Kraj zime

U svom romanu Kraj zime francuski pisac Žan-Klod Murleva preneo nam je svoje lično iskustvo života u internatu za decu bez roditelja. Kroz ceo ovaj roman glavni likovi ostaju duboko obeleženi odrastanjem u jednom takvom internatu, u jednoj nesrećnoj zemlji, u jedno nesrećno vreme. Ta tuga i čežnja za slobodom daju osnovni ton celom romanu.

Kraj zime.cdr

Zemlja u kojoj se sve to dešava nije imenovana, ali možemo je zamisliti kao neku siromašnu evropsku zemlju iz bivšeg komunističkog bloka, koja doživljava vrlo mračne istorijske trenutke u nekom neodređenom vremenu koje sasvim podseća na 20. vek. Iako na omotu knjige piše da se radnja dešava “u fantastičnom svetu koji se po mnogo čemu razlikuje od našeg”, meni se taj svet uopšte ne razlikuje bitno od nekih slučajeva koji su se zaista dešavali, a sigurno se i sada dešavaju, na raznim tačkama planete. Recimo, južnoamerička zemlja Čile je u jednom krvavom periodu svoje istorije bila pod vlašću upravo jedne takve ekipe kao što su vladari u Kraju zime. U Čileu je takva vlast iz noćne more bila ružna stvarnost dugih 17 godina – a takvih primera ima puno.

Zbog uznemiravajućeg podsećanja na mnoge stvarne situacije u istoriji čovečanstva, meni je Kraj zime delovao veoma ubedljivo čak i pored očitih elemenata fantastike – nisam još rekao da su među bitnim likovima u ovom romanu i pripadnici čovekolikih rasa ljudi-konja i ljudi-pasa. Zapravo, da budem iskren, kad sam na omotu pročitao da se u knjizi pominju ljudi-konji i ljudi-psi, neki pokret otpora koji se zove bukvalno Otpor, tiranski režim koji se zove Falanga (kao i neki fašistički pokreti u Evropi) – nisam imao mnogo visoka očekivanja. Međutim, sa svakom pročitanom stranom utisak se menjao.

Glavni junaci su Milena i Bartolomeo, Elen i Milos (s, ne š) – dva para tinejdžera koji žive vrlo turoban život u internatu sa okrutnim pravilima, pre nego što se slučajno sretnu na ulici prilikom posete utešiteljkama. Utešiteljke su dobre žene koje domska deca imaju pravo da posete par puta godišnje na po dva sata, kad im čemer života u internatu postane baš neizdrživ. Susret ovo četvoro mladih u naselju utešiteljki pokrenuće ceo niz dešavanja: bekstvo svo četvoro iz internata, vrlo dramatično izbegavanje potere ljudi-pasa i mučno ubistvo koje je jedan od junaka morao da izvrši golim rukama. Glavni junaci su se odjednom našli u vrlo neočekivanim ulogama: oni su takoreći pravo sa krova internata uskočili u centar pokretanja pobune protiv vladavine Falange.

amazon

Čitava ta revolucija možda na kraju deluje pomalo naivno i idealistično, ali je Murleva uspeo da izuzetno verno prenese sav bol i jad – i ljubav – u srcima tih ljudi koji dižu pobunu. Meni je kao najjači utisak prilikom i posle čitanja ovog romana ostala čežnja svih junaka za zagrljajem i toplinom u hladnim vremenima. Zagrljaj je ono što su domska deca tražila od utešiteljki. Zagrljaj utešiteljki je ono što je tu decu kasnije održalo u očajničkoj borbi za kidanje okova u kojima su živeli. Zagrljaj je ono što je i utešiteljkama trebalo od dece.

Kraj zime ima puno dragih i tužnih likova, a čak je i glavni negativac prikazan kao stvor gladan ljubavi i muzike. To je roman o prirodnoj i neugasivoj ljudskoj potrebi za zagrljajem i svetlom. Među likovima koji izazivaju posebno jake emocije je i mala Katarina Pansek, koja velik deo romana provede u potpuno mračnoj samici. Tamo joj je svetlo bilo ograničeno na samo osam šibica koje je imala da zapali kako bi videla crtež neba na plafonu. Zato je svaki dan palila samo po jednu, ali kad ih je sve potrošila, mrak u njenoj samici je i dalje trajao. Sve dok joj, neočekivano, nečije dobro delo nije otvorilo vrata u potpunom mraku.

Kraj zime je roman o tome kako se osećaju oni kojima je mrak predugo trajao. Roman u kome osetite istinsku stravu i mučninu dobrog čoveka koji je primoran da ubije kako bi preživeo. Jako lep i bolan, prilično mračan, ali ipak pun nade, za čitaoce koji nisu neizlečivi pesimisti.

FAVORITI

ženski lik: Poli, Elenina krupna i mekana utešiteljka.

muški lik: Faber, poglavica ljudi-konja, ponosni dobroćudni džin koji godinama ne izlazi iz kuće zbog poniženja koje mu je nanela Falanga.

epizodni lik: “Dva i po”, egzekutor i plaćeni ubica Falange, poznat po tome što uhvaćenim žrtvama broji do tri da progovore, ali uvek puca posle dva.

odnos: Između Milosa i njegovog gladijatorskog trenera.

scena: Smotra ljudi-konja u magli pred završni marš, i ulazak Bartolomea i Milene među zaštitničku gomilu tela postrojenih ljudi-konja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-106-7
izdanje na srpskom: Odiseja, 2013.
originalno izdanje: Jean-Claude Mourlevat, Le Combat d’hiver, 2006.
broj strana: 417

* * *

ŽAN-KLOD MURLEVA (1952)

Jean-Claude-Mourlevat

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Spasavanje Frančeske

U poslednje vreme moj omiljeni rođendanski poklon drugim ljudima je roman Spasavanje Frančeske, australijske autorke Meline Markete, koji je kod nas objavio Kreativni centar 2010. godine, u okviru njihove edicije romana za tinejdžere “Tranzit”.

naslovna

Glavni lik je šesnaestogodišnja Frančeska, koja ima ozbiljan problem. Njena energična mama, koju Frančeska ne zove ni mama ni keva, već Mija po imenu, odjednom je zaćutala. Svi su navikli na Miju kao na motor porodice, ali je motor preko noći stao, a Frančeska ne zna zašto. Mija se zatvorila u svoju sobu, prestala je da jede, ne ide više na posao i ne pušta više motivacione pesme drugima za dobro jutro – i to tako traje ne danima, već nedeljama i mesecima. Brigu o Frančeski i njenom malom bratu silom prilika preuzima njihov tata, ali on se u tome nimalo ne snalazi i nema pojma da njegova deca uopšte ne vole jaja za doručak.

Nije to Frančeskin jedini problem: na Mijin nagovor upisala je poslednje dve godine gimnazije u školi San Sebastijan, koja je tek te godine otvorila vrata i za devojke, u srazmeri 25 momaka na jednu devojku. Zato je mrzovoljna i nekomunikativna Frančeska sada prinuđena da se izbori za poziciju i poštovanje u školi koja već sa ulaznih vrata smrdi na muške hormone. Ali tu se u njenom životu pojavljuju neki novi likovi, a pomalo neočekivano i neki stari: Tara želi da menja svet; Šivon želi da bude svoja; Džimi voli da se uvaljuje na ručak; Tom podriguje i zasmejava; a tiha Džastin svima im kuva čaj i želi da bude njihova stena. Svi oni su se nekako zatekli tu da spasavaju Frančesku od sloma kad pritisak na nju postane prevelik, i da joj pomognu da očuva uzdrmanu porodicu na okupu.

crnobela          60s

Na sve to njoj dodatnu nervozu uliva i Vil Trombal, koji ne može da podnese to što Frančeska razlikuje Tolstoja i Trockog, a ni babe im se ne podnose. Ipak, Vil je zanimljiv… o da, vrlo zanimljiv! – ali sledeće godine ide na faks, a Frančeska ostaje u San Sebastijanu.

To su ljudi koje neprimetno zavolite čitajući ovaj omladinski roman – nikog ne odmah na prvu loptu, već ih polako otkrivate tokom 260 lako čitljivih strana, postepeno razumevajući njihovu pravu prirodu često sakrivenu iza naizgled odbojne fasade i zidova samoodbrane. Baš kao što u životu nekoga možda i možemo da provalimo odmah, ali mnoge ljude moramo dugo da otkrivamo i upoznajemo njihove skrivene muke, želje i vrline. Ili dobro maskirane mane.

Spasavanje Frančeske govori upravo o tom otkrivanju bliskosti sa drugim ljudima. I o tome kako je Frančeska u toj muškoj školi ponovo pronašla svoj izgubljeni glas. Konačno, i Mijin.

Prikaze Spasavanja Frančeske koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Džastin Kalinski, nežna pankerka koja brine o svima.

muški lik: Frančeskin otac (“zidar” Bob), večiti optimista doveden do ruba očaja.

epizodni lik: Gospođica Kvin, jedna od upravnica škole San Sebastijan, u čiji kabinet Frančeska dođe da pridrema kad god se pogubi u školi.

odnos: Neobično razumevanje između Džimija i Mije; on joj se jedini obraća kao da joj ništa ne fali i ona na to sasvim pozitivno reaguje.

scena: Isterivanje duhova u katoličkom školskom kampu, i uopšte ceo taj kamp kao zatišje pred buru u romanu.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-777-0
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Melina Marchetta, Saving Francesca, 2003.
broj strana: 260
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

MELINA MARKETA (1965)

Melina Marchetta

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image