Novo poglavlje

Dragi čitaoče ili čitalice,

Mnogima od nas tokom 2020. godine dogodile su se neke krupne i ozbiljne promene u životu, kao posledica pandemije koronavirusa. Ja ću ovde da ispričam šta se meni desilo i šta je meni u svemu tome najzanimljivije, a ti to čitaj ako i tebi bude zanimljivo, a ako ne, idi da se baviš nečim drugim. Sigurno uvek ima nešto da se radi, bez obzira da li si u osnovnoj školi ili u penziji.

Krupna promena koju je ovaj virus uneo u moj život dogodila se 2. septembra. Tog dana sam se preselio u Mirijevo, što je dosta van centra Beograda u kome sam do tada živeo. A živeo sam prilično zadovoljno, u zajedničkom domaćinstvu s još nekim ljudima, ali onda je u jednom trenutku situacija s virusom uticala na to da moram da se odselim. Malo je to komplikovanija priča pa neću ovde da zalazim u detalje, a nije ni bitno – poenta je u tome da je virus imao glavnu reč. On me je na kraju naterao da se preselim.

Ko god se nekad selio, zna koliko je to ozbiljna i dugotrajna stvar. Traženje stana preko oglasa je naporan posao i tom prilikom ponekad dospeš u neprijatne situacije, ali nalaženje stana je samo deo onoga što treba učiniti u vezi s preseljenjem. Kad nađeš stan, onda treba popisati i popakovati sve stvari koje nosiš iz starog stana, a tu se uvek nađe gomila nečega što treba pregledati jer više nemaš pojma šta je to. Tako se često desi da naletiš i na neke davno zaboravljene, a zapravo užasno zanimljive stvari, ili na neke neviđene gluposti za koje ti nije jasno zašto ih i dalje čuvaš. Mnogi mudri ljudi su govorili, a ponoviću to i ja: selidbe su idealna prilika da se rešiš viška stvari u životu.

biblioteka Knjigoskopa na novom mestu

I kad konačno izabereš sve što ćeš poneti, i kad to kamion ili kombi odnese u drugi stan, onda to tamo sve treba raspakovati i naći svim tim stvarima novo mesto. Pritom, ja sam sa sobom poneo i celokupnu biblioteku Knjigoskopa, s preko 340 knjiga za decu i mlade, a knjige su najteža stvar za nošenje. I još posle treba da ih složim tako da uvek znam gde da nađem onu koja mi treba.

Moram malo da se pohvalim kako sam sve ovo organizovao sâm. To, doduše, nije nikakav poseban podvig samo po sebi, jer to su mnogi ljudi uradili u svom životu, i to više puta. Evo na primer ja: za 32 godine koliko živim u Beogradu, selio sam se nekih 17 ili 18 puta, izgubio sam tačan broj. Ali svaki put kad sâm organizuješ nešto tako veliko, osetiš se nekako odraslo. Kad uspem da uradim takve stvari, onda ukapiram da više nisam dete, pa mi zbog toga malo bude žao, a malo sam i ponosan.

Jedno od najlepših otkrića na novoj adresi predstavlja mi to što ovde mogu da držim prozore otvorene 24 časa dnevno, a da mi ne ulaze ni buka ni automobilski dim. Ulazi mi samo lišće u sobu, ali ja volim kad vidim list na krevetu. Okolni vazduh je zapravo prilično šumski, a nije ni čudo: odmah ispred mog prozora se, na visini drugog sprata, širi elegantna krošnja jednog visokog kestena, a svuda okolo ima i mnoštvo drugog ozbiljnog drveća. Tu je i jedan pravi prigradski šumarak, čije krošnje potpuno zaklanjaju pogled na zemlju, dok se deca naganjaju ispod tog lisnatog suncobrana. Desno je senoviti drvored, a iza ugla velika poljana zgodna za badmington i rastrčavanje dece i kučića. Potpuna zelena idila, skoro kao na selu.

septembarski pogled s mog prozora

Kad sam se preselio, promenio se i način na koji doživljavam grad. Ako sam hteo da osetim srce grada, pre preseljenja je bilo dovoljno samo da iskoračim iz zgrade i već sam bio u tom srcu, samo pet minuta hoda od Knez Mihailove. A sada, ako hoću da osetim srce grada, moram da od kućnog ulaza prepešačim sat i dvadeset minuta. Naravno, postoji i gradski prevoz do centra, ali ja ga izbegavam i smatram da su nam noge date da ih koristimo kad god nema prevelike žurbe. Kretanje je uvek dobro za zdravlje, bilo da pokrećeš telo ili duh. I naravno, kad hodamo, ne guramo se u busu punom virusa.

Pešačenje je i vrlo zanimljiv istraživački posao, jer možeš usput da zaviriš u razna mesta i da otkriješ mnoge zanimljivosti i lepote. Možeš da bereš septembarske smokve koje vise preko ograda mirijevskih bašta, da uživaš u letnjem mirisu hlora i kreme za sunčanje sa bazena na Olimpu ili da se prepustiš prijatnom i spokojnom hladu velikih platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Bulevar je jedna odlična ulica, puna ljudi i radnji, koja pruža priliku za veoma lep ulazak u grad. To je i jedna fina šetnja – od Cvetkove pijace do Skupštine mojim korakom ima oko 45 minuta.

Bulevar u smiraj letnjeg dana

Sad kad sam se tako ugnezdio u Mirijevu i potpuno promenio životno okruženje, želim ponovo da istražim i upoznam grad i svet, iz ovog novog gnezda. Kao što mi sada grad izgleda drugačije, tako otkrivam i neke druge stvari koje su mi ranije bile zanimljive na neki drugi način, ili mi ranije nisu bile zanimljive, a sada sam otkrio da jesu. Kad god tako nešto otkrijem, ja ću to ovde ispričati, a sva ta otkrića zajedno zvaće se Knjigoskopov Pojmovnik. A ovo poglavlje se zove „Novo poglavlje“ zato što je svako preseljenje početak jednog novog poglavlja u životu.

Eto tako. Uzdravlje i dobrodošli!

Aleksandar Gubaš, 7/8.09.2020.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.