Krokodil peva

radnja

Sedmogodišnja Danica okružena je  ljubavlju porodice, koja sa radošću očekuje njen polazak u školu, kao i rođenje Daničinog mlađeg brata. Međutim, dolazi do komplikacija pri porođaju i neizvesno je da li će mali Viktor preživeti i kakve će imati neurološke posledice. Cela porodica zbog Viktora ulazi u vanredno stanje i ozbiljnu krizu koja obeležava Daničin prvi razred i ne završava bez gubitaka.

komentar

Najnoviji roman Vesne Aleksić još jedan je u nizu koji ubedljivo demonstrira da je ova autorka u naponu stvaralačke snage. Retko koji domaći autor može da se meri s Vesnom Aleksić u kompetenciji za pričanje savremene urbane drame o detetu. Ona vrlo suvereno vlada pričom, organizuje našu pažnju, angažuje naše emocije i povremeno nas zapljuskuje talasima ljubavi i lepote. Tako je i Krokodil peva roman sa mnogo psihološki snažnih scena koje će vas zakucati za zid i mnogo poetski efektnih verbalnih poenti koje će vas uzbuditi.

U ovom romanu kroz oči male Danice pratimo njen socijalni mikrokosmos u trenutku polaska u školu, ozbiljno uzdrman neizvesnošću oko sudbine bebe. Danica je bistro, dobronamerno i odgovorno dete i svačija mezimica, čija će idila ranog detinjstva biti iznenada prekinuta porodičnom krizom. Iako se kriza vrti oko prinove koja je preotela svu porodičnu pažnju i posvađala joj roditelje, ona nema negativna osećanja prema bebi i svim srcem učestvuje u njenoj terapiji i rehabilitaciji. Danica malom bratu daje nadimak “krokodil” po maskoti izvezenoj na ćebencetu, i pomaže krokodilčiću da bije bitku za život.

Autorka uspeva da verno uđe u lik glavne junakinje, u njen način razmišljanja i zapažanja o svetu i u njene emotivne interakcije sa ljudima u okruženju. Posebno su dirljiva Daničina detinja obraćanja malom bratu koji se bori za život. Pored glavne junakinje, autorka nam ovde s puno ljubavi predstavlja i plejadu ostalih likova, od živopisnog ujaka, preko dementnog komšije, do smotane najbolje drugarice. Bolji poznavaoci stvaralaštva Vesne Aleksić prepoznaće i u ovoj knjizi varijacije na temu nekih likova karakterističnih za više njenih romana. Kao prvo, tu je autorki omiljen lik visprene i dinamične ženske osobe nešto starijeg uzrasta, obično kakve moderne i nekonvencionalne bake (u Daničinoj porodici imamo i generaciju prabake). Tu je i lik oca-umetničke duše koji je jako blizak sa ćerkom, kao u Lovcu na maslačke.

Sve svoje likove i njihove odnose autorka je utkala u harizmatičnu priču o porodici, onako kako to samo ona ume da ispriča. Krokodil peva još je jedan ovogodišnji biser u katalogu Kreativnog centra, utoliko dragoceniji imajući na umu da su i dalje prilično retka domaća ostvarenja koja se na ovakav način bave detetom iz savremene srednje klase. Istovremeno, to je još jedno od dela koja uspešno podrivaju otpor odraslih prema literaturi za decu.

Šteta samo što nema više ilustracija (korice i vizuelni lajtmotiv krokodilskog repa uradila je Maja Veselinović).

ženski lik: Sveznajuća baka Gugl, dobri duh i kohezivna snaga porodice.

muški lik: Šou svakako ukrade Daničin brbljivi ujak, astrofizičar iz Amerike, džin koji se zaljubi u Daničinu nastavnicu engleskog i onesvesti od mirisa bolnice.

epizodni lik: Dvoglavo čudovište Đurđa i Ana, Scila i Haribda, bliznakinje koje su zaratile s Danicom u školi otkako im je preuzela malu Sofiju kao drugaricu.

odnos: Danica i njen tata Sajmon, zajednički vlasnici šifre na laptopu, koji su iskovali ratno savezništvo gde je on zapovednik, a ona požrtvovni hrabri redov.

scena: Najjača scena je svakako naslovna, kad krokodil zapeva, ali meni je lepa scena i kad su se Danica i Sofija izgubile na prvom snegu dok su tražile nestalo kuče.

emocije: 9
zabava: 7
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala: Vesna Aleksić (1958)

vesna aleksic

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Vesna Aleksić
naslov: KROKODIL PEVA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017.
ISBN: 978-86-529-0430-3
format: 21 cm
broj strana: 141
povez: meki
pismo: ćirilica
naslovna strana: Maja Veselinović

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Priča za biće vremena

radnja

Posle gubitka očevog prestižnog posla u Silicijumskoj dolini, šesnaestogodišnja Nao mora da se s porodicom vrati iz SAD u Japan. Nao se nikako ne snalazi u tokijskoj gimnaziji, žrtva je užasnog vršnjačkog maltretiranja i, poput svog slomljenog oca, planira samoubistvo. Pre tog čina počinje da piše dnevnik posvećen svojoj fascinantnoj prabaki Điko, budističkoj monahinji.

Desetak godina kasnije, posle razornog cunamija, dnevnik mlade Nao okean donese iz Japana do jednog kanadskog ostrva na Pacifiku, gde ga pronalazi sredovečna književnica Rut. Od tog momenta prepliću se dve glavne paralelne radnje romana: jednu radnju čine dešavanja koja u svom dnevniku opisuje Nao, u prvom licu; u drugoj radnji pratimo Rut i njenog muža Olivera, koji čitaju pronađeni dnevnik i preko njega postaju uvučeni u životnu dramu tinejdžerke Nao, s posledicama i po sopstveni brak.

komentar

Kao što i sam naslov daje naslutiti, Priča za biće vremena (A Tale for the Time Being) kanadsko-japanske autorke Rut Ozeki vrlo je ozbiljan i prilično zahtevan filozofski roman. U njemu se uspostavlja spiritualna transkulturalna veza između zrele kanadske književnice u stvaralačkoj krizi i zlostavljane japanske tinejdžerke na korak od samoubistva. Obe vezuje kulturološka podeljenost između Japana i Amerike i problem uklapanja u aktuelnu sredinu, kao i niz drugih razmišljanja i dilema. Ozeki prepliće njihove dve priče u vrlo složenu celinu kroz koju pretresa nekoliko krupnih filozofskih i etičkih pitanja, no srećom to roman ne čini teško probavljivim, jer sve vibrira, pluta na snažnim emocijama i garnirano je zrncima životnog humora.

Vreme je ključna tema ovog romana – potraga za smislom sadašnjeg trenutka, potraga za svojim sada. Nao nije slučajno dobila to ime – tako Japanci izgovaraju now na engleskom, dakle sada. Ljudi i sve što postoji na svetu definisani su u ovom romanu kao bića vremena, koja imaju svoj vremenski opseg postojanja. Vreme je u ovom romanu na najrazličitije načine izuvijano i izukrštano, kroz dodirivanje i prožimanje dešavanja iz različitih godina i na raznim mestima. Jedan od ključnih momenata u romanu je kad Nao, čiji dnevnik počinje opisom događaja iz prošlosti, tokom pisanja stigne do svog sadašnjeg trenutka – kad i bukvalno pronađe svoje sada, u momentu dok se nalazi pred definitivnim odustajanjem od života.

 

U romanu se ne štedi na fantastici. Kad Nao pukne pod pritiskom bullying-a, ona se popne na školsku klupu i zavrišti tako da njenim zlostavljačima šikne krv iz bubnih opni (malo manga preterivanja nije na odmet). Nao najnormalnije komunicira sa duhom svog deda-ujaka, mladog mirovnjaka i nadarenog intelektualca koji je poginuo kad je prisilno regrutovan u kamikaze. Tekst na poslednjim stranama Naoinog dnevnika u jednom trenutku naočigled Rut nestaje iz sveske, da bi se kasnije opet pojavio, ali sa drugačijim završetkom. Tu je i misteriozna japanska vrana, koja se na Rutinom kanadskom ostrvu pojavila istovremeno sa prispećem Naoinog dnevnika, i za koju se ispostavlja da zapravo motri i čuva Rutin brak.

Ovaj roman je neočekivano zanimljiv i čitljiv esej o vremenu, paralelnom univerzumu i slobodi izbora, ali to nije njegov glavni kvalitet. Ono što ga vozi kao materijal za čitanje jeste njegovo efektno bavljenje temama ljubavi i okrutnosti. U romanu postoji srodstvo u zlostavljanju između Nao i njenog deda-ujaka: nju su školski vršnjaci boli makazama, palili cigaretama i pokušali da je siluju; njemu su vojni treneri mesecima zverski lomili zube i kosti u logoru za obuku kamikaza. Stvari kroz koje su njih dvoje prošli kao žrtve nasilne strane ljudske prirode duboko su ih obeležile. Kontrast između tih događaja i miroljubivog porodičnog zaleđa iz kojeg oboje dolaze čini ovaj roman posebno potresnim.

Roman možemo posmatrati i kao kompetentan uvod u japansku kulturu, iz kojeg saznamo i mnogo fascinantnih stvari o životu u Japanu za vreme fašističkog režima. Po tom bavljenju običnim ljudima pod fašizmom Priča za biće vremena donekle podseća na svojevrsnu japansku verziju Kradljivice knjiga Marka Zusaka. U svom kanadskom toku, roman je i esej o spisateljskom kreativnom procesu (Rut i njen muž iz romana zapravo su autorka i njen muž u “stvarnom životu”), dok u svojoj završnici roman intrigantno pretresa i vrlo zanimljivu temu digitalne anonimnosti na netu. Potpuno jedno šareno, višeslojno, obuhvatno i bogato ostvarenje.

Rečenice Rut Ozeki su smirene i bez egzaltacije, ali upravo ta suzdržanost snažno potcrtava emociju koja se opisuje. Sasvim je očigledno da je ovde autorka jedna zen monahinja (autorka se zamonašila tri godine pre objavljivanja ovog romana) – ne samo po temama i tonu, već i po načinu pripovedanja. Priznajem da sam imao problema sa koncentracijom na prvih dvesto strana, dok se situacija prilično polako montirala, jer autorki se nigde nije žurilo, i pritom sam morao da krčim put kroz šumu podataka, reči i imena iz japanskog jezika i kulture (ceo roman ima ukupno 167 fusnota, mahom tumačenja reči na japanskom, ali i pojmova iz kvantne fizike). No čitalački trud dobija nagradu tamo negde posle dvestote strane, kada kreće ređanje sve snažnijih i snažnijih scena i otkrivanje fascinantnih detalja iz porodičnih biografija, i tu onda priča počinje da melje čitaoca, nežno ali nezaustavljivo. Tome doprinosi i činjenica da je Ozeki velemajstor za izgradnju napetosti i plasiranje zlokobnih najava koje vuku na dalje čitanje – a ovaj roman je pun istinski teških situacija. Srećom, svaka od njih ima svoje opravdano mesto, Ozeki ih servira vrlo pristojno i uglavnom ih ne koristi kao povod za patetiku.

Tekst na momente ima težnju da skrene u dominantno pedagoške vode, iz silne želje autorke da kaže što više o Japanu, zen-budizmu, kvantnoj fizici, vegetaciji pleistocena i drugim akademskim temama o kojima razmišljaju njeni pametni likovi. Ume to mestimično da pridavi čitaoca, ali u konačnici nimalo ne kvari buran čitalački doživljaj, jer Rut Ozeki poseduje suptilno umeće da nam na finjaka uvali razornu krvožednu dramu. Možda sam očekivao neki snažniji klimaks na kraju romana, umesto smirenog oticanja drame u razne rukavce paralelnih svetova, pa sam čitanje završio neočekivano suvih očiju – ali možda je to i bio autorkin cilj, da stvari mirno prihvatimo.

ženski lik: Bez ikakve dileme to je Naoina prababa Điko, budistička monahinja od 104 godine koja ima supermoć da kod ljudi probudi dobro i unutrašnji mir, i koja je svojim trajanjem i sama metafora za vreme.
muški lik: Kamikaza Haruki, briljantni i perspektivni mladi intelektualac i pacifista, regrutovan protiv volje, koji se sa 19 godina dobrovoljno prijavljuje na samoubilački let kako bi obezbedio ratnu penziju za majku i mlađe sestre.
epizodni lik: Prodefiluje ih mnoštvo i stvarno je teško nekog posebno izdvojiti, pa neka moj izbor padne na antropomorfnu japansku vranu koja spasava dušu posustaloj književnici Rut.
odnos: Nao i Rut, koje si telepatski uzajamno šteluju narušeni balans u životu, sa vremenskim razmakom od dvanaest godina.
scena: Scena seksualnog i elektronskog nasilja nad Nao u školskom WC-u svakako je jedan od najsnažnijih momenata romana.

zanimljivosti:
Ljubiteljima mačaka ovaj roman će biti posebno interesantan zbog istaknute uloge koje u njemu imaju dve mačke.
Pred kraj Drugog svetskog rata, japanska ratna vlada je porodicama poginulih kamikaza slala kutije u kojima se nalazila samo cedulja na kojoj piše “ostaci”, kao zamena za fizičke ostatke koji nisu mogli da budu nađeni.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 9

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI

autor: Rut Ozeki
naslov: PRIČA ZA BIĆE VREMENA
izdanje na srpskom: Booka, 2015.
broj strana: 479
povez: broširani
format: 20 cm
pismo: latinica
originalno izdanje: Ruth Ozeki, A Tale for the Time Being, 2013.
prevod sa engleskog: Aleksandar Milajić
naslovna strana:
Ivan Benussi
ISBN: 978-86-88335-52-2

* * *

ona je napisala ovu knjigu – Ruth Ozeki (1956)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Kockograd

strani roman godine za decu
po izboru Knjigoskopa za 2016. godinu

radnja
Već i sam pokušaj da se roman Kockograd Ištvana Lakatoša ukratko ispriča, otkriva nam da je u pitanju potpuno nesvakidašnje ostvarenje. Glavni junak je dečak Zalan, koji je na početku romana najobičnije nestašno dete koje čita stripove, zadirkuje devojčice i provodi sasvim obično detinjstvo, sve dok mu se jednog dana ne obrati tajanstveni starac Stonožac, koji tvrdi da su Zalanovi roditelji kidnapovani i zamenjeni veštačkim kopijama. Stonožac ubeđuje dečaka da krene s njim u potragu za pravim roditeljima u bezdušni grad Kockograd. Zalan usput shvata da nisu zamenjeni samo njegovi roditelji, već i drugi ljudi, pa i životinje, biljke, prirodne pojave, čak i bića iz bajki. Suočen s nasiljem nad svima njima, Zalan se, uz Stonoščevu pomoć, pobunjuje protiv Broja Jedan, koji upravlja Kockogradom i želi da nasilno stvori neprirodno savršen svet.

komentar
Kockograd je vrlo izazovan dečji roman, koji mladom čitaocu ne servira prostu jednodimenzionalnu bajku o dobru i zlu, već ga suočava sa celim nizom zamršenih filozofskih pitanja na koja nema jednostavnih i lakih odgovora. Da li je moguće stvoriti savršen svet bez boli, patnje i zla, i da li je takav svet uopšte poželjan i potreban? Da li je poželjna večita mladost i besmrtnost? Da li možemo, i da li uopšte treba da sačuvamo nama poznati svet od promene, nestajanja i pretvaranja u neki drugi svet? Ima li smisla zadržavati postojeće stanje? Sve su ovo pitanja s kojima ni odrasli ne izlaze lako na kraj, a Lakatoš ih u ovoj predivnoj i izuzetno složenoj priči otvara deci ne potcenjujući njihovu pamet i ne čuvajući ih pod staklenim zvonom od izazova i kontradiktornosti sveta. Time Kockograd nadilazi okvire bajke i avanturističkog romana, postajući produhovljena teološka rasprava za decu i odrasle.

U Lakatoševom literarnom svetu božanske osobine imaju i Stonožac i Broj Jedan, ali sa različitim predznakom: jedan je otvoren za raznolikosti, nesavršenosti, promenljivosti i slobodu volje, dok je drugi opsednut mehaničkom savršenošću. Našavši se između njih dvojice, Zalan odrasta u junaka sa jasnom svešću o odgovornosti – prema roditeljima, drugim živim bićima, životnoj okolini i svetu uopšte. Pitanja koja Lakatoš postavlja pred njega, ali i pred sve čitaoce bez obzira na uzrast, ostaju otvorena za lična istraživanja i individualna traganja za različitim odgovorima, i u tome je posebna mudrost ovog s razlogom višestruko nagrađivanog romana. Neodvojivi deo romana čine i originalne Lakatoševe ilustracije koje dočaravaju junake i atmosferu, doprinoseći uspehu ove čudesno pitke mešavine književnosti i stripa.

muški lik: Stonožac, pokretač romana, koji se u ovom svetu pojavljuje kao bradati starac, a u Kockogradu kao pacov Hrsko.
ženski lik: Karašumka, samohrana majka gomile vodenih trčuljaka koja ne uspeva da vaspitno izlazi na kraj sa svojom decom.
epizodni lik: Zalanov tata, piščev alter-ego, veliki dečak koji voli priče i za svog sina smišlja dogodovštine Brkatog Robota i Pih-pihtijastog Stvora.
odnos: Stonožac i Broj Jedan, arhetipski odnos Tvorca i odmetnutog učenika.
scena: Sipanje kafe u kockogradski vodovod kroz Stonoščeva usta, dok je on pozajmio usta Zalanove mame da bi mogao da govori.

zanimljivosti
Jedan kratak deo ovog romana je u formi stripa o Brkatom Robotu.
Magična putujuća Stonoščeva kuća krije u sebi i Sobu zaboravljenih igračaka, gde završavaju sve naše igračke koje smo u nekom trenutku detinjstva prerasli i zaboravili.

emocije: 9
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

najpovoljnija kupovina: Odisejin sajt

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Ištvan Lakatoš
naslov: KOCKOGRAD
naslovna strana: Ištvan Lakatoš
prevod s mađarskog: Draginja Ramadanski
izdanje na srpskom: Odiseja, 2015.
broj strana: 258
ISBN: 978-86-7720-130-2
originalno izdanje: Lakatos István, Dobozváros, 2011.

* * *

on je ovo napisao – Ištvan Lakatoš (1980)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Džukac Kucov

Dzukac za sajt

radnja
Glavni lik romana je jedan nelepi štenac kojeg su vlasnici zbog ružnoće pokušali da likvidiraju odmah čim se oštenio, no on preživljava uz pomoć pseće pomajke, koja ga na gradskoj deponiji u Nici nauči prvim stvarima o životu. Poslušavši savet pomajke, on dospe u grad u potrazi za gazdom, i posle avanture na gradskim ulicama devojčica Jabučica ga spasava od šintera, usvaja ga i daje mu ime Kucov. No to ne deluje kao konačno egzistencijalno rešenje za njega, jer se Jabučica ne pokazuje kao baš najodgovornija gazdarica, pa se tužni Kucov vraća na ulicu. Tamo dobija ključne životne lekcije od novog prijatelja i zaštitnika, prevejanog uličnog džukca Hijene, koji pomaže Kucovu da socijalno sazri u odnosu prema ljudima.

komentar
Ovaj roman Danijela Penaka savršeno pravi lepotu od ružnoće, uzimajući kao glavne junake dva izrazito ružna kučeta koja imaju dušu. Ima divnih razmišljanja o ljubavi i nemogućnosti prisiljavanja nekoga na ljubav, kao i o potrebi za poštovanjem slobode izabranog partnera, bio to pas, čovek, prijatelj ili ljubavnik. Ima i lep mini-esej o deci kao čudnoj mešavini kontradiktornih impulsa. Penak nam ne ulepšava sliku nemilosrdne stvarnosti, ali je prikazuje sa humorom i toplinom. Jako divan i pametan roman, jedan od onih preporučljivih i odraslima.

muški lik: Hijena, pas uličar čiji nadimak opisuje njegov izgled, Kucovu otkriva suštinu ljubavi.
ženski lik: Jabučica, razmažena devojčica koja, kao i Kucov, prolazi svoj razvojni put do uspostavljanja zrelih odnosa sa drugima.
epizodni lik: Krupan pas Vuneni, sapatnik Kucovu iz kafilerije, očinska uteha i zaštita u ta tri jeziva dana koje je Kucov proveo među psima osuđenim na smrt.
odnos: Hijena i Vepar, pas i čovek, dve samostalne ličnosti koje vezuje ružna spoljašnjost, umetnička duša i predivno prijateljstvo.
scena: Kad Hijena odvede Kucova noću na parisko groblje pasa koje čuvaju mačke, vrlo emotivna i poetična scena koja slavi ljubav i različitosti.

34974e243017a421cf5b7ab5e5d96c44

zanimljivosti
Na početku romana Penak je napisao posvetu svim psima svog života, navodeći ih 18 poimence. U pogovoru je izneo jedan vrlo strastven apel protiv pravljenja čistih rasa. A u samom romanu nam je, kroz njušne doživljaje Kucova, uzbudljivo dočarao pseću geografiju zasnovanu na mirisima.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 9

najpovoljnija kupovina: Odisejin sajt

Aleksandar Gubaš

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Danijel Penak
naslov: DŽUKAC KUCOV
naslovna strana: Tihomir Čelanović
prevod: Ana A. Jovanović
izdanje na srpskom:
 Odiseja, 2014.
cena na sajtu izdavača: 660 din (20.01.2016.)
broj strana: 188
ISBN: 978-86-7720-112-8
originalno izdanje: Daniel Pennac, Cabot-Caboche, 1982. (naš omot je bolji)

couv_cabot

ključne reči
dečji roman, suzavac, duhovne vrednosti, odrastanje, životinje, Odiseja, Francuska

* * *

on je ovo napisao – Danijel Penak (1944)

g1_u65848_0pennac

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Trgovac snegom

imageedit_12_3899927109

Dvanaestogodišnja Leti Biberko živi s ocem alkoholičarem i vodi malu gostionicu od koje oboje preživljavaju. U tajanstvenoj poruci majka ju je upozorila da će biti u smrtnoj opasnosti ako nogom kroči u grad, pa su joj jedino društvo vetar i bolesni golub Sivko, koji se polako pretvara u kamen.

Jednog dana u gostionicu kod Leti bane arogantni stranac s koferom u kome krije dotad nepoznat čudesni izum – snežni oblak. Njegova pojava i prezentacija snega izazovu pometnju u gostionici i on beži, usput zagolicavši Letinu znatiželju time što je nagovestio da zna nešto o njenoj davno nestaloj majci.

Leti kreće za njim uz pomoć dečaka Noe, kome iz ramena raste biljka koja prati njegova raspoloženja. Kad uhvate trgovca snegom, otkriju da je on zapravo alhemičar Blistav kod kojeg je Letina majka bila šegrt, pa se nadaju da će ih odvesti do nje. Međutim, njihov plan zakomplikuju dve pohlepne i opasne žene koje su krenule u lov na Blistava i njegov magični oblak. Osim toga, ni sam Blistav nije baš najsrećniji time što ga Leti i Noa drže u zarobljeništvu, a pritom poseduje neke opasne alhemičarske tečnosti pomoću kojih će im izazvati mnogo nevolja i jada.

webDulwich2

Trgovac snegom, debitantski roman britanskog autora Sema Gejtona, neobična je bajka za malo starije osnovce, sa mnogo borbenih scena i prilično psihodeličnom atmosferom. Ovaj roman je nesvakidašnji spoj poetičnog i akcionog, gde sukobi među likovima kulminiraju ogorčenim fizičkim nasiljem s neočekivanim otklonom prema bizarnim ishodima. U ovoj bajci ulogu čarobnjaka imaju alhemičari: Blistav, Letina mama, a onda i sama Leti, koja u sebi otkriva alhemičarski talenat.

Gejtonov lajtmotiv je da se sve menja, ništa nije stalno i nijedna alhemija ne deluje večno. Interesuje ga i fenomen čistog zla, na primeru Blistava i alavih žena koje žele da mu uzmu snežni oblak. Ali iznad svega, kroz ceo roman se provlači dirljiva priča o upornoj borbi Leti i njene majke da ponovo okupe porodicu, tragično rasturenu dejstvom spoljašnjeg zla.

FAVORITI

ženski lik: Letina mama Tereza – anđeo kreacije, u stalnoj potrazi za načinima kako da zaštiti ćerku čak i u uslovima potpune fizičke odvojenosti.

muški lik: Terezin antagonist Blistav – osvetoljubivi princ tame koji, srećom, nije posebno kreativan, ali zato ima savršen instinkt za preživljavanjem i potpuno je operisan od empatije.

epizodni lik: Buljina i Morž, dve žene pohlepne za snežnim oblakom – neuništivo i uporno zlo koje je poput pitbula: kad jednom zagrizu, ne puštaju.

odnos: Leti i tata – iako ga je raspad porodice i gubitak Letine majke učinio ruinom od čoveka, da bi na kraju bio pretvoren u pivsku flašu, Leti nikad ne odustaje od njega sećajući se dobrote u njemu.

scena: Bliskost Leti i Noe kad joj Noa kuva ljutu čorbu da je povrati u život nakon zaleđivanja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-529-0205-7
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2015.
originalno izdanje: Sam Gayton, The Snow Merchant, 2011.
broj strana: 297
dizajn korica: Tomislav Tomić

* * *

SEM GEJTON

1

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image