Category Archives: suzavac

romani koji izazivaju suze

Svakog dana

Prilično je uvrnuto kad imaš 16 godina i od rođenja se svakog dana budiš u telu nekog drugog svojih godina. I to bez obzira na pol, rasu, društveni status, zdravstveno stanje… Upravo tako izgleda život glavnog lika romana Svakog dana, koji sam sebe naziva prosto A, budući da nema nikakav drugi stalni identitet ni oblik.

Svakog dana menjajući okolnosti u kojima živi, bez stalne porodice i prijatelja, A je lišen i mogućnosti da ostvari vezu s nekim – sve dok se jednog dana ne probudi kao dečko svoje vršnjakinje Rianon, koja ga opčini na prvi pogled, nateravši ga da pokuša da premosti ograničenja koja mu nameće životna situacija. Posle tog jednodnevnog susreta i zajedničkog izleta sa Rianon na obalu okeana, A postaje opsednut njome i svakog od narednih dana nastoji da joj priđe, u telu u kom se tog dana zatekne, bez obzira na okolnosti i na posledice po budući život lika u čijem telu se pojavi.

Njegova upornost uspe da privuče pažnju Rianon, ali ona tu ima dvostruki problem: voli svog sadašnjeg dečka i ne zna kako da se prilagodi osobini A da menja obličja, čak i kad bi htela vezu s njim. Nije nimalo jednostavno smuvati se s nekim ko će se danas pojaviti kao hevi metalac, a sutra kao nafurana crnkinja, i koga pritom nikako ne možeš da upoznaš sa svojim roditeljima.

Ali A ne odustaje i bori se protiv bizarnih ograničenja koja mu je sudbina nametnula, što dovodi do pobune jednog od likova u čijem telu je jednog dana proganjao Rianon. I dok s jedne strane pokušava da održi kontakt sa Rianon po svaku cenu, a sa druge strane beži od verskog fanatika koji ga smatra đavolom koji zaposeda tela, A na kraju mora da nađe neko rešenje kako da prekine celu tu gužvu tako da niko ne ostane povređen. Osim možda njega samog.

Roman Svakog dana zasnovan je na fantastičnoj polaznoj tački koja pruža mogućnosti za razna zanimljiva preispitivanja, što autor Dejvid Levitan ne ostavlja neiskorišćenim. Istražujući razne moguće posledice situacije u kojoj A živi, Levitan kreira emotivnu melodramu napakovanu raznim slojevitim likovima i njihovim sudbinama o koje se A očeše tokom boravka u njihovim telima – od dijabetičara koji je lud za bejzbolom do devojke koja je veče pre toga pijana ubila rođenog brata.

Kratkotrajan boravak glavnog lika u telima svih njih obeležen je stalnom moralnom dilemom do koje mere on sme da utiče na njihove buduće živote pokušavajući da nekako izgradi svoj sopstveni. Da li sme da ih posvađa s njihovim roditeljima, kršeći pravila kako bi sebi namestio priliku da se vidi sa Rianon? Ako treba da se kresne sa Rianon dok je u telu nekoga ko nikad nije imao seks, da li ima pravo da mu oduzme sećanje na taj trenutak?

Još je zanimljivija Levitanova uniseks dimenzija ovog dela. Glavni junak kroz ceo roman menja pol i rod, bivajući jednako u telima i muških i ženskih 16-ogodišnjaka, i gej i heteroseksualne orijentacije. On je na to navikao i nema s tim nikakav problem, јеr održava jasan kontinuitet svojih emocija prema Rianon, bez obzira na to iz kog tela ih tog dana ispoljava. Međutim, Rianon nije tako opuštena u pogledu neizvesnosti da li će sledećeg dana razmenjivati nežnosti sa A kao momkom ili kao devojkom. Ili kao trandžom.

Ne manje zanimljivo je i Levitanovo istraživanje porodice i osećanja pripadnosti, kao nečega čega je A bolno lišen. Dok je s jedne strane A mnogo bogatiji od bilo kog svog vršnjaka za sva ona iskustva koja je proživeo boraveći u raznim telima i proživljavajući njihova iskustva i sudbine, on je istovremeno i mnogo nesrećniji od njih zbog nemogućnosti da bilo gde pusti korenje. To je takođe jedna od mnogo stvari o kojima će nas čitanje ovog prilično filozofskog romana navesti na razmišljanje.

FAVORITI

ženski lik: Kelsi, depresivna tinejdžerka u čijem telu se jednog dana A probudio, i čijem ocu on i Rianon pomažu da je spreči u planiranom samoubistvu.

muški lik: Dobri đak Nejtan, zbunjen posledicama prisustva A u svom telu, koji pokušava da komunicira sa đavlom preko i-mejla.

epizodni lik: To bi mogao da bude bilo koji od brojnih likova u čijem telu se A probudio, ali recimo neka izbor padne na hakera koji pravi fontove i naziva ih imenima devojaka u koje je zaljubljen.

odnos: Mali A i svi jednodnevni roditelji iz njegovog ranog detinjstva, koji nikako ne razumeju zašto njihovo malo dete izjednačava “laku noć” i “zbogom” i veruje da ih nikad više neće videti nakon što ga spreme na spavanje.

scena: Sahrana dede jednog od likova u čijem telu se A probudio, kada postaje bolno svestan koliko mu nedostaje pripadanje nekoj porodici.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-967-6
izdanje na srpskom: Dereta, 2014.
originalno izdanje: David Levithan, Every Day, 2012.
broj strana: 321
naslovna strana: Jana Vuković

* * *

DEJVID LEVITAN (1972)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

En iz Grin Gejblsa

Marila i Metju Katbert su brat i sestra koji su nasledili lepo kanadsko imanje Grin Gejbls i u njemu proveli decenije usedeličkog života bez partnera i dece. No kako im se starost primakla, poželeli su da usvoje nekog dečaka iz sirotišta koji bi im pomagao oko imanja. Zahvaljujući jednom nesporazumu, umesto dečaka stigne im En Širli, čudna brbljiva jedanaestogodišnja crvenokosa devojčica sa glavom u oblacima, koju vrlo ovozemaljska Marila nikako ne razume i ne vidi nikakvu korist od nje.

Na Metjuovo insistiranje, Marila na kraju ipak reši da pruži En šansu, pod uslovom da se Metju ne upliće u vaspitanje devojčice, sluteći da bi je on razmazio. I tako započne život En u pitomom i slikovitom Grin Gejblsu, koji je njoj od prvog trena delovalo kao mesto iz bajke i ispunjenje svih snova jednog siročeta.

Marila uporno pokušava da od zanesene i rasejane devojčice napravi ozbiljnu, praktičnu i odgovornu devojku, ali En ima neviđen talenat da sve čega se prihvati nekako uvek zabrlja u trenutku kad joj misli odlutaju. Pritom joj jezik nezaustavljivo radi sto na sat – to je osobina koja Marilu u početku užasava, a kasnije se s naporom trudi da prikrije koliko je to zapravo zabavlja.

No iako nije baš najpouzdanija pomoć u kući, En voli školu i sve osim geometrije joj veoma ide od ruke. Na njen školski uspeh vrlo podsticajno utiče večito rivalstvo s mladim Gilbertom Blajtom, za koje tvrdoglava En godinama ne želi da prizna da je zapravo prikrivena obostrana simpatija.

En iz Grin Gejblsa je klasično ostvarenje dečje literature napisano početkom XX veka, koje u početku uopšte nije bilo namenjeno specifično deci kao publici, tako da ga možemo čitati kao roman o En, ali i o Marili i Metjuu. Paralelno sa sazrevanjem En, pratimo i razvoj Marile od namrgođene sredovečne žene sputane rigoroznom samodisciplinom, do osobe koja na kraju prihvata sopstvene emocije i izgine od plača kad En odleprša iz gnezda. Odnos njih dve je ključni razvojni tok romana, i od početne i dugogodišnje napetosti transformiše se u uzajamnu duboku zahvalnost i savezništvo u nevolji, kad na kraju Marilu shrvaju zdravstveni problemi.

Kroz niz kratkih, uglavnom zabavnih sličica iz života, autorka Lusi Mod Montgomeri prati naslovnu junakinju od njenih 11 do 16 godina života, od izlaska iz sirotišta do odlaska na koledž. Bez i najmanjeg svesnog napora, En za to vreme drastično menja okolinu oko sebe, kako fizički, tako i socijalno. Asketsku i ogoljenu sobu koju joj je Marila dodelila na imanju ona vremenom preobražava u ljupko devojačko gnezdašce; razoružavajući uticaj Enine iskrenosti i prostodušnosti omekšava i najtvrđa srca koja su ikad zbog bilo čega bila ljuta na nju.

Iako neosporno svojom ličnošću vozi roman i stvara pozitivnu atmosferu od početka do kraja, En nije idealizovana. Njena nesposobnost da razlikuje realnost od mašte na momente graniči s patološkim stanjima. Njena taština u pogledu svog fizičkog izgleda ponekad je dovodi u prilično ozbiljne probleme. Njene emocije i odnosi sa drugim ljudima često su prenaglašeni i hiperdramatizovani. Ali to je ona, En Širli iz Grin Gejblsa – takva je bačena na ovaj svet i uprkos svemu uspešno pliva kroz njega zahvaljujući svojoj harizmi i ogromnom trudu uloženom u sebe; potpuno operisana od sebičnosti, jedan od najživahnijih i najzanimljivijih ženskih glavnih likova u klasičnoj dečjoj književnosti.

Ovaj izuzetno emotivan roman zanimljiv je i po nadahnutim opisima prirode, koji su u decenijama posle objavljivanja snažno doprineli razvoju turizma u kanadskoj provinciji Ostrvo Princa Edvarda, gde je smeštena radnja. Po romanu je 1985. godine snimljena i istoimena, veoma uspešna TV serija, koja je prikazivana i kod nas (svo troje glavnih likova su sjajni i u seriji).

FAVORITI

ženski lik: Marila Katbert, žena koja svoju emotivnost maskira kao strogost i sarkazam, i koja je prve razmene fizičkih nežnosti u životu doživela tek sa En.

muški lik: Metju, mator momak koji se plaši žena kao đavo krsta i koji izgara od posla u polju jer celog života ne zna ni za šta drugo.

epizodni lik: Rejčel Lind, Marilina komšinica i poštovana rivalka, lokalna alfa ženka kojoj ništa u selu ne promakne i koja se za sve pita; strogo meri svačije postupke svojim tradicionalističkim aršinima, ali na izborima ipak dosledno glasa za liberale.

odnos: En i Metju, dve neočekivano srodne duše, pri čemu je ona njemu postala životna ljubav i nešto najzanimljivije što je ikad sreo, a on je njoj bio najdraža publika; na kraju se Metju radi En odvažio čak i žensku garderobu da kupuje.

scena: Kad se isprepadani Metju krije u kuhinji od En i njenih drugarica, pa tom prilikom, dve godine nakon što je En došla kod njih, uspe da provali da ona, gle, ima sirotinjskiju odeću od druge dece, jer je Marila veliki protivnik puf rukava i bilo kog oblika mode.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-6089-182-4
izdanje na srpskom: Pčelica, 2011.
originalno izdanje: Lucy Maud Montgomery, Anne of Green Gables, 1908.
broj strana: 342
naslovna strana: Aleksa Jovanović

* * *

LUSI MOD MONTGOMERI (1874-1942)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Sjaj zvezda na plafonu

Jena ima 13 godina i mama Liv joj umire od raka dojke. Pored svih uobičajenih nesigurnosti koje donosi pubertet, Jena sad mora da se nosi i sa suprotstavljenim osećanjima u vezi s majčinom bolešću – od tuge zbog svega što se dešava, do stida što joj je majka slabo pokretna i ćelava. Brigu o kući preuzela je Jena, ona plaća račune, kuva majci, ide u nabavku s kreditnom karticom – radi mnoge stvari koje deca od 13 godina ne moraju da rade.

Osim mame, Jena ima samo baku i dedu, jer ju je tata ostavio kad je imala samo dve godine i odselio se u Stokholm. Kad Liv počne da biva sve lošije, baka i deda počinju da provode sve više vremena uz nju, što se Jeni ne dopada. Ne želi da prihvati druge ljude u intimnom prostoru koji je 13 godina delila samo s mamom; ne želi da prihvati baku i dedu kao svoju buduću novu porodicu, umesto odlazeće mame Liv.

Protiv mnogo toga što joj se dešava u životu izazvano majčinom bolešću Jena ne može ništa. Dok joj se tako porodična situacija protiv njene volje nezaustavljivo menja, Jeni se dešavaju promene i u društvenom životu. Postepeno se udaljava od svoje dugogodišnje najbolje prijateljice Susane, s kojom je delila status neupadljive devojke koja ne ide po žurkama, i počinje da se zbližava sa Ulis, glavnom ribom iz odeljenja i dušom svih žurki. Ulis se ispostavlja kao mnogo sličnija Jeni nego što je to iko mogao da pretpostavi: obe dele očaj zbog svojih majki, samo na drugačije načine. Obe vezuje osećanje da život nije fer. I zajedničko jedenje palačinki.

Švedska autorka Juhana (ili Johana) Tidel napisala je svoj prvi roman Sjaj zvezda na plafonu kad je imala samo 19 godina. Roman je, doduše, objavljen nekih tri godine kasnije, što znači da je bilo prilike da se u međuvremenu dorađuje i dozreva, ali i pored toga potpuno je neverovatno da neko tako mlad napiše tako zaokružen i ubedljiv roman. To svakako ima veze s tim što je ovo zapravo autobiografsko delo, jer je i autorka sa 13 godina ostala bez majke na isti način kao i Jena.

Pripovedni stil je obeležen prilično neobičnom mešavinom prvog i trećeg lica. Formalno, autorka u romanu koristi treće lice – međutim, toliko je dobro upućena u tok misli glavne junakinje da to zapravo zvuči kao ispovest u prvom licu koja je maskirana u treće lice, jer Jena odbija da prihvati da se to sve dešava njoj: to mora da nije istina, to mora da nije njen život, to ne treba da ispadne tako, to se sigurno dešava nekom trećem, a ne njoj. U suštini, ceo roman je prepričan unutrašnji monolog, i poneki unutrašnji dijalog sa bitnim osobama iz Jeninog okruženja.

Sjaj zvezda na plafonu je istinski potresna hronika suočavanja vrlo mlade ćerke s umiranjem majke, upravo zato što zvuči tako proživljeno i što deluje kao autentični transkript toka misli, otkrivajući nam svu dramu unutrašnjeg sveta deteta kome se dešava nešto toliko neprihvatljivo. Autorka nas duboko uvlači u taj užas Jeninog doživljavanja sopstvene životne situacije kao nečeg potpuno nadrealnog, od čega kroz ceo roman neuspešno pokušava da pobegne.

Pored prenošenja Jeninih emocija vezanih za majku, autorka je vrlo živopisna i upečatljiva u opisivanju njenih proživljavanja vezanih za sopstveni pubertet i status u društvu. Posebno je zanimljiv i inspirativan razvoj događaja u trouglu između Jene, Susane i Ulis. Taj mini esej o evoluciji prijateljstva je takođe jedan od jakih razloga zbog kojih se ova knjiga naprosto mora pročitati, bez obzira na godine čitaoca. A ovo je najkraće i najbolnije poglavlje romana:

FAVORITI

ženski lik: Ulis, direktna, otvorena, saosećajna, ona koja te ne teši samo reda radi, već koja zaista želi da ostane uz tebe jer je to tako prirodno da se uradi kad nekom trebaš, bila to Jena ili Liv.

muški lik: Deka koji Jeni tepa Jena Pena i koji se potpuno slomi gledajući umiranje ćerke.

epizodni lik: Erika, Jenina rođaka koja je oraspoloži i nasmeje na majčinoj sahrani prisećanjem na njihove zajedničke anegdote sa dečacima.

odnos: Prijateljstvo između Jene i Susane/Zuzane, koje prirodnim tokom stvari izbledi jer ih više ne interesuju iste stvari i ne razmišljaju više na isti način; Susana živi zaštićena u kompletnoj porodici i loži se i dalje na konje, dok je Jena ostala bez majke i ljubila se sa dečakom.

scena: Svađa i pomirenje Jene i bake prilikom pakovanja stvari za selidbu.

trejler za roman koji su uradili članovi čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-700-8
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Johanna Thydell, I taket lyser stjärnorna, 2003.
broj strana: 210

* * *

JUHANA TIDEL (1980)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Kraj zime

U svom romanu Kraj zime francuski pisac Žan-Klod Murleva preneo nam je svoje lično iskustvo života u internatu za decu bez roditelja. Kroz ceo ovaj roman glavni likovi ostaju duboko obeleženi odrastanjem u jednom takvom internatu, u jednoj nesrećnoj zemlji, u jedno nesrećno vreme. Ta tuga i čežnja za slobodom daju osnovni ton celom romanu.

Zemlja u kojoj se sve to dešava nije imenovana, ali možemo je zamisliti kao neku siromašnu evropsku zemlju iz bivšeg komunističkog bloka, koja doživljava vrlo mračne istorijske trenutke u nekom neodređenom vremenu koje sasvim podseća na 20. vek. Iako na omotu knjige piše da se radnja dešava “u fantastičnom svetu koji se po mnogo čemu razlikuje od našeg”, meni se taj svet uopšte ne razlikuje bitno od nekih slučajeva koji su se zaista dešavali, a sigurno se i sada dešavaju, na raznim tačkama planete. Recimo, južnoamerička zemlja Čile je u jednom krvavom periodu svoje istorije bila pod vlašću upravo jedne takve ekipe kao što su vladari u Kraju zime. U Čileu je takva vlast iz noćne more bila ružna stvarnost dugih 17 godina – a takvih primera ima puno.

Zbog uznemiravajućeg podsećanja na mnoge stvarne situacije u istoriji čovečanstva, meni je Kraj zime delovao veoma ubedljivo čak i pored očitih elemenata fantastike – nisam još rekao da su među bitnim likovima u ovom romanu i pripadnici čovekolikih rasa ljudi-konja i ljudi-pasa. Zapravo, da budem iskren, kad sam na omotu pročitao da se u knjizi pominju ljudi-konji i ljudi-psi, neki pokret otpora koji se zove bukvalno Otpor, tiranski režim koji se zove Falanga (kao i neki fašistički pokreti u Evropi) – nisam imao mnogo visoka očekivanja. Međutim, sa svakom pročitanom stranom utisak se menjao.

Glavni junaci su Milena i Bartolomeo, Elen i Milos (s, ne š) – dva para tinejdžera koji žive vrlo turoban život u internatu sa okrutnim pravilima, pre nego što se slučajno sretnu na ulici prilikom posete utešiteljkama. Utešiteljke su dobre žene koje domska deca imaju pravo da posete par puta godišnje na po dva sata, kad im čemer života u internatu postane baš neizdrživ. Susret ovo četvoro mladih u naselju utešiteljki pokrenuće ceo niz dešavanja: bekstvo svo četvoro iz internata, vrlo dramatično izbegavanje potere ljudi-pasa i mučno ubistvo koje je jedan od junaka morao da izvrši golim rukama. Glavni junaci su se odjednom našli u vrlo neočekivanim ulogama: oni su takoreći pravo sa krova internata uskočili u centar pokretanja pobune protiv vladavine Falange.

Čitava ta revolucija možda na kraju deluje pomalo naivno i idealistično, ali je Murleva uspeo da izuzetno verno prenese sav bol i jad – i ljubav – u srcima tih ljudi koji dižu pobunu. Meni je kao najjači utisak prilikom i posle čitanja ovog romana ostala čežnja svih junaka za zagrljajem i toplinom u hladnim vremenima. Zagrljaj je ono što su domska deca tražila od utešiteljki. Zagrljaj utešiteljki je ono što je tu decu kasnije održalo u očajničkoj borbi za kidanje okova u kojima su živeli. Zagrljaj je ono što je i utešiteljkama trebalo od dece.

Kraj zime ima puno dragih i tužnih likova, a čak je i glavni negativac prikazan kao stvor gladan ljubavi i muzike. To je roman o prirodnoj i neugasivoj ljudskoj potrebi za zagrljajem i svetlom. Među likovima koji izazivaju posebno jake emocije je i mala Katarina Pansek, koja velik deo romana provede u potpuno mračnoj samici. Tamo joj je svetlo bilo ograničeno na samo osam šibica koje je imala da zapali kako bi videla crtež neba na plafonu. Zato je svaki dan palila samo po jednu, ali kad ih je sve potrošila, mrak u njenoj samici je i dalje trajao. Sve dok joj, neočekivano, nečije dobro delo nije otvorilo vrata u potpunom mraku.

Kraj zime je roman o tome kako se osećaju oni kojima je mrak predugo trajao. Roman u kome osetite istinsku stravu i mučninu dobrog čoveka koji je primoran da ubije kako bi preživeo. Jako lep i bolan, prilično mračan, ali ipak pun nade, za čitaoce koji nisu neizlečivi pesimisti.

FAVORITI

ženski lik: Poli, Elenina krupna i mekana utešiteljka.

muški lik: Faber, poglavica ljudi-konja, ponosni dobroćudni džin koji godinama ne izlazi iz kuće zbog poniženja koje mu je nanela Falanga.

epizodni lik: “Dva i po”, egzekutor i plaćeni ubica Falange, poznat po tome što uhvaćenim žrtvama broji do tri da progovore, ali uvek puca posle dva.

odnos: Između Milosa i njegovog gladijatorskog trenera.

scena: Smotra ljudi-konja u magli pred završni marš, i ulazak Bartolomea i Milene među zaštitničku gomilu tela postrojenih ljudi-konja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-106-7
izdanje na srpskom: Odiseja, 2013.
originalno izdanje: Jean-Claude Mourlevat, Le Combat d’hiver, 2006.
broj strana: 417

* * *

ŽAN-KLOD MURLEVA (1952)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: