Category Archives: komedija

romani namenjeni izazivanju smeha

Doktor Proktorov prdiprah

Sićušni ali živahni dečak Bule doseljava se s majkom i sestrom u komšiluk kod Lise, s kojom polazi u školu. Oboje ih maltretiraju nasilni i priglupi blizanci Truls i Trim, čiji otac se obogatio krađom nekog izuma. Znatiželjni Bule otkrije da u njegovom i Lisinom komšiluku u Oslu živi i jedan čudan naučnik samotnjak, doktor Proktor, koji celog života pokušava da smisli nešto korisno, ali mu to slabo uspeva. Kad je pokušao da napravi prašak protiv polenske groznice, ispalo je da je napravio prašak koji izaziva silovito prdenje. I tu počinje zanimljiv deo.

Bule upoznaje Lisu s doktor Proktorom i oni postaju redovni gosti njegove laboratorije. Pomognu mu da napravi usavršeni turbo prdiprah koji može da vine astronaute u vasionu bez raketnog goriva i spejs šatla, a doktor im dozvoli da prodaju obični prdiprah deci iz škole, kako bi Lisa sakupila novac da poseti najbolju drugaricu koja se odselila iz Osla. Ali stvari se veoma zakomplikuju kada Truls i Trim, zajedno sa svojim ocem, nameste zatvor doktor Proktoru i Buleu, a onda provaljuju u laboratoriju da ukradu prdiprah za astronaute i prodaju ga NASA-i. A tu je i jedna gigantska anakonda koja proguta Bulea u kanalizaciji.

Čuveni norveški pisac Ju Nesbe napisao je dečji roman Doktor Proktorov prdiprah na nagovor svoje ćerke, koja je želela priču o ludom naučniku, devojčici i dečaku koji mora da bude manji od nje. Na insistiranje tate Jua, kao obavezan element priče ubačeno je i prdenje, njegova omiljena aktivnost, i tako je nastala ova oda radosti pravljenja buke.

trejler za istoimeni norveški film baziran na romanu

No pored tog anarhičnog veselja, Nesbe nam nudi još neke ne baš neozbiljne nivoe: prilično surovu priču o vršnjačkom zlostavljanju, prikaz Buleove nesređene porodice, temu o socijalizaciji u školskom kolektivu i borbu za prihvatanje individualnosti. Takođe, predstavlja nam jednu zabavnu satiričnu sliku Osla i njegovih stanovnika, a usput saznamo nešto i o lokalnim običajima i kulturi.

FAVORITI

ženski lik: Bistra i introvertna Lisa – pojava dva kreativna dečaka u njenom životu (malog Bulea i velikog doktora Proktora) utiče na nju da procveta.

muški lik: Komunikativni, radoznali i maštoviti Bule, dečak kepec koji hendikep visine nadoknađuje šarmom i duhovitošću.

epizodni lik: Nosata gospođa Strube, Lisina i Buleova učiteljica – junački se trudi da zadrži autoritet, ali se teško bori protiv poriva za smehom prilikom Buleovih naleta inspiracije.

odnos: Bule i blizanci zlostavljači – lep primer kako se sili i teroru odupreti duhom.

scena: Plotun za Dan norveške ustavnosti, sa gardistima koji su uperili dupeta uvis i prodrmali Oslo.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 9
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-124-1
izdanje na srpskom: Odiseja, 2015.
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors Prompepulver, 2007.
broj strana: 195
dizajn korica: Ana Petrović

* * *

JU NESBE (1960)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Karolinin tajni dnevnik

Karolina Prado je brazilska maturantkinja koja sprema prijemni za novinarstvo i želi da dobije Nobelovu nagradu za doprinos smanjenju društvenih nejednakosti u svojoj zemlji i celom svetu. Takođe i za spasavanje brazilskih prašuma, ugroženih bioloških vrsta i uopšte, čitave planete od globalnog zagrevanja i sveopšte propasti. Kao što kaže naziv Karolinin tajni dnevnik, ovaj roman prati razmišljanja i dileme glavne junakinje u formi svakodnevnih dnevničkih zapisa, što mu daje posebnu draž neposrednosti i životnosti.

Karolina gaji simpatije prema siromašnim slojevima stanovništva, iako je ćerka jedinica roditelja iz prilično dobrostojeće srednje klase. Tu se negde nalazi i uzrok mnogih dilema koje Karolina ima o svom mestu u društvu – dok mnogi nemaju šta da jedu ni gde da žive, ona živi sama u stanu koji su joj roditelji kupili i plaćaju joj ličnu kućnu pomoćnicu. I kako sad Karolina da diže svetsku revoluciju za pravednije društvo, a ovamo ima kućnu pomoćnicu? I ne samo to – ista ta kućna pomoćnica potpuno je nezainteresovana za tu njenu revoluciju, jer spokojno veruje da će siromašnima posle smrti pripasti Carstvo nebesko.

Karolina smatra da su njeni roditelji zaostali i konzervativni. Nervira je njihova komunikacija zbog onog što smatra konvencionalnim malograđanskim razmišljanjem, i zbog toga što smatra da je brak prevaziđena vrsta odnosa među ljudima. Karolina se loži na Rika, svog mladog profesora književnosti, smatrajući da treba da je primete stariji jer je zrelija od ostalih. Riko nema nikakav plan da se smuva s njom, ali je zato saleće njen bivši dečko Gigo. On svoj penis od milja zove Libido, zbog čega je Karolina svoju vaginu nazvala Libida.

Karolinu prilično zbunjuje to što se Libido i Libida tako lepo slažu: kako to da ona ne može da odoli nekome tako politički neosvešćenom kao što je Gigo? Kako to da neko toliko prostodušan i neintelektualan može da je dovede do orgazma i da kod nje izazove ljubomoru, to “prevaziđeno malograđansko osećanje”?

Seks je vrlo bitna stvar u Karolininom dnevniku. Kroz ceo roman ona traži svoj klitoris u ogledalu, pa ga nađe, pa uživa u tom epohalnom otkriću. Pored toga, Karolina otkrije i da seks nema baš uvek veze sa zaljubljenošću, ali isto tako i da osećaj sreće u životu ne zavisi uvek od toga da li je neko srećno zaljubljen. Zbog mnogo stvari Karolinin tajni dnevnik je zapravo vrlo feministički roman, hrabro pokrećući neke kontroverzne teme i pitanja na jedan prilično duhovit način. Posebno mnogo ima opservacija i razmišljanja na temu braka i drugih oblika veza i odnosa među ljudima različitog i istog pola.

Problem za razvijanje empatije prilikom čitanja može da predstavlja to što Karolina u dobrom delu romana deluje pomalo ćurkasto, da bi se tek pri kraju pokazalo da je zapravo prilično kreativna i talentovana – uspeva da upiše novinarstvo u konkurenciji 25:1. Sa druge strane, prilično je zanimljivo kako autorka romana Bebeti do Amaral Guržel kroz ceo roman svoju junakinju spušta na zemlju: Karolina koja stalno želi da bude okružena intelektualnom elitom zapravo se najbolje oseća u društvu Izabel i Volfganga, priprostog para koje ona zove “pčelice”; Karolina koja želi besklasno društvo i jednakost među ljudima sanjari o dekadentnom provodu u Parizu; Karolina koja smatra da je liberalnija od roditelja zapravo je često puna predrasuda o drugima i sklona trpanju ljudi u kalupe.

Autorka kroz ovaj roman u komičnoj formi dotiče i neke vrlo ozbiljne socijalne teme u Brazilu, zemlji u kojoj i dalje u zgradama postoje posebni liftovi za poslugu. Žudi, četrnaestogodišnja ćerka Karolinine služavke, zatrudni nakon što je siluje teča kome niko ništa ne može. Odmah nakon spontanog pobačaja, Žudi mora da nađe neki posao jer je “već dovoljno velika” da doprinese kućnom budžetu svoje siromašne porodice.

(centar Kurićibe / foto: www.curitiba-brazil.com)

Posebna zanimljivost ovog romana je što nam pruža jednu nesvakidašnju razglednicu Kurićibe, dvomilionskog glavnog grada brazilske savezne države Parana, dajući nam usput dosta informacija o kulturnoj sceni i prirodnim bogatstvima ove ogromne južnoameričke zemlje.

FAVORITI

ženski lik: Marija Rita, Karolinina pobožna kućna pomoćnica, koja veruje da su knjige nepotrebne jer sve piše u Bibliji, i koja se više uzbuđuje oko toga da li njene kokoške komuniciraju međusobno nego oko toga što joj je rođak silovao ćerku.

muški lik: Zabavni i opušteni Gigo i njegov Libido.

epizodni lik: Sesilija i Evalda, kokoške Marije Rite, čiji međusobni odnos prolazi tokom romana kroz burne uspone i padove.

odnos: Karolinini roditelji koji kriju od ćerke da duvaju i koji su, nasuprot mišljenju svoje ćerke, zapravo sasvim liberalni i srećno zaljubljeni i pored neverstava za koja oboje znaju.

scena: Brakorazvodna žurka drugara Karolininih roditelja, sa ritualnim zajedničkim cepanjem zajedničkih fotografija.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 9
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-084-8
izdanje na srpskom: Odiseja, 2013.
originalno izdanje: Bebeti Mader do Amaral Gurgel, O diário supersecreto de Carolina, 2000.
broj strana: 251
naslovna strana: Manja Radić Mitrović

* * *

BEBETI DO AMARAL GURŽEL (1954)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Lizalica iz Uagadugua

Lizalica iz Uagadugua norveške autorke Renaug Kleiva je dečja knjiga ispričana u prvom licu iz ugla glavne junakinje, dvanaestogodišnje Katje, opsednute idejom da joj se pomire razvedeni roditelji i da joj se tata posvađa sa svojom ljubavnicom. Katjina razmišljanja i postupci su izvor brojnih komičnih situacija u romanu.

Iako je Katja glavni lik, zapravo se sve vrti oko njenog tate, koji je jedan od najoriginalnijih i najzabavnijih likova očeva na koje sam naišao u dečjoj književnosti. On se zove Ule i nije više baš mlad, zagazio je u srednje godine i pustio je da mu raste stomak i dlake iz ušiju; kako kaže njegova nova ljubavnica Petra, “ima dlake po celom telu osim na glavi”. A ni zubi mu baš nisu za izlog, zato što je potpuno opsednut slatkišima koje proždire u nezamislivim količinama i toliko alavo da često i rođenoj ćerki krade čokoladice.

Možda ovaj opis ne odgovara slici najvećeg šmekera na svetu, ali Katjin tata nekako ume sa ženama. Posle razvoda s Katjinom mamom dovodio je u kuću toliko žena da više ni on ni Katja ne mogu svima da popamte imena. Međutim, kad je upoznao dosta mlađu Petru, rodila se obostrana ljubav mnogo dublja nego što je Katja navikla, i to joj se nimalo ne dopada: ona i dalje želi da joj se mama vrati, ali o užasa! – tata planira da ove godine na letovanje sa ćerkom povede i Petru.

Katjina mama radi u Africi kao nekakav kulturni ambasador i ne pokazuje neki veliki entuzijazam da viđa ćerku. Umesto toga, šalje joj razglednice i poklone iz raznih egzotičnih mesta gde ju je posao odveo, a Katja, koja jako idealizuje mamu, brižljivo čuva sve te stvari koje dobije od nje. Između ostalog, u njenoj kolekciji je i lizalica koju joj je mama poslala iz Uagadugua, glavnog grada afričke države Burkine Faso.

Na zajedničkom letovanju Katja ne može da sakrije ljubomoru prema Petri i koristi svaku priliku da je pecka i podbada: čita joj spisak tatinih bivših ljubavnica, gura mamin donji veš među Petrin, plaši je u moru… Vreme provodi vrebajući svaki mogući simptom slabljenja ljubavi između tate i Petre, pa je sva srećna ako njih dvoje deset minuta ćute, jer smatra da je to znak da im je veza konačno u krizi.

Ali naravno, krize nema na vidiku i Katji je teško da to prihvati. Čak zove i svoju drugaricu Guri da joj pravi društvo na letovanju i da joj bude podrška u borbi protiv “nepodnošljive” Petre, koja je zapravo jako divna i strpljiva osoba. No trebaće uložiti dosta truda i muke ne bi li i Katja to shvatila, a tu će i lizalica iz Uagadugua imati svoju malu ulogu.

Ovaj dražestan i duhovit dečji roman potpuno je obojen Katjinom detinjom ljubomorom i tatinim obožavanjem čokolade, Petre i ćerke (redosled varira u zavisnosti od raspoloženja, s tim što su ujutru obično uvek slatkiši na prvom mestu). Podeljen je u čak 57 vrlo kratkih poglavlja, od kojih svako opisuje po jednu scenu i nosi naslov po Katjinim razmišljanjima o tome šta se tu događa. Čita se u dahu i s konstantnim smeškom.

Lizalicu iz Uagadugua je kod nas objavio Kreativni centar još 2003. godine, kao deo projekta sa studentima skandinavistike pod mentorstvom našeg poznatog profesora Ljubiše Rajića.

FAVORITI

ženski lik: Katja koja kao dete razvedenih roditelja vešto koristi situaciju da dobije sve što poželi, i koja je dirljivo smešna u svojoj ličnoj zaveri protiv Petre.

muški lik: Svakako legendarni tata Ule, Terminator za čokoladu, koji je rastao u porodici sa mnogo dece s kojom je morao sve da deli, pa je jedva dočekao da odraste kako bi mogao da kupuje slatkiše samo za sebe.

epizodni lik: Mršava Petra koja ima male grudi, slab je plivač, loša je u kartama, ali ima savršen ukus za garderobu i neograničenu dobru volju da pridobije mrgodnu Katju.

odnos: Ule i Petra, zaneseni golupčići, on trbat a ona žgoljava.

scena: Kad se Katja sakrije na drvo pa zaviruje dečake dok piške.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 10
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 86-7781-137-0
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2003.
originalno izdanje: Rønnaug Kleiva, Kjærleik på pinne frå Ouagadougou, 1999.
broj strana: 115
ilustracije: Dušan Pavlić

* * *

RENAUG KLEIVA (1951)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Hedviga i Maks-Ulov

Ponekad je stvarno teško neku knjigu posmatrati kao dečju literaturu samo zato što su glavni likovi deca, kad ista ta knjiga može da pruži toliko zadovoljstva i odraslom čitaocu. Hedviga i Maks-Ulov švedske autorke Fride Nilson upravo je jedna od takvih knjiga, i jedan je od glavnih razloga zašto sam uopšte pokrenuo ovaj blog.

Glavna junakinja Hedviga i njena najbolja drugarica Linda idu u drugi razred osnovne škole negde u pitomim seoskim predelima Švedske. Na početku školske godine devojčice u školi zahvatila je konjska groznica: sve se igraju konja i maštaju o tome da nabave nekog, u čemu Hedviga nije nikakav izuzetak. Toliko je navaljivala da joj roditelji kupe konja za jahanje, da joj je jednog dana tata, kao neku vrstu zamene, kupio magarca po imenu Maks-Ulov, jer nije imao para za konja a hteo je da obraduje ćerku.

O kakve li pogreške! Hedvigino razočarenje je dvostruko – ne samo što za nju magarac nije ni približno kao konj, već je Maks-Ulov jedan sasvim strašan magarac: nepoverljiv je, nasilan, bučan i prilično ćaknut. U odbranu Maks-Ulova treba reći da prethodni gazda uopšte nije dobro postupao prema njemu, pa je zato ovom zlostavljanom magaretu jako teško da veruje ljudima. Jedino što mu se sviđa kod ljudi su vatre koje oni pale i na koje on voli da njače.

Hedviga od sramote ne sme da kaže u školi da je dobila magarca, pa izmišlja priču da je Maks-Ulov njen novi komšija koji ima tri bela konja. Tako odmah postane glavna zvezda među devojčicama u školi, koje počinju da joj se šlihtaju i da je podmićuju, ne bi li ih upoznala s tim zanimljivim komšijom koji bi im dao da jašu te divne bele konje. Ali time se Hedviga upliće u laži koje dovode do dramatičnih posledica.

Kad je laž konačno razotkrivena, Hedviga postaje predmet opšteg izrugivanja u školi, u čemu je najglasniji siledžija Alfons. Njegovo grubo zadirkivanje je u jednom trenutku toliko izbezumilo Hedvigu da mu je u nastupu besa polomila nos. Osvetoljubivi Alfons joj tada život pretvara u pakao: svakog dana mora da beži od njega koliko je noge nose, kako je ne bi pretukao ili joj na neki drugi način napakostio. Učitelj je tu nemoćan da bilo šta spreči.

Da jad bude veći, nevoljeni Maks-Ulov na početku zime jednostavno pobegne od kuće i zameće mu se svaki trag, a Hedvigu grize savest jer misli da je magarac pobegao zbog njene mržnje. Biće to za Hedvigu jedna vrlo teška zima, ali proleće će doneti srećan rasplet, u kome će se, sasvim neočekivano, kao Hedvigin spasilac pojaviti Toni, njen brat od ujaka, koji ima 15 godina, vozi motor i prkosi društvenim pravilima.

Ova knjiga mi je bila najdraži poklon za 49. rođendan. To je jedno izuzetno slatko, zabavno i toplo ostvarenje koje vas potpuno uvuče u psihološki mikrosvet male Hedvige i njenih vršnjakinja i vršnjaka. Ovo remek-delo Fride Nilson nepogrešivo vraća čak i vrlo odrasle čitaoce u ono nevino vreme kad su i oni razmišljali i osećali kao Hedviga. Kad su i oni bili fascinirani govancima raznih životinja, od insekata do konja. Kad su i oni preko letnjeg raspusta sakupljali uginule životinjice pa ih sahranjivali u dvorištu, pri čemu je posebno zgodno ako treba da sahranite pregaženu zmiju, jer je spljeskana pa ne mora da se kopa duboko.

Frida Nilson ume da nam predstavi dečji način razmišljanja na izuzetno duhovit i saosećajan način, bez izrugivanja i sa punom svešću o dubini drame koju deca proživljavaju u raznim situacijama, čak i kad one spolja izgledaju neodoljivo smešno. Posebno je zanimljiv njen pripovedački stil zasnovan na detinje kratkim, ali vrlo efektnim i mudrim rečenicama, među kojima je teško naći neku sa više od deset reči.

FAVORITI

ženski lik: Hedvigina mama, bivša buntovnica i rokerka, koja je ne samo dobra majka, već i sjajna tetka i dobar psiholog, i koja će bratancu Toniju lukavo pomoći da se pomiri sa roditeljima.

muški lik: Pored, naravno, Maks-Ulova koji je ukrao ceo šou, treba svakako pomenuti i Hedviginog tatu, veselog i emotivnog dobricu koji svojoj ćerki tepa “račiću moj” i mnogo pati što je Hedviga upala u nevolje zbog magarca kojeg joj je kupio.

epizodni lik: Toni, klipan velikog srca, za koga rođena majka strepi da li će u ključnom trenutku na crkvenoj svečanosti nazvati sveštenika “Guzice”.

odnos: Hedviga i Toni; ona isprva ne podnosi brata od tetke jer je grub i drobi joj šaku prilikom rukovanja, ali na kraju romana bratsko-sestrinska ljubav procveta, on postaje njen idol, a ona njemu postaje osoba pod specijalnom zaštitom.

scena: Kad komšija Karl-Erik pošalje Hedvigu po krompir, a nju u prodavnici počnu da dozivaju kesice slatkiša kao sirene sa hridina.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0043-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2013.
originalno izdanje: Frida Nilsson, Hedvig och Max-Olov, 2006.
broj strana: 147
ilustracije: Marina Milanović

* * *

FRIDA NILSON (1979)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Solomonov prsten

Solomonov prsten je roman čija radnja vremenski prethodi trilogiji istog autora, Britanca Džonatana Strauda, sa istim glavnim junakom, demonom Bartimejem. Kao što nas Straud upućuje na početku Solomonovog prstena, čarobnjaci starog sveta nisu svoje magije praktikovali tako što su sami imali neke magične moći, već tako što su bajalicama kontrolisali demone različitih moći, pa su zapravo kontrolisani demoni za njih činili nadnaravne stvari. I Bartimej je jedan od takvih demona koji povremeno dospevaju pod kontrolu hirovitim čarobnjacima.

Bartimej je normalan demon po tome što ne voli da bude kontrolisan i vreba svaku grešku čarobnjaka koji ga drži u ropstvu, ne bi li se oslobodio bajalice i, naravno, pojeo čarobnjaka koji je napravio grešku. Dakle, on je normalan demon i po tome što je ljudožder. Međutim, Bartimej se prilično razlikuje od ostalih demona po duhovitosti i osećaju za fer plej, i ima neodoljivu potrebu da se i u najbezizlaznijoj situaciji zabavi makar za svoju dušu. Kao takav, Bartimej je izuzetno zanimljiv pripovedač u prvom licu, i to je ono što ovom romanu takođe daje potpuno uvrnuti šarm – prikazan je iz krajnje zanimljivog ugla gledanja i vrednosnog sistema jednog demona, ljudoždera mangupa!

Dešavanja u romanu smeštena su oko 950 godina pre nove ere, u Izrael u doba kralja Solomona. Surov, ali u narodu omiljen, kralj Solomon je vladao tako što je kontrolisao jedan moćni prsten, koji mu je davao moć nad svim čarobnjacima i demonima. Komplikacije nastaju kad jedan od Solomonovih 17 dvorskih čarobnjaka neoprezno prizove Bartimeja u svoju službu, ali ga demon savlada i pojede. Time Bartimej izazove gnev Solomonov i u ostatku romana se nađe u zamršenom klupku zakulisnih igara na Solomonovom dvoru.

Vrhunac zapetljancije nastane kad Bartimeja prizove Asmira, maloletna atentatorka koju je kraljica Sabe poslala da ubije Solomona, jer ne želi da plaća porez koji su joj tražili Solomonovi emisari. Tako se Bartimej sasvim nevoljno nađe u nemogućoj misiji: mora Solomonu da uzme moćni prsten i da ga ubije, zato što to od njega zahteva ženska tinejdž nindža koja ga kontroliše. Naravno, stvari neće ići nimalo glatko, a desiće se i neki neočekivani preokreti, što sve na kraju bude zapravo prilično zabavno, a i napeto.

Ima tu i nimalo naivnih dijaloga između mudrog Bartimeja i mlade atentatorke – o lojalnosti, sopstvenoj volji, manipulaciji, iskorišćavanju drugih ljudi, smislu života i sličnim temama – što veoma pomogne devojci da od programiranog ubice ispranog mozga do kraja romana postane zdravi hedonista. Između nje i vižljastog ciničnog demona razvije se odnos koji bi bilo preterano nazvati prijateljstvom, ali obostranog poštovanja ima svakako, i to je najzanimljiviji odnos u romanu.

Bartimej je sjajan šoumen i njegov vetropirski pogled na svet zabavlja nas kroz ceo roman. Akcije na ove 403 strane ima sasvim dovoljno da Piter Džekson snimi trilogiju, mada na momente može da dođe do zasićenja spektakularnim obračunima raznih demona, gde se svi masovno gađaju eksplozivnim vatrenim kuglama i menjaju obličja. Pored humora i dobre zabave, vrednost romanu daju i ozbiljne dileme o granici dobra i zla, i o proceni nečije istorijske uloge i ličnih motiva – vrlo značajna pitanja na koja Straud navodi čitaoca zajedno s mladom Asmirom. Pored toga, ovaj roman je i dobar izvor inspiracije za guglanje o svetu u vreme prvih civilizacija.

FAVORITI

ženski lik: Asmira, dete-ubica sa dilemama; drugih ženskih likova i nema.

muški lik: Kralj Solomon, zapravo jedan sasvim korektan lik.

epizodni lik: Amet, demon u službi spletkaroškog čarobnjaka Kabe, jerusalimski Dart Vejder, jedini demon u istoriji koji voli svog gospodara.

odnos: Između Bartimeja i Fakarla, nešto najbliže prijateljstvu što može da postoji između dva demona.

scena: Razgovor Solomona, Asmire i Bartimeja u ključnom suočenju u romanu, scena susreta s iskusnim muškarcima u kojoj zapravo počinje Asmirino sazrevanje.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 6
ZABAVA: 9
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-089-3
izdanje na srpskom: Odiseja, 2012.
originalno izdanje: Jonathan Stroud, The Ring of Solomon, 2010.
broj strana: 403
naslovna strana: Dobrosav Bob Živković

* * *

DŽONATAN STRAUD (1970)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: