Category Archives: Kreativni centar

naslovi izdavačke kuće Kreativni centar

Serijal o kauboju Kosti

   

   

Kauboj Kosta živi na ranču koji se zove “Srećica”, gde provodi ugodne dane sa svinjom Cicom. Njihov ranč je okružen šumom kaktusa, koja ih štiti od neželjenih uznemiravanja – a Kosta baš i nije od onih kauboja koji vole uzbuđenja i opasnosti. Kad su poželeli da imaju kravu mlekulju, Kosta i Cica daju oglas i organizuju audiciju za krave, na kojoj pobeđuje švajcarska krava Ruža koja hoda po užetu, postavši tako treći stanovnik “Srećice”. – Kauboj Kosta i njegova svinja Cica

U njivu kukuruza na “Srećici” upadne odbegli indijanski poni koji voli da prdi. Kosta pokuša da ga uzjaše, ali poni prdiguz dozvoljava samo Indijancima da ga jašu. Zato se Kosta sprijatelji s njegovim vlasnikom, Indijancem fotografom koji se zove Molim Jedan Smešak. Zahvaljujući neobičnom bratimljenju s Molim Jednim Smeškom, i Kosta na kraju uspe da zajaši ponija. – Kauboj Kosta i poni prdiguz

Jednog dana Kostina baka najavi mu posetu, pa on mora da ide po nju sâm kroz noć, u vreme kad ceo kraj strepi od strašnog kauboja koga zovu Grozni Frenk. Posle opasnog i zastrašujućeg putovanja, Kosta stigne u gradić gde je trebalo da stigne bakina kočija, taman u vreme kad se tu zatekao i Grozni Frenk. Dvoboj je neizbežan, ali se razreši bez žrtava i na opšte iznenađenje. – Kauboj Kosta i Grozni Frenk

Putujuća muzička grupa od pet bučnih kokošaka dospe na “Srećicu” nakon što su izgubile Marijačija, vođu benda koji ih vozi u kolicima. Koke sa sobom nose Gordanu, zeleno jaje koje su spasle od kojota i iz kog treba da se izlegne nova članica benda. Međutim, Gordana ih sve iznenadi… – Kauboj Kosta i dosadne kokoške


animirani film Kauboj Kosta i poni prdiguz

Kreativni centar je prošle godine objavio serijal od prve četiri knjige o kauboju Kosti, kao deo originalnog nemačkog serijala od devet knjiga. Serijal je zajednički projekat Eve Mušinski i ilustratora Karstena Tajha, namenjen za početno čitanje. Budući da su sve knjige iz ovog serijala kratke (po 40 strana svaka) i vrlo slične po koncepciji i stilu, sve četiri ću obuhvatiti zajedničkim prikazom.

Kauboj Kosta je neodoljivi akcioni antijunak i jedan potpuno netipični kauboj, koji ne spava pored logorske vatre u preriji i ne pije kafu iz plehanih lončića. Kao što piše u uvodu prve knjige – “Kauboji žive na Divljem zapadu. Jašu na konjima po preriji i hvataju krave lasom. Obično se zovu Bil ili Džim. Ova knjiga je namenjena svim kaubojima koji se ne zovu ni Bil ni Džim.” – Kosta se ne zove ni Bil ni Džim, niti je ogrubeo momak čija pojava uliva strah. On voli mir na svom ranču i opušteno druženje sa Cicom i Ružom. Ceo serijal o ovom miroljubivom hedonisti neskriveno ismeva mačo kaubojštinu, nasilje i bahatost, a veliča zabavu, prijateljstvo i sitne svakodnevne životne radosti.

Pričice o kauboju Kosti nisu komplikovane, ali su dešavanja u njima dovoljno šašava i neočekivana da drže pažnju od početka do kraja, odišući toplim nenametljivim humorom i vedrinom, kao i veselom anarhijom autora koji razaraju šablone i podrivaju tabue. Tajhove dobroćudne i zabavne ilustracije potpuno se rimuju s ovakvim pristupom i smislom za humor Eve Mušinski, pa tako serijal o kauboju Kosti predstavlja vrhunsku radost i i idealnu čitalačku vežbu za decu koja savladavaju samostalno čitanje.

muški lik: Kosta je dražesni smotanko, potpuno predan tome da sačuva svoj miran kutak usred nasilne divljine Divljeg zapada.
ženski lik: Cica je jedna veoma duhovita svinja, nerazdvojna Kostina drugarica koja obožava da s njim kulira na ranču.
epizodni lik: Haotične koke muzičarke koje ne znaju za kućni red.
odnos: Kauboj Kosta i Indijanac Molim Jedan Smešak odmah od prvog susreta uspostavljaju pravo prijateljstvo i pobratimstvo, uprkos tradicionalnom antagonizmu između kauboja i Indijanaca.
scena: Napeta noć koju Kosta provodi na putu do bakine kočije, puna strašnih senki i zvukova, zbog čega se Kosta ne usudi ni da isprazni bešiku.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

oni su uradili ove knjige: Eva Mušinski (1962) i Karsten Tajh (1967)

   

* * *

OPŠTI PODACI

autori: Eva Mušinski, Karsten Tajh
naslov: serijal o Kauboju Kosti (KAUBOJ KOSTA I NJEGOVA SVINJA CICA, KAUBOJ KOSTA I PONI PRDIGUZ, KAUBOJ KOSTA I GROZNI FRENK, KAUBOJ KOSTA I DOSADNE KOKOŠKE)
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0531-7, 978-86-529-0532-4, 978-86-529-0533-1, 978-86-529-0534-8
format: 22 cm
broj strana: 4 x 40
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Karsten Tajh
prevod sa nemačkog: Maja Anastasijević
originalno izdanje: Eva Muszynski, Karsten Teich, Cowboy Klaus und sein Schwein Lisa, 2007. / Cowboy Klaus und das pupsende Pony, 2008. / Cowboy Klaus und der fiese Fränk, 2009. / Cowboy Klaus und die harten Hühner, 2010.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Neverovatna priča o džinovskoj krušci

Mačak Mičo i slonče Sebastijan žive u lepom primorskom mestu Suncogradu, čiji gradonačelnik je iznenada nestao pa sada umesto njega vlada njegov mrzovoljni zamenik. Jednog dana Mičo i Sebastijan nalaze poruku u boci koju je specijalno za njih poslao nestali gradonačelnik, ubacivši u bocu i zagonetno seme s Tajanstvenog ostrva. Mičo i Sebastijan zasade seme, iz kojeg preko noći izraste džinovska kruška i zdrobi im kuću. Kruška postane lokalna atrakcija i privuče naučnike, ali zamenik gradonačelnika Kvist zahteva da se smesta ukloni jer je prevelika. Kako bi olakšali krušku za transport, Mičo i Sebastijan je izbuše, a budući da je u međuvremenu pala kiša, sklone u nju stvari iz svoje raspale kuće. No besni Kvist izazove nezgodu u kojoj se kruška zakotrlja nizbrdo i pljusne u more, zajedno s Mičom, Sebastijanom i profesorom Glukozom. Zatekavši se u moru, ova tri moreplovca u krušci reše da potraže nestalog gradonačelnika i to Tajanstveno ostrvo, za koje niko ne zna tačno gde je i niko se još odande nije vratio. Na putu do Tajanstvenog ostrva moraće da prežive napad gusara, morsku aždaju i jezovito Mrklo more.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je popularno delo nagrađivanog danskog ilustratora i strip autora Jakoba Martina Strida, koji svoje knjige sâm ilustruje, pa nam tako i ovde daje dovoljno materijala kako za čitanje, tako i za razgledavanje. Stridove ilustracije su toliko bogate i detaljne da nadilaze puki vizuelni opis teksta i često glavnoj priči dodaju bočne dodatke ispričane vizuelnim jezikom. U tom smislu posebno mi je drag primer ilustracija velike završne proslave u Suncogradu, sa gomilom sporednih dešavanja koja se otkrivaju detaljnim razgledanjem: uspaničena majka koja zaustavlja bebu da ne jede iz pseće činije, supruga koja prekoreva policajca što hrani psa, musavi alkoholičari za stolom, žena koja očijuka s violinistom… – pravo bogatstvo i zahvalno polje za istraživanje svakom detetu ili odraslom čitaocu kome ova knjiga dopadne u ruke. Tu su i mnogi sporedni vizuelni likovi, kao što su kućni miševi koji se provlače kroz ceo roman, dospevši i u ploveću krušku, ali se ne pominju nigde u tekstu – što ih ne sprečava da budu živahni i aktivni epizodisti koji reaguju na sve situacije u kojima se zatiču glavni likovi.

Svet Stridovih junaka iz Suncograda poseduje šarm lokalne zajednice čiji članovi se međusobno dobrosusedski ispomažu, spremno se pridržavajući zajedničkih pravila i ne ustručavajući se da kritikuju one koji podrivaju stabilnost, pa je tako Kvist zbog svog nekontrolisanog militarizovanog ponašanja dobio prekor čak i od predstavnika vojske. Negativci su prikazani pre kao detinjasti nego kao istinski zlikovci, pa su tako strašni morski gusari zapravo družina fanatičnih obožavalaca lubenica, a čak se i kolerični Kvist na kraju primiri i nađe radost u baštovanstvu. Za razliku od ovog našeg iracionalnog paranoičnog “ravnozemljaškog” sveta, u Stridovom svetu polaže se puno poverenje u nauku i tehniku, čiji predstavnici su profesor Glukoza i doktor Lulogric.

Zanimljiv detalj je i činjenica da su Mičo i Sebastijan, dva glavna junaka, zapravo jedini koji hodaju uspravno, a nisu ljudi (ako ne računamo miševe kao već pomenute vizuelne epizodiste). Pritom, njihov uzrast nigde nije eksplicitno definisan, ali možemo pretpostaviti da su deca, bez obzira što Sebastijan čita novine: mnogo su manji rastom od odraslih likova, nose kratke pantalone, spavaju s igračkama, a nekako je i očekivano da u knjizi za tako rani čitalački uzrast glavni likovi budu deca, makar i u vidu antropomorfnih životinja. No bez obzira na to, njih u Suncogradu svi vole i uvažavaju (osim jednog čoveka…), a čak i gradonačelnik šalje poruku u boci specijalno za njih.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je vrlo zabavna, raskošno ilustrovana, vesela i pozitivno nastrojena avantura za početno čitanje, za one koji su još na prelazu između slikovnica i proze.


trejler za animirani film po ovoj knjizi

muški lik: Profesor Glukoza, posvećen nauci, praktičnog i avanturističkog duha, ima velike zasluge što je ova avantura dobro završila.
ženski lik: Nažalost, nema ih.
epizodni lik: Zamenik Kvist, agresivni razdražljivi kompleksaš koji ne preza ni od pucanja iz tenka na one koji ne poslušaju njegova naređenja.
odnos: U avanturi u kojoj su se zatekli, profesor Glukoza i deca (Mičo i Sebastijan) imaju ravnopravan partnerski odnos u kome ne postoje generacijske razlike, sve vreme besprekorno funkcionišući kao tim.
scena: Plovidba među utvarama u fascinantnom i zastrašujućem Mrklom moru.
zanimljivosti: Prema ovoj knjizi 2017. godine urađen je animirani film za decu, koji je prikazan i kod nas na FEST-u.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Jakob Martin Strid (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jakob Martin Strid
naslov: NEVEROVATNA PRIČA O DŽINOVSKOJ KRUŠCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0536-2
format: 30 cm
broj strana: 106
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakob Martin Strid
prevod sa danskog: Radoš Kosović
originalno izdanje: Jakob Martin Strid, Den utrolige historie om den kæmpestore pære, 2011.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Jedna je Iva

Ivina školska drugarica Ela ima baku Điđi, koja je posle ozbiljne povrede sa 89 godina života dospela u starački dom, u koji je nova glavna sestra Fič uvela rigorozna pravila: svi u sobama u osam uveče, nema kuvanja čaja po sobama, dovođenje kućnih ljubimaca najstrože zabranjeno. Điđi posebno teško pada ovo poslednje, pa se Iva i Ela jedno veče kradom uvuku u dom i omoguće joj da preko mobilnog kontaktira sa svojim psićem Pedrom. Ilegalne posete Ive i Ele sa prošvercovanim kučićima uskoro postanu domski ritual petkom uveče, kad se kod Điđi u sobi okupljaju stanari nezadovoljni pravilima sestre Fič. Naravno, stvari se u nekom trenutku otmu kontroli.

Pored problema Eline bake, Iva i Ela ovde su upletene u još jedan veliki problem. U školi su dobile novu drugaricu Aretu, devojčicu iz Nigerije koja živi u centru za imigrante, zajedno s ocem političkim izbeglicom. Aretin otac zapada u ozbiljnu depresiju zbog razdvojenosti od ostatka porodice i odsustva prilike da nešto korisno radi, makar i volonterski. Kako bi potonulom ocu pravila društvo, Areta provodi s njim svaki svoj vanškolski trenutak, pa Iva i Ela zaključe da njoj i njenom tati treba pomoć Ivinih starih prijatelja iz prethodnih nastavaka serijala.

Serijal irske autorke Džudi Kertin o Ivi Gordon dobrano je zasenio veliki uspeh njenog prethodnog serijala o Alis i Megan, a priče o Ivi doživljavaju i kod nas po četiri izdanja. Najnoviji prilog Kreativnog centra u tom nizu hitova objavljen je ove godine pod naslovom Jedna je Iva. Ovde se Iva opet, u svom sad već prepoznatljivom stilu i s posebnim talentom za okupljanje ljudi, volonterski upliće u rešavanje ozbiljnih problema koji se dešavaju njoj bliskim ljudima raznih generacija, i to u dve vrlo teške situacije kojima mora da upravlja paralelno. Serijal o njenim poduhvatima u velikoj meri je serijal o empatiji i solidarnosti. Sve akcije i avanture koje se dešavaju glavnim junakinjama pokrenute su Ivinim saosećanjem s nečijom teškom situacijom i iskrenom željom da pomogne. Iva je jedno stvarno dobro dete koje se pomalo stidi svoje prohujale bogataške prošlosti, ali je imala sreću da joj porodica ostane sačuvana posle ekonomskog sloma na početku serijala. Tu važnost porodične kohezije autorka stalno naglašava.

Još jedna od tema koje se dosledno provlače kroz ceo ovaj serijal je međugeneracijska saradnja. U ovom romanu ta je tema dobila sva svetla reflektora, tako da su ključna mesta romana zapravo ilegalne noćne žurke penzionera sa dve trinaestogodišnjakinje, kao i iznenađujuća otkrića da ta socijalna interakcija sasvim lepo može da funkcioniše i da dve vrlo različite generacije mogu lepo da se razumeju i sarađuju. I da zajedno promene neke stvari u svom okruženju. Generaciji devedesetogodišnjaka Džudi Kertin dala je ovde sva građanska prava na zabavu, komunikaciju i ljubav, i to je najprirodnije uplela u uzbudljiv avanturistički roman za tween publiku, sa puno toplog humora kako to samo ona ume.

Dok sve vreme veoma odgovorno govori o veoma ozbiljnim temama, Jedna je Iva istovremeno je i vrlo napet i uzbudljiv roman, koji uspešno funkcioniše i kao klasična melodrama, ali i kao sjajni sitcom, sa dobrim komičnim situacijama i tečnim duhovitim dijalozima. Ovo je verovatno najopušteniji nastavak serijala o Ivi, dok pritom sasvim ozbiljno govori o stvarima kao što su kraj života ili migrantska kriza u Evropi. Po ozbiljnosti, ovaj roman može ravnopravno da se nosi i s Ivinim letovanjem, koje je imalo vrlo tešku temu ostavljenog deteta, no pritom Jedna je Iva ipak ima više elemenata uspešne komedije. Optimizam i pozitivni duh Džudi Kertin ovde su toliko zarazni da se opšti hepiend proguta bez otpora.

Zapravo, ako bi trebalo da je rangiram u okviru serijala, Jedna je Iva verovatno bi podelila prvo mesto s Ivinim letovanjem.

Intervju Knjigoskopa s autorkom možete pročitati ovde.

muški lik: Kao ni u drugim romanima iste autorke, ni ovde ih nema baš mnogo, a najznačajniji je svakako Aretin otac, talentovani pejzažni arhitekta koji se godinama povlači besposlen po izbegličkim centrima.
ženski lik: Điđi je bez dileme ukrala šou, kao živahna i socijalno vrlo aktivna žena koja se zatekla zaključana u kavezu, bez prilike da opet oseti sitne radosti poput toplog čaja i psećeg krzna pod prstima.
epizodni lik: Glavna sestra Fič, u domu opštepoznata kao Vič, zapravo je tragičarka ovog romana, sa svojim vojničkim mentalitetom, nesposobnošću da shvati sredinu u kojoj se zatekla i infantilnom vezanošću za majku.
odnos: Razumevanje dece i penzionera na nekom posebnom nivou, po sklonosti oduševljavanju i uživanju u sitnim životnim radostima.
scena: Komična scena kad Iva i Ela švercuju kuče umotano u jaknu dok prolaze pored sestre Fič.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džudi Kertin

* * *

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Džudi Kertin
naslov: JEDNA JE IVA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0581-2
format: 11×18 cm
broj strana: 272
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Mladen Anđelković
prevod s engleskog:
Mirjana Popov-Slijepčević
originalno izdanje: Judi Curtin, Only Eva, 2015

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Princezin zakon / Princezina medalja

Sofiji se rasklima mlečni zub i ona upadne u paniku, ali niko je ne shvata suviše ozbiljno: ni njeni roditelji, inače kralj i kraljica, ni dadilja Ana, pa ni Anina simpatija, brkati stražar Petar. Sofija posebno voli da zagovara Petra dok je on na straži i mora da ćuti, pa je Petar prinuđen da prekrši pravilo službe, u pokušaju da joj objasni neke prirodne i društvene zakone.
Sofijin problem sa zubom čini se nerešiv i čitav dvor dospe u vanredno stanje. Problem spontano rešava bezubi Stefan koji dođe da joj zakrpi probušenu gumu na biciklu. On tako postane dvorski heroj i sprijatelji se sa Sofijom. Shvativši da je dugo bila bez prijatelja, ona proglasi svoj zakon da nijedno dete ne sme da raste bez druge dece, pa sa Stefanom ode na kolače.

* * *

Sa svojih šest godina Sofija već spava sama u sobi i volela bi da joj u mraku svetli mobilni, koji joj još nije dozvoljen. Zato zavidi dadilji Ani što se preko mobilnog dopisuje sa zapovednikom Petrom. Koristeći krišom tuđ mobilni u hodu, Sofija padne i povredi se, ali joj umesto kazne mama kraljica ponudi korišćenje mobilnog ukoliko napiše dobre razloge za to. Tako se Sofija potrudi da napiše svoj prvi nevešt sastav. Kao nagradu, dobije mogućnost da koristi mamin telefon ili tatin kraljevski tablet svakog dana od 10 do 10:45, ali bez pomeranja termina i nadoknađivanja propuštenog.
Naravno, pokazaće se da će se uvek baš u tom terminu pojaviti neke mnogo zanimljivije stvari, žurke, druženja, igre i takmičenja. U jednom takvom takmičenju Sofija će zaraditi i jednu posebnu štipaljku kao medalju.

Posle sjajnog Sazvežđa violina, Vesna Aleksić nas je ove godine obradovala još nekim novim naslovima, ovaj put za sasvim drugu ciljnu grupu. Princezin zakon i Princezina medalja su dva mini romana vezanog sadržaja, zapravo mini serijal sa šestogodišnjom princezom Sofijom u centru. Čak se i Sofija na ilustracijama u drugom nastavku pojavljuje bez zuba kog je imala u prvom nastavku. Sofija formalno jeste princeza i njeni roditelji jesu kralj i kraljica, ali to je ovde samo od uzgrednog značaja i tu, osim malog boljeg životnog standarda, nema nikakvog posebnog glamura ni protokola. Sofijina kraljevska porodica je toliko obična da ovde kralj i kraljica mogu da se shvate kao opšta metafora za brižne i deci naizgled svemoćne roditelje. Čak i dvorska dadilja Ana može da bude nečija tetka značajna za neki period razvoja. A Sofija je zaista princeza po tome što je svima oko nje očigledno važna, što je i osnov njenog srećnog detinjstva.

Sofija upoznaje svet i spontano uči o odnosima među ljudima, a u tome joj rado i dobronamerno pomažu odrasli i deca iz okruženja. Vesna Aleksić ovde uzbudljivo i duhovito opisuje haotične dečje dane, pune jakih doživljaja i svetski važnih utisaka, kroz koje prošetavaju razni zanimljivi glavni i epizodni likovi, svaki od njih ostavljajući neki svoj trag. Kroz interakciju s njima, Sofija uči veoma značajne stvari: o postojanju prirodnih zakona i društvenih ograničenja; o značaju i lepoti druženja uživo; o prijateljskom otkrivanju pozitivnih ljudi… Posebno je važno to što Sofija nauči koliko su važne igre na fiktivnom planu, kroz zamišljanje stvari kao da su nekakve drugačije. To kao je Sofiji neophodno da proživi i isproba neke zamišljene važne situacije, što je suština dečje igre. Vesna Aleksić jako lepo navodi Sofiju da se igra kao svako zdravo dete.

Ovaj zanimljiv par mini romana nastao je u okviru saradnje Kreativnog centra i projekta VIP Maštalice, kao neka vrsta storytelling međukoraka između slikovnice i romana. Priča je prilično jednostavna, ima malo strana (43) s puno ilustracija, ali tu se ipak dešava mnogo toga i ima sasvim solidna količina teksta – ima tu i za iskusne odrasle dobrih pola sata čitanja. Prijatnom čitalačkom doživljaju doprinose tople i elegantne ilustracije mlade Užičanke Bojane Stojanović (1994), zahvaljujući kojima je edicija o princezi Sofiji dobila nagradu za najlepšu dečju knjigu ovogodišnjeg Beogradskog sajma knjiga.

Princezin zakon i Princezina medalja su idealne priče za čitalačke početnike koji dobijaju stalne zube i aktivno uče o svetu oko sebe, želeći da budu njegov ravnopravan deo. Mogu da funkcionišu kao duže priče pred spavanje, mali audio romani ili laka forma za početno samostalno čitanje. Dobro odmerena i znalački iskorišćena forma.

muški lik: Stefan, spontani i iskusni kreza koji Sofiju nauči kako da se nosi sa gubljenjem zuba i dramom rastenja.
ženski lik: Lojalna dadilja Ana, kraljičina saveznica u vaspitavanju Sofije.
epizodni lik: Upečatljiva kuma Badžojla, sa gavranom na ramenu i strogim psom Ruzmarinom.
odnos: Između Sofije i kraljice, odgovorne mlade majke koja svoju ćerku uči pravoj meri između zadovoljavanja želja i postojećih ograničenja.
scena: Kad Sofija začikava zapovednika Petra dok drži stražu.
citat: “… deci treba dati svega, ali samo u određenim dozama, kao sirup za kašalj.” (savetuje kuma Badžojla kraljicu)

emocije: 8
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 10

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Vesna Aleksić (1958)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Vesna Aleksić
naslovi: PRINCEZIN ZAKON i PRINCEZINA MEDALJA
izdavač: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0588-1 i 978-86-529-0589-8
format: 16×20 cm
broj strana: 43
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Bojana Stojanović

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ljubaznost za 21. vek


Džudi Kertin

Posebno zanimljiva gošća ovogodišnjeg Sajma knjiga je Džudi Kertin, popularna irska književnica za decu. Kreativni centar je dosad objavio sedam romana iz njenog serijala o Alis i Megan i pet romana iz serijala o Ivi, a na Sajmu će biti predstavljen i njen roman Stand By Me, drugi iz serijala o Moli i Bet.

Službeni biografski podaci o Džudi Kertin izgledaju ovako: studirala je engleski i nemački jezik, nakon čega je godinama radila kao učiteljica; svoju prvu knjigu je napisala 1999. godine i do danas se profesionalno bavi pisanjem za decu i odrasle; knjige su joj bestseleri u Irskoj, a prevedene su i na srpski, portugalski, nemački, ruski i litvanski jezik; s mužem i troje dece živi u Limeriku, gradiću u Irskoj u kojem se odvija radnja romana o devojčicama Megan i Alis. Zanimljivo je da nigde na internetu nije moguće naći njenu godinu rođenja, ali se može pretpostaviti da je trenutno otprilike u srednjim pedesetim godinama.

Neslužbeno, Džudi Kertin je autorka gomile zabavnih i emotivnih knjiga, od kojih možda nijedna neće postati lektira, ali svaka ima neki od onih epifanijskih momenata kada se kao čitaoci osetimo obliveni nečijom ljubavlju i dobrotom. Pročitao sam desetak njenih romana i baš svaki me je bar jednom poterao na šmrcanje. Zato mi je bilo izuzetno drago kad sam dobio priliku da, pred ovaj Sajam, uradim i-mejl intervju s ovom dragocenom književnicom.

      

Vaši romani spadaju među najlepše knjige o ženskom prijateljstvu koje se mogu naći u našim knjižarama, ali je interesantno da sve vaše junakinje imaju između 12 i 13 godina. Šta je za Vas najzanimljivije u tom uzrastu? Da li će vaše junakinje u nekom trenutku postati tinejdžerke i ljubiti se sa dečacima?
Kad sam počinjala da pišem za decu, moja vlastita deca imala su između 9 i 12 godina, pa sam zato izabrala tu uzrasnu grupu. Oni su sada već odrasli, a ja i dalje izbegavam da pišem za tinejdžere. Jedan od razloga je i to što bih morala da se bavim temama kao što su droge i seks, a plašim se da to ne bih umela da izvedem a da ne zvučim kao da popujem.

Među najznačajnija otkrića do kojih dolaze mladi likovi u vašim knjigama spada i to da se sve oko nas menja, život nije uvek fer i nemoguće je da stvari ostanu zauvek onakve kakve bismo voleli. Šta nudite umesto toga, čime tešite mlade čitaoce?
Uvek se zatičem pred velikim izazovom da svim mojim likovima dam srećan završetak, ali to bi ipak bilo malo nerealno. Umesto toga pokušavam da im ponudim nadu da, čak i kad stvari ne ispadnu baš onako kao što smo planirali, ljudi mogu da se prilagode i naviknu na nove i neočekivane situacije.

Neverovatno je koliko dobro pamtite sve one situacije, svakodnevne male traume, skrivene emocije i male tajne iz školskih dana. Šta Vam u tome najviše pomaže: Vaša deca, Vaše iskustvo iz vremena dok ste radili kao nastavnica ili prosto živa sećanja na taj period?
Verovatno sve to pomalo, plus gomila sačuvanih ličnih dnevnika koje sam vodila između svoje 10. i 20. godine!

Porodica je za Vas veoma važna tema i u Vašim knjigama opisujete različite vrste porodica i porodičnih odnosa. Kako vidite porodicu u 21. veku?
Danas je realnost da porodicu više ne čine mama, tata i gomila dece. Porodice se sad pojavljuju u mnogo različitih oblika i menjaju se tokom vremena – i mislim da je veoma važno da se to shvati čitajući moje knjige.

Kako Vaši dečji likovi vide svoje roditelje?
Mislim da današnji dvanaestogodišnjaci i trinaestogodišnjaci više ne veruju da njihovi roditelji mogu i znaju sve, ali su i dalje pod velikim uticajem njihovih verovanja i sistema vrednosti, i to pokušavam da prikažem u mojim knjigama.

Sve Vaše knjige obrađuju neke važne etičke probleme. Šta su za Vas najznačajnije vrednosti u vaspitanju za 21. vek?
Ja mislim da je ljubaznost izuzetno važna – bilo prema članovima porodice, prijateljima ili životnoj sredini. Kad bi svi bili malo ljubazniji, mislim da bi mnogi od naših problema nestali.

      

Kako se pojavila Iva kao novi glavni lik posle uspešnog serijala o Alis i Megan?
Posle Alis i Megan dugo sam pokušavala da nađem neki novi lik. Želela sam da se taj lik razlikuje od svojih prethodnica, a da i dalje bude simpatična. Trebalo mi je neko vreme za to, ideja o Ivi je nastajala polako, mesecima, pre nego što sam se konačno osetila spremnom da napišem prvu knjigu o njoj.

Kako ste odlučili da uzmete ekonomsku krizu kao kontekst za “Ivino putovanje”? Šta Vam je tu bila prva inspiracija: priča o bogatoj devojčici koja osiromaši preko noći, ili izazovi velike društvene traume posle ekonomskog sloma u Irskoj 2008. godine?
Moja prva inspiracija bilo je preterivanje koje je prethodilo ekonomskoj krizi. Neka deca su – prema mom mišljenju! – bila prezaštićena i suviše razmažena. Kad je kriza udarila, htela sam da pokažem kako je moguće imati kvalitetan život i bez simbola materijalnog blagostanja.

Jedna od najemotivnijih scena koje sam pročitao u književnosti za decu jeste kada mlada Betina mama češlja vlažnu kosu svoje ćerke iz budućnosti, nesvesna njihovog pravog odnosa (u Time After Time). Da li Vam je bilo teško da napišete tu scenu?
Hvala za ovaj komentar. Priznajem da sam pomalo šmrcala dok sam pisala tu scenu, ali bio je to važan trenutak u knjizi i morala sam da budem dovoljno jaka da je završim.

Kako odrasli čitaoci reaguju na Vaše knjige?
Dobijala sam mnogo pozitivnih komentara od odraslih čitalaca, pogotovo na moj poslednji serijal o Moli i Bet (započet knjigama Time After Time i Stand By Me – op. A. G.). Radnja tih knjiga je smeštena u osamdesete, sedamdesete i šezdesete godine prošlog veka i odraslima to pruža mnogo zabave. Mislim da svako voli da se povremeno malo prošeta stazama sećanja.

Kako izgleda trenutak kad odlučite da neka samostalna knjiga preraste u serijal? Šta pokreće tu odluku?
Kad stvorim neke nove likove, uvek razmišljam o tome kao o samostalnoj knjizi. Prerastanje u serijal desi se kad postanem vezana za te likove i kad shvatim da im je ostalo još mnogo toga da kažu.

Jedna od posebno zabavnih stvari u Time After Time je vremeplovno otkriće glavnih junakinja da osamdesetih godina ljudi na železničkim stanicama nisu imali kofere na točkiće. Da li ste našli neko razumno objašnjenje zašto je čovečanstvu trebalo toliko mnogo vremena za tako prost izum?
Ha! Nemam odgovor na to – danas to izgleda potpuno šašavo, i sigurna sam da je mladim čitaocima zabavno kad shvate da su koferi s točkićima toliko nova ideja.

Aleksandar Gubaš

      

Tokom svog boravka u Beogradu, Džudi Kertin će imati nekoliko susreta sa čitaocima:

utorak, 23.10.2018.
Knjižara Kreativnog centra
18:00-19:00 – Druženje sa ljubiteljima njenih knjiga

sreda, 24.10.2018.
Sala Desanka Maksimović (Hala 1A)
16:00–16:45 h – Druženje s učenicima osnovnih škola iz Beograda
Štand Kreativnog centra (Hala 1)
18:00–19:00 h – Potpisivanje romana za mlađe i starije osnovce

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image