vlast stavlja pod karantin delove grada u kome dvoje glavnih junaka žive. Osim vozila hitne pomoći i vojnih kamiona, drugi saobraćaj više ne postoji. Naoružani vojnici svakodnevno patroliraju ispred apoteka i supermarketa, u kojima skoro da ničega ni nema na policama, jer su u prvim danima ljudi poput pomahnitalih zombija grabili sve što bi im dopalo šaka. Mnoge porodice su razdvojene, a ona deca koja nisu smeštena u kolektivni smeštaj – tačnije, u kasarnu „Jug Bogdan”, posebno adaptiranu za ovu namenu – ostaju u potpunosti prepuštena sama sebi.

Usred celog tog apokaliptičnog meteža, Nina i Maks pronalaze utočište u staroj kući Ninine pokojne bake, „velelepnom muzeju nereda, strave i užasa”, pretvarajući je u privremeni smeštaj. Prinuđeni su da se zbliže jer su u tim, nimalo romantičnim okolnostima upućeni samo jedno na drugo. Očekuje ih niz izazova, prvenstveno onih koji se tiču preživljavanja u jednoj potpuno nepoznatoj i nejasnoj situaciji: kako i gde nabaviti hranu, čime se tuširati i prati zube, kako pomusti kozu ili umesiti hleb uz nemogućnost konsultovanja Gugla. Tu su i problemi vezani za pokušaje stupanja u kontakt sa članovima porodice i prijateljima.

Budući da dolaze iz različitih porodičnih miljea – Nina je iz funkcionalne, potpune porodice s roditeljima i sestrom Iskrom, dok su Maksovi roditelji razvedeni i ostvareni u drugim brakovima – različito se i nose s razdvojenošću od najbližih. Iz svih tih situacija koje testiraju njihovu snalažljivost i zrelost nastaje široka lepeza intenzivnih, često ambivalentnih i konfuznih emocija: od straha i panike, preko anksioznosti, tuge i ljutnje, pa sve do nadanja, ali i bliskosti koja se rađa između Nine i Maksa.

Kritika sistema socijalne zaštite ogleda se u grotesknom prikazu kolektivnog smeštaja za decu razdvojenu karantinom od roditelja. Kasarna „Jug Bogdan” nalik je na koncentracioni logor iz kojeg mladi beže, vršnjačko nasilje među štićenicima nekažnjeno eskalira, a socijalni radnici i svi zaduženi za zbrinjavanje dece funkcionišu kao Gestapo, jer jedino tako umeju da drže situaciju pod kontrolom. Budući da je roman pisan u formi dnevnika, kazivanje je vrlo neposredno i dinamično, a mračnu dramatiku nekih događaja autorka je vešto ublažila humorom i šarmantnim prikazom zbližavanja glavnih junaka. Ilustracije Dušana Pavlića, ponekad vesele, ponekad tužne, na tren zastrašujuće, u potpunosti odgovaraju tonu romana.

Epidemiološke teme kao pozadina dešavanja ne isključuju, već naglašavaju i one teme koje su mladima značajne i bliske – prva zaljubljivanja, odnos s porodicom, prijateljstvo i vršnjačko nasilje. Dragocenost ovog karantinskog trilera Dragane Mladenović je svakako u tome što na jedan vedar i komičan način, iz ugla mladih, obrađuje aktuelne pandemijske traume, te tako može poslužiti kao pogodna pripomoć u obrađivanju teških emocija koje pritiskaju mnoge. Zato je Sve što (ni)sam želela roman koji se pojavljuje upravo u trenutku kada je najpotrebniji.

muški lik: Maks, na prvi pogled površan i hladan – „gaser”, kako Nina kaže, a zapravo vrlo slojevit i upečatljiv lik.
ženski lik: Nina, senzitivna i pažljiva, znatno snalažljivija i hrabrija nego što sama veruje.
epizodni lik: Vera, Ninina najbliža drugarica (BFF), u romanu skupo plaća svoju različitost, pravednost i hrabrost.
odnos: Odnos Nine i Maksa – jedan nežan sudar dva različita sveta, bliskost koja se tiho razvija na pozadini potpunog društvenog sloma.
scena: Kad Nina pita Maksa ko mu od članova porodice najviše nedostaje, pa primeti suze u njegovim očima kad on navodi psa.
citat: „Samo jaki dečaci plaču. Slabići se prave da su hrabri.”

emocije: 9
zabava: 10
stil: 8
edukativnost: 6

Jaca Danilović

* * *

ona je napisala ovu knjigu – Dragana Mladenović (1977)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Dragana Mladenović
naslov: SVE ŠTO (NI)SAM ŽELELA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2020.
ISBN: 978-86-529-0823-3
format: 14×20 cm
broj strana: 145
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Dušan Pavlić
najpovoljnija kupovina: knjižare Kreativnog centra i sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Šum šume

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Ekološka svest predstavlja čovekovo poimanje prirode i njenih resursa, a biti ekološki svestan znači na vreme uočiti problem u prirodi i kreativno razmišljati o njegovom rešavanju.

Autorka Кatarina Majić nam knjigom Šum Šume nudi jedno kreativno-bajkovito rešenje problema koji ima Šuma, a koji se javlja kada je zaposedne misteriozno biće Šaptač, koje se hranilo lošim postupcima ljudi, a njih je iz dana u dan bivalo sve više. U posedu Šaptača, čovek bi prvo počeo da razbacuje smeće, gazi i lomi mladice, pravi zamke za životinje, ruši gnezda, i konačno, kao najveću nasladu, seče drveće.

Ovom knjigom autorka pokušava da probudi ekološku svest kod najmlađih čitalaca, predstavljajući im u formi bajke avanturu dvojice braće, Save i Vuka, koji poput omiljenog dečjeg junaka Petra Pana mogu da lete, samo što umesto kapetana Кuke imaju zadatak da pobede Šaptača. Prateći formu bajke i u ovoj knjizi junaci zbog svojih vrlina bivaju odabrani da spasu Šumu, poznaju nemušti jezik, moraju da savlađuju prepreke u vidu zagonetki da bi stigli do svog cilja, odnosno da bi se suočili sa Šaptačem koga treba da savladaju da bi šumu oslobodili zle kobi koja je uništava.

Pored Save i Vuka junaci ove knjige su predstavnici biljnog i životinjskog sveta Šume, a njihov pregled u vidu vizuelno-informativnog pojmovnika na kraju knjige u velikoj meri doprinosi njenoj edukativnoj vrednosti. Sažet prikaz flore i faune omogućava čitaocima da se upoznaju sa karakteristikama i izgledom vrsta koje naseljavaju, ovde konkretno Zvezdarsku šumu, ali i većinu šuma naših krajeva.

Ilustracije Ane Grigorjev doprinose vizuelnoj identifikaciji mladih čitalaca sa junacima knjige, a sa druge strane prenose nam bajkovitu atmosferu ove priče.

Кatarina Majić napisala je ovu knjigu u čast Zvezdarske šume, koja predstavlja desno plućno krilo Beograda, i koja je, zahvaljujući borbi grupe entuzijasta sa Zvezdare, 29. novembra 2013. godine, proglašena za zaštićeno područje – spomenik prirode, čime bi trebalo da bude sačuvana od dalje seče i uništenja.

Ukoliko ova knjiga pobudi ekološku svest mladih čitalaca i navede ih da oslušnu šumu iz svoje okoline, možda i da zasade neko drvo, Pčelica će im biti zahvalna. U ime Šume.

* * *

autorka knjige Katarina Majić (1974)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Katarina Majić
naslov: ŠUM ŠUME
izdanje na srpskom: Pčelica, 2019.
ISBN: 978-86-6089-929-5
format: 20×20 cm
broj strana: 60
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustrator: Ana Grigorjev

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Kuki se vraća

Mali Ondra boluje od astme, pa njegova majka, prilikom velikog spremanja kuće, reši da baci u đubre Ondrinu omiljenu igračku, plišanog medu Kukija, jer se toliko ofucao da iz njega ispada piljevina koja loše utiče na astmu. I dok Ondra pada u groznicu pateći zbog gubitka ljubimca, Kuki prolazi kroz veliku avanturu. Prvo dospeva na deponiju, sa koje beži u šumu pred okrutnim čuvarima deponije. U šumi sretne starog kapetana Bestraga, vladara i zaštitnika lokalne zajednice čudnovatih šumskih bića. Bestrag mu pruža privremeno skrovište, ali ne želi da se Kuki zadržava kod njega, pa pokuša da ga se reši. Međutim, sudbina njih dvojicu neočekivano upućuje jednog na drugog, budući da se Kukijevi progonitelji sa deponije udružuju s lukavim Anuškom, Bestragovim ambicioznim rivalom koji želi da ga ukloni kako bi zauzeo njegovo mesto zaštitnika šume. Započinje besomučna potera u kojoj Bestrag i Kuki pokušavaju da sačuvaju žive glave, nađu Kukijev put nazad do Ondre, a istovremeno i da spasu jednu ptičju porodicu.

Kuki se vraća je prvo napravljen kao istoimeni lutkarski animirani film cenjenog češkog reditelja i scenariste Jana Svjeraka, koji je posle uspeha filma rešio da ga pretoči i u formu romana. Kukijeva uzbudljiva avantura je neočekivano mudro, kompleksno i provokativno štivo za mlade čitaoce, koje kroz zabavnu i atraktivnu priču otvara mnoštvo ozbiljnih tema koje muče (i) decu. Tako se kroz roman provlače razmišljanja o smrti i gubitku bliskih osoba, filozofska pitanja o prožimanju prirode i civilizacije, kao i susreti sa seksualnošću – Kuki i Bestrag u šumi naleću i na par vilinskih konjica tokom seksualnog čina. Svjerak sve ove teme nudi na pitak i deci prihvatljiv način, pri čemu treba napomenuti da bi čitalac ovog romana ipak trebalo da bude bar koju godinu stariji od glavnog junaka (koji je šestogodišnjak), kako bi mogao da isprati složenost konstrukcije romana i rečenice.

Najveći deo radnje smešten je u neobičnom polumitološkom svetu malih šumskih bića nalik na vilinska, i taj svet predstavlja vrlo originalnu Svjerakovu kreaciju. Bića iz tog sveta nemaju magijske vilinske moći, već više podsećaju na urođenike sa ruba civilizacije, koji žive svoj skriveni život izbegavajući uljeze iz našeg sveta. Neka od ovih bića su potpuno prirodnog porekla – porodica pečuraka koje se kreću, žir, grana, rog srndaća… – ali neka su zapravo nastala od odbačenih ljudskih produkata koji se zateknu u šumi (žica, najlon kese, hleb). Svima njima je zajedničko to što koriste sitan otpad iz civilizacije kao korisne, ili makar ukrasne predmete za svakodnevnu upotrebu: odbačeni čepovi postaju čaše u šumskoj gostionici, plastične flaše se koriste kao čamci, konzerve kao vozila… Svjerak je ovde izgradio vrlo zanimljivu ekološku mitologiju, u kojoj je relativizovao neke stvari i postavio pitanja iz ugla na koji smo manje navikli. Da li su svi ljudski proizvodi koji dospeju u prirodu balast ili neki od njih mogu da donesu i lepotu? I gde je tačno granica između prirodnog i artificijelnog?

Pored ovih neuobičajenih i veoma zanimljivih ekoloških pitanja, ovde se provlače i neki vrlo ozbiljni sociološki, etički, pa i politički momenti. Kad Anuška svrgne Bestraga i dođe u poziciju moći, on je ne koristi meko kao Bestrag, već zavodi vrlo nasilnu kontrolu ponašanja svojih podanika, dovodeći ih u situaciju da, iz straha za egzistenciju sebe i svojih porodica, lažno svedoče i izdaju one koji su ih spasili. Gazeći sopstveni ponos i savest, ova šumska bića tako postaju ucenjeni i egzistencijalno korumpirani podanici diktature, što nama na ovim prostorima zvuči zastrašujuće poznato. Svjerak ne štedi svoje čitaoce (i gledaoce) ovih tema, spremajući ih da sami pronađu svoj adekvatni odgovor na savremene izazove veka u kome odrastaju. U tome je izuzetna vrednost njegovog pristupa, koji ostavlja otvorena vrata za mogućnost individualnog iskupljenja.


trejler za animirani film Kuki se vraća

muški lik: Kapetan Bestrag, prosvećeni vladar koji odbija da prizna da su ga stigle godine, ne voli mnogo da remeti svoju rutinu, ali se ipak ne ustručava da uradi ono što oseća kao moralno ispravno, čak i kada ga to veoma košta.
ženski lik: Ondrina mama ne podilazi detetovim željama ako to može da ugrozi njegovo zdravlje, ali je spremna da nađe kreativna rešenja da pomiri te dve stvari.
epizodni lik: Šuma je puna bizarnih bića i likova koje bi vredelo pomenuti, a ovde mogu da kao primer navedem Vodenka, čudaka koji naplaćuje bistru vodu iz potoka, ali ne prima šišarke kao valutu.
odnos: Kuki i stari Bestrag pređu put od uzajamnog nerviranja, preko prisilnog savezništva u kome kombinuju Bestragovu vozačku veštinu i Kukijev zdrav vid, pa sve do tuge zbog rastanka.
scena: Šumske ptice koje žrtvuju perje da bi oživele pocepanog Kukija.
zanimljivosti: Glas Kukiju u filmu daje Svjerakov sin, koji se takođe zove Ondra. Film je dobio specijalnu nagradu žirija na poznatom festivalu u Karlovim Varima.

emocije: 9
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Jan Svjerak (1965):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jan Svjerak
naslov: KUKI SE VRAĆA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0601-7
format: 18,5×23 cm
broj strana: 141
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakub Dvorski
prevod sa češkog: Marija Ilić
originalno izdanje: Jan Svěrák, Kuky se vrací, 2010.
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Akvamarin

Godina je 2151. Šesnaestogodišnja Saha živi u Modroj Luci, primorskom gradu u delu Australije u kome su najstrože zabranjeni genetski eksperimenti, pogotovo sa ljudima. Posle smrti njene majke, brigu o Sahi vodi gluvonema tetka Mildred, koja ih obe izdržava radeći kao spremačica. Saha se teško uklapa u sredinu i doživljava maltretiranja u školi zbog toga što je siromašna i ne ume da pliva, što je vrlo neshvatljivo u jednom primorskom gradu gde postoji kult mora i plivanja. Pored toga, Saha sve vreme mora da nosi zavoje preko misterioznih posekotina na svojim bokovima, koje su joj objašnjene kao povrede koje joj je naneo baštenski robot dok je bila beba.

Nakon što je na neobjašnjiv način uspela da preživi vršnjačko nasilje na školskom bazenu, Saha se malo više zainteresuje za nedostajuće informacije o svom poreklu, nepoznatom ocu i tim zasecima na svojim bokovima. U tome joj pomaže prijateljstvo s Pigritom, školskim drugom čiji otac naučnik ima bogatu biblioteku s pravim, štampanim knjigama iz prethodna dva veka. Kada konačno razreši misterije koje je muče, Saha shvati da je u velikom problemu, jer ako se te stvari o njoj otkriju, sledi joj proterivanje iz Modre Luke. No u takvoj sredini takve tajne prosto prizivaju da budu razotkrivene, a zbog svog genetskog nasleđa Saha postaje opasnost po sistem.

Akvamarin je neočekivano zanimljivo ostvarenje klimatske fantastike (cli-fi) za mlade. Svet sredinom 22. veka Ešbah, inače cenjeni nemački SF autor, prikazao je kao obeležen ideološkim podelama posle klimatskih promena i zastrašujućeg napretka nauke. Kao jednu moguću reakciju na sve te civilizacijske tektonske promene, Ešbah je ponudio neotradicionalizam – učenje koje stavlja u središte ljudska prava, puritanski zabranjuje genetski inženjering i opire se transhumanističkom mešanju ljudskih bića s mašinama. Stanovnici takvih neotradicionalističkih enklava, poput distrikta u kome se nalazi Modra Luka, svojevrsni su Amiši 22. veka koji odbijaju da koriste etički kontroverzne tehnološke inovacije, oslanjajući se i dalje na ljudski rad i ekspertizu umesto na korišćenje robota u svim aspektima života.

Posebno značajna tema koju Ešbah obrađuje u ovom romanu jeste etička odgovornost ljudi za veštački stvorene genetske alternacije svoje sopstvene vrste. Glavna junakinja njegovog romana, kao i celo društvo u kome ona živi, suočava se s pitanjem suživota sa genetski modifikovanim ljudskim bićima i potrebom da se ona zaštite od agresivnog Homo sapiens mejnstrima.

Pored ovih hardcore naučnofantastičnih tema, Ešbah nam nudi i klasičnu young adult priču o neuklopljenim tinejdžerima čija različitost će u nekom trenutku postati sredstvo izbavljenja i ozdravljenja sredine u kojoj žive. Akvamarin i u tom pogledu funkcioniše efikasno i ubedljivo. Utisak bi verovatno bio još bolji da je kao način rešavanja misterije Sahinog porekla bilo iskorišćeno nešto manje banalno od starih pisama i dnevnika njene majke, ali i pored toga ovo je roman koji se lako i s interesovanjem prati, nudeći uzbudljive trenutke unutrašnje i spoljašnje akcije. Akvamarin je pitak i prijatan tinejdžerski roman koji pruža solidnu zabavu, ali i pokreće na razmišljanje o ozbiljnim temama koje kao vrsta nećemo moći da izbegnemo.

muški lik: Sahin najbolji (i prvi) drug Pigrit je knjiški moljac nepokolebljivo odan idealu istine, čak i kad je to na njegovu štetu ili ga dovodi u neravnopravan sukob s najmoćnijom porodicom u gradu – a i sa devojkom u koju je zaljubljen.
ženski lik: Saha tokom romana prelazi razvojni put od pokunjene maltretirane tinejdžerke do samosvesne i snalažljive mlade žene s misijom, smelo prihvativši svoju različitost i odgovornost koju joj to donosi.
epizodni lik: Gospođa Blankenšip, instruktorka plesa, prihvata Sahu kao antitalenat u svojoj plesnoj grupi, ali prepoznaje u njoj neke druge vrline i talente koje joj pomaže da razvije i istakne.
odnos: Saha ima prilično kontradiktoran odnos sa Brenšoom, dečkom svoje mučiteljke, kome u kritičnom trenutku zapravo poljupcem spasava život.
scena: Uvodna scena nasilja nad Sahom na školskom bazenu, posle čega krene odmatanje klupka tajni oko glavne junakinje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Andreas Ešbah (1959)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Andreas Ešbah
naslov: AKVAMARIN
izdanje na srpskom: Propolis Books, 2018.
ISBN: 978-86-80802-21-3
format: 13,5×20 cm
broj strana: 367
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Marija Jevtić
prevod sa nemačkog: Darinka Kovačević
originalno izdanje: Andreas Eschbach, Aquamarin, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image