Eleonora & Park

Eleonoru u novoj školi doživljavaju kao debelu crvenokosu čudakinju. Park je kosooki muzički alternativac koji se loži na stripove. Oboje imaju po 16 godina i voze se istim autobusom u istu školu, ali to je otprilike jedino zajedničko što imaju na početku romana, čija radnja se dešava 1986. godine u Omahi, Nebraska.

Eleonora-Park-0000024223198

Eleonora se nedavno doselila u kraj i ne pokazuje da joj je baš stalo do nekih novih poznanstava; oblači se toliko groteskno da i samim svojim izgledom šalje poruku “ne prilazite mi”. Glava njene porodice je nasilni očuh alkoholičar koji premlaćuje njenu majku i zanemaruje decu: Eleonoru, njenu mlađu sestru i dvoje braće, koji svi dele jednu sobu. U njihovoj kući se ne kupuju šampon ni četkice za zube, a za higijenu se koristi najjeftiniji deterdžent sapun. Eleonora nema ni pristojan brus, njen je toliko raspadnut da ga zakopčava zihernadlom.

Parkova porodica je sušta suprotnost: tata mu je bio američki marinac koji je upoznao Parkovu mamu dok je bio na službi u Koreji, pa ju je poveo sa sobom i njihova ljubav cveta i dalje istim žarom kao i kad se Park rodio. Jedine trzavice u ovoj porodici javljaju se između Parka i njegovog oca, koji teško prihvata to što mu je sin mnogo više zainteresovan za ajlajnere nego za sport, i što nikako da nauči da vozi kola sa ručnim menjačem.

15745753

Mrzovoljni Park nije bio oduševljen da bilo ko sedi pored njega u školskom busu, pogotovo kad je ispalo da će to morati da bude baš Eleonora. Prvih par dana u busu među njima nema nikakve komunikacije, ali onda Park provali da je Eleonora krišom zainteresovana za njegove stripove, i tako počne komunikacija koja je u početku dugo vremena bila bez reči i svodila se samo na razmenu stripova i muzike. Mic po mic, oni počnu i da pričaju, pa i da se fizički dodiruju, da bi se na kraju tajno smuvali.

Tako započne jedna užasno intenzivna tinejdžerska veza dvoje školskih frikova, u kojoj zapravo nema mnogo nekih spoljašnjih dešavanja, ali se čitavi kosmosi pokreću iznutra u glavnim junacima. Svet spolja se na najgrublji način upliće u vidu Eleonorinog očuha zlostavljača, koji postane direktna pretnja po njen život, do te mere da Eleonori više nema opstanka u Omahi.

opcije

Eleonora & Park američke autorke Rejnbou Rauel je svesna referenca na Romea i Juliju, počevši od direktnog pominjanja u dijalogu glavnih junaka, pa do dramske postavke sa dvoje tinejdžera koji vrlo burno otkrivaju prvu ljubav kroz vezu neodrživu zbog uticaja odraslih. U suštini, nema ništa banalnije od ovakve priče – međutim, ovo je Rejnbou Rauel, meteorsko otkriće američke književne scene od pre 2-3 godine. Ona je svoju priču o Romeu i Juliji s američkog Srednjeg Zapada ispričala kao izuzetno snažnu dramu o porodičnom nasilju, zanemarivanju, vršnjačkom zlostavljanju, ranjivosti, hrabrosti i prkosu.

Roman je komponovan kao naizmenično premeštanje pripovedačkog reflektora sa jednog na drugi glavni lik i uskakanje “u njihove cipele”, prikazujući nam i kombinujući njihove iste ili različite emocije u istim situacijama. Tako autorka slaže dramatično lep mozaik doživljaja, utisaka i svakodnevnih malih ličnih otkrića i novih iskustava koja čine emotivni svet dvoje originalnih marginalaca: feminiziranog sina marinca i debele zlostavljane džindžerke. Mi kroz taj mozaik otkrivamo svet zajedno s njima.

Posebno fascinantna osobina autorkinog stila je njena taktilnost; mi ovde zajedno sa glavnim junacima potpuno fizički doživljavamo ne samo svaki njihov dodir, već i samu pomisao na njega. Dijalozi su savršeno iskovani, kao i cela dramaturška konstrukcija u kojoj sve nepogrešivo legne na svoje mesto, uključujući i način na koji Parkov ćale na kraju ipak uspe da natera sina da vozi kamionet sa ručnim menjačem.

dodirivanje

Roman je i svojevrstan vodič kroz punk, post-punk i new wave scenu 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, u vreme dok se muzika slušala sa kaseta. Ovo delo je proglašeno za najbolji omladinski roman u 2013. godini, ubedljivo pobedivši na glasanju sajta Goodreads, a u planu je i holivudska verzija, za koju je Rejnbou Rauel pozvana da napiše scenario.

FAVORITI

ženski lik: Parkova mama Korejanka, koja nikako nije podnosila Eleonoru sve dok je nije videla u tržnom centru sa celom njenom nesrećnom porodicom na gomili; tada joj sve postaje jasno i ona postaje Eleonorin anđeo čuvar.

muški lik: Parkov brkati tata marinac, nesrećan što mu sin nije mačo, ali i pored toga dokazano najbolji muški prijatelj na koga Park može da računa.

epizodni lik: Eleonorina majka luzerka, zaglavljena u nasilnoj vezi, nepouzdana saveznica koja će, doduše, diskretno držati ćerki stražu pred kupatilom i prošvercovati nove farmerke za nju, ali je nespremna da do kraja zaštiti Eleonoru od gneva očuha.

odnos: Između Eleonore i njenih mlađih ukućana – odnos koji je s jedne strane obeležen ljubavlju i sapatničkim savezništvom, a sa druge strane oštećen očuhovom manipulacijom njihovom lojalnošću.

grlo

scena: Bilo šta što se između Eleonore i Parka dešava po prvi put: od prvog fizičkog dodira, držanja za ruke, poljupca, vatanja… ali posebno bih izdvojio njihov prvi telefonski razgovor, pun svih onih slatkih i neprijatnih, napetih i blaženih momenata kojima obiluju takve situacije, uz verovatno najbolji i najubedljiviji telefonski dijalog na koji sam ikad naišao u nekom romanu ili filmu.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-966-9
izdanje na srpskom: Dereta, 2014.
originalno izdanje: Rainbow Rowell, Eleanor & Park, 2013.
broj strana: 324
likovno-grafička oprema: Milan Bogdanović

* * *

REJNBOU RAUEL (1973)

4208569

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Svakog dana

Prilično je uvrnuto kad imaš 16 godina i od rođenja se svakog dana budiš u telu nekog drugog svojih godina. I to bez obzira na pol, rasu, društveni status, zdravstveno stanje… Upravo tako izgleda život glavnog lika romana Svakog dana, koji sam sebe naziva prosto A, budući da nema nikakav drugi stalni identitet ni oblik.

Svakog-dana-000002422450

Svakog dana menjajući okolnosti u kojima živi, bez stalne porodice i prijatelja, A je lišen i mogućnosti da ostvari vezu s nekim – sve dok se jednog dana ne probudi kao dečko svoje vršnjakinje Rianon, koja ga opčini na prvi pogled, nateravši ga da pokuša da premosti ograničenja koja mu nameće životna situacija. Posle tog jednodnevnog susreta i zajedničkog izleta sa Rianon na obalu okeana, A postaje opsednut njome i svakog od narednih dana nastoji da joj priđe, u telu u kom se tog dana zatekne, bez obzira na okolnosti i na posledice po budući život lika u čijem telu se pojavi.

Njegova upornost uspe da privuče pažnju Rianon, ali ona tu ima dvostruki problem: voli svog sadašnjeg dečka i ne zna kako da se prilagodi osobini A da menja obličja, čak i kad bi htela vezu s njim. Nije nimalo jednostavno smuvati se s nekim ko će se danas pojaviti kao hevi metalac, a sutra kao nafurana crnkinja, i koga pritom nikako ne možeš da upoznaš sa svojim roditeljima.

Ali A ne odustaje i bori se protiv bizarnih ograničenja koja mu je sudbina nametnula, što dovodi do pobune jednog od likova u čijem telu je jednog dana proganjao Rianon. I dok s jedne strane pokušava da održi kontakt sa Rianon po svaku cenu, a sa druge strane beži od verskog fanatika koji ga smatra đavolom koji zaposeda tela, A na kraju mora da nađe neko rešenje kako da prekine celu tu gužvu tako da niko ne ostane povređen. Osim možda njega samog.

everyday

Roman Svakog dana zasnovan je na fantastičnoj polaznoj tački koja pruža mogućnosti za razna zanimljiva preispitivanja, što autor Dejvid Levitan ne ostavlja neiskorišćenim. Istražujući razne moguće posledice situacije u kojoj A živi, Levitan kreira emotivnu melodramu napakovanu raznim slojevitim likovima i njihovim sudbinama o koje se A očeše tokom boravka u njihovim telima – od dijabetičara koji je lud za bejzbolom do devojke koja je veče pre toga pijana ubila rođenog brata.

Kratkotrajan boravak glavnog lika u telima svih njih obeležen je stalnom moralnom dilemom do koje mere on sme da utiče na njihove buduće živote pokušavajući da nekako izgradi svoj sopstveni. Da li sme da ih posvađa s njihovim roditeljima, kršeći pravila kako bi sebi namestio priliku da se vidi sa Rianon? Ako treba da se kresne sa Rianon dok je u telu nekoga ko nikad nije imao seks, da li ima pravo da mu oduzme sećanje na taj trenutak?

djavo2

Još je zanimljivija Levitanova uniseks dimenzija ovog dela. Glavni junak kroz ceo roman menja pol i rod, bivajući jednako u telima i muških i ženskih 16-ogodišnjaka, i gej i heteroseksualne orijentacije. On je na to navikao i nema s tim nikakav problem, јеr održava jasan kontinuitet svojih emocija prema Rianon, bez obzira na to iz kog tela ih tog dana ispoljava. Međutim, Rianon nije tako opuštena u pogledu neizvesnosti da li će sledećeg dana razmenjivati nežnosti sa A kao momkom ili kao devojkom. Ili kao trandžom.

Ne manje zanimljivo je i Levitanovo istraživanje porodice i osećanja pripadnosti, kao nečega čega je A bolno lišen. Dok je s jedne strane A mnogo bogatiji od bilo kog svog vršnjaka za sva ona iskustva koja je proživeo boraveći u raznim telima i proživljavajući njihova iskustva i sudbine, on je istovremeno i mnogo nesrećniji od njih zbog nemogućnosti da bilo gde pusti korenje. To je takođe jedna od mnogo stvari o kojima će nas čitanje ovog prilično filozofskog romana navesti na razmišljanje.

FAVORITI

ženski lik: Kelsi, depresivna tinejdžerka u čijem telu se jednog dana A probudio, i čijem ocu on i Rianon pomažu da je spreči u planiranom samoubistvu.

muški lik: Dobri đak Nejtan, zbunjen posledicama prisustva A u svom telu, koji pokušava da komunicira sa đavlom preko i-mejla.

epizodni lik: To bi mogao da bude bilo koji od brojnih likova u čijem telu se A probudio, ali recimo neka izbor padne na hakera koji pravi fontove i naziva ih imenima devojaka u koje je zaljubljen.

odnos: Mali A i svi jednodnevni roditelji iz njegovog ranog detinjstva, koji nikako ne razumeju zašto njihovo malo dete izjednačava “laku noć” i “zbogom” i veruje da ih nikad više neće videti nakon što ga spreme na spavanje.

scena: Sahrana dede jednog od likova u čijem telu se A probudio, kada postaje bolno svestan koliko mu nedostaje pripadanje nekoj porodici.

deda

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-967-6
izdanje na srpskom: Dereta, 2014.
originalno izdanje: David Levithan, Every Day, 2012.
broj strana: 321
naslovna strana: Jana Vuković

* * *

DEJVID LEVITAN (1972)

 dejvid

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Srce od vafla

Trile ima 9 godina i komšinicu istih godina Lenu. Lena je majstor za nevolje i dobijanje potresa mozga, a kad je dečaci razljute, nije joj nikakav problem da ih bez milosti nokautira. Lena i Trile žive na selu u norveškom zalivu Lom Matilda, koji Trile doživljava kao svoje malo kraljevstvo čija kraljica je Lena. Njegova najveća želja je da ga Lena prizna za najboljeg druga, ali mrgodna Lena se uporno ne izjašnjava o tome i uzima ga zdravo za gotovo.

naslovna

Trile živi sa mamom, tatom i brojnom porodicom koja uključuje i usvojenu polusestru Indijanku iz Kolumbije, kao i dedu iz podruma. Deda je često Triletov najbolji saveznik u porodici i podrška u teškim trenucima. Pored svih njih, Trile ima i baba tetku, dedinu rođenu sestru, koja ih često posećuje i pravi ubedljivo najbolje vafle na planeti.

Sa druge strane, Lena je jedinica i ima samo mamu, a tata je pobegao pre nego što se rodila. Lenina mama nosi pirsing i radi sve po kući, uključujući i opravku motora. Lena se pita čemu uopšte tate služe, a Trile ne ume da joj ponudi neki jasan odgovor, osim da pojedu kuvani kupus koji deca ne vole. Leni bi to baš značilo, jer ona ne podnosi kupus. Ali nije lako naći novog tatu u Lom Matildi sa tri kuće.

muskarac

Trile je Leni pouzdan oslonac u svemu i pratilac u svim uvrnutim akcijama, koliko god da mu unutrašnji osećaj u stomaku kaže da će zažaliti zbog toga. Ceo roman je zapravo serija avantura i katastrofalnih poduhvata dvoje dece, koji obično završavaju ili nekom štetom, ili Leninim povredama. Zbog tih povreda Lenu često mora da obilazi Isak, mladi nespretni lekar koji je dobio u nadležnost oblast Lom Matilde.

Pokazalo se da Isak ne voli kupus, ali obožava kuvanu šargarepu, koja je Leni jednako gadna. I tako je Isak zadovoljio kriterijume za novog tatu kod Lene, ali i kod njene mame. Međutim, to podrazumeva da se Lena i njena mama odsele iz Lom Matilde…

Norveška autorka Marija Par objavila je Srce od vafla sa samo 24 godine i odmah je dobila značajne književne nagrade. S puno razloga: Srce od vafla je divan dirljiv roman i za smeh i za suze, sa živahnim i vrckavim likovima, napisan krajnje jednostavnim rečnikom, sa mnoštvom lepih i tačnih zapažanja o ljudskim emocijama. Kroz roman uspostavljamo potpunu empatiju sa Trileom, iz čijeg ugla je roman ispričan u prvom licu, ali i sa dedom, kome je posvećena posebna pažnja. I drugi likovi su portretirani očiglednom ljubavlju autorke, naročito harizmatična baba tetka.

nedostajanje

Centralni lik i motor svih dešavanja je svakako Lena, vrlo jaka kandidatkinja za novu nordijsku dečju heroinu – preduzimljiva, drčna, nemirna i neustrašiva; kod nas bi se nekad za takve reklo da imaju pundravce, ili crve u dupetu. Iako često svadljiva, Lena nije nezahvalna i doslovno će utrčati u vatru da spasi najboljeg druga – Trilea, naime – bez obzira na to što iz nje treba kleštima čupati bilo kakvo verbalno ispoljavanje emocija, prijateljstva ili zahvalnosti.

Zbog toga je šteta što ovaj roman o Leni nije postao književni serijal, ali je umesto toga snimljena norveška TV serija (ovde je trejler), a po motivima iz romana nastao je i pozorišni mjuzikl. Ko pročita ovo delo, svakako će osetiti tu inspirišuću snagu Marije Par. Nema ništa lepše od romana koji vas sve vreme vozi i zabavlja kao najbolji sitcom, da bi vas u pravim trenucima tresnuo po glavi najdubljim emocijama. A vafle koje Trile na kraju ispeče dedi obilno ćete natopiti sopstvenim suzama.

9788252179774

Srce od vafla zrači i vezanošću za more i prirodu. Trileov zaliv (“kraljevstvo”) je ogledalo njegovih unutrašnjih stanja. Trileov deda jede isključivo ribu, koju sam lovi u zalivu. Trileova porodica gaji ovce u planinama, a njegov tata uopšte nije u stanju da bude ljut kad ode u planinu da ih obiđe. Ovo je roman slan od mora i suza i sladak od baba tetkinih vafla u obliku srca.

FAVORITI

ženski lik: Baba tetka, vedra žena koja pravi božanske vafle i štrika grozne džempere, širi toplinu i ne boji se ničega jer je čuva Isus na slici iznad kreveta.

muški lik: Deda švercer dece u korpi mopeda, kradljivac konja iz klanice, najstariji dečak u Lom Matildi i Trileov najbolji muški drug.

deda

epizodni lik: Trileov tata, koji postoji toliko nenametljivo da Triletu nije jasno čemu tačno služi, sve dok mu tata ne dođe u sobu sa gitarom u trenucima najveće tuge u Trileovom životu i otpeva mu pesmu “Tužan sin, tužan otac”, koju je sam komponovao za tu priliku.

odnos: Svakako, centralni odnos u romanu je onaj između Lene i Trilea, a jaka je i veza Trilea i dede; no pored toga, zanimljiva je i naznaka bliskog odnosa koji se razvije između Lene i Isaka, pogotovo posle one kuvane šargarepe.

scena: E tu ima jako puno kandidata, ali recimo da pomenem scenu kad Lena i Trile odluče da naprave Nojevu arku, pa u tajnosti naguraju gomilu životinja na brodić Trileovog strica, što još nekako i funkcioniše sve dok ne stignu do plašljive junice, a onda nastaje opšta havarija.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-880-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2011.
originalno izdanje: Maria Parr, Vaffelhjarte, 2005.
broj strana: 162
naslovna strana: Marina Milanović

* * *

MARIJA PAR (1981)

Maria_Parr

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Voz u snegu

Između dva svetska rata, đaci jedne seoske škole u Slavoniji, na nagovor učitelja, osnivaju đačku zadrugu – neku vrstu preteče današnjih školskih parlamenata – i za domaćina zadruge (predsednika) izaberu malog bistrog četvrtaka Ljubana. Kao prvu zadružnu akciju organizuju posetu velikom gradu (Zagrebu).

voz

Među đacima zavlada veliko uzbuđenje jer je većini to prvi put da putuju negde van svog sela i da vide grad. Putuje se železnicom, a na celodnevnom programu je predviđena poseta fabrikama, štampariji i bioskopu. Sve počne po planu, ali se stvari zakomplikuju kad usred boravka grupe u gradu počne velika snežna mećava. A budući da nesreća obično ne dolazi sama, učitelju pozli dok su bili u bioskopu i odvedu ga u bolnicu, gde mora da ostane par dana. Zato deca moraju sama da se vrate kući.

Pismom iz bolnice učitelj ovlasti Ljubana da preuzme komandu nad operacijom povratka malih zadrugara kući. Da sve bude još lepše, voz se u povratku zaglavi u snežnom nanosu. I tako deca ostanu blokirana usred nedođije, bez grejanja, sa zalihama užine na izmaku i sa neizvesnim dolaskom pomoći.

Tu Ljuban preuzima stvar u svoje ruke, organizuje zalihe hrane, improvizovanu bolnicu i rad dece u smenama na otkopavanju voza. Da ne protekne sve glatko, pobrinuće se mali Pero, ljubomoran na Ljubana, koji je okupio opoziciju u drugom vagonu.

vlak1

Voz u snegu Mata Lovraka, poznat u bivšoj Jugoslaviji po svom originalnom naslovu Vlak u snijegu, jedno je od klasičnih ostvarenja hrvatske književnosti za decu, prema kojem je 1976. snimljen istoimeni film (reditelj Mate Relja). U filmskoj verziji Ljubana je igrao Slavko Štimac, tada velika dečja zvezda domaćeg filma i televizije, a muziku za film je napisao Arsen Dedić.

Ovakav klasik je teško objektivno ocenjivati, pogotovo kad se ima na umu da sam i ja odrastao tokom sedamdesetih godina prošlog veka upravo na ovom romanu, a čitanje ovog novog izdanja bilo mi je prvi susret s ovim delom posle 40 godina. Mato Lovrak ga je napisao još davne 1931. godine, dok je radio kao seoski učitelj, prema stvarnim događajima i ličnostima, a učitelj iz romana je njegov alter ego. Svojevremeno je, posle mnogo godina, jednom prilikom okupio svoje bivše đake – likove iz Voza u snegu, i na prozivci su se pojavili svi osim Ljubana, koji je poginuo kao partizan.

Čitajući ponovo Voz u snegu posle toliko decenija, pomalo me je iznenadila količina nasilja među decom. Očigledno je roman pisan u vreme kad je u komunikaciji među decom iz nižih razreda osnovne bilo mnogo manje psihičkog maltretiranja nego danas, a mnogo više direktnih fizičkih obračuna i tuča, što su odrasli prilično tolerisali. Čak i mirni Ljuban pribegne fizičkom nasilju kad u raspletu romana kažnjava Peru šamaranjem.

mato-lovrak-vlak-snijegu-slika-16318172

Sa druge strane, u to vreme se mnogo više verovalo u moć kolektivne akcije i udruživanja – ili je makar sam Lovrak u to iskreno verovao (o temi zajedničke dečje inicijative govori i drugi njegov najpoznatiji roman Družba/Družina Pere Kvržice, takođe napisan 30-ih godina prošlog veka).

Lovrak nije neki prvorazredni pisac i majstor stila, ali ubedljivost ovom delu daje upravo istinitost i proživljenost stvarnih događaja koji su ga inspirisali. Lovrakov rečnik je prilično arhaičan, kao i njegova romantična idealizacija kolektiva i pravdoljubiva dramaturgija. Međutim, upravo taj old school pristup je ono što me je radilo pre 40 godina, a čini mi se da ni danas nije izgubilo suviše na efikasnosti: Ljubanova dečja zadruga je u romanu grupa koja pobeđuje nedaće, zlo i smrtnu opasnost upravo timskim radom, kao arhetipski tim s kojim je lako identifikovati se i podeliti radost i ponos zbog uspeha. Zato je Voz u snegu roman koji izaziva efekat kao uspešna đačka ekskurzija, posle koje je teško rastati se sa ekipom.


song iz filma Vlak u snijegu

FAVORITI

ženski lik: Draga, jedini ženski lik, Ljubanova simpatija koja mu je tek u zavejanom vozu oprostila što ju je jednom uvredio dok su imali 6 godina.

muški lik: Ljuban je neosporni pravi heroj romana, odlučni ali nenametljivi dečji lider sa smislom za praktično i osećajem za pravdu, tiha harizma koja i smetove buši; danas bi se reklo “majstor kriznog menadžmenta”.

epizodni lik: Učitelj, zapravo pravi pokretač dešavanja, koji silom prilika na pola romana izlazi iz priče i završava u bolnici, a konce radnje s poverenjem prepušta svom malom zameniku.

odnos: Ljuban i kondukter zatrpanog voza – razumevanje i međugeneracijsko savezništvo dve dobre osobe radi zajedničkog spasavanja punog voza dece, a posebno bolesne Drage.

scena: Trijumf pravde kad cela zadruga izbojkotuje alavog Peru koji im je noću krao pomorandže, pa se na kraju uvalio u njihov topli vagon da spava.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 8
ZABAVA: 8
STIL: 7
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-6089-034-6
izdanje na srpskom: Pčelica, 2009.
originalno izdanje: Mato Lovrak, Vlak u snijegu, 1931.
broj strana: 86
naslovna strana: Mijat Mijatović

* * *

MATO LOVRAK (1899-1974)

HE6_1361

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image