Ono što sam bio

Šesnaestogodišnji Hilari, dečak sa ženskim imenom, zbog lošeg uspeha treći put menja srednju školu, dospevši u strogi internat na istočnoj obali Engleske. Ni ova škola ne pobuđuje njegovo interesovanje, ali tokom časova fizičkog u prirodi on slučajno otkriva usamljenu ribarsku kolibu na obali, u kojoj živi Fin, lepuškasti dečak otprilike njegovih godina. Posle bakine smrti pre tri godine, nedruželjubivi Fin u kolibi živi potpuno sam, ne ide u školu i preživljava od ribolova i prodaje na pijaci. On ubrzo postaje Hilarijev idol i opsesija, pa ovaj koristi svaku priliku da beži iz internata i tajno provodi vreme sa ćutljivim i ćudljivim Finom. No u maloj sredini tajna ne može večno da ostane skrivena, pa Hilarijevi pohodi Finu izazovu podozrenje kod odraslih i podsmeh kod školskih vršnjaka. Komplikovana situacija se burno razrešava kad Hilari prenese Finu mononukleozu iz internata, što dovodi do klimaksa romana s tragičnim posledicama.

Višestruko nagrađivana američka autorka Meg Rozof smestila je radnju romana Ono što sam bio u depresivne primorske predele Istočne Anglije početkom šezdesetih godina prošlog veka, dodavši tako odnosu glavnih likova dramatiku zabranjenog voća. Ova kamerna priča o seksualnom i rodnom identitetu snažno je određena društvenom represijom, koja obeležava sumornu i kontrolišuću atmosferu internata Svetog Osvalda i otuđenu srednjeklasnu porodičnu sredinu iz koje potiče Hilari. Prilično jednostavnu radnju ovog ne osobito obimnog romana (184 strane) autorka vešto održava napetom kroz dozirano otkrivanje ključnih momenata, uz neočekivani obrt na kraju koji celoj priči daje još jedan nivo. Poseban kvalitet pripovedanja Meg Rozof su njena intimistička zapažanja iz ugla glavnog junaka (roman je pisan u prvom licu), kao i slikoviti opisi životnih ritmova pasivnih primorskih zabiti tradicionalne Engleske. Ovi opisi prirode izazivaju žive asocijacije na Aleksandra Sekulova, bugarskog majstora lirskih opisa mora, s tim što je Sekulov nenadmašni specijalista za magličasta treperenja leta na Mediteranu, dok nam Meg Rozof dojmljivo prenosi atmosferu natmurenih zimskih pejzaža na obalama Severnog mora.

Ostala autorska interesovanja u ovom romanu uključuju i teme o atraktivnosti nasilja i o varljivosti istorijske istine (“…u to vreme ja sam mislio da je istorija potpuna i istinita zbirka činjenica. Sada shvatam da je samo priča, jedna od mnogih, ili da je tek deo od mnogih delova nekoliko različitih priča…”), uz zapažanje autorke da je dečacima u školi zanimljiviji mračni srednji vek nego renesansa i prosvetiteljstvo, upravo radi toga što ih nasilje i destrukcija intrigiraju više nego racionalnost i kreacija.

obala Severnog mora

Ono što sam bio je delo s nekim pomalo čudnim autorskim odlukama, pa tako nije baš jasno zašto je Meg Rozof izabrala da njen narator bude Hilari kao stogodišnjak koji svodi životne račune u dalekoj budućnosti 2046. godine, a nije uvek jasno ni šta zapravo znače boldovana životna pravila koja su povremeno umetnuta u njegovu naraciju. Sâm Hilari nije lik koji izaziva automatsku identifikaciju čitaoca, ali njegova mlakost dodatno naglašava Finovu harizmu koja snažno vozi ovaj roman. Iako možda žanrovski neće interesovati širok krug čitalaca, uz ovako upečatljiv i mističan centralni lik, maestralni jezički i pripovedački stil i mudre opservacije o životu i čovečanstvu, Ono što sam bio svakako će pružiti bogat čitalački doživljaj onima koji vole mračne intimističke priče.

muški lik: Najlakše bi bilo ovde reći Fin, ali i Hilari je zanimljiv lik, koji u romanu prolazi kroz razvoj od bezvoljnog konformiste do samostalne i preduzimljive kopije Fina.
ženski lik: Najvažniji biološki ženski lik ne smem ovde da pomenem, kako ne bih morao da koristim spoiler alert. Ali da, na nju mislim…
epizodni lik: Ris, Hilarijev mazohistički cimer iz internata i njegova patetična golumovska senka, za koga se na kraju ispostavlja da je bio možda jedini Hilarijev prijatelj i saveznik, iako ga je ovaj kinjio u svakoj prilici.
odnos: Fin i Hilari, lider i sledbenik, original i imitacija.
scena: Boravak u pećini na litici, u koju je Fin odveo Hilarija nakon što je ovaj zamalo poginuo prilikom uspona.
zanimljivosti: Ravni priobalni predeli Istočne Anglije zaista tonu i nestaju pod talasima Severnog mora, kao što i u romanu more tokom vremena potpuno opkoli Finovu kolibu, a njegovo poluostrvo prvo pretvori u ostrvo, a zatim i u plitko morsko dno.

emocije: 8
zabava: 7
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Meg Rozof (1956)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Meg Rozof
naslov: ONO ŠTO SAM BIO
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0498-3
format: 20 cm
broj strana: 184
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana:  Aleksandra Nina Knežević
prevod sa engleskog: Ivana Đurić Paunović
originalno izdanje: Meg Rosoff, What I Was, 2007.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Početak nečeg velikog

Iva je pametna srednjoškolka koju drmaju razne stvari karakteristične za uzrast, uz povećanu količinu sanjarenja i smanjenu količinu samopouzdanja. U jednom trenutku roditelji je upute da potraži podršku psihologa, a kupe joj i hrta Spasu kao priliku da vežba odgovornost.

Početak nečeg velikog još je jedno prozno ostvarenje Ivane Lukić za mlade koje je teško definisati kao roman u klasičnom smislu. No za razliku od (Ne) pitaj me kako sam, koja je bila kolaž raznih kratkih formi karakterističnih za smartfonski ekosistem generacije čiji glas je predstavila, nova knjiga iste autorke ipak poseduje narativnu strukturu, u smislu da hronološki prati jedan bitan deo života jedne domaće tinejdžerke iz srednje klase. Međutim, ni po čemu drugom nije klasičan roman. Uopšte nema dijaloge, a svaka strana je podeljena na dva dela: gornji deo u kome je predstavljeno nešto iz unutrašnjeg sveta fantazije glavne junakinje Ive, i donji u kome se nalazi kratak dnevnički zapis i utisak iz sveta realnosti. Kad se preklope zajedno, gornji i donji deo svake strane, fantazijski i bihejvioralni, daju precizan 3D psihološki portret glavne junakinje.

Ivin svet vrti se oko nekih bitnih ljudi: u porodici su to brižni, mada ponekad nespretni roditelji, draga baba Mica, svakako i Rada, bliska polusestra preko tate; tu su i dve najbliže drugarice, ali i drug Petar sa kliznim statusom u Ivinom intimnom životu. Ivine glavne brige u tom okruženju vezane su za svima prepoznatljive stvari: postavljanje ciljeva, potraga za verom u sebe i životnom vizijom, ponovno otkrivanje komunikacije sa roditeljima na koje počinješ sve više da ličiš, prihvatanje sopstvenog tela i izgleda, isprobavanje ljubljenja i dešifrovanje seksa. Takođe, tu su i neke sasvim specifične frustracije, recimo zbog toga što tvoje kuče na slikama dobije više lajkova nego ti, i što nijedan tvoj selfie ne uspe da dobaci trocifren broj lajkova.

Budući da je u kovitlacu svega toga Iva u jednom trenutku malo izgubila kompas, roditelji je šalju kod Superženice, psihološke savetnice za probleme odrastanja, koja pomogne Ivi da malo prikupi konce i ohrabri je na dalje samostalno istraživanje života i odgovornosti. Ivin razvoj je centralna tema, a u okviru toga je komunikacija Ive i Superženice prikazana kao lep primer dobre prakse, tako da ovoj knjizi može da se priđe i kao malom psihološkom priručniku, s nekoliko zaista korisnih saveta i ideja. U lik Superženice autorka je prirodno unela dosta sopstvenog iskustva iz prakse školskog psihologa, što svemu daje neophodnu autentičnost i ubedljivost, uz dobrodošlu dozu nenametljive edukativnosti.

Najbitniji vaspitni element u Ivinom životu su svakako roditelji, koji su ponekad skloni nespretnim reakcijama, ali se zaista trude oko ćerke i stalo im je do nje. Imajući to na umu, a uz novostečeno samopouzdanje, Iva u jednom trenutku oseti je da je došlo vreme za dalji rast, pa zatraži od njih veći stepen poverenja. Pored te stalne komunikacije s roditeljima, njeni bitni vaspitni izvori su i baba Mica, koja je uči staloženosti i penzionerskom kuliranju, te starija polusestra Rada, koja joj je autoritet u stvarima poput seksualnog odrastanja. Upravo je Rada ta koja je uvek govorila da će Iva biti dobar kapetan broda, kad se jednom na svom jedrenjaku otisne u nešto veliko. Kad zaplovi u samostalnost.

Početak nečeg velikog je mali lirski dnevnik jedne nesigurne tinejdžerke koji može da posluži i kao topao motivacioni poster za sve mlade s teškoćama u odrastanju. Za iskričave ilustracije na svakoj strani zaslužna je Marica Kicušić.


video intervju Knjigoskopa s autorkom

muški lik: Petar je Ivi baš nedostajao dok je trajao prekid komunikacije; nema veze što se ne loži baš na školu i što se plaši nasilnika, ali bez njega je dosadno.
ženski lik: Superženica je ovde nadahnuće i katalizator razvoja, snabdevajući Ivu korisnim predlozima za bolje mentalno funkcionisanje, pa dobije i sladoled u znak zahvalnosti.
epizodni lik: Baba Mica uči unuku Ivu da igra karte i pritom se nimalo ne sekira da li dobija ili gubi, pokazujući tako Ivi alternativne sisteme vrednosti.
odnos: Iva i tata ne razgovaraju baš mnogo, jer se u tome prilično slabo snalaze, ali imaju stalnu potrebu za makar nekim vidom kontakta, kao potvrdom da je sve u redu.
scena: Kad Iva i Petar pokušaju drugarski seks ne bi li demistifikovali taj čin, pa stvari krenu pogrešno.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Ivana Lukić (1977)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Ivana Lukić
naslov: POČETAK NEČEG VELIKOG
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0491-4
format: 14×21 cm
broj strana: 98
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Marica Kicušić

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Ta mržnja koju seješ – prezentacija u Američkom kutku

Roman Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads) dobio je priznanje Knjigoskopa za najbolji roman za mlade iz 2017. godine, a isto priznanje je dobio i od nacionalnog omladinskog žirija koji je organizovao čitalački klub Mreža B.O.O.K.

Američki kutak Beograd​ je, u okviru svog Black History Month programa, 26. februara 2018. organizovao predstavljanje ovog romana mladima od 14-16 godina. O romanu su govorile Sofija Kostić i Lana Nikolić, učenice VIII razreda OŠ “Kralj Petar Prvi” i članice Mreže B.O.O.K. Razgovor je vodio Aleksandar Gubaš, urednik Knjigoskopa.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

GODIŠNJA PRIZNANJA KNJIGOSKOPA ZA 2017.

Godina koja je za nama bila je zanimljiva po izuzetno velikom broju objavljenih romana za mlade (oko 70), kao i po neuobičajeno malom broju romana za decu (manje od 40). Nikad dosad se nije desilo da su young adult romani skoro dvostruko brojniji od dečjih.

U ovako bogatoj prošlogodišnjoj produkciji nije bilo lako izabrati dobitnike priznanja za najveće domete, pa zato ovog puta, pored dobitnika priznanja, Knjigoskop objavljuje i spisak naslova koji su se našli u najužem krugu nominovanih.

Misija Knjigoskopa je, između ostalog, da ostvari detaljan uvid u godišnju produkciju domaćih izdavača za decu i mlade, te da svima zainteresovanima prenese informacije o aktuelnoj ponudi. Godišnja priznanja Knjigoskopa dodeljuju se neformalno i njihova uloga je da skrenu pažnju na kvalitetne naslove i izdavačke politike u oblasti literature za decu i mlade.

Knjigoskop svečano objavljuje dobitnike godišnjih priznanja za 2017. godinu:

NAJBOLJI PUNOLETNI MUŠKI LIK

U ovoj kategoriji se prošle godine pojavio veliki broj upečatljivih likova, a u najužem krugu nominacija našli su se:
• Big Mav, iz romana Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads),
• Haime, iz romana Bendžamina Alire Saenza ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum),
• Hertjan, iz romana Žefa Artsa KONJ U ČIZMICAMA (Kreativni centar),
• Pesnik obućar, iz romana Rute Sepetis U MORU ZRNO SOLI (Urban Reads),
• ujka Karlos, iz romana Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji punoletni muški lik 2017. godine je vijetnamski veteran Haime, iz romana za mlade Bendžamina Alire Saenza ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum). Progonjen sopstvenim posttraumatskim stresnim sindromom iz rata i osećanjem krivice zbog poginulog druga, ovaj ćutljivi Meksikanac iz El Pasa mora da se nosi i sa homoseksualnošću mlađeg sina i činjenicom da mu stariji sin odslužuje zatvorsku kaznu zbog ubistva.

NAJBOLJI PUNOLETNI ŽENSKI LIK

Ovo je jedna od onih kategorija za koje je bilo najteže doneti odluku za 2017. godinu. Nominovani su sledeći likovi:
• Golubica, iz romana Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar),
• Joana, iz romana Rute Sepetis U MORU ZRNO SOLI (Urban Reads),
• Aristotelova majka, iz romana Bendžamina Alire Saenza ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum),
• Lisa, iz romana Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads),
• tetka Roksanda, iz romana Ivane Nešić MISIJA: MUZEJ (Kreativni centar).
Dobitnica priznanja Knjigoskopa za najbolji punoletni ženski lik 2017. godine je gusarska princeza Golubica, iz dečjeg romana Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar). Kidnapovana kao dete i prinuđena da bira između rada u rudniku uglja i igranja uloge ćerke otmičara kako bi preživela, Golubica ubija sopstvenu dušu i prihvata da bude nadzornica dece-robova, čuvajući poslednje zrnce ljudskosti kroz brigu o zlostavljanoj vučici koja je takođe žrtva njenog otmičara.

NAJBOLJI MALOLETNI MUŠKI LIK

Ni u ovoj kategoriji izbor za prošlu godinu nije bio nimalo lagan, a među nominovanima našli su se:
• Aleks, iz romana Aleksandra Sekulova LUTALICA I NJEGOVI SINOVI (Kreativni centar),
• Aleks, iz romana Džeka Čenga VIDIMO SE U KOSMOSU (Dereta),
• Aristotel, iz romana Bendžamina Alire Saenza ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum),
• Dante, iz romana Bendžamina Alire Saenza ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum),
• Vukan, iz romana Jasminke Petrović SVE JE U REDU (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji maloletni muški lik 2017. godine je mladi bogoslov Vukan, iz romana za mlade Jasminke Petrović SVE JE U REDU (Kreativni centar). Progonjen osećanjem krivice zbog smrti brata i suočen s maloletničkim roditeljstvom, našao je svoj mir u oslobađajućoj krilatici “sve je u redu”, prema kojoj je ovaj izuzetni roman i nazvan.

NAJBOLJI MALOLETNI ŽENSKI LIK

I ovde je prošle godine bio veliki broj vrlo kvalitetnih portreta dece i tinejdžera, a nominacije su zaslužili:
• Ejza, iz romana Džona Grina NEMA KRAJA KORNJAČAMA (Urban Reads),
• Flora, iz romana Emili Bar JEDINO SEĆANJE FLORE BENKS (Laguna),
• Kiti, iz romana Dženi Han MOMCIMA KOJE SAM VOLELA (Urban Reads),
• Siri, iz romana Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar),
• Star, iz romana Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads).
Dobitnica priznanja Knjigoskopa za najbolji maloletni ženski lik 2017. godine je crna tinejdžerka Star, iz romana za mlade Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads). Kao jedini svedok ubistva svog vršnjaka, ova šokirana šesnaestogodišnja štreberka dospeva u situaciju u kojoj mora da ponese odgovornost za bezbednost svoje brojne familije i celog geta u kome odrasta.

NAJBOLJI NEGATIVAC

Književni negativci su kategorija u kojoj obično nema mnogo upečatljivih likova. Ipak, svi koji su se našli među nominovanima za 2017. godinu potpuno su zaslužili tu čast:
• Alfred, iz romana Rute Sepetis U MORU ZRNO SOLI (Urban Reads),
• Beloglavi, iz romana Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar),
• Crni, iz romana Jasminke Petrović SVE JE U REDU (Kreativni centar),
• King, iz romana Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads),
• Ros Vilkoks, iz romana Dejvida Mičela TRINAEST MESECI (Urban Reads).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji lik negativca u 2017. godini je surovi gusarski kapetan Beloglavi, iz romana za decu Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar). Ovaj zlostavljač dece opsednut alhemičarskom fiksidejom o proizvodnji dijamanata iz uglja nije ni primetio kako je od deteta koje se grozi nasilja izrastao u bezosećajnog i poremećenog mračnjaka.

NAJBOLJA ORIGINALNA NASLOVNA STRANA

Među domaćim ilustratorima ima mnogo kvalitetnih imena čiji radovi obogaćuju naslove domaćih izdavačkih kuća. U kategoriji romana za decu i mlade iz prošle godine nominovani su:
• Aleksandra Nina Knežević, za roman-priručnik Lamije Begagić, Marine Veličković i Ane Pejović FURAM FEMINIZAM (Kreativni centar),
• Dobrosav Bob Živković, za roman Jasminke Petrović SVE JE U REDU (Kreativni centar),
• Dragan Lončar, za roman Džona Grina NEMA KRAJA KORNJAČAMA (Urban Reads),
• Dragan Lončar, za roman Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads),
• Maja Veselinović, za roman Vesne Aleksić KROKODIL PEVA (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolju originalnu naslovnu stranu u 2017. godini je Dobrosav Bob Živković, za roman za mlade Jasminke Petrović SVE JE U REDU (Kreativni centar). Glava koja ključa od unutrašnje muke savršena je ilustracija stanja junaka ovog uzbudljivog i kompleksnog ostvarenja.

NAJBOLJI AVANTURISTIČKI ROMAN ZA DECU

U ovoj kategoriji je prošle godine objavljen neuobičajeno mali broj naslova. Među nominovanima su se našli:
• Džeklin Vilson, MRZIM AVANTURE! (Odiseja),
• Frida Nilson, GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar),
• Ivana Nešić, MISIJA: MUZEJ (Kreativni centar),
• Ju Nesbe, DOKTOR PROKTOR I SMAK SVETA. MOŽDA. (Odiseja),
• Zlatko Vasić, ČUDESNO PUTOVANJE (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji avanturistički roman za decu u 2017. godini je roman Fride Nilson GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar). Ova uzbudljiva darkerska pustolovina u imaginarnim ledenim pejzažima, ispunjena škripanjem leda, mlečnom maglom i smrznutim ribarskim mrežama, duboko preispituje suštinu ljudskosti u naturalističkom okruženju i pronalazi odgovor u ljubavi, brizi za druga živa bića i uživanju u pesmi strnadice.

NAJBOLJA KOMEDIJA ZA DECU

Ovo je kategorija u kojoj standardno postoji prilično bogata produkcija. Nominacije za 2017. godinu zaslužili su:
• Danijela Fišerova, POKVARNI DOM (Kreativni centar),
• Ištvan Lakatoš, EMA I TESLA 1 – ZAMALO SMRTONOSNI ZRAK (Odiseja),
• Ju Nesbe, DOKTOR PROKTOR I SMAK SVETA. MOŽDA. (Odiseja),
• Liz Pišon, TOM GEJTS – IZVANREDNI IZGOVORI (I DRUGE DOBRE STVARI) (Laguna),
• Miloš Kratohvil, NEVALJALCI 2 – DUHOLOVCI (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolju komediju za decu u 2017. godini je roman Jua Nesbea DOKTOR PROKTOR I SMAK SVETA. MOŽDA. (Odiseja), kao natprosečno inteligentan, vrhunski zabavan, jeretičan i anarhičan šeretski roman za najmlađe čitaoce, koji može da se čita i kao britka pajtonovska politička satira za njihove roditelje koji vole Nesbea.

NAJBOLJI DRAMSKI ROMAN ZA DECU

Među ostvarenjima za decu obično nema baš mnogo onih koji se baziraju na ozbiljnim dramskim situacijama, odnosima, dilemama i preispitivanjima. Tako je bilo i prošle godine, a kvalitetni romani iz ovog žanra koji zaslužuju nominaciju su:
• Džek Čeng, VIDIMO SE U KOSMOSU (Dereta),
• Džudi Kertin, TIME AFTER TIME (Kreativni centar),
• Frida Nilson, GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar),
• Vesna Aleksić, KROKODIL PEVA (Kreativni centar),
• Žef Arts, KONJ U ČIZMICAMA (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji dramski roman za decu u 2017. godini je roman Vesne Aleksić KROKODIL PEVA (Kreativni centar). U psihološki pedantno iznijansiranom prikazu dramatične situacije porodice suočene sa teškom bolešću tek rođene bebe u potpunosti dolazi do izražaja vrhunsko majstorstvo i veliko iskustvo autorke.

DOMAĆI ROMAN GODINE ZA DECU

Domaći autori za decu i prošle godine su potvrdili svoj kvalitet, mada je kvantitet pomalo podbacio. U najužem izboru su se našli:
• Gordana Timotijević, SLIČICE (Pčelica),
• Ivana Nešić, MISIJA: MUZEJ (Kreativni centar),
• Uglješa Šajtinac, B.N.LJ. – BANDA NEŽELJENIH LJUBIMACA (Pčelica),
• Vesna Aleksić, KROKODIL PEVA (Kreativni centar),
• Zlatko Vasić, ČUDESNO PUTOVANJE (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za domaći roman godine za decu u 2017. godini je roman Ivane Nešić MISIJA: MUZEJ (Kreativni centar). Ovaj sjajan primer edukativne proze donosi nam uzbudljivu i na momente istinski dirljivu savremenu avanturu s mirisom muzeja, koja čitaocima raznih generacija pruža proživljeno iskustvo vizuelne umetnosti i ostavlja im u amanet civilizacijsku misiju brige o kulturi.

STRANI ROMAN GODINE ZA DECU

U ovoj kategoriji obično svake godine bude velika borba, a pet najzanimljivijih na radaru Knjigoskopa u 2017. bili su:
• Džek Čeng, VIDIMO SE U KOSMOSU (Dereta),
• Džudi Kertin, TIME AFTER TIME (Kreativni centar),
• Frida Nilson, GUSARI S LEDENOG MORA (Kreativni centar)
• Ju Nesbe, DOKTOR PROKTOR I SMAK SVETA. MOŽDA. (Odiseja),
• Žef Arts, KONJ U ČIZMICAMA (Kreativni centar).
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za strani roman godine za decu u 2017. godini je roman Džeka Čenga VIDIMO SE U KOSMOSU (Dereta). To je topla i duhovita priča o putovanju preduzimljivog sina depresivne majke koji nepokolebljivo sledi svoj san o lansiranju poruke vanzemaljcima, stičući putem poštovanje i prijateljstvo odraslih i otkrivajući tajne kosmosa i svoje porodice.

NAJBOLJI ROMAN ZA MLADE (YOUNG ADULT)

U ovogodišnjoj rekordno bogatoj produkciji u okviru ovog žanra, favoriti Knjigoskopa bili su sledeći naslovi:
• Bendžamin Alire Saenz, ARISTOTEL I DANTE OTKRIVAJU TAJNE UNIVERZUMA (Publik praktikum)
• Dženi Han, MOMCIMA KOJE SAM VOLELA (Urban Reads)
• Endži Tomas, TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads)
• Jasminka Petrović, SVE JE U REDU (Kreativni centar)
• Ruta Sepetis, U MORU ZRNO SOLI (Urban Reads)
Dobitnik priznanja Knjigoskopa za najbolji roman za mlade (young adult) u 2017. godini je harizmatični debitantski roman Endži Tomas TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ (Urban Reads), koji se na autentičan način bavi rasnim nasiljem u SAD, koristeći ga kao pozadinu za portret jedne porodice koja se iskreno trudi i jedne devojke koja je shvatila šta je hrabrost. U njemu se na svakih pedesetak strana nalazi neka scena ljudske dobrote koja ozbiljno potera na šmrcanje, a na kraju čitanje završite s radosnim osećanjem da i na zgarištu može cvet da nikne i da su ljudi vredni ljubavi.

Aleksandar Gubaš, Knjigoskop.com

Beograd, 5. februar 2018.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image