Sami u kući

Sami u kuci korica za sajt

radnja
Devojčica sa ove naslovne strane s razlogom je zabrinuta. Ona je Lili, ima 11 godina i zbog maminog nemara zadesila se nedelju dana sama s troje mlađih braće i sestara: blizancima od 6 godina i malom sestricom od samo 3 godine. Lili odmah shvata da sad ona mora da bude mama, i da smisli kako da ih sve nahrani nedelju dana bez para, i kako da ih zabavi da ne naprave haos, i da ih zaštiti da se ne povrede… a pritom mora da pazi i da komšije ne otkriju da su deca ostavljena bez roditelja, jer bi zvali policiju. A kad više nije mogla da krije situaciju od komšija, Lili sa sestrama i bratom beži u veliki gradski park, gde traže hranu od izletnika i moraju da spavaju svi zajedno u jednom šupljem stablu jer nemaju gde.

komentar
Lilina hrabrost i snalažljivost drže nas od početka do kraja ove ozbiljne porodične drame, ispričane iz dečjeg ugla. Autorka Džeklin Vilson podastire nam ovde ceo spektar socijalnih problema s kojima se Lili suočava, pa tako u ovom romanu imamo: majku koja je rodila Lili sa 15 godina, pokojnog očuha narkomana, roditeljsku nezrelost, zanemarivanje dece i dovođenje u fizičku opasnost, prisustvo hapšenju majke i sl. Sve te nevesele životne momente autorka nam daje bez pridikovanja i patetike, ali i bez ulepšavanja, s punom svešću o ozbiljnosti onoga što se njenim likovima dešava čak i u komičnim situacijama. U tim ličnim nesavršenostima svojih velikih i malih likova Džeklin Vilson uvek traži, i često pronalazi, porodičnu ljubav koja daje nekakav osnov za mogući dobar ishod.


službeni trejler za roman

muški lik: Lilin mlađi brat Bakster, ublažena mini verzija svog neotesanog oca Mikija.
ženski lik: Dvadesetšestogodišnja mama Kejt, koja je rodila četvoro dece sa tri različita oca iz narkomansko-polukriminalnog miljea, na nivou zrelosti negde ispod Lilinog.
epizodni lik: Sirovina Miki, otac Lilinih mlađih blizanaca, koji ume da bude nežan prema svojoj deci, čak i prema najmlađoj devojčici koja nije njegova, ali se nikako ne podnosi sa Lili.
odnos: Učitelj Abot i Lili; on je bio njen idol i svetla tačka u školi, ali je taj odnos dospeo u krizu kad je učitelj Abot otkrio nadležnim službama da su deca ostavljena bez roditeljskog nadzora.
scena: Uzbudljiva akcija kad Lili provaljuje u bogatašku kuću, krade hranu i beži preko ograde.

zanimljivosti
Ovo je bio ubedljivo najprodavaniji naslov Odiseje na Beogradskom sajmu knjiga 2015. Tome je dosta pomogla atraktivna naslovnica Tihomira Čelanovića, kao i naslov koji mnogi u prvi mah pročitaju kao Sam u kući, pa posegnu za knjigom jer pomisle da to ima veze s tim filmom, a dok shvate zabludu, već ih zainteresuje Lilina priča.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

OPŠTI PODACI O ROMANU

autorka: Džeklin Vilson
naslov: SAMI U KUĆI
naslovna strana: Tihomir Čelanović
prevod:
Marija Vukosavljević
izdanje na srpskom: Odiseja, 2014.
broj strana: 316
ISBN: 978-86-7720-122-7
originalno izdanje: Jacqueline Wilson, Lily Alone, 2011.

9833236

ključne reči
dečji roman, drama, alkohol i opijati, kriminal, netipične porodice, Odiseja, Velika Britanija

* * *

ona je ovo napisala – Džeklin Vilson (1945)

arts-graphics-2008_1184193a


Džeklin Vilson govori o nastanku ideje za Same u kući

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Dođi na jedno čudno mesto

imageedit_84_9382706556

Nađa je trinaestogodišnjakinja iz Obrenovca koja razmenjuje stripove o Dilan Dogu sa svojim nerazdvojnim drugom Tetozom i planira da usvoji jednog od štenaca koje kriju u podrumu. Njena mama se sprema za operaciju polipa u nosu, tata se nervira jer ga je radar snimio u prebrzoj vožnji, a baba mesi pitu. Sve se odvija redovno, osim što kiša pljušti već šest dana.

A onda se tog petka kiša pretvori u epsku poplavu koja odnosi sav taj njihov prethodni redovan život i većinu stvari iz njega. Nađu voda zarobi kod babe i dede, njen tata i Tetoza pomažu u evakuaciji, helikopteri ih nadleću po ceo dan, volonteri u čamcima doturaju hranu, a Nađa provodi vreme odsečena od sveta, bez struje i dometa za mobilni, gledajući kako iz beskrajne vode vire samo vrhovi bandera.

470534poplave-reutersmarko-djuricaobrenovac-7origh

Njena porodica se privremeno sklanja iz Obrenovca kod ujaka na Vračar. Kad se voda konačno povukla, ljudi se vraćaju nazad u svoje kuće i stanove i počinje mukotrpan period čišćenja i dezinfekcije onoga što je još upotrebljivo i bacanja svega što nije. Negde usred čitave te blatnjave pometnje Tetoza odlazi iz Nađine svakodnevice, preselivši se s majkom kod njenog dečka na Novi Beograd. Život je resetovan i polako kreće ispočetka, a Nađa konačno počinje da nosi suknju.

A69EFBB9-9717-456F-8732-454AA97F7FE7_mw1024_s_n

Dođi na jedno čudno mesto Vesne Aleksić je originalan tinejdžerski roman, poezija u prozi koja prikazuje autentično iskustvo poplave iz ugla glavne junakinje Nađe. Kroz neprestan tok fascinantnih, povremeno i bizarnih utisaka koji se tih dana ubrzano ređaju jedan za drugim, bivamo uvučeni u Nađin intimni svet koji se lomi između detinjstva i devojaštva, redovnog i vanrednog stanja, prethodnog i budućeg života, prijateljstva i zaljubljenosti. Ovaj hipnotički kovitlac emocija i poetičnih slika, dijaloga i razmišljanja, bogato je ornamentiran detaljima koje Vesna Aleksić neumorno i precizno registruje, nekad sa setom, nekad s toplim humorom. Ovaj roman je i lucidna studija ljudskih naravi, posebno u delu koji se odnosi na postkataklizmičnu obnovu varoši, sa biserima poput frizerke koja otvara prodavnicu sanitarija i naziva je Akva usred potopljenog Obrenovca.

obrenovac-vojska-ciscenje-n

FAVORITI

ženski lik: Nađina dinamična baba koja sluša rok iz 70-ih i čija energija dominira svakom scenom u kojoj učestvuje.

muški lik: Tetoza, dečak zaljubljen u prirodu, potpuno ushićen retkim pticama.

epizodni lik: Bane, dečko Tetozine mame, rastao kao dete bez roditelja – dugo vodi borbu da ga Tetoza prihvati, i na kraju jedno zajedničko pecanje sve postavi na svoje mesto.

odnos: Nađa i baba, dve transgeneracijske drugarice biciklistkinje, istog horoskopskog znaka; baba je objasnila Nađi da je Bog ljubav između njih dve.

scena: Tužne piramide uništenih stvari koje su rasle ispred svake potopljene kuće kad se voda povukla i ljudi se vratili da vide šta je ostalo.

kuca

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0243-9
originalno izdanje: Kreativni centar, 2015.
broj strana: 120
dizajn: Dragana Nikolić

* * *

VESNA ALEKSIĆ (1958)

 vesna aleksic

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Čudo

Cudo-58102

Avgust Pulman, zvani Agi, prvi put u životu kreće u školu – ali ne u prvi, već u peti razred. Razlog tako kasnog polaska u školu je Tričer-Kolinsov sindrom, urođeni deformitet izazvan genetskim poremećajem, koji se javlja kod jednog od 50.000 dece. Zbog tog poremećaja Agijevo lice je potpuni raspad: oči su mu na različitim visinama, uši su mu mikroskopske i rodio se skoro potpuno bez donje vilice. Da bi uopšte mogao da funkcioniše, od najranijeg detinjstva prolazio je kroz dugačku seriju hirurških intervencija, zbog čega nije ni mogao ranije u školu.

Drugi razlog kasnog polaska u školu je to što Agi izgleda toliko jezivo da se svako malo dete nasmrt preplaši kad ga vidi. Zato se jedno vreme Agi krio ispod astronautske kacige kad bi izlazio napolje. Ali po svemu ostalom on je najobičnije dete koje se loži na video igrice, obožava “Ratove zvezda” i veseo je kao sva deca. No polazak u školu donosi ogroman stres, jer Agijev izgled prirodno izaziva nelagodu i odbojne reakcije okoline, pri čemu deca umeju da budu posebno surova. Nažalost, ni neki roditelji nisu puno bolji.

trejler za roman Čudo

Čudo je debitantski roman njujorške autorke R.H. Palasio, inspirisan susretom s jednom devojčicom sa Tričer-Kolinsovim sindromom. Podeljen je u osam delova, od kojih je svaki ispričan iz ugla nekog drugog lika – Agija i drugih koji dolaze s njim u kontakt u školi i porodici, a posebno njegove sestre Vije (Olivije) i njenog društva. Ovakav prikaz iz više uglova omogućava da se plastičnije doživi sva težina i izazov Agijeve životne situacije, kao i da se bolje razumeju emocije i frustracije osoba iz njegovog najbližeg okruženja. Autorka nam ovu borbu svih likova za lični razvoj i uspostavljanje ravnoteže prenosi s oplemenjujućom vedrinom, ali čitalačke suze su neizbežne.

Pored preciznog oslikavanja emotivnog mikrokosmosa Agija i ljudi iz njegove okoline, ovaj roman nam daje i vrlo upečatljiv i detaljan prikaz mehanizama vršnjačkog maltretiranja i psihološke agresije, sa čime se Agi bori kroz ceo roman. Srećom, u tome nije sam.

wonder

FAVORITI

ženski lik: Agijeva pet godina starija sestra Vija – obožava brata, ali celog života mora da nosi breme odrastanja u porodici u kojoj je silom prilika sve njemu podređeno.

muški lik: Agijev tata – bacio je astronautsku kacigu frustriran time što zbog nje dve godine nije video sinu lice.

epizodni lik: Neposredni direktor Turson – iskidao se od iskrenog smeha kad je shvatio da Agijev školski autoportret u obliku patke nije nikakva metafora o transformaciji ružnog pačeta, već da Agi sam sebi zaista izgleda kao neka patka.

odnos: Sestrinski odnos Vijine drugarice Mirande – Agiju je dala nadimak major Tom, poklonila mu je astronautsku kacigu i odgledala sve nastavke “Ratova zvezda” da bi mogla s njim da priča o tome.

scena: Noćno bekstvo od siledžija prilikom filmske večeri u prirodi, kad Agi otkrije da je stekao mrežu zaštitnika i nadimak od milja “mali brate”.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-977-5
izdanje na srpskom: Dereta, 2015.
originalno izdanje: R.J. Palacio, Wonder, 2012.
broj strana: 346
dizajn korica: Jana Vuković

* * *

R.H. PALASIO

RJ Palacio

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Gradovi na papiru

imageedit_5_2743437346

Kventin (za prijatelje samo Kju) fasciniran je svojom harizmatičnom komšinicom Margo još od trenutka kad su, kao devetogodišnjaci, zajedno našli ljudski leš. Margo narednih godina izraste u maturantski san za Kjua, nedohvatna sve dok mu jedne noći ne upadne kroz prozor direktno u sobu i povede ga kao saučesnika u celonoćnu osvetničku akciju po gradu.

Za vreme te akcije Kju je postao ubeđen da su on i Margo jedno drugom sudbina, pa kad je dan posle akcije Margo potpuno nestala i iz škole i iz grada, nije imao nikakve dileme da baš on treba da je nađe. Štaviše, ona je ostavila i neke šifrovane poruke, koje je Kju kapirao kao samo njemu namenjene.

Prateći te šifre, uz pomoć dva najbliža druga i Margoine najbolje drugarice, Kju prelazi podugačak put kroz SAD u potrazi za Margo. Potraga ih vodi kroz napuštena planska naselja širom te zemlje, tzv. gradove na papiru (paper towns), gde je Margo volela da se krije u svom paralelnom životu za koji drugi nisu znali. Margo koju niko zapravo nije poznavao i koja nije onakva kakvom ju je bilo ko zamišljao.

trejler za film Gradovi na papiru

U našim i svetskim bioskopima se upravo prikazuje filmska verzija YA hita Džona Grina Gradovi na papiru. Izvorni roman je svojevrsna studija mehanizama kojima stvaramo slike o drugim osobama i sebi samima, i kasnije pokušavamo da uskladimo te slike sa realnošću. Kroz ceo roman glavni junak juri prilično nepouzdanu predstavu o devojci koja je objekt njegove fascinacije, da bi na kraju morao da resetuje kompletnu sliku o njoj.

Znalački vodeći tipske elemente žanra (ekipa ortaka frikova, mistična junakinja, njena bliska drugarica), Grin smešta radnju u pomalo jeziv ambijent gradova na papiru – naselja građenih širom SAD kao deo planova za naseljavanje koji na tim mestima nikad nisu zaživeli. Pored tih ukletih gradova, drugi zanimljiv ambijent u ovom romanu je površni noćni sjaj Orlanda na Floridi, grada s ljudima od papira.

Potraga koju nam Grin ovde vrlo kompetentno priča je dovoljno zanimljiva za nekoliko sati emotivnog čitalačkog doživljaja, a usput dobijemo i mali literarni dokumentarac o američkim gradovima utvarama.

imageedit_7_8312988080

FAVORITI

ženski lik: Margoina najbolja drugarica Lejsi, potcenjena kraljica mature, nepokolebljivo odana iako ju je Margo nepravedno kaznila trulom ribom u kolima.

muški lik: Kventinov drug Radar, haker zadužen za informatičku stranu svake njihove akcije, crnac čiji roditelji drže u kući najveću svetsku kolekciju crnih Deda Mrazeva.

epizodni lik: Detektiv koji istražuje Margoin nestanak, poverljivi operativac za nestalu omladinu, čovek koji sve razume jer je svašta video.

odnos: Ritualizovana komunikacija tri druga – Kju, Radar i Ben – koji se zajedno ponašaju kao troglavo biće sa sopstvenim jezikom.

scena: Sudar s kravom u završnici romana, kao deo road avanture u trci sa vremenom.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-89565-10-2
izdanje na srpskom: Urban Reads, 2014.
originalno izdanje: John Green, Paper Towns, 2008.
broj strana: 301
dizajn korica: Studio Ivan Aran

* * *

DŽON GRIN (1977)

imageedit_3_9483843442

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Klik

Dži je slavni fotograf koji je testamentom ostavio unucima da se češu po glavi: Džejson je dobio kolekciju Džijevih najslavnijih slika, kao iskušenje da ih proda, a Megi je dobila kutiju sa sedam školjki, koja zapravo predstavlja zagonetku i zadatak za ispunjenje.

kreativni-centar-klik

Megi je zagonetku rešila prilično brzo, ali zadatak koji joj je deda ostavio kroz tu zagonetku moraće da rešava celog života. 15-ogodišnji Džejson, razočaran nedavnim otkrićem o statusu u svojoj porodici, mašta o tome da sakupi pare kako bi pobegao na Karibe. Ali duga ruka dede Džija deluje i posle smrti, pa umesto da proda nasleđene fotografije i slomi srce najbližima, Džejson otkriva životni poziv kao naslednik dedinog zanata.

Dok Megi kroz roman ispunjava dedin zadatak, vraćajući školjke na mesto porekla, a Džejson gradi fotografsku karijeru, upoznajemo i razne druge likove koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Džijem tokom njegovog bogatog avanturističkog života. Takođe, kao i Džijeva porodica, susrećemo se i s nekim natprirodnim pojavama koje bacaju malo drugačije svetlo na žitije Džijevo i njegovih potomaka.

Roman Klik nije lako prepričati, budući da nema pravolinijsku strukturu već ga je pisalo deset autora kao deset zasebnih priča, sa Džijevim životom kao glavnim zajedničkim imeniteljem, uz povremeno pojavljivanje ili pominjanje Megi i Džejsona u raznim fazama života. Pri tome se radnja ovih deset priča vremenski proteže kroz period duži od jednog veka, od kraja Drugog svetskog rata do prilično daleke budućnosti.

click-small

Ova neobična postavka je posledica ideje o nastanku Klika. Idejni otac ovog romana je Artur Levin, vlasnik istoimene izdavačke kuće (koja drži prava na serijal o Hariju Poteru za SAD). On je okupio deset nagrađivanih dečjih autora kako bi zajedno napisali roman od čije prodaje bi prihod bio uplaćen kao podrška radu Amnesty International. Osnovni okvir romanu dala je Linda Su Park, koja je napisala prvu od deset priča, a svi ostali su se čvršće ili labavije nadovezali na njeno polazište.

audio intervju s autorima Klika (National Public Radio)

Prateći trag koji su ostavili Dži i njegovi naslednici, Klik nas vodi s kraja na kraj planete i iz epohe u epohu: od juga Francuske do obala Australije; od Japana pod američkom okupacijom do futurističke verzije Njujorka krajem 21. veka. Usput postajemo svedoci raznih životnih priča i sudbina, pa tako upoznajemo Muhameda Alija privatno i irske derane koji se švercuju na utakmice; japanske ratne invalide i ruske političke zatvorenike; devojčicu koju je komšija seksualno zlostavljao i devojčice s nadnaravnim sposobnostima.

Svi ovi likovi defiluju kroz priče koje su napisali autori različitih stilova, senzibiliteta, poetika i autorskih interesovanja – od političke drame do SF-a. Nisu sve ove priče ujednačenog kvaliteta, neke su podosta konfuzne, a neke savršena remek-dela; ipak, u celini gledano, od deset priča najmanje njih sedam su sjajne. Šteta je samo što baš poslednje dve priče predstavljaju izvestan pad: pretposlednja je vrlo nejasna i prilično lišena emotivnog naboja onih prethodnih priča; poslednja je namerno koncipirana kao SF, što bi bilo sasvim u redu da rezultat nije ispao prilično amaterski SF. No srećom, utisak popravlja sjajna poenta baš te poslednje priče.

fokus

U romanu Klik sve se vrti oko fotografisanja i posmatranja sveta i ljudi u njemu, a osovina cele priče je svakako fascinantan lik dede Džija. Njegov život je toliko poseban i hemingvejski uzbudljiv da nije bilo neke preke potrebe da se u sve to unose i elementi fantastike. Ja bih bio srećniji sa realističnim romanom koji ima mudar pseudorealistični SF završetak, nego s ovakvom postavkom koja vuče na magijski realizam – ne iz nekih predrasuda prema potonjem, već zato što nisam uspeo da nađem neki dobar razlog da se Džiju i drugima dodeljuje moć udvajanja identiteta. Mislim da to nepotrebno zbunjuje i bode oči u romanu, ali sa druge strane, neko će to možda doživeti kao dodatan kvalitet višeznačnosti i ostavljanja slobode za različite lične doživljaje ovog, po mnogo čemu zanimljivog i uzbudljivog dela.

FAVORITI

ženski lik: Traumatizovana devojka Mina, prvi Džejsonov foto-model, “princeza u staklenom zamku” koja krije strašnu tajnu.

muški lik: Mladi Japanac Taro čiju je nesuđenu karijeru biologa prekinula američka bomba koja mu je na pacifičkom ratištu odnela obe noge dok se on divio flori i fauni džungle.

epizodni lik: Bez ikakve dileme, mudra baba dečaka Vinsenta iz priče koju je napisao Rodi Dojl, matrijarhalna vladarka irske porodice pred kojom se i veliki Dži osećao razoružan kao dečačić.

odnos: Zanimljivo i na momente dirljivo bratstvo zatočenika u ruskom zatvoru.

scena: Autovanje Mine – momenat kad napadom na svog predatora ona simbolički ruši svoj stakleni zamak i razbija oklop kojim se okružila, javno se deklarišući kao žrtva seksualnog nasilja.

bes

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-927-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Linda Sue Park, David Almond, Eoin Colfer, Deborah Ellis, Nick Hornby, Roddy Doyle, Tim Wynne-Jones, Ruth Ozeki, Margo Lanagan, Gregory Maguire, Click, 2007. (autori su navedeni po redosledu priča)
broj strana: 207
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

AUTORI (po redosledu priča)

Linda_Sue_Park_headshotOLYMPUS DIGITAL CAMERAEoin ColferDeborah Ellis

nick-hornbyRoddy-Doyle_cropTim Wynne-JonesRuth Ozeki

nilGregory-Maguire

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image