Category Archives: Srbija

knjige koje su izvorno objavljene u Srbiji

Šum šume

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Ekološka svest predstavlja čovekovo poimanje prirode i njenih resursa, a biti ekološki svestan znači na vreme uočiti problem u prirodi i kreativno razmišljati o njegovom rešavanju.

Autorka Кatarina Majić nam knjigom Šum Šume nudi jedno kreativno-bajkovito rešenje problema koji ima Šuma, a koji se javlja kada je zaposedne misteriozno biće Šaptač, koje se hranilo lošim postupcima ljudi, a njih je iz dana u dan bivalo sve više. U posedu Šaptača, čovek bi prvo počeo da razbacuje smeće, gazi i lomi mladice, pravi zamke za životinje, ruši gnezda, i konačno, kao najveću nasladu, seče drveće.

Ovom knjigom autorka pokušava da probudi ekološku svest kod najmlađih čitalaca, predstavljajući im u formi bajke avanturu dvojice braće, Save i Vuka, koji poput omiljenog dečjeg junaka Petra Pana mogu da lete, samo što umesto kapetana Кuke imaju zadatak da pobede Šaptača. Prateći formu bajke i u ovoj knjizi junaci zbog svojih vrlina bivaju odabrani da spasu Šumu, poznaju nemušti jezik, moraju da savlađuju prepreke u vidu zagonetki da bi stigli do svog cilja, odnosno da bi se suočili sa Šaptačem koga treba da savladaju da bi šumu oslobodili zle kobi koja je uništava.

Pored Save i Vuka junaci ove knjige su predstavnici biljnog i životinjskog sveta Šume, a njihov pregled u vidu vizuelno-informativnog pojmovnika na kraju knjige u velikoj meri doprinosi njenoj edukativnoj vrednosti. Sažet prikaz flore i faune omogućava čitaocima da se upoznaju sa karakteristikama i izgledom vrsta koje naseljavaju, ovde konkretno Zvezdarsku šumu, ali i većinu šuma naših krajeva.

Ilustracije Ane Grigorjev doprinose vizuelnoj identifikaciji mladih čitalaca sa junacima knjige, a sa druge strane prenose nam bajkovitu atmosferu ove priče.

Кatarina Majić napisala je ovu knjigu u čast Zvezdarske šume, koja predstavlja desno plućno krilo Beograda, i koja je, zahvaljujući borbi grupe entuzijasta sa Zvezdare, 29. novembra 2013. godine, proglašena za zaštićeno područje – spomenik prirode, čime bi trebalo da bude sačuvana od dalje seče i uništenja.

Ukoliko ova knjiga pobudi ekološku svest mladih čitalaca i navede ih da oslušnu šumu iz svoje okoline, možda i da zasade neko drvo, Pčelica će im biti zahvalna. U ime Šume.

* * *

autorka knjige Katarina Majić (1974)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Katarina Majić
naslov: ŠUM ŠUME
izdanje na srpskom: Pčelica, 2019.
ISBN: 978-86-6089-929-5
format: 20×20 cm
broj strana: 60
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustrator: Ana Grigorjev

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Avanture u šumskoj školi

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Najnovije Pčeličino izdanje za mlađe osnovce Avanture u šumskoj školi dolazi nam iz pera Bojana Ljubenovića, a za sjajne ilustracije pobrinula se Marina Veselinović.

Već na prvi pogled pomislili bismo da baš ovako treba da izgleda jedna knjiga za decu: dopadljive ilustracije, krupan font, zanimljiv format. Oni koji budu pročitali ovu knjigu će se u to i uveriti.
Jedno toplo prolećno jutro na stoletnom stablu i propust malenog zekana da pozdravi starije komšije sa „dobro jutro”, kao i jedna nemarna veveričica, koja je za sobom ostavila ostatke od doručka, navešće šumske starine, sovu, orla i gavrana, da osnuju šumsku školu.

U šumsku školu na Hrastovoj planini svi su dobrodošli. Ova neobična škola, sa još neobičnijim učenicima, naučiće nas šta su požrtvovanost, sreća, sloga, drugarstvo, a najvažnije od svega kako da postanemo bolje osobe.

Odlomak iz ove knjige, zapravo Priča o sreći, nalazi se i u Pčeličinoj lektiri za drugi razred osnovne škole. Domaća lektira ponovo je deo nastavnog plana i programa, a izbor iz kratkih priča savremenih pisaca predviđen je za drugi razred. U Pčeličinom kompletu lektire za drugi razred osnovne škole, u izboru Priče iz ormana, pored kratkih priča 15 ostalih savremenih autora, našla se i Priča o sreći Bojana Ljubenovića. Zasluženo.

* * *

autor knjige Bojan Ljubenović (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Bojan Ljubenović
naslov: AVANTURE U ŠUMSKOJ ŠKOLI
izdanje na srpskom: Pčelica, 2019.
ISBN: 978-86-6089-924-0
format: 20×20 cm
broj strana: 81
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustrator: Marina Veselinović

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Posebni prijatelji

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Iz Pčeličine radionice nedavno su iz štampe izašle zaista posebne slikovnice namenjene deci predškolskog i ranog školskog uzrasta – Posebni prijatelji. Četiri naslova ove edicije – Porodica vilenjaka, Neobičan duet, Mali šahista i Sanjin svet – govore o problemima paralize, slabovidosti, nagluvosti i autizma kod dece. Posebno treba istaći smeo i entuzijastički poduhvat Pčelice da prvi put na našem tržištu u formi slikovnica govori o osetljivoj temi dece sa teškoćama u razvoju.

Ponekad u životu nije sve lepo i srećno kao u bajci i zato je važno da deci, na njima prihvatljiv način, predstavimo manje lepe životne situacije, kroz priče koje se bave veoma osetljivim temama. Cilj ovakvog Pčeličinog pristupa literaturi za decu je da mališanima pomogne da prihvate i razumeju drugare koji imaju određene medicinske karakteristike po kojima se razlikuju od drugih, ali koji u mnogim segmentima odrastanja mogu biti isti kao vršnjaci i uspešni u raznim oblastima interesovanja. Takođe, ove slikovnice motivišu i odrasle, roditelje i vaspitače, da razgovaraju sa decom i pomognu im u ispoljavanju mišljenja i osećanja u vezi sa teškoćama sa kojima se suočavaju njihovi drugovi. Oblici i stepen prihvatanja deteta sa invaliditetom od strane vršnjaka u mnogome mogu uticati na mogućnost takvog deteta da maksimalno iskoristi svoje potencijale.

Ono što ove priče čini još neobičnijim je što je narator svake priče životinja, koja može imati terapeutsku ulogu i u stvarnom životu dece sa invaliditetom. Životinje imaju pozitivan uticaj na odrastanje dece, njihov emocionalni, psihički i socijalni razvoj, pa ne čudi što se u modernoj psihologiji i medicini životinje sve više koriste i u terapeutske svrhe.

Zahvaljujući većoj zdravstvenoj prosvećenosti stanovništva, osobe sa invaliditetom su poslednjih godina bolje prihvaćene u društvu, a namera ovih slikovnica je upravo podsticanje dece da od najranijeg uzrasta prihvate svoje drugare, koji se po nečemu razlikuju od njih, razvijanje empatije i tolerancije prema deci koja su samo naizgled drugačija od svojih vršnjaka.

Autor ovih slikovnica je Goran Marković, za ilustracije se pobrinuo Aleksa Jovanović, a stručnu podršku ovom Pčeličinom projektu pružili su psiholozi, pedagozi, defektolozi, kao i lekari iz različitih oblasti medicine u ulozi recenzenata.

Edicijom slikovnica Posebni prijatelji, Pčelica u svom domenu pruža doprinos razvoju tolerancije, razumevanju i empatiji među decom u vremenu kada ta osećanja, nažalost, ne pokazuju ni mnogi odrasli.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ptica na vetar

gostujući prikaz Izdavačke kuće Pčelica

Vesna Aleksić je trenutno jedan od najpopularnijih i najnagrađivanijih autora srpske književnosti za decu. Dugogodišnjim predanim radom, profesionalnim pedagoškim usmerenjem i neverovatnim talentom da uoči detalje svakodnevnog života i da ih u poetičnom obliku prenese u svoja dela – Vesna Aleksić je stvorila stabilnu i prepoznatljivu poetiku.

U novom romanu Vesne Aleksić Ptica na vetar, koji je objavila Pčelica, svi motivi i tematsko-motivski spojevi imaju potencijal za veliku priču, priču koja će da „uzburka javnostˮ, pokrene polemike, probudi duhove… Međutim, Vesna Aleksić nije pisac skandaloznih vesti visokih tiraža, ona je pisac prefinjene liričnosti, ona je poznavalac dečje duše.

U romanu Ptica na vetar postoji nekoliko narativnih tokova grupisanih oko nekoliko junaka, koji se međusobno poznaju, druže, pa se njihove priče prepliću i dopunjavaju. Međutim, pokretač radnje je sasvim benigni događaj – slučajna gramatičko-pravopisna omaška, lapsus lingue, jedne od junakinja – „Jer sam lepa?ˮ – umesto „Je l᾽ sam lepa?ˮ Dečje, vršnjačko zadirkivanje i ismevanje, koje se otrgne kontroli, prerasta u surovost, deluje poput grudve snega bačene niz planinu. Vesna Aleksić je genijalno prikazala kolektivno nesvesno kod dece, koja su zavedena nepisanim pravilima grupe i u skladu s tim se ponašaju. S druge strane, imamo mladog pojedinca, još uvek neformiranu ličnost (ali „drvo se savija dok je mladoˮ) koja je svesna svoje greške, koja je svesna svog narušenog ugleda, sve bi sada uradila drugačije, ne bi dopustila sebi takvu glupost, trudi se da dostojanstveno izdrži poniženje, ali ponos popušta i ona se strovaljuje i topi u bujici besa, a zatim i suza. Svi su svesni da je šala otišla predaleko, ali niko prvi ne popušta…

Paralelno s ovom pričom, Vesna Aleksić razvija motiv iracionalnog straha i manije gonjenja kod usvojenog dečaka kome udobnost, toplina i ljubav novog doma ne mogu da nadoknade traume iz ranog detinjstva. Njagovo sećanje na prošlost, umrlu majku i bolesnog oca koji ne može da vodi računa o njemu, iako maglovito i nejasno, još uvek je živo i moćno. To je njegova ptica u grudima koja mu ne da mira i tera ga da beži i beži… Jedno takvo bekstvo odvešće ga pod točkove automobila i pravo u bolnički krevet, odeljenja intenzivne nege. Trebalo je snage da se ptica na vetar pobedi i unese mir u svakodnevni život.

Čitavom knjigom vlada neka melanholična atmosfera istrošene zime na odlasku koja proleću ne dopušta da dođe. Smenjuju se kiša i sneg, svi su pospani i dremljivi, mladi, a umorni od života i naizgled bezazlenih problema. Na kraju proleće pobeđuje, konačno dolaze dani nekog vedrijeg i življeg života. Za razliku od istinite priče koja je Vesni Aleksić bila motivacija, ovaj roman šalje poruke optimizma. S prolećem kao da su svi postali zdraviji, življi, pametniji – zavađeni su se pomirili, bolesni ozdravili, a glupost i strahovi su pobeđeni!

* * *

autorka knjige Vesna Aleksić (1958)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Vesna Aleksić
naslov: PTICA NA VETAR
izdanje na srpskom: Pčelica, 2019.
ISBN: 978-86-6089-907-3
format: A5
broj strana: 158
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustrator: Kosta Milovanović

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

O dugmetu i sreći

Mali Jovan ima cerebralnu paralizu i oseća se vrlo usamljeno kao drugačije dete u školi, pa počinje da se druži s jednim nasmejanim dugmetom. Kad u nastupu neraspoloženja baci dugme kroz prozor, otkriva novu drugaricu, Milicu, koja mu je poklonila dugmad sa svoje odeće da ga uteši. Milica prolazi kroz teške trenutke jer je njen tata našao drugu ženu, pa joj druženje s Jovanom pomaže da se nosi s tugom. Ona uskoro postaje centar Jovanovog sveta i izvor njegove sreće i inspiracije, sve dok ne počne da mu se poverava o svojim simpatijama. Već na pragu puberteta, Jovan se tako suočava s prvim ljubavnim lomovima.

Kratki roman Jasminke Petrović O dugmetu i sreći u poslednje vreme srećno je povezan s međunarodnim uspehom filma Zlogonje Raška Miljkovića, za koji je kao predložak poslužila embrionalna verzija ove knjige (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005). Upravo je uspeh Zlogonja ponukao autorku da napiše novu, proširenu verziju, sa dosta dodatih dešavanja i dijaloga, čime još uspešnije uvodi čitaoce u intimni svet malog Jovana i u razvoj njegovog odnosa s Milicom.

U ovoj verziji dobijamo mnogo bolji uvid u socijalnu dinamiku Jovanovog okruženja. Upoznajemo refleksiju Jovanovog stanja na porodičnu situaciju, uticaj na karijere njegovih roditelja i njihove privatne odnose. Jovan ima sreće da živi u podržavajućem okruženju, ima normalnu komunikaciju sa roditeljima, a i školsko okruženje je prilično benevolentno, mada ne preterano zainteresovano da zaviri s druge strane Jovanove posebnosti. Njega uredno zovu na dečje žurke i rođendane, ali Jovanu to ne pričinjava posebnu radost jer na takvim događajima obično završi u ulozi živog čiviluka i pridržavaoca tuđih stvari. Predškolska deca porodičnih prijatelja obožavaju Jovana kao poligon za parkour, što njemu iz razumljivih razloga takođe ne prija.


trejler za Zlogonje

Jovan se hrabro nosi sa svojim telom, ali neka ograničenja prosto ne može zaobići. Suočenje s time ponekad izaziva krize, pa tako ovde prisustvujemo njegovim nastupima besa prilikom sudara probuđene seksualnosti i svesti o svom fizičkom ograničenju. Interne konflikte i opsesije Jovan izražava kroz svoje originalne kreacije, kratke pričice i šašave pesmice. Poput glavnog junaka Skroz istinitog dnevnika jednog povremenog Indijanca, i Jovan se protiv oporog ukusa stvarnosti bori humorom i stvaralaštvom. Humor je zaista dobar amortizer, a Jovan je otkrio još jedan – ljubav. Svestan da svako od nas ima mnogo toga što si ne može priuštiti, Jovan shvata da razmena pozitivnih osećanja sa ljudima do kojih ti je stalo zapravo predstavlja suštinsko bogatstvo.

U ovoj proširenoj verziji uspešnog romana O dugmetu i sreći, Jasminka Petrović je još jednom pokazala svoje ubedljivo umeće i hrabrost da “uđe u glavu” deteta i prikaže slojevitost sveta iz njegove perspektive, koja je u ovom slučaju vrlo specifična. Zadržavši sve kvalitete iz prvobitne verzije, ovde je uspešno nadogradila i one kvalitete koji su u toj verziji bili samo u naznakama.

muški lik: Jovan je svakako centralni lik, svestan svog trajnog fizičkog hendikepa, ali uporan u želji da uživa u svemu ostalom.
ženski lik: Jovanova majka je ostavila po strani umetničku karijeru kako bi se posvetila ulozi personalnog asistenta svog sina.
epizodni lik: Kobra, školski siledžija s tetoviranim zmijama, pokazuje svoju duševnu stranu kad upozna Jovanov humor (čime podseća na preobraćenje Crnog u romanu Sve je u redu iste autorke).
odnos: Prilično je zanimljiv odnos Jovanovog oca prema sinu: zdušno ohrabruje sinovljevo stvaralaštvo i iskreno je zainteresovan za njegove kreacije, ali nekad ni njemu nije lako da shvati koliko mnogo stvari je Jovan lišen.
scena: Izlet brodom s Milicom i njenim prvim dečkom, na kome Jovan fascinirano posmatra mešanje reka na ušću.
citat: “Neki ljudi baš imaju sreće! Evo, na primer, ja.” (zaključuje Jovan svoju priču)

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Jasminka Petrović (1960):

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jasminka Petrović
naslov: O DUGMETU I SREĆI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0599-7
format: 15,5×21 cm
broj strana: 75
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Dobrosav Bob Živković

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image