Category Archives: drama

romani zasnovani na psihološkim odnosima i sukobima između i unutar glavnih likova

Lovac na maslačke

Prikaz dobitnika Knjigoskopovog priznanja za najbolji domaći dečji roman u 2014.

 

Glavna junakinja romana Vesne Aleksić Lovac na maslačke je sedmogodišnja Maša, čiji tata je za nju rekao da je kao ambasada. Ambasade su kuće u kojima rade predstavnici drugih država i niko nema pravo da bez dozvole uđe u neku ambasadu, jer bi to izazvalo međunarodni incident. Maša je isto tako jedna nezavisna, ponosna i nepovrediva teritorija, i jako drži do toga.

naslovna

Mašin tata je bio lovac na maslačke – učio ju je da su maslačci najotpornije cveće, koje će izrasti bez obzira na godišnje doba, samo ako se ukaže makar malo sunca. Njih dvoje su se zabavljali loveći maslačke u svako doba godine. Ali tate više nema da ih love zajedno, jer je poginuo u saobraćajnoj nesreći, pa Maša sad živi sama s mamom i najviše ju je strah da će zaboraviti tatu. Zato sad sama uporno lovi svaki maslačak na koji naiđe, da ne izneveri tatu.

Ove jeseni je Maša pošla u prvi razred osnovne škole, ali nisu joj se baš nešto dopale drečave roze devojčice kojih je puno njeno odeljenje. Zato se već od prvog dana sprijateljila s Jankom, koji nije kao ostala deca. On uopšte ne govori i povremeno se prilično čudno ponaša: istrči iz klupe i optrči par krugova po učionici pa se smiri. Toliko je čudan da se neka deca i njihovi roditelji bune protiv toga da on bude u njihovom odeljenju. Ali Maša je na njegovoj strani, kao i njihova učiteljica, koja je stvarno kul.

Maša saznaje da Janko ne živi s pravim roditeljima: otac mu je u zatvoru, a majka ga je rodila kao maloletna, pa joj socijalne službe ne daju da uzme Janka kod sebe dok ne završi školu i ne nađe posao. Zato je Janko dodeljen na brigu jednoj hraniteljskoj porodici. Maša mu pomaže da bude srećan i da se opet nađe s pravom mamom, pa čak i da progovori. I dok je tako zaokupljena Jankom, Maši se sve češće dešava da zaboravi na maslačke.

1

Lovac na maslačke je inspirisan poznanstvom Vesne Aleksić s jednim dečakom koji živi u hraniteljskoj porodici. U ovom romanu nam autorka u prvom licu iz Mašinog ugla priča o dva deteta iz nekompletnih porodica i o njihovoj čežnji za nedostajućim roditeljima. Pored toga što predstavljaju Mašinu vezu s ocem, maslačci su ovde i metafora uporne lepote koja se probija kroz najveći čemer – mini replike sunca u travi, ali i u drugim ljudima.

Jednostavnim jezikom opisujući odnos dece i odraslih, autorka nam diskretno sugeriše i mnoštvo drugih ozbiljnih tema za razmišljanje. Na primeru Mašine mame koja posvećuje veliku pažnju tome da joj ćerka ne postane rob tehnologije, Vesna Aleksić slavi vreme i iskren odnos koje roditelj direktno posvećuje detetu. Lik Janka je dobar povod da autorka implicitno progovori ponešto i o inkluziji u školi i otporima koje izaziva. Njenom kritikom rodne diktature roze boje, kao i afirmacijom prava žene na slobodan izbor privatnog života, bile bi veoma zadovoljne i feministkinje.

Lovac na maslačke dojmljivo demonstrira autorkinu mudrost, emotivnost, promišljenost, stilsku zrelost i savremenost, u kombinaciji koji nije baš česta u našoj književnoj produkciji, i prilično nepravedno je zaobiđen prilikom dodele nagrada za domaća izdanja iz prošle godine. Ovaj prikaz Knjigoskopa predstavlja skromni pokušaj da se to ispravi.

2

FAVORITI

ženski lik: Kul učiteljica koja sve vidi i razume, i ne da deci da se rugaju Janku, i ne ljuti se na njega kad joj u jednom od svojih nastupa nemira polupa laptop.

muški lik: Mašin tata violončelista, umetnik u radovanju životu i u druženju sa ćerkom.

epizodni lik: Ema, razmažena histerična roze devojčica koja je okrivila Mašu da joj je prenela vaške, ali koja crta najlepše zmajeve u odeljenju.

odnos: Maša i Janko, detinje razumevanje dvoje drugačijih.

scena: Kad se Mašin tata vrati kolima u rikverc da bi Maša što bolje zapamtila prizor sporog padanja zlatnog jesenjeg lišća.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0122-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2014.
broj strana: 120
ilustracije: Aleksandar Zolotić

* * *

VESNA ALEKSIĆ (1958)

vesna aleksic

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ako ostanem

Ceo roman Ako ostanem američke autorke Gejl Forman dešava se za vreme kome u koju je upala glavna junakinja posle saobraćajne nesreće. Sedamnaestogodišnja Mija krenula je jednog zimskog jutra kolima sa celom porodicom u posetu porodičnim prijateljima, kako bi iskoristili neplaniran slobodan dan. Ovo putovanje je šokantno prekinuo kamionet koji se zakucao u njihova kola.

ako_ostanem_vv

Mama i tata su joj poginuli na licu mesta, sedmogodišnjeg brata joj odvoze u lokalnu bolnicu, dok Miju helikopter vozi u bolnicu u Portlend. Tamo joj kače gomilu cevčica, njene unutrašnje povrede su vrlo dramatične, mozak joj je nagnječen i ona je u dubokoj komi. Međutim, kao što se dešava u mnogim opisanim slučajevima kliničke smrti, njen duh izlazi iz tela i ona spolja posmatra sve šta se dešava s njom. I dok tako prati opštu pometnju koja je nastala oko nje, priseća se celog svog dotadašnjeg života, porodice, prijatelja i dečka.

Njeno detinjstvo i mladost su obeleženi ljubavlju prema muzici, posebno prema violončelu, za koji je spremala prijemni na prestižnom njujorškom konzervatorijumu Džulijard. Muzikom se bavio i njen tata, koji je svirao u lokalnom bendu dok nije dobio drugo dete, a onda je rešio da nađe stalan posao. Zahvaljujući muzici smuvala se sa godinu dana starijim Adamom, koji svira gitaru u lokalnom bendu Shooting Star, koji se nalazi na početku proboja. Baš tog dana kad je Mija stigla u portlendsku bolnicu, Adamov bend je trebalo da održi koncert u tom gradu.

Dok prolaze neizvesni sati u šok-sobi, okuplja se sva preostala Mijina porodica, njena najbolja drugarica Kim i ceo Adamov bend, a lutajući Mijin duh pokušava da donese odluku: da li da se vrati u telo i prihvati bol nastavka života bez najbližih članova porodice, ili da se priključi roditeljima? Kad bi samo znala šta joj se desilo sa bratom, možda bi joj to olakšalo odluku… a možda i ne bi, ako ispadne da se nije izvukao?

Picture7

Ako ostanem počinje kao pomalo zaslađen prikaz jedne srećne skromne porodice u kojoj se svi vole i podržavaju. Ali već na 14. strani biva vrlo naglo i brutalno presečen udesom i opisom iskasapljenih tela, posle čega se pretvara u postepeno popunjavanje slagalice Mijinog dotadašnjeg života, kroz njene tužne flešbekove. Njena mlada i prilično nekonvencionalna porodica možda jeste atipičan primer nekonfliktnosti kakva se retko sreće u stvarnom životu, ali njena veza s Adamom je prilično džombasta, protkana napetostima i nespretna kao i sve tinejdžerske veze. Budućnost njihove veze je pod velikim znakom pitanja zbog Mijine ambicije da upiše Džulijard i Adamove da nastavi sa svojim bendom. Zbog toga je svet u koji bi Mija trebalo da se vrati – ako reši da se vrati – pored razdirućeg gubitka porodice, obeležen i sumornom perspektivom te veze. Tu su i neizbežne trajne fizičke posledice udesa po njeno telo: slezina je morala da joj bude hirurški odstranjena, posledice moždanih povreda su neizvesne, noga joj je gadno unakažena…

I zašto onda uopšte da se vraća? Šta je to za šta vredi živeti kada ti se desi tragedija kao Miji? Gejl Forman nas u ovom romanu vrlo emotivno i upečatljivo vodi kroz njene dileme bez lepog kraja. Niti je lako donositi odluke o sopstvenom životu, niti o sopstvenoj smrti; svaka odluka podrazumeva neki veliki gubitak. Zato ovaj roman može da se posmatra i kao potresan esej o granicama ljudske snage i bezgraničnosti bola.


(autorka kaže da je više od 200 puta preslušala ovu pesmu dok je pisala Ako ostanem)

FAVORITI

ženski lik: Brižna i odlučna Vilou, najbolja drugarica Mijine mame, koja preuzima bespogovornu komandu nad osobljem bolnice i omogući Adamu da poseti Miju u šok-sobi.

muški lik: Mijin tih i pristojan deda koji inače ne plače, ali joj u bolnici natopi kosu suzama i olakša joj odluku o odlasku.

epizodni lik: Dvojica – Piter i Sajmon, Mijini kolege iz međunarodnog dečjeg muzičkog kampa; Sajmon je gej klinac iz Engleske koji je obožavao da se s Mijom takmiči u violončelu, dok je Piter bio mladi kanadski trombonista koji je umro od raka limfnih žlezda.

odnos: Mija i violončelo.

scena: Prva fizička intimnost na početku veze, seks u najavi između Mije i Adama, kad se igraju da je telo onog drugog muzički instrument koji sviraju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-505-1862-5
izdanje na srpskom: Evro-Giunti, 2011.
originalno izdanje: Gayle Forman, If I Stay, 2009.
broj strana: 153

* * *

GEJL FORMAN (1970)

Gayle_Forman

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Ples u tami

Ples u tami irskog autora Pitera R. Prendergasta je fini topli roman nastao na osnovu predloška za školsku predstavu, koja je doživela veliki uspeh pa ju je autor razvio u roman. Glavni lik je srednjoškolka Džes koja vodi borbu na dva fronta: pokušava da se izbori s tragičnim gubitkom brata i da nađe svoje mesto u školskoj plesnoj grupi koja se urotila protiv nje.

naslovna2

Džesin brat Džejms je bio zvezda školskog ragbi tima, sveopšti miljenik učenika i nastavnika i ponos svojih roditelja: blag, dobroćudan, nesposoban za mržnju, sa fantastičnim osećajem za igru i slaba mesta u odbrani protivnika. Između njega i Džes od malih nogu je vladala bratsko-sestrinska ljubav koja se u njihovim tinejdžerskim danima ispoljavala kao odnos “pas i mačka”. Džes je bila fascinirana bratovom staloženošću, vedrinom i spokojem – osobinama koje su za njene pojmove na momente graničile s tupavošću. S druge strane, Džejms je u svojoj sestri video potencijal koga niko drugi nije bio svestan.

Kao što to obično biva s nesrećama, Džejmsova pogibija na motociklu došla je sasvim neočekivano i zatekla je celu porodicu nespremnu. Otac i majka su se od tuge pretvorili u “roditelje-ljušture”, kako ih Džes sada vidi. Ona oseća da sa bratom nije dovršila komunikaciju, i on joj se mesecima posle smrti vraća kao priviđenje s kojim vodi razgovore, tražeći od njega podršku u situaciji u kojoj se zatekla u školi, gde je postala žrtva ozbiljnog maltretiranja.

Nju je na zub uzela Luiza, najlepša devojka u školi i zvezda školske plesne grupe. Dok su ranije i Džes i Luiza bile deo iste ženske ekipe nerazdvojnih drugarica, u jednom trenutku Luiza je promenila ploču i nahuškala ostale devojke da izvrgnu Džes vrlo agresivnom psihološkom pritisku i iživljavanju, sa idejom da je izbace iz plesne grupe. Psihološko maltretiranje prerasta i u fizičko, kad se u njega uključi Luizin dečko Riči, lokalni krimos, kockar i siledžija. Tako bullying kome je Džes izložena postaje kompletan i sveobuhvatan, od sms poruka do lomljenja diskova uz koje se spremala za plesno takmičenje.

Luizina jedina podrška u školi su njena pouzdana drugarica Rona i novi učenik Alan, plašljivi smotanko kome se Džes dopada i redovno joj pravi društvo dok vežba za nacionalno takmičenje, u kome ona treba da nastupi zajedno sa celom školskom plesnom grupom. To plesno takmičenje je efektna dramska kulminacija romana, u kojoj će Džes razrešiti odnos sa svojim mučiteljkama, ali i s pokojnim bratom.

english

Ples u tami je prilično kratak roman, pisan u prvom licu, u kome su Džesine emocije zgusnute na samo 114 strana koje se brzo pročitaju, ali ostavljaju utisak koji traje još dosta vremena posle čitanja. Smireno, suzdržano i bez patetike, Prendergast nas iz Džesine perspektive vodi kroz tinejdžersku muku borbe za samopoštovanje i poziciju u neprijateljskoj grupi vršnjaka, paralelno sa bolnim razrešavanjem odnosa prema gubitku brata. Imaginarni razgovori s njim pomogli su Džes da i ona nađe mir i pribranost u kritičnim situacijama, te da postane svesna svojih kvaliteta. Brat joj je tako i posle smrti pomogao u odrastanju.

FAVORITI

ženski lik: Rona, devojka koja je dovoljno svoja da se odupre Luizinom pritisku da izopšti Džes, a u isto vreme i dovoljno dobro uklopljena i umrežena u društvo da svaki trač sazna momentalno.

muški lik: Džejms, pokojni optimista nesposoban da se uobrazi, koji je umeo da vlada situacijom i znao je da se nosi sa svojim kvalitetom.

epizodni lik: Alan, šonja koji je stisnuo petlju u kritičnom trenutku i zaustavio teror koji je Riči zaveo u školi.

odnos: Alan i Džes, tiho muvanje vođeno njegovom upornošću, brižnošću i savladavanjem straha.

scena: Dvoboj nogama Džes i Luize na završnom nastupu na nacionalnom plesnom takmičenju.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-909-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Peter R. Prendergast, Dancing in the Dark, 2010.
broj strana: 114

* * *

PITER R. PRENDERGAST

prendergast

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Rez!

naslovna

Torstai je petnaestogodišnji momak čiji je životni san da postane filmski reditelj. On razmišlja u kadrovima i doživljava svet kao deo filma koji mu se dešava. Nezgoda je što taj film nije nimalo prijatan – roman Rez! finske autorke Hane Marjut Martile prikazuje Torstaijevu porodicu na rubu potpunog raspada. I mama i tata su teški alkoholičari, dok je Torstaijeva godinu dana starija sestra Tarina problematična tinejdžerka koja se druži s narkomanima, vodi maloletničku bandu i sa 14 godina je rodila dete nepoznatog oca, koje je odmah po rođenju dato na usvajanje.

Rođenje Tarininog deteta je delovalo kao zvono za uzbunu i roditelji Torstaija i Tarine pristali su da se podvrgnu terapiji antabusom, pilulama posle čijeg uzimanja telo tokom naredna 3-4 dana jako burno reaguje na alkohol. Međutim, uskoro su uveli običaj da antabus uzimaju samo ponedeljkom, kako bi u petak mogli da se zverski napiju. Tako se njihov život pretvorio u nestrpljivo iščekivanje petka, a tata je posle oduzimanja Tarinine bebe potpuno zanemeo i zakucao se u sofu iz koje ne izlazi i ne progovara ni reč.

Torstai spontano preuzima ulogu glave porodice, kao najtrezveniji i najodgovorniji u celoj situaciji. On prihvata specijalno zaduženje da snabdeva sestru kondomima i vodi računa da ona svako jutro ima kontraceptivnu pilulu kraj uzglavlja. Frka nastane kad ga Tarina obavesti da je, i pored svih tih mera predostrožnosti, ona opet trudna. Rođenje tog deteta bi do kraja razorilo porodicu, jer bi socijalni radnici imali mnogo razloga da im uvedu razne specijalne mere, a oduzimanje još jedne bebe ne bi podneli ni Tarina ni njen tata, koji je i sam bio odbačen kao beba.

Tarina je trenutno u vezi s Koljom, sitnim mafijašem poreklom iz neke ruske nedođije, i rešila je da ovaj put zadrži dete. Kolja želi da je oženi i upada im u kuću sa gomilom ukradenih stvari kao darovima za svakog, među kojima su najproblematičniji jedno malo crno štene – i flaša votke. To štene i ta flaša votke, doneta pre petka, dakle u četvrtak (četvrtak se inače na finskom kaže torstai), postaju okidač za eksplozivan razvoj situacije u kulminaciji romana.

finski

Rez! je socijalna drama koja govori o veoma mučnim stvarima i ljudima koji se obično posmatraju kao društveni gubitnici. Svetlo u tom alkoholičarskom mraku bacaju Torstaijev entuzijazam i neugasli ostaci ljubavi koja ipak uspeva da opstane među članovima ove nesrećne porodice. Torstai je potpuno svestan depresivne porodične situacije, ali ne želi da ga socijalni radnici i okolina sažaljevaju. Trudi se da stvarima prilazi sa što manje emocija i na što operativniji način, usmeren na praktično rešavanje problema. No to nije nimalo jednostavno.

Atmosfera i rečnik romana uopšte nisu lepi ni prijatni: roditelji se međusobno biju čekićem; Torstai se potuče s majkom oko flaše votke, a Tarina joj se obraća izrazima kao što su “začepi, kravetino, i šljokaj”; na svakoj strani romana ima po nekoliko sočnih psovki. Ko ima želudac za takve stvari, ispod ove vrlo grube površine prepoznaće neuništivu potrebu za ljubavlju i želju da se ne odustane od snova.

Struktura romana povremeno oponaša filmski scenario i knjigu snimanja, opisujući kako Torstai vidi ono što se dešava. Posebna zanimljivost romana je što kroz njega sve vreme Torstai, koji pripoveda u prvom licu, upoznaje čitaoce sa raznim pojmovima iz filmske produkcije i teorije filma, kao i sa ostalim manje poznatim pojmovima i stranim rečima koje se pominju. Rez! je delo koje nudi mnogo razloga za čitanje svima koje interesuje kad se o teškim temama govori iz drugačijeg ugla.

FAVORITI

ženski lik: Moza, hipi tinejdžerka sa smešnim pletenicama koja volontira u centru za brigu o napuštenim životinjama i koja na prepad uvali Torstaiju jezik u usta.

muški lik: Torstai, pre vremena sazreli budući filmski reditelj koji, statistički gledano, ima izuzetno male šanse da uspe u životu kao dete iz autsajderske porodice, ali to ne umanjuje njegovu rešenost.

epizodni lik: Liza, socijalna radnica kojoj je dodeljena Torstaijeva porodica na staranje; ona se u romanu nijednom ne pojavljuje direktno, ali je Torstai često pominje i doživljava kao prvu osobu iz socijalnih službi s kojom uspeva da nađe zajednički jezik.

odnos: Torstai i Tarina, odnos u kome mlađi brat odgovorno vodi računa o blesavoj starijoj sestri i o njenoj kontracepciji.

scena: Završni okršaj Torstaija s majkom, iscrpljujuća bitka dva ravnopravna protivnika gonjena različitim vrstama očaja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 10

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-716-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2009.
originalno izdanje: Hanna Marjut Marttila, FILMI POIKKI! Ensi-ilta tänään torstaina, 2007.
broj strana: 221

* * *

HANA MARJUT MARTILA (1961)

Hanna Marjut Marttila

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

naslovna

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

birchbarkhouse

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

Louise Erdrich

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image