Category Archives: knjige

izdanja prikazana u Knjigoskopu

Posebni prijatelji

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Iz Pčeličine radionice nedavno su iz štampe izašle zaista posebne slikovnice namenjene deci predškolskog i ranog školskog uzrasta – Posebni prijatelji. Četiri naslova ove edicije – Porodica vilenjaka, Neobičan duet, Mali šahista i Sanjin svet – govore o problemima paralize, slabovidosti, nagluvosti i autizma kod dece. Posebno treba istaći smeo i entuzijastički poduhvat Pčelice da prvi put na našem tržištu u formi slikovnica govori o osetljivoj temi dece sa teškoćama u razvoju.

Ponekad u životu nije sve lepo i srećno kao u bajci i zato je važno da deci, na njima prihvatljiv način, predstavimo manje lepe životne situacije, kroz priče koje se bave veoma osetljivim temama. Cilj ovakvog Pčeličinog pristupa literaturi za decu je da mališanima pomogne da prihvate i razumeju drugare koji imaju određene medicinske karakteristike po kojima se razlikuju od drugih, ali koji u mnogim segmentima odrastanja mogu biti isti kao vršnjaci i uspešni u raznim oblastima interesovanja. Takođe, ove slikovnice motivišu i odrasle, roditelje i vaspitače, da razgovaraju sa decom i pomognu im u ispoljavanju mišljenja i osećanja u vezi sa teškoćama sa kojima se suočavaju njihovi drugovi. Oblici i stepen prihvatanja deteta sa invaliditetom od strane vršnjaka u mnogome mogu uticati na mogućnost takvog deteta da maksimalno iskoristi svoje potencijale.

Ono što ove priče čini još neobičnijim je što je narator svake priče životinja, koja može imati terapeutsku ulogu i u stvarnom životu dece sa invaliditetom. Životinje imaju pozitivan uticaj na odrastanje dece, njihov emocionalni, psihički i socijalni razvoj, pa ne čudi što se u modernoj psihologiji i medicini životinje sve više koriste i u terapeutske svrhe.

Zahvaljujući većoj zdravstvenoj prosvećenosti stanovništva, osobe sa invaliditetom su poslednjih godina bolje prihvaćene u društvu, a namera ovih slikovnica je upravo podsticanje dece da od najranijeg uzrasta prihvate svoje drugare, koji se po nečemu razlikuju od njih, razvijanje empatije i tolerancije prema deci koja su samo naizgled drugačija od svojih vršnjaka.

Autor ovih slikovnica je Goran Marković, za ilustracije se pobrinuo Aleksa Jovanović, a stručnu podršku ovom Pčeličinom projektu pružili su psiholozi, pedagozi, defektolozi, kao i lekari iz različitih oblasti medicine u ulozi recenzenata.

Edicijom slikovnica Posebni prijatelji, Pčelica u svom domenu pruža doprinos razvoju tolerancije, razumevanju i empatiji među decom u vremenu kada ta osećanja, nažalost, ne pokazuju ni mnogi odrasli.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ptica na vetar

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Vesna Aleksić je trenutno jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih autora srpske književnosti za decu. Dugogodišnjim predanim radom, profesionalnim pedagoškim usmerenjem i neverovatnim talentom da uoči detalje svakodnevnog života i da ih u poetičnom obliku prenese u svoja dela – Vesna Aleksić je stvorila stabilnu i prepoznatljivu poetiku.

U novom romanu Vesne Aleksić Ptica na vetar, koji je objavila Pčelica, svi motivi i tematsko-motivski spojevi imaju potencijal za veliku priču, priču koja će da „uzburka javnostˮ, pokrene polemike, probudi duhove… Međutim, Vesna Aleksić nije pisac skandaloznih vesti visokih tiraža, ona je pisac prefinjene liričnosti, ona je poznavalac dečje duše.

U romanu Ptica na vetar postoji nekoliko narativnih tokova grupisanih oko nekoliko junaka, koji se međusobno poznaju, druže, pa se njihove priče prepliću i dopunjavaju. Međutim, pokretač radnje je sasvim benigni događaj – slučajna gramatičko-pravopisna omaška, lapsus lingue, jedne od junakinja – „Jer sam lepa?ˮ – umesto „Je l᾽ sam lepa?ˮ Dečje, vršnjačko zadirkivanje i ismevanje, koje se otrgne kontroli, prerasta u surovost, deluje poput grudve snega bačene niz planinu. Vesna Aleksić je genijalno prikazala kolektivno nesvesno kod dece, koja su zavedena nepisanim pravilima grupe i u skladu s tim se ponašaju. S druge strane, imamo mladog pojedinca, još uvek neformiranu ličnost (ali „drvo se savija dok je mladoˮ) koja je svesna svoje greške, koja je svesna svog narušenog ugleda, sve bi sada uradila drugačije, ne bi dopustila sebi takvu glupost, trudi se da dostojanstveno izdrži poniženje, ali ponos popušta i ona se strovaljuje i topi u bujici besa, a zatim i suza. Svi su svesni da je šala otišla predaleko, ali niko prvi ne popušta…

Paralelno s ovom pričom, Vesna Aleksić razvija motiv iracionalnog straha i manije gonjenja kod usvojenog dečaka kome udobnost, toplina i ljubav novog doma ne mogu da nadoknade traume iz ranog detinjstva. Njagovo sećanje na prošlost, umrlu majku i bolesnog oca koji ne može da vodi računa o njemu, iako maglovito i nejasno, još uvek je živo i moćno. To je njegova ptica u grudima koja mu ne da mira i tera ga da beži i beži… Jedno takvo bekstvo odvešće ga pod točkove automobila i pravo u bolnički krevet, odeljenja intenzivne nege. Trebalo je snage da se ptica na vetar pobedi i unese mir u svakodnevni život.

Čitavom knjigom vlada neka melanholična atmosfera istrošene zime na odlasku koja proleću ne dopušta da dođe. Smenjuju se kiša i sneg, svi su pospani i dremljivi, mladi, a umorni od života i naizgled bezazlenih problema. Na kraju proleće pobeđuje, konačno dolaze dani nekog vedrijeg i življeg života. Za razliku od istinite priče koja je Vesni Aleksić bila motivacija, ovaj roman šalje poruke optimizma. S prolećem kao da su svi postali zdraviji, življi, pametniji – zavađeni su se pomirili, bolesni ozdravili, a glupost i strahovi su pobeđeni!

* * *

autorka knjige Vesna Aleksić (1958)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Vesna Aleksić
naslov: PTICA NA VETAR
izdanje na srpskom: Pčelica, 2019.
ISBN: 978-86-6089-907-3
format: A5
broj strana: 158
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustrator: Kosta Milovanović

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Doživljaji riđeg gusara Tufa

Tufo je mladi riđi mačak koji živi u stanu na 16. spratu jednog solitera u Sofiji, gde baš nema priliku da redovno istražuje svet koji ga okružuje. Zato mu svaki susret s tim primamljivim spoljašnjim svetom predstavlja veliki izazov i uvod u neku uzbudljivu avanturu. Urođena radoznalost nagoni ga na bežanje od kuće kroz odškrinuta vrata, ili tako što se sakrije u kesu za đubre, ali često mu se prilike za avanturu ukažu i same od sebe. Prateći svog druga, uličnog mačora Mastiljavog, Tufo izazove haos na fudbalskoj utakmici i u letnjem bioskopu, upadne u veštačko jezero i u TV studio. Na selu uspe da uništi gajde i napije se vina, ali pokaže se i kao veliki junak kad ulovi lisicu. Događaji ga odvedu i u školsko dvorište, cirkus, kod naučnika koji skuplja leptire, na dotrajali teretni brod koji potone, usred političkih demonstracija, u kamion, avion, voz, pa čak i u kosmos. U ovom romanu Tufo dvaput doživi brodolom i dvaput putuje svemirom, a posle svake od ovih dogodovština jedva čeka da se vrati svojoj kući.

Dečja knjiga poznatog bugarskog pisca Georgija Konstantinova Doživljaji riđeg gusara Tufa zapravo predstavlja zbirku kratkih priča i pripovedaka o doživljajima najpopularnijeg bugarskog mačka, koje su nastajale tokom više od trideset godina i ovde su objedinjene zajedno. Glavni junak je dobroćudni riđan nemirnog duha, koji se zatiče usred raznih zapetljanih događaja vrlo često i protiv svoje volje, ali iz svega što ga zadesi izvlači se zahvaljujući svojim osobinama kao što su hrabrost, druželjubivost, pamet i preduzimljivost. Konstantinov ga provlači kroz mnoga iskušenja, opasnosti i uvrnute situacije, stalno iskušavajući Tufovu sreću, ali i karakterne osobine. Tufo je pristojan, lepo vaspitan i pravdoljubiv mačor koji će kazniti mangupe koji zlostavljaju čiču u trolejbusu. Voli da pomaže drugima koji se zateknu u nevolji, pa tako oslobađa iz zatočeništva starog lava i morskog papagaja i potuče se s kerom koji zlostavlja Mastiljavog. Nesebično deli šunku s rasejanim profesorom Karašeširkovićem i organizuje bekstvo mačaka koje su zlikovci oteli da od njih naprave bunde. Tufove avanture nisu samo serija burnih dešavanja koja se ređaju kao na pokretnoj traci, već nam kroz njih autor provlači i neke prilično mudre i ozbiljne misli i opservacije o životu i međuljudskim odnosima.

Tufo, svetski putnik

Tufo uspostavlja mnoga prijateljstva i bliske odnose, ali doživljava i smrti drugara i rastanke zauvek: s najboljim drugom Mastiljavim, papagajem Belmondom, starim cirkuskim lavom… Sa svojim prijateljima prolazi kroz mnoge lepe trenutke, ali zna se desiti i da bude iskorišćen kao žrtva njihove pohlepe, kao kad ga dečak Božidar tera da skuplja novčiće iz fontane. Zanimljiv momenat u knjizi je i satirička kritika političkog sistema, koju Konstantinov iznosi u delu Tufovih avantura za vreme ekonomske krize i predizborne kampanje. Ono što malo nedostaje u knjizi svakako su ženski likovi, kao i malo detaljnije informacije o porodici kod koje Tufo živi, a o kojoj ne znamo ništa osim da tu postoji dečak Kosta koji se povremeno druži s njim. No to ne remeti značajnije utisak o ovoj knjizi koja je idealna za čitanje preko raspusta, kao kolekcija zabavnih avantura koje ne moraju da se čitaju hronološki.

muški lik: Blagi i trpeljivi mačak Mastiljavi, najbolji Tufov drug sa sofijskih ulica, redovna je žrtva ostrašćenih fudbalskih navijača i političkih demonstranata.
ženski lik: Mariela Maron, crvenokosa naučnica iz Kosmičkog instituta, zapravo je jedini ženski lik u knjizi, predstavljena kao čisti arhetip lepote, dobrote i nežnosti.
epizodni lik: Mladi biciklista Žan Stefenson odaje se alkoholu, nezrelo izbegava odgovornosti intimnih veza sa ženama i zlostavlja papagaja Belmonda.
odnos: Vanzemaljci sa planete bezrepih mačaka idolatrizuju Tufa kao božanstvo i ugađaju svakoj njegovoj želji, ali istovremeno kroz odnos s njima Tufo nauči da vrednuje nesavršenost i da ceni dom.
scena: Tufovo putovanje u istraživačkoj svemirskoj letelici, iz koje izleti u kosmički vakuum kad pojede celu kabinu napravljenu od ribljeg brašna, rasplakavši Marielu Maron.

emocije: 7
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Georgi Konstantinov (1943):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Georgi Konstantinov
naslov: DOŽIVLJAJI RIĐEG GUSARA TUFA
izdanje na srpskom: Odiseja, 2018.
ISBN: 978-86-7720-154-8
format: 20 cm
broj strana: 305
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Nikola Korica
prevod s italijanskog: Elizabeta Georgiev
originalno izdanje: Георги Константинов, Приключенията на Туфо рижия пират, 1980-1997.
najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

O dugmetu i sreći

Mali Jovan ima cerebralnu paralizu i oseća se vrlo usamljeno kao drugačije dete u školi, pa počinje da se druži s jednim nasmejanim dugmetom. Kad u nastupu neraspoloženja baci dugme kroz prozor, otkriva novu drugaricu, Milicu, koja mu je poklonila dugmad sa svoje odeće da ga uteši. Milica prolazi kroz teške trenutke jer je njen tata našao drugu ženu, pa joj druženje s Jovanom pomaže da se nosi s tugom. Ona uskoro postaje centar Jovanovog sveta i izvor njegove sreće i inspiracije, sve dok ne počne da mu se poverava o svojim simpatijama. Već na pragu puberteta, Jovan se tako suočava s prvim ljubavnim lomovima.

Kratki roman Jasminke Petrović O dugmetu i sreći u poslednje vreme srećno je povezan s međunarodnim uspehom filma Zlogonje Raška Miljkovića, za koji je kao predložak poslužila embrionalna verzija ove knjige (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005). Upravo je uspeh Zlogonja ponukao autorku da napiše novu, proširenu verziju, sa dosta dodatih dešavanja i dijaloga, čime još uspešnije uvodi čitaoce u intimni svet malog Jovana i u razvoj njegovog odnosa s Milicom.

U ovoj verziji dobijamo mnogo bolji uvid u socijalnu dinamiku Jovanovog okruženja. Upoznajemo refleksiju Jovanovog stanja na porodičnu situaciju, uticaj na karijere njegovih roditelja i njihove privatne odnose. Jovan ima sreće da živi u podržavajućem okruženju, ima normalnu komunikaciju sa roditeljima, a i školsko okruženje je prilično benevolentno, mada ne preterano zainteresovano da zaviri s druge strane Jovanove posebnosti. Njega uredno zovu na dečje žurke i rođendane, ali Jovanu to ne pričinjava posebnu radost jer na takvim događajima obično završi u ulozi živog čiviluka i pridržavaoca tuđih stvari. Predškolska deca porodičnih prijatelja obožavaju Jovana kao poligon za parkour, što njemu iz razumljivih razloga takođe ne prija.


trejler za Zlogonje

Jovan se hrabro nosi sa svojim telom, ali neka ograničenja prosto ne može zaobići. Suočenje s time ponekad izaziva krize, pa tako ovde prisustvujemo njegovim nastupima besa prilikom sudara probuđene seksualnosti i svesti o svom fizičkom ograničenju. Interne konflikte i opsesije Jovan izražava kroz svoje originalne kreacije, kratke pričice i šašave pesmice. Poput glavnog junaka Skroz istinitog dnevnika jednog povremenog Indijanca, i Jovan se protiv oporog ukusa stvarnosti bori humorom i stvaralaštvom. Humor je zaista dobar amortizer, a Jovan je otkrio još jedan – ljubav. Svestan da svako od nas ima mnogo toga što si ne može priuštiti, Jovan shvata da razmena pozitivnih osećanja sa ljudima do kojih ti je stalo zapravo predstavlja suštinsko bogatstvo.

U ovoj proširenoj verziji uspešnog romana O dugmetu i sreći, Jasminka Petrović je još jednom pokazala svoje ubedljivo umeće i hrabrost da “uđe u glavu” deteta i prikaže slojevitost sveta iz njegove perspektive, koja je u ovom slučaju vrlo specifična. Zadržavši sve kvalitete iz prvobitne verzije, ovde je uspešno nadogradila i one kvalitete koji su u toj verziji bili samo u naznakama.

muški lik: Jovan je svakako centralni lik, svestan svog trajnog fizičkog hendikepa, ali uporan u želji da uživa u svemu ostalom.
ženski lik: Jovanova majka je ostavila po strani umetničku karijeru kako bi se posvetila ulozi personalnog asistenta svog sina.
epizodni lik: Kobra, školski siledžija s tetoviranim zmijama, pokazuje svoju duševnu stranu kad upozna Jovanov humor (čime podseća na preobraćenje Crnog u romanu Sve je u redu iste autorke).
odnos: Prilično je zanimljiv odnos Jovanovog oca prema sinu: zdušno ohrabruje sinovljevo stvaralaštvo i iskreno je zainteresovan za njegove kreacije, ali nekad ni njemu nije lako da shvati koliko mnogo stvari je Jovan lišen.
scena: Izlet brodom s Milicom i njenim prvim dečkom, na kome Jovan fascinirano posmatra mešanje reka na ušću.
citat: “Neki ljudi baš imaju sreće! Evo, na primer, ja.” (zaključuje Jovan svoju priču)

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Jasminka Petrović (1960):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jasminka Petrović
naslov: O DUGMETU I SREĆI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0599-7
format: 15,5×21 cm
broj strana: 75
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Dobrosav Bob Živković

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Super faca

Salvatore je jedanaestogodišnjak koji obožava nauku, naročito biologiju i astronomiju, ali njegov ambiciozni otac ga preko veze upisuje u podmladak lokalnog fudbalskog kluba. Salvatore ne ume da se suprotstavi, i tako počinje njegova višemesečna agonija redovnog odlaženja na naporne treninge sporta koji ga uopšte ne interesuje, među vršnjacima koji uopšte ne dele njegova interesovanja. Pored toga, ima problema i u školi, gde postaje žrtva izrugivanja nakon što je, u želji da impresionira simpatiju, pokušao da ukrade čokoladice iz radnje, što je završilo prilično neslavno. Ipak, na treninzima uspe da nađe dobrog prijatelja u simpatičnom Salaminu. Salvatore upoznaje Salaminovu opuštenu porodicu, koja je sušta suprotnost njegovoj, a posebno je zanimljiva Salaminova sestra Orjeta…

Super faca je zabavan dečji roman koji može da bude podjednako zanimljiv i onima koji vole fudbal i onima koji su prema njemu ravnodušni kao Salvatore. Dodatan pedagoški kvalitet ovog romana je u tome što nalazi pravu meru između sporta i nauke, intelektualnog i fizičkog: dok autor s jedne strane podržava ljubav i sklonost koju njegov glavni junak oseća prema nauci i znanju, s druge strane ne propušta da primeti razvoj koji je doživeo baveći se redovno sportom, makar i protiv svoje volje. Ni sam Salvatore nije odmah primetio kako mu je poraslo samopouzdanje, spretnost, kondicija i telesni status, što se sve pozitivno odrazilo i na njegov društveni život, i u konačnici dovelo do toga da se prvi put suprotstavi roditeljima koji bez pitanja kroje njegov život.


trejler za knjigu (na italijanskom)

Porodični odnosi su takođe značajna tema ovog romana. Salvatoreovi roditelji su i dalje međusobno zaljubljeni kao tinejdžeri i oslovljavaju se s “tigriću” i “jagodice”, ali propuštaju da primete da je njihov sin autonomna ličnost koja ima svoja interesovanja različita od njihovih projekcija – zapravo, vrlo često u svojoj zanesenosti i neodgovornom hedonizmu propuštaju da primete i da on uopšte postoji. Za razliku od njih, Salaminovi roditelji su vegetarijanci koji vežbaju jogu, ali nikoga od svoje dece ne prisiljavaju ni na šta, prihvataju ih takvima kakvi jesu i sasvim im je u redu što njihov sin jede meso i nije nešto posebno zainteresovan za duhovni razvoj. U Salaminovoj porodici vlada bliskost i povezanost, a njegovim roditeljima je stalo samo do toga da im deca budu srećna u onome čime se bave.

Roman dotiče i problem vršnjačkog maltretiranja, uključujući i elektronsko. Fiori prikazuje razne vrste vršnjačkih odnosa i prijateljstava, upoređujući Salvatoreov odnos sa Salaminom i bliskim drugarima iz škole i neiskren tračerski odnos njegove simpatije Mercedes sa devojčicama iz njene orbite. Super faca je italijanski duhovita i opuštena priča puna zabavnih situacija, koja slavi i duh i telo podjednako i promoviše individualnost i prihvatanje različitosti.

muški lik: Salamino je veseo i jednostavan momak koji nije nimalo zainteresovan za školu i životni snovi su mu potpuno vezani za fudbalski teren, a ima sreću da u tome ima podršku najbližih.
ženski lik: Za razliku od Salamina, njegova sestra Orjeta je veoma zainteresovana za sticanje znanja i po tome je bliska Salvatoreu, a u neprijatnim situacijama nije joj problem da stisne petlju i bude drčna.
epizodni lik: Trener Eđildo izgleda kao neandertalac, a vidljivi dijapazon izražavanja emocija mu je na sličnom nivou, ali je zapravo odličan pedagog.
odnos: Žan-Pjer, prijatelj Salvatoreovog oca, odlično se slaže sa Salvatoreom i jedini je od kućnih gostiju koji ga razume i primećuje stvari koje ga tište i raduju.
scena: Poseta nepismenim tetoviranim navijačima, kad Salvatore, Salamino i Orjeta odu da ih upozore na izdaju koju sprema uprava kluba.
citat: “Ako pak nikada više ne budete čuli za mene… pa … ne brinite. To će značiti da nisam postao slavan, ali da sam ipak srećan.” (poentira Salvatore na kraju romana)

emocije: 8
zabava: 9
stil: 8
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Đanfranko Liori (1964)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Đanfranko Liori
naslov: SUPER FACA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0480-8
format: 11×18 cm
broj strana: 232
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Margerita Alegri
prevod s italijanskog: Mirjana Popov-Slijepčević
originalno izdanje: Gianfranco Liori, Troppo mitico!, 2011.
najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image