Hedviga i Maks-Ulov

Ponekad je stvarno teško neku knjigu posmatrati kao dečju literaturu samo zato što su glavni likovi deca, kad ista ta knjiga može da pruži toliko zadovoljstva i odraslom čitaocu. Hedviga i Maks-Ulov švedske autorke Fride Nilson upravo je jedna od takvih knjiga, i jedan je od glavnih razloga zašto sam uopšte pokrenuo ovaj blog.

ja

Glavna junakinja Hedviga i njena najbolja drugarica Linda idu u drugi razred osnovne škole negde u pitomim seoskim predelima Švedske. Na početku školske godine devojčice u školi zahvatila je konjska groznica: sve se igraju konja i maštaju o tome da nabave nekog, u čemu Hedviga nije nikakav izuzetak. Toliko je navaljivala da joj roditelji kupe konja za jahanje, da joj je jednog dana tata, kao neku vrstu zamene, kupio magarca po imenu Maks-Ulov, jer nije imao para za konja a hteo je da obraduje ćerku.

O kakve li pogreške! Hedvigino razočarenje je dvostruko – ne samo što za nju magarac nije ni približno kao konj, već je Maks-Ulov jedan sasvim strašan magarac: nepoverljiv je, nasilan, bučan i prilično ćaknut. U odbranu Maks-Ulova treba reći da prethodni gazda uopšte nije dobro postupao prema njemu, pa je zato ovom zlostavljanom magaretu jako teško da veruje ljudima. Jedino što mu se sviđa kod ljudi su vatre koje oni pale i na koje on voli da njače.

Hedviga od sramote ne sme da kaže u školi da je dobila magarca, pa izmišlja priču da je Maks-Ulov njen novi komšija koji ima tri bela konja. Tako odmah postane glavna zvezda među devojčicama u školi, koje počinju da joj se šlihtaju i da je podmićuju, ne bi li ih upoznala s tim zanimljivim komšijom koji bi im dao da jašu te divne bele konje. Ali time se Hedviga upliće u laži koje dovode do dramatičnih posledica.

ad2f49ad6bbfe39b1b7dc182991b9268

Kad je laž konačno razotkrivena, Hedviga postaje predmet opšteg izrugivanja u školi, u čemu je najglasniji siledžija Alfons. Njegovo grubo zadirkivanje je u jednom trenutku toliko izbezumilo Hedvigu da mu je u nastupu besa polomila nos. Osvetoljubivi Alfons joj tada život pretvara u pakao: svakog dana mora da beži od njega koliko je noge nose, kako je ne bi pretukao ili joj na neki drugi način napakostio. Učitelj je tu nemoćan da bilo šta spreči.

Da jad bude veći, nevoljeni Maks-Ulov na početku zime jednostavno pobegne od kuće i zameće mu se svaki trag, a Hedvigu grize savest jer misli da je magarac pobegao zbog njene mržnje. Biće to za Hedvigu jedna vrlo teška zima, ali proleće će doneti srećan rasplet, u kome će se, sasvim neočekivano, kao Hedvigin spasilac pojaviti Toni, njen brat od ujaka, koji ima 15 godina, vozi motor i prkosi društvenim pravilima.

fb3b0e64e382a3f20a393643d2070966

Ova knjiga mi je bila najdraži poklon za 49. rođendan. To je jedno izuzetno slatko, zabavno i toplo ostvarenje koje vas potpuno uvuče u psihološki mikrosvet male Hedvige i njenih vršnjakinja i vršnjaka. Ovo remek-delo Fride Nilson nepogrešivo vraća čak i vrlo odrasle čitaoce u ono nevino vreme kad su i oni razmišljali i osećali kao Hedviga. Kad su i oni bili fascinirani govancima raznih životinja, od insekata do konja. Kad su i oni preko letnjeg raspusta sakupljali uginule životinjice pa ih sahranjivali u dvorištu, pri čemu je posebno zgodno ako treba da sahranite pregaženu zmiju, jer je spljeskana pa ne mora da se kopa duboko.

Frida Nilson ume da nam predstavi dečji način razmišljanja na izuzetno duhovit i saosećajan način, bez izrugivanja i sa punom svešću o dubini drame koju deca proživljavaju u raznim situacijama, čak i kad one spolja izgledaju neodoljivo smešno. Posebno je zanimljiv njen pripovedački stil zasnovan na detinje kratkim, ali vrlo efektnim i mudrim rečenicama, među kojima je teško naći neku sa više od deset reči.

rokerska

FAVORITI

ženski lik: Hedvigina mama, bivša buntovnica i rokerka, koja je ne samo dobra majka, već i sjajna tetka i dobar psiholog, i koja će bratancu Toniju lukavo pomoći da se pomiri sa roditeljima.

muški lik: Pored, naravno, Maks-Ulova koji je ukrao ceo šou, treba svakako pomenuti i Hedviginog tatu, veselog i emotivnog dobricu koji svojoj ćerki tepa “račiću moj” i mnogo pati što je Hedviga upala u nevolje zbog magarca kojeg joj je kupio.

epizodni lik: Toni, klipan velikog srca, za koga rođena majka strepi da li će u ključnom trenutku na crkvenoj svečanosti nazvati sveštenika “Guzice”.

odnos: Hedviga i Toni; ona isprva ne podnosi brata od tetke jer je grub i drobi joj šaku prilikom rukovanja, ali na kraju romana bratsko-sestrinska ljubav procveta, on postaje njen idol, a ona njemu postaje osoba pod specijalnom zaštitom.

scena: Kad komšija Karl-Erik pošalje Hedvigu po krompir, a nju u prodavnici počnu da dozivaju kesice slatkiša kao sirene sa hridina.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 10
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0043-5
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2013.
originalno izdanje: Frida Nilsson, Hedvig och Max-Olov, 2006.
broj strana: 147
ilustracije: Marina Milanović

* * *

FRIDA NILSON (1979)

frida-nilsson-3192943

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Kazanska zvezda

Kazanska zvezda, roman poznate austrijsko-britanske književnice Eve Ibotson, još je jedan iz njenog bogatog opusa čija radnja je smeštena u raskošnom carskom Beču početkom 20. veka, uoči Prvog svetskog rata, za vreme duge vladavine cara Franje Josifa. Takođe, još jedan je iz njenog opusa koji se bavi vrtoglavim obrtima sudbine u životu dece bez roditelja.

kazanska_zvezda_vv

Glavna junakinja je Anika, dete iz korpe, koju jednog dana u crkvi nalaze Eli i Zigrid, kuvarica i služavka u kući pomalo rasejanih bečkih profesora. Eli je, uz Zigridinu pomoć, nastavila da se brine o devojčici kao najbolja prava majka i da je podučava raznim veštinama u kuhinji. Mala Anika je tako postala velecarica u spremanju sosova, pečenja, kolača i svakojakih đakonija, pa su joj na kraju poverili da već sa 12 godina potpuno sama spremi božićnog šarana, po jednom zaista komplikovanom porodičnom receptu.

Anika je uspešna i u osvajanju naklonosti drugih ljudi, čak i u rivalskoj porodici Eghart. Tako je uspela da stekne ključne simpatije nekada bogate Eghartove baba-tetke, kojoj je pravila društvo poslednjih mesec dana njenog usamljeničkog života. Zato joj je starica testamentom ostavila svoj sanduk s nakitom koji je dobijala na poklon dok je bila zvezda tadašnjeg šou biznisa (među nakitom je i famozna Kazanska zvezda iz naslova).

Anika zaista obožava kuhinju i Eli i Zigrid i sve druge oko sebe, ali zna da je usvojena i sve vreme zamišlja povratak svoje biološke majke, kao savršene osobe iz fantazije koja će jednog dana zaista doći, sa dobrim objašnjenjem. I kako narod kaže, budi oprezan sa željama jer bi ti se mogle ostvariti – nedugo nakon nasleđivanja sanduka s Kazanskom zvezdom, po Aniku jednog dana stvarno dođe jedna otmena žena, frau Edeltraut fon Tanenberg, sa dobrim objašnjenjem i potvrdom o majčinstvu. Frau fon Tanenberg odvede Aniku od pomajke Eli, koja ostane potpuno slomljenog srca, kao i svi ostali koji su poznavali Aniku.

star of kazan

Na imanju fon Tanenbergovih Anika pokušava da se snađe u iznenada ostvarenom snu, u kome sve izgleda savršeno osim što je ne puštaju u kuhinju, jer zaboga, ona ne sme da se bavi nikakvim poslovima, ona je sad jedna od fon Tanenberga! Anika se na imanju najviše zbliži sa Zedom, mladim Cigom konjušarem koji se brine o rasnom konju Roku.

Međutim, uskoro Anika počinje da primećuje pukotine u raju. Plafon u njenoj sobi prokišnjava; zidovi u dvorcu fon Tanenberga imaju tragove slika koje su tu doskora stajale, a sad ih nema nigde; njena majka često putuje okolo s Anikinim tečom, obavlja neke zagonetne poslove, potpisuje neke zagonetne izjave i ugovore… i uskoro se Anika nađe u veoma lošoj situaciji, u kojoj će joj zatrebati pomoć svih dragih ljudi iz prošlog života u Elinoj kuhinji, kao i Zeda sa Rokom.

Autorka Eva Ibotson nam s neskrivenom radošću opisuje detalje lepršave atmosfere Beča iz 1908. godine, od detaljnih recepata za sosove do vrste koraka koje izvode konji carske ergele. U takvu atmosferu smestila je Aniku i ostale drage i pomalo smušene likove, i bacila ih u neplaniranu avanturu koja zahteva dosta lične hrabrosti svih kojima je stalo do Anikinog dobra. Kazanska zvezda je zabavna i duhovita bečka pustolovna razglednica u kojoj konji paradiraju na dve noge, drčni pubertetlije pozivaju na dvoboje, a ljubav i dobrota glavnih likova svetlucaju kao austrougarski nakit.

402141

Ovaj roman vešto priziva čulne utiske i sećanja iz spokojnog detinjstva. No da bi detinjstvo bilo blaženo i blještavo kao carski Beč, nije neophodno da zaista budeš u carskom Beču – Eva Ibotson hoće da nam kaže da je svako ko raste okružen ljubavlju i brigom srećnik kao i žitelj Beča iz ovog romana. Ona nam ovde liberalno provlači i tezu da za srećno detinjstvo nije neophodno da te podižu osobe različitog pola, jer Eli i Zigrid to definitivno nisu, ali su ipak stvorile Aniki pravi dom – zaštićeno i podsticajno okruženje za kreativan rast. Ljubav je zapravo stvorila Anikin doživljaj Beča.

FAVORITI

ženski lik: Anikina drugarica Paulina, koja skuplja novinske isečke o postupcima koji su zahtevali veliku ličnu hrabrost, sve dok i sama ne bude u prilici da pokaže isto takvu hrabrost kao iz novina.

muški lik: Roko – doduše, nije čovek već mlad pastuv, ali ima karakter i ličnost.

epizodni lik: To je zapravo kolektivni lik – grupa zubara koji se nalaze na opravku u banji Bad Hozenfeld (gde se odvija jedan deo romana), i koji služe kao važan lokalni izvor informacija i tračeva.

odnos: Zed i Roko, dečak i njegov konj.

scena: Akcija spasavanja Anike iz sadističkog ženskog internata u kom je bila zatvorena u drugom delu romana.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 8
ZABAVA: 8
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-092-3
izdanje na srpskom: Odiseja, 2014.
originalno izdanje: Eva Ibbotson, The Star of Kazan, 2004.
broj strana: 400
naslovna strana: Nikola Korica

* * *

EVA IBOTSON (1925-2010)

Eva Ibbotson

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Devojčica sa Ostrva duhova

Severnoamerička književnica Luiza Erdrič potiče preko dede iz indijanskog plemena Odžibva, koje je živelo uz obale Gornjeg jezera, na granici SAD i Kanade. Njen roman Devojčica sa Ostrva duhova govori upravo o životu ovog plemena sredinom 19. veka, u vreme dok je većina članova plemena još uvek vodila tradicionalan način života, ali su već postojali mnogi kontakti s belim hrišćanskim misionarima, u to vreme uglavnom Francuzima.

naslovna

Glavna junakinja romana je sedmogodišnja Omekejes (Mala Žaba), devojčica koja je kao beba jedina preživela epidemiju velikih boginja u svom rodnom selu, pa ju je usvojila druga indijanska porodica kao svoje dete. Roman prati jedan godišnji ciklus u životu ove nove porodice – godina koja je trebalo da bude godina kao i svaka, sa sezonskim seobama u sezonske nastambe i redovnim sezonskim radovima u prirodi, jedan od redovnih godišnjih ciklusa u prirodi i ljudskoj zajednici. Međutim, usred najgore zime porodica male Omekejes bude pogođena novom epidemijom velikih boginja koje su doneli beli doseljenici. Ova epidemija će zauvek izmeniti tu porodicu, a Omekejes, koja je stekla imunitet, u jednom trenutku biće dovedena u situaciju da sama mora da brine o svima, pri čemu neće uspeti sve da spasi.

Ovo dramatično i traumatično iskušenje odrediće životni put Male Žabe, koja odlučuje da bude seoska medicinarka i travarka. Time se utvrđuje njen odnos s bakom travarkom, koja je kroz ceo roman podstiče da osluškuje prirodu, njene ritmove i sokove, jer devojčica ima prirodni talenat za komunikaciju sa raznim vrstama životinja, posebno medvedima i usvojenom vranom.

Moram da kažem da je Devojčica sa Ostrva duhova sigurno najemotivniji i najdojmljiviji prikaz sestrinske ljubavi prema malom bratu koji sam ikad pročitao. Luiza Erdrič nas veoma uspešno uvlači u emotivni svet Omekejes tokom njene osme zime života: od duboke povezanosti s obožavanim bratom bebom, preko konfliktnog odnosa sa srednjim bratom, do potrebe za podrškom starije sestre idola. Tu je i poštovanje Omekejes prema oba roditelja/usvojitelja, kao i čudno razumevanje sa ključnim staricama u njenom životu: bakom i bakinom divljom drugaricom, Starom Lojanicom, samotnom Indijankom koja živi sa psima i ničeg se ne plaši. Omekejes će od bake dobiti znanje, a od Stare Lojanice je dobila život; ona je, naime, jedina koja se usudila da ponese Omekejes kao bebu iz zaraženog logora. Devojčica sa Ostrva duhova je zapravo divan roman o porodici s usvojenim detetom.

birchbarkhouse

Ovo je i jedan veoma ekološki roman, koji sav diše sa prirodom i u kome je sve od prirodnih materijala. Svi predmeti koji se u njemu pominju i koji čine svakodnevni život Odžibva Indijanaca napravljeni su od drveta, kamena, kosti, kože i krzna – sve je tu neraskidivo povezano i isprepleteno s prirodom. Luiza Erdrič nam nenametljivo, ali vrlo efektno demonstrira svoje ekološke principe kroz pažljivo zabeležene zvuke, prizore, radnje i raspoloženja koji organski prate promene u prirodi.

Kroz ovo gotovo dokumentarističko delo može dosta da se nauči o životu, kulturi i jeziku severnoameričkih starosedelaca, kao i o prirodi oko Velikih jezera u SAD. Pritom nas autorka bez upozorenja ščepa za srce i na prepad izbode noževima emotivnog vezivanja za likove i neočekivanim bolnim gubicima, a onda nas isceli prirodnim melodijama, ritmovima i pesmom belovratih vrabaca. Potpuno čudesan indijanski roman.

FAVORITI

ženski lik: Svi ženski likovi su veoma zanimljivi, ali broj 1 je svakako Stara Lojanica, naprasita snažna baba sa šeširom, koja je oterala tri muža i koja se zaista ničega ne plaši.

muški lik: Dijdij (tata), Omekejesin usvojitelj, čovek koji će do iznemoglosti cepati drva kako bi što manje posla ostalo Maloj Žabi kad i on padne od boginja.

epizodni lik: (ukoliko ovde ikog možemo zvati epizodnim likom) Omekejesin srednji brat Prstohvat, razmaženi priglupi dripac koji kroz većinu romana iritira na sve moguće načine, ali u kriznim trenucima po porodicu spontano nalazi svoje konstruktivno mesto.

odnos: Komunikacija Omekejes s medvedićima i njihovom majkom, primer razumevanja među potpuno različitim vrstama.

scena: Ima ih dve, vezane za vranu zvanu Andeg koju je Omekejes usvojila. Jedna je kad Andeg dosegne polnu zrelost pa počne da muva Omekejes i zove je da prave gnezdo zajedno, pa Omekejes shvati kako vrana mora da ode svojoj vrsti. Druga scena je kad odmetnuti Andeg u iznenadnoj poseti starom domu posluži kao most uspostavljene ljubavi i razumevanja između Omekejes i Prstohvata. Jako lepe scene.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-898-2
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Louise Erdrich, The Birchbark House, 1999.
broj strana: 244
ilustracije: Siniša Banović

* * *

LUIZA ERDRIČ (1954)

Louise Erdrich

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image