Category Archives: životinje

romani u kojima se pojavljuju životinje kao akteri radnje

Pipi Duga Čarapa na brodu

Negde u jednom malom, maleckom gradu devetogodišnja Pipi Duga Čarapa živi sama u Vili Vilobrdi, s konjem i majmunom. Izdržava se od sanduka zlatnika koji joj je ostavio tata, gusarski kapetan Jevrem Duga Čarapa. Njeno stalno društvo su komšijska deca Tomi i Anika, koji s njom provode svaki slobodni trenutak. Pipi s njima ide na izlete, na vašar, u pozorište, u avanturu na pusto ostrvo, pa čak jedno kratko vreme pokuša da ide i u školu. Za Tomija i Aniku nema lepšeg provoda nego kad su s Pipi. Međutim, jednog dana kapetan Jevrem se vraća po ćerku da je povede sa sobom na daleka južna mora, gde Pipi treba da postane domorodačka princeza. Idili sa Pipi bliži se kraj i Tomi i Anika su na rubu očaja.

Moram da priznam da prilično slabo pamtim detalje čak i iz knjiga koje sam pročitao relativno nedavno, pre svega koju godinu. Međutim, kad sam pročitao novo izdanje Pipi Duge Čarape na brodu, s iznenađenjem sam otkrio da, i posle više od četrdeset godina od poslednjeg čitanja, jako dobro pamtim mnoge scene iz tog romana: Pipi kako interveniše u pozorišnu predstavu, piše pismo sama sebi, mlati se sa svojim ocem, kupuje deci osamnaest kila bombona… Odmah sam se prisetio i likova koji su mi se neizbrisivo usekli u pamćenje još pre toliko decenija, a posebno zlikovca Cvetka koji muči konja i siledžije Labana koji maltretira nesrećnog prodavca kobasica – o kako sam ih mrzeo kao dete, i kako sam bio srećan kad ih Pipi sredi i nauči pameti! Ponovno čitanje ovog klasičnog ostvarenja za decu bilo mi je kao vrlo živi flešbek na čitav onaj čitalački doživljaj koji je Astrid Lindgren izazvala u meni kao osnovcu – što je najbolji dokaz da je to efikasno uradila i da efekti ostaju za ceo život.

Kao malom čitaocu, nije mi bilo lako da prihvatim toliku različitost Pipi u odnosu na drugu decu: živi bez roditelja i uspešno se brine sama o sebi kao da odrasli uopšte nisu potrebni na ovom svetu; nerealno je snažna i ne može joj niko ništa; mašta joj radi 300 na sat i nimalo se ne ustručava da izgovori najneverovatnije izmišljotine. Užasno sam joj zavideo što je tako samodovoljna i nezavisna, ali nisam uspevao da se iznerviram zbog toga, zato što Pipi pršti dobrotom i altruizmom, kao i neodoljivom duhovitošću. Pipi, koja se ne plaši ni Labana, ni živog tigra, ni bilo čega drugog velikog i opasnog, rasplakaće se kad vidi uginulu ptičicu ili kad gleda tužnu predstavu o nečijoj nesrećnoj sudbini. Osim što drugoj deci predstavlja dobar razvojni primer empatičnosti, ona je i kolovođa pozitivnog dečjeg anarhizma i zaraznog oslobađanja od stega bezrazložne građanske uštogljenosti. Pored nje i odrasli požele da se igraju ravnopravno s decom i da izvode ludorije koje se inače u svojoj “odraslosti” verovatno nikad ne bi usudili samoinicijativno. Pipi uspešno legalizuje i bezazleno dečje laganje, dajući pravo građanstva svim onim dečjim izmišljotinama i maštarijama koje nisu nastale iz zle namere ili straha, već iz uživanja, zabave i vežbanja kreativnosti.

Ovo je roman u kome na mnogo mesta dolazi do izražaja autorkin raspojasani verbalni humor apsurda, skoro tri decenije pre Monti Pajtona. U kombinaciji sa zabavnim pripovedanjem i oslobađajućom afirmacijom igre i spontanosti, Pipi Duga Čarapa na brodu već više od sedam decenija predstavlja nenadmašni bukvar dečje radosti i samoosnaživanja. Izdanje kojim nas je sada obradovala Odiseja donosi nam dobrodošlo usklađivanje s duhom vremena, uz pomoć osavremenjenog prevoda Slavice Milosavljević i veselih ilustracija Tihomira Čelanovića.

muški lik: Jevrem Duga Čarapa, dobroćudni krupalija u suknjici od trske i liberalan otac koji daje potpunu podršku samostalnosti svoje ćerke.
ženski lik: Pa zar ovde ima ikakve dileme?
epizodni lik: Učiteljica Tomija i Anike blagonaklono prihvata Pipi u svoj njenoj posebnosti i ukazuje joj poverenje da povede njene đake u igru, ali ne propušta priliku da skrene pažnju Pipi na rupe u bontonu koje mogu da povrede druge.
odnos: Pipi i Tomi i Anika – Pipi uživa u svojoj ulozi njihovog lidera, zaštitnika i iščašene drugarice iz pomerene stvarnosti, dok su njih dvoje obična, “normalna” deca koja od nje uzimaju ono najpozitivnije i integrišu u svoje realno okruženje.
scena: Igra brodoloma na pustom ostrvu.
citat (i pedagoški lajtmotiv): “Sto posto je najbolje za malu decu da imaju malo reda. A najbolje je ako sami mogu da zavedu red!” (reče Pipi ocu na rastanku)

emocije: 8
zabava: 10
stil: 10
edukativnost: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Astrid Lindgren (1907-2002)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Astrid Lindgren
naslov: PIPI DUGA ČARAPA NA BRODU
izdanje na srpskom: Odiseja, 2018.
ISBN: 978-86-7720-149-4
format: 20 cm
broj strana: 144
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Tihomir Čelanović
prevod sa švedskog: Slavica Milosavljević
originalno izdanje: Astrid Lindgren, Pippi Långstrump går ombord, 1946.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Sazvežđe violina

Mala Tijana provodi svoje predškolsko detinjstvo u malom gradiću uz Moravu, krajem osamdesetih godina prošlog veka. Voli da jaše kobilu Apriliju kod deda Stevana na imanju i da se igra plastične konjice s Mihajlovim deda Aćimom. Mihajlo je drug Tijaninog starijeg brata i mala Tika se studiozno interesuje za njegov svet. Sa svoje strane, i Mihajlo gaji poseban zaštitnički odnos prema njoj.

Društvo Tikinog brata čine četiri mangupčića pred početkom puberteta, kojima je ona dala naziv dečaki. Budući da je dečaki očigledno nisu smatrali društvom za deljenje svojih muzičkih, intelektualnih i drugih interesovanja, Tika je morala da nađe svet za sebe u nečem drugom, i pokazalo se da je to violina. Njenu prvu violinu kupio joj je tata za bagatelu, od nekog finog osiromašenog gospodina u Berlinu, u vreme pada Berlinskog zida. Od tog momenta odmotava se Tijanina životna priča, koja je obeležena, s jedne strane, ljubavlju prema violini i drugim ljudima, a s druge strane, zloslutnim manifestacijama raspada jednog sistema i nesrećom koju donosi naslućivani haos.

Ta priča je vodi u rano osamostaljivanje, odlaskom u osnovnu muzičku školu u Ćupriji, zbog čega mora da tokom školske godine živi u đačkom domu. Cimerka joj je Ana, raskošni talenat njenih godina. Njih dve postaju najbliskije drugarice, zajedničko “sazvežđe violina”, i pred nadarenim devojčicama počinje da se otvara Evropa i putovanja s muzičkom školom. To se nekako poklapa sa zatvaranjem Evrope za njihovu zemlju i svakovrsnim uvlačenjem politike u živote dece i mladih tokom devedesetih.

Paralelno s tim, tokom Tikine srednje škole razvija se njen i Anin odnos s dečakima, koji odlaze na fakultete i učestvuju u protestima protiv vlasti devedesetih, dok Mihajlo odlazi kod oca u Nemačku. Priča između njega i Tijane konkretizuje se u vreme kad je njoj predstojala muzička akademija u Beogradu. Na akademiju Tika odlazi zajedno s nerazdvojnom Anom, ali ih krajem prve godine studija zauvek razdvaja NATO bombardovanje 1999.

Vesna Aleksić nas je u poslednje vreme navikla da svake godine izbaci po jedno novo remek-delo za decu i mlade, ali ovaj put kao da je prevazišla samu sebe i istresla u dahu svoj verovatno najbolji, najčvršći, najemotivniji i najmudriji roman do sada. Sazvežđe violina raznosi čitaoca na komadiće, i to radi svakog trenutka još tamo negde od prve trećine pa bez prestanka sve do epiloga. Ko ima običaj da snima telefonom citate koji to zavređuju, tokom čitanja ove knjige škljocaće sve vreme.

Ovo je knjiga za koju verujem da bi obožavao da je pročita dvanaestogodišnji ja. Najviše zbog toga što u ovom romanu, pored ostalog, ima i opasno dobre dečje romanse, kao i raznih krupnih pitanja o svetu kojih su i deca veoma svesna, a malo ko im o tome govori tako otvoreno kao Vesna Aleksić. Ova njena najnovija priča o klasičnoj muzici nije samo briljantan esej pun poetičnih misli i lucidnih opservacija, već u prvom redu jedna vrlo konkretna životna priča o životnim očekivanjima mladih bića, napisana tako nabijeno emocijama da drži pažnju poput najnapetije avanture.

Brojne su vrline ovog ostvarenja. Mana je možda samo jedna: što u nekim udarnim dijalozima deca izgovaraju neka autorkina filozofska i poetska razmatranja jezikom koji nije baš u skladu s njihovim godinama. Ali zato su vrline verovatno sve ostalo.

Da počnemo od te romanse. Ovaj roman dobrim delom vozi ta stalna napetost od malih nogu između Tike i Mihajla, Zvončice i Petra Pana, među kojima je generacijski razmak od nekih četiri godine. Ovakva situacija je raj za intimističke momente tipa “tiha patnja” i “zabranjeni svet”, koje autorka vrlo vešto ređa kroz svoj roman kao male dragulje s kojima može da se identifikuje bez zadrške svako ko je nekad bio zaljubljen, a nije smeo. To daje velik deo emotivnosti romanu, pri čemu je autorka u potpunosti izbegla banalnost, uspevši da ni metafora o Petru Panu ne deluje izlizano.

No nisu ljubav i prijateljstvo jedine teme ovde, to su isto tako i mržnja i smrt. I loš predosećaj sve vreme. Ta potmula mračna vibracija prati Tiku od vesti o padu Berlinskog zida koji najavljuje promenu u celom svetu, preko raznih simptoma raspada Jugoslavije i rata koji se odvija u njenom okruženju, pa do pretnje terorističkim napadom na voz kojim je putovala na koncert u srcu Evrope.

Tu opštu slutnju autorka ilustruje uznemirujućom predapokaliptičnom atmosferom pesme London Calling engleskih pankera The Clash: Tikin svet je kao London iz te pesme, nad kojim se nadvija kataklizma, ali šta se tu može, osim da se šamanskom svirkom otera teskoba. Roman počinje scenom u kojoj odrasla, trideset-i-nešto-godišnja Tijana zasvira violinu putnicima u vozu koji čeka da prođe antiteroristički pretres. Svira im bespoštedno usred jednog bolesnog i sluđenog sveta, kao što je i njena zemlja postala bolesna i sluđena dvadesetak godina ranije. Od te scene vraćamo se u prošlost i pratimo Tikin život, između ostalog i kroz ređanje tih aluzija o dolasku mračnih vremena, raspadu Jugoslavije i Evrope. I uvek je to nekako isprepleteno s Tikinim životom, ljubavlju i snovima – te stvari uvek idu paralelno i nijedna ne nadvladava. To je isto lepota ovog romana: mnogo je teških i tužnih stvari u životu, mnogo loših stvari van naše kontrole događa se svakodnevno ili su u skoroj najavi, ali Eros se tvrdoglavo ne da pokoriti.

Tijanina ljubav prema violini u dobroj meri odražava autorkin transpesimizam tipa “svet ide dođavola, ali još imamo muziku”. Muzika je prisutna na više načina, od epifanijskih scena poput svirke u skloništu od bombardovanja, pa do muzičkih citata, ponajviše The Clash. Muzika je Tikina autoterapija kad teskoba oko nje postane nepodnošljiva i fizički je tera na povraćanje. Muzika se u ovoj knjizi vrlo organski događa i prepliće s razvojem odnosa između besprekorno postavljenih glavnih likova.

Najnovije delo Vesne Aleksić spada u još uvek retke romane domaćih autora za decu i mlade koji se direktno bave Srbijom devedesetih godina prošlog veka – s tim što se ovde, kroz priču iz devedesetih, potpuno ima na umu vreme sadašnje, kada se mnoge stvari ponavljaju na nekim višim nivoima. Mlada muzičarka Tika u ovom romanu dobija u amanet mudrost starijih generacija da Strah i Bes rađaju Mržnju i Patnju. Ona to najdirektnije oseća čak i u toj zabačenoj Ćupriji u kojoj se školuje, i to je nešto što ona nauči znatno pre svojih evropskih saputnika u zaustavljenom vozu u Belgiji. Nju je život već suočio sa raspadom države, raspadom jednog poretka sveta, dolaskom neravnoteže haosa i smrću bliskih osoba usred svega toga. Sada nas to čeka opet, ali na kvadrat.

Odrasli, nemojte biti sebični da zadržite ovu knjigu samo za sebe. Dajte je deci čim vidite da su se ozbiljno zapitala nad životom. Ovo je roman koji će biti zanimljiv svim tim zapitanim mladim čitaocima koji bi voleli da znaju kojim putem treba da krenu u životu, kao i onima koji možda znaju kojim putem bi hteli da krenu, ali nisu sigurni imaju li snage za to u svetu u kome živimo. Podelite suze čitalačke s vašom decom – bilo kog da su dvocifrenog uzrasta, razumeće.

Razumeće i treba na vreme da počnu da se spremaju za ono što ih čeka posle nas. Čak i dete oseti kad vremena ne slute na dobro, i kad u okruženju počne da nestaje fizička i duhovna hrana, a strah se useljava u svakodnevicu. Sazvežđe violina je knjiga koja ozbiljno upozorava – ne popuje pritom i priča nam o vrlo lepim stvarima, ali ozbiljno upozorava: zbog olakog sejanja straha opet dolazi vreme u kome ćemo svi doživeti dosta loših stvari. Muzika će verovatno i dalje o(p)stati, lepi trenuci postojaće i dalje, ali neke rane boleće zauvek, kao kolateralna šteta u svetu koji bezglavo srlja u neizvesnost.

Predivna knjiga.

muški lik: Mihajlo je jedini među dečakima zaista primećivao Tiku, bio je s njom u kontaktu cele te burne decenije, da bi na kraju, kad je sve prošlo, podigao prvi kredit u životu da bi njoj kupio novu violinu.
ženski lik: Svakako Ana, ona blistavija od dve zvezde u sazvežđu violina, na koju Tika ne ume da bude ljubomorna ni kad je sanjala da je Ana uzjahala njenu Apriliju, niti da se ljuti na nju kad joj pojede dedin domaći eurokrem.
epizodni lik: Časni deda Drakče, penzionisani bezbednjak žustrog temperamenta ali zlatnog srca, koji ima veze tamo-gde-treba; scena njegovog infarkta iz vizure male Tike jedna je od najsnažnijih u romanu.
scena: Mihajlov boravak u pograničnom pritvoru, posle pokušaja da se sam vrati iz Nemačke u Srbiju.
odnos: Tika i deda Aćim, dete-konjić i njen neobični partner za igru, koji dobro razume detinju dušu i vidi sve što ona krije od drugih.
zanimljivosti:
Knjiga je puna muzičkih i filmofilskih citata, a kao jedan od znakova predstojeće propasti zemlje, pominje se i gašenje Stripoteke.
U ovom romanu Vesne Aleksić, pomalo neočekivano, nema lika savremene bake, ali zato tri deke sve nadoknađuju.

emocije: 10
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *
ona je ovo napisala – Vesna Aleksić (1958)

* * *

OPŠTI PODACI O ROMANU

autorka: Vesna Aleksić
naslov: SAZVEŽĐE VIOLINA
ilustracije: Maja Veselinović
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
broj strana: 173
ISBN: 978-86-529-0540-9

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Početak nečeg velikog

Iva je pametna srednjoškolka koju drmaju razne stvari karakteristične za uzrast, uz povećanu količinu sanjarenja i smanjenu količinu samopouzdanja. U jednom trenutku roditelji je upute da potraži podršku psihologa, a kupe joj i hrta Spasu kao priliku da vežba odgovornost.

Početak nečeg velikog još je jedno prozno ostvarenje Ivane Lukić za mlade koje je teško definisati kao roman u klasičnom smislu. No za razliku od (Ne) pitaj me kako sam, koja je bila kolaž raznih kratkih formi karakterističnih za smartfonski ekosistem generacije čiji glas je predstavila, nova knjiga iste autorke ipak poseduje narativnu strukturu, u smislu da hronološki prati jedan bitan deo života jedne domaće tinejdžerke iz srednje klase. Međutim, ni po čemu drugom nije klasičan roman. Uopšte nema dijaloge, a svaka strana je podeljena na dva dela: gornji deo u kome je predstavljeno nešto iz unutrašnjeg sveta fantazije glavne junakinje Ive, i donji u kome se nalazi kratak dnevnički zapis i utisak iz sveta realnosti. Kad se preklope zajedno, gornji i donji deo svake strane, fantazijski i bihejvioralni, daju precizan 3D psihološki portret glavne junakinje.

Ivin svet vrti se oko nekih bitnih ljudi: u porodici su to brižni, mada ponekad nespretni roditelji, draga baba Mica, svakako i Rada, bliska polusestra preko tate; tu su i dve najbliže drugarice, ali i drug Petar sa kliznim statusom u Ivinom intimnom životu. Ivine glavne brige u tom okruženju vezane su za svima prepoznatljive stvari: postavljanje ciljeva, potraga za verom u sebe i životnom vizijom, ponovno otkrivanje komunikacije sa roditeljima na koje počinješ sve više da ličiš, prihvatanje sopstvenog tela i izgleda, isprobavanje ljubljenja i dešifrovanje seksa. Takođe, tu su i neke sasvim specifične frustracije, recimo zbog toga što tvoje kuče na slikama dobije više lajkova nego ti, i što nijedan tvoj selfie ne uspe da dobaci trocifren broj lajkova.

Budući da je u kovitlacu svega toga Iva u jednom trenutku malo izgubila kompas, roditelji je šalju kod Superženice, psihološke savetnice za probleme odrastanja, koja pomogne Ivi da malo prikupi konce i ohrabri je na dalje samostalno istraživanje života i odgovornosti. Ivin razvoj je centralna tema, a u okviru toga je komunikacija Ive i Superženice prikazana kao lep primer dobre prakse, tako da ovoj knjizi može da se priđe i kao malom psihološkom priručniku, s nekoliko zaista korisnih saveta i ideja. U lik Superženice autorka je prirodno unela dosta sopstvenog iskustva iz prakse školskog psihologa, što svemu daje neophodnu autentičnost i ubedljivost, uz dobrodošlu dozu nenametljive edukativnosti.

Najbitniji vaspitni element u Ivinom životu su svakako roditelji, koji su ponekad skloni nespretnim reakcijama, ali se zaista trude oko ćerke i stalo im je do nje. Imajući to na umu, a uz novostečeno samopouzdanje, Iva u jednom trenutku oseti je da je došlo vreme za dalji rast, pa zatraži od njih veći stepen poverenja. Pored te stalne komunikacije s roditeljima, njeni bitni vaspitni izvori su i baba Mica, koja je uči staloženosti i penzionerskom kuliranju, te starija polusestra Rada, koja joj je autoritet u stvarima poput seksualnog odrastanja. Upravo je Rada ta koja je uvek govorila da će Iva biti dobar kapetan broda, kad se jednom na svom jedrenjaku otisne u nešto veliko. Kad zaplovi u samostalnost.

Početak nečeg velikog je mali lirski dnevnik jedne nesigurne tinejdžerke koji može da posluži i kao topao motivacioni poster za sve mlade s teškoćama u odrastanju. Za iskričave ilustracije na svakoj strani zaslužna je Marica Kicušić.

video intervju Knjigoskopa s autorkom

muški lik: Petar je Ivi baš nedostajao dok je trajao prekid komunikacije; nema veze što se ne loži baš na školu i što se plaši nasilnika, ali bez njega je dosadno.
ženski lik: Superženica je ovde nadahnuće i katalizator razvoja, snabdevajući Ivu korisnim predlozima za bolje mentalno funkcionisanje, pa dobije i sladoled u znak zahvalnosti.
epizodni lik: Baba Mica uči unuku Ivu da igra karte i pritom se nimalo ne sekira da li dobija ili gubi, pokazujući tako Ivi alternativne sisteme vrednosti.
odnos: Iva i tata ne razgovaraju baš mnogo, jer se u tome prilično slabo snalaze, ali imaju stalnu potrebu za makar nekim vidom kontakta, kao potvrdom da je sve u redu.
scena: Kad Iva i Petar pokušaju drugarski seks ne bi li demistifikovali taj čin, pa stvari krenu pogrešno.

emocije: 8
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Ivana Lukić (1977)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Ivana Lukić
naslov: POČETAK NEČEG VELIKOG
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0491-4
format: 14×21 cm
broj strana: 98
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Marica Kicušić

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Gusari s ledenog mora

dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za:
– najbolji avanturistički roman za decu
– najbolji punoletni ženski lik
– najboljeg negativca

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji maloletni ženski lik

Devojčica Siri živi sa ostarelim ocem i mlađom sestrom Miki na jednom od ostrva u ledenom arhipelagu na severu, čiji stanovnici strepe od opakog gusara Beloglavog, koji pljačka ostrva i odvodi decu da rade u njegovom rudniku. Jednog dana Beloglavi otima i Miki, za šta se Siri oseća krivom i polazi u očajničku potragu sa sestricom. U toj potrazi niko se ne usuđuje da joj pomogne, sve dok na jednom brodu ne upozna krupnog mornara Fredrika, kome je Beloglavi pre mnogo godina takođe oteo mlađu sestru. Siri i Fredrik prolaze kroz razne nevolje na putu do ostrva na kome je baza Beloglavog, ali tamo ih gusari oboje zarobljavaju. Siri nateraju da radi u rudniku uglja zajedno sa iscrpljenom Miki, a Fredriku daju rok od tri dana da razmisli da li će se priključiti gusarima ili će ga streljati. Siri dobija specijalni zadatak da svakog dana sortira iskopane komade uglja i da najtvrđi komad odnese Beloglavom, koji želi da ga u specijalnoj mašini pretvori u dijamant. U ovoj beznadežnoj situaciji pojaviće se neočekivani saveznici: Golubica, čuvarka dece-robova, kao i zlostavljana vučica upregnuta u mašinu za pravljenje dijamanata.

Frida Nilson je autorka mojih omiljenih romana o devojčici Hedvigi i s velikim poverenjem uzeo sam na čitanje njen najnoviji roman. Međutim, posle lepršavosti dogodovština osmogodišnje Hedvige nikako nisam očekivao ovako mračno i ozbiljno štivo za starije osnovce. Gusari sa ledenog mora su priča smeštena u zaleđeni svet u kome vladaju zima, siromaštvo, glad, strah i očaj. Ipak, i u takvom svetu, ispunjenom okrutnostima raznih vrsta, autorka ostavlja dovoljno prostora za ljubav, nežnost i odanost, kreirajući svet veoma nabijen emocijama.

Žanrovski je ovaj roman prilično teško definisati. Svakako, to je delo fantastike, s nekim izmišljenim životinjama i bićima kao što su morske sirene (pritom, sirene ovde nisu zavodljive lepotice, već više podsećaju na masne morževe). Na početku romana nalazi se mapa izmišljenog arhipelaga koji je poprište radnje, i ta mapa i sirotinjski ribarski milje sa tih ostrva veoma podsećaju na trilogiju Ursule Legvin o Zemljomorju, kao i na druga popularna dela epske fantastike zasnovana na mapama i srednjovekovnoj sirotinji. Jedino što kod Fride Nilson nema nikakve magije, čarobnjaka, zmajeva ni tinejdžera obdarenih nadnaravnim sposobnostima, ali zato ima čudnovatih izuma, mehanizama sa zupčanicima i gomila uglja, što vrlo vuče na steampunk – osim što ovde ništa nije na paru, morem se ne putuje parobrodima već jedrenjacima, a ugalj nije gorivo već sirovina za pravljenje dijamanata.

U ovaj prilično originalno postavljen ambijent autorka je smestila jednu ozbiljnu avanturističku dramu bez natprirodnih dešavanja (ako izuzmemo Sirino neobično preživljavanje utapanja u ledenom moru), ali sa jako puno ličnih borbi, dilema, sumnji, osećanja krivice, samooptuživanja, strahova, teških odluka i bola. Sve je čudno u vezi s ovom knjigom, ali opet nekako divno i sa dozom tuge. Čudnovat je odnos Siri i bebe sirene koju pronalazi, kao i između bebe i majke-sirene. Čudnovata je i dirljiva ljubavna priča Sirinih i Mikinih roditelja: njihov otac je bio duplo stariji od majke, koja je umrla nedugo posle rođenja Miki, i taj gubitak je Siri i njenom ocu učinio Miki još voljenijom. Mnoga deca u tom svetu su bez bar jednog roditelja, koji su stradali u borbi za svakodnevnu egzistenciju, kao žrtve siromaštva, bolesti i tragičnih incidenata u susretu sa surovom prirodom.

Nasilje je posebno značajna tema romana, a pojavljuje se kao nasilje ljudi nad ljudima i ljudi nad drugim stvorenjima. Beloglavi tera decu da za njega kuluče u neljudskim uslovima u rudniku i te scene sa decom u rudniku su istinski potresne. Stanovnici arhipelaga su surovi prema mladuncima vukova koje otimaju od majki i prodaju bogatašima za vuču sanki. Ribari hvataju bebe morskih sirena da od njihove meke kože prave novčanike. Sirin drug Ejnar maltretira mladunče jedne velike ptice, ne bi li ga dresirao da mu lovi ribu. Kroz ceo roman provejava autorkina naklonost prema životinjama, deci i svima koji su zlostavljani, što najbolje dolazi do izražaja kroz postupke Siri, koja je spremna da se zbog odnosa prema životinjama zakači i s onim malobrojnim saveznicima u svojoj neizvesnoj avanturi.

Roman obiluje slikovitim epizodistima, kroz koje autorka iznosi svoja etička i ekološka razmišljanja o borbi za opstanak. Posebno su zanimljive njene misli o životinjskom u ljudima, o tome kako je čovek sklon da poživinči u surovoj sredini, ali i o tome kako i posle najtežih iskušenja i najlošijih odluka postoji kapacitet za iskupljenje i spas duše. Gusari sa ledenog mora je surova hardcore zimska bajka ispunjena škripanjem leda, mlečnom maglom i zaleđenim ribarskim mrežama, koja duboko preispituje suštinu ljudskosti u naturalističkom okruženju i pronalazi odgovor u ljubavi, brizi za druga živa bića i uživanju u pesmi strnadice.

muški lik: Beloglavi, zlostavljač dece opsednut fiksidejom o proizvodnji dijamanata, koji nije primetio kako je od deteta koje se grozi nasilja izrastao u bezosećajnog i poremećenog mračnjaka.
ženski lik: Golubica je kao kidnapovano uplašeno dete izborila svoju slobodu od rudnika tako što je pristala da glumi ćerku Beloglavom i da stražari nad drugom decom, a taj svoj gubitak duše pokušava da kompenzuje nežnošću prema zlostavljanoj vučici Beloglavog.
epizodni lik: Ejnar, dečak koji je spasao Siri život i doveo je kući da se oporavi, toliko je opterećen željom za izlazak iz siromaštva da ne ume uvek da postavi jasne etičke granice.
odnos: Fredrik i Siri, džin i dugmence, povezani time što su oboje zbog svoje detinje obesti u jednom trenutku skrivili strašnu sudbinu svojih mlađih sestara, pa su se udružili u očajničkom pokušaju da se iskupe.
scena: Epizoda sa bebom sirenom daje poseban ugođaj celom romanu – da nije toga, ovo bi bila suva realistična drama, uzbudljiva i potresna, ali prilično obična i “ovozemaljska”; međutim, ubacivanje scene sa bebom sirenom daje celom romanu jedan začudan poetski ton, a humanističku potku cele priče diže na spiritualni nivo.
zanimljivosti: Ostrva u arhipelagu koji je izmislila Frida Nilson imaju vrlo originalna imena – vidi mapu.

emocije: 10
zabava: 9
stil: 10
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Frida Nilson (1979)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Frida Nilson
naslov: GUSARI S LEDENOG MORA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0422-8
format: 13×19 cm
broj strana: 304
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Aleksander Janson
prevod sa švedskog: Svetlana Tot
originalno izdanje: Frida Nilsson, Ishavspirater, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Konj u čizmicama

nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za:
– strani roman godine za decu
– najbolji dramski roman za decu
– najbolji punoletni muški lik

Lase je islandski konjić koji je opekao kopita u požaru u cirkusu u kome je radio, pa ga je usvojila usamljena gospođa Olga koja mu je napravila čizme za hodanje. Lase i Olga su se sprijateljili sa devojčicom Fikom, kojoj Olga pred smrt ostavlja Lasea na brigu. Fiki nije nimalo lako da održi obećanje Olgi da će se brinuti o Laseu: kao prvo, nema gde da ga drži, a njeni roditelji nisu nimalo oduševljeni time da u stanu imaju živog konja, ma kako mali bio; a kao drugo, pojavio se čovek koji želi da joj oduzme konja. To je starac Hertjan, koji je pre mnogo godina kao klovn nastupao s Laseom u tom istom cirkusu u kome je konj stradao – zapravo, Hertjan je i izazvao taj požar u nastupu besa. Fika se drži obećanja Olgi i nikako ne želi da prepusti Lasea Hertjanu, a budući da ne nailazi na razumevanje roditelja, beži od kuće i skriva konja uz pomoć svog novog druga, dečaka Fosa. Hertjan uspeva da namami Lasea u napuštenu fabriku u kojoj je nekad zimovao cirkus, i tu se između klovna i konja ponovo budi zaboravljeno savezništvo. Fika i Fos ih nalaze, i Lase dospeva u situaciju da mora da bira između starog druga i nove drugarice. To je izbor koji izmučeni konj jednostavno nije u stanju da obavi.

Konj u čizmicama belgijskog autora Žefa Artsa spada u onu plemenitu vrstu dečjih romana koji se ne opterećuju velikim temama, već svoju draž i lepotu zasnivaju isključivo na finom tkanju emocija koje povezuju likove, ljudske i životinjske. Centralni junak ovog romana je vremešni cirkuski konjić Lase, pripadnik patuljaste rase sa Islanda, koji je zbog uzavrelih ljudskih strasti postao invalid nesposoban za hodanje bez pomagala u vidu čizmica. On je katalizator radnje i razvoja odnosa među likovima: između Fike i njenih roditelja, Fike i Fosa, Olge i Hertjana, Olge i Fike, Hertjana i dece. Svi ti odnosi ukrštaju se oko Lasea, puni povišenih emocija, ljubavi, suza, povređenosti, izrečenih laži, teških odluka i čvrstih obećanja.

islandski konji u divljini

Veličina Artsa kao pripovedača nije samo u tome što uspešno vodi i razvija jednu prilično dirljivu priču. On nas ovde osvaja i iskričavom poetičnošću kojom opisuje unutrašnja stanja, zapažanja i utiske glavnih junaka, pogotovo Fike. Kao što deca budu opčinjena Hertjanovim malim čarolijama s origami pticama, tako i mi ostajemo zadivljeni Artsovim malim verbalnim čarolijama, kao što je poređenje staračkih lica sa leptirom. Emotivni svet dece, ali i odraslih koji su s njima u interakciji, ubedljivo je prikazan empatijskim čulom jednog istinskog humaniste, koji isti takav osećaj ima i za životinje. Konj u čizmicama je veoma dragoceni izdanak najbolje tradicije priča o deci i životinjama, a napisao ga je očigledni poznavalac i veliki prijatelj konja i dece, pesnik u duši i odmereni majstor stila.

muški lik: Tužni klovn Hertjan, razapet između ljubavi i skitalaštva, celog života okajava greh onog dana kad je skrivio požar i sanja o ponovnom susretu s konjem o kojeg se ogrešio.
ženski lik: Fikina mama, pronicljiva novinarka s talentom za dobru priču i dobar naslov, ali i podržavajuća majka sa sluhom za fine nijanse u raspoloženju i ponašanju svoje kćeri.
epizodni lik: Fosova mama, distancirana naučnica koja obilazi svetske vulkane i sa porodicom održava privid bliskosti preko video linka.
odnos: Olga i Hertjan, u rasponu od nežne ljubavi zrelih godina do duboke povređenosti i potpunog prekida komunikacije posle tragičnog požara u cirkusu.
scena: Svakako, ključna scena je Laseov izbor između Fike i Hertjana, ali najzabavnija scena je rusvaj koji je Lase napravio u kineskoj prodavnici.
zanimljivosti: Na Islandu toliko vole islandske konje da tamo živi po jedan islandski konj na svaka 4 stanovnika (u Srbiji živi jedan konj na svakih 600 stanovnika), i zabranjen je uvoz drugih rasa konja.
Ovi konji mogu da imaju mnogo različitih boja dlake, a na islandskom jeziku postoji preko 100 reči za razne vrste boja islandskih konja.
Žef Arts, autor ove knjige, živi s porodicom na seoskom imanju u Belgiji, okružen brojnim domaćim životinjama koje gaje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Žef Arts (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Žef Arts
naslov: KONJ U ČIZMICAMA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0428-0
format: 18×11 cm
broj strana: 224
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Tanja Stevanović
prevod sa holandskog: Manja Rac
originalno izdanje: Jef Aerts, Paard met laarzen, 2015.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: