Priča za biće vremena

radnja

Posle gubitka očevog prestižnog posla u Silicijumskoj dolini, šesnaestogodišnja Nao mora da se iz SAD vrati s porodicom u Japan. U tokijskoj gimnaziji se nikako ne snalazi, žrtva je užasnog vršnjačkog maltretiranja i, poput svog slomljenog oca, planira samoubistvo. Pre tog čina počinje da piše dnevnik posvećen svojoj fascinantnoj prabaki Điko, budističkoj monahinji.

Desetak godina kasnije, posle razornog cunamija, okean donese dnevnik mlade Nao iz Japana do jednog kanadskog ostrva na Pacifiku, gde ga pronalazi sredovečna književnica Rut. Od tog momenta prepliću se dve glavne paralelne radnje romana: jednu radnju čine dešavanja koja u svom dnevniku opisuje Nao, u prvom licu; u drugoj radnji pratimo Rut i njenog muža Olivera, koji čitaju pronađeni dnevnik i preko njega postaju uvučeni u životnu dramu tinejdžerke Nao, s posledicama i po sopstveni brak.

komentar

Kao što i sam naslov daje naslutiti, Priča za biće vremena (A Tale for the Time Being) kanadsko-japanske autorke Rut Ozeki vrlo je ozbiljan i prilično zahtevan filozofski roman. U njemu se uspostavlja spiritualna transkulturalna veza između zrele kanadske književnice u stvaralačkoj krizi i zlostavljane japanske tinejdžerke na korak od samoubistva. Obe vezuje kulturološka podeljenost između Japana i Amerike i problem uklapanja u aktuelnu sredinu, kao i niz drugih razmišljanja i dilema. Ozeki prepliće njihove dve priče u vrlo složenu celinu kroz koju pretresa nekoliko krupnih filozofskih i etičkih pitanja, no srećom to roman ne čini teško probavljivim, jer sve vibrira, pluta na snažnim emocijama i garnirano je zrncima životnog humora.

Vreme je ključna tema ovog romana – potraga za smislom sadašnjeg trenutka, potraga za svojim sada. Nao nije slučajno dobila to ime – tako Japanci izgovaraju now na engleskom, dakle sada. Ljudi i sve što postoji na svetu definisani su u ovom romanu kao bića vremena, koja imaju svoj vremenski opseg postojanja. Vreme je u ovom romanu na najrazličitije načine izuvijano i izukrštano, kroz dodirivanje i prožimanje dešavanja iz različitih godina i na raznim mestima. Jedan od ključnih momenata u romanu je kad Nao, čiji dnevnik počinje opisom događaja iz prošlosti, tokom pisanja stigne do svog sadašnjeg trenutka – kad i bukvalno pronađe svoje sada, u momentu dok se nalazi pred definitivnim odustajanjem od života.

 

U romanu se ne štedi na fantastici. Kad Nao pukne pod pritiskom bullying-a, ona se popne na školsku klupu i zavrišti tako da njenim zlostavljačima šikne krv iz bubnih opni (malo manga preterivanja nije na odmet). Nao najnormalnije komunicira sa duhom svog deda-ujaka, mladog mirovnjaka i nadarenog intelektualca koji je poginuo kad je prisilno regrutovan u kamikaze. Tekst na poslednjim stranama Naoinog dnevnika u jednom trenutku naočigled Rut nestaje iz sveske, da bi se kasnije opet pojavio, ali sa drugačijim završetkom. Tu je i misteriozna japanska vrana, koja se na Rutinom kanadskom ostrvu pojavila istovremeno sa prispećem Naoinog dnevnika, i za koju se ispostavlja da zapravo motri i čuva Rutin brak.

Ovaj roman je neočekivano zanimljiv i čitljiv esej o vremenu, paralelnom univerzumu i slobodi izbora, ali to nije njegov glavni kvalitet. Ono što ga vozi kao materijal za čitanje jeste njegovo efektno bavljenje temama ljubavi i okrutnosti. U romanu postoji srodstvo u zlostavljanju između Nao i njenog deda-ujaka: nju su školski vršnjaci boli makazama, palili cigaretama i pokušali da je siluju; njemu su vojni treneri mesecima zverski lomili zube i kosti u logoru za obuku kamikaza. Stvari kroz koje su njih dvoje prošli kao žrtve nasilne strane ljudske prirode duboko su ih obeležile. Kontrast između tih događaja i miroljubivog porodičnog zaleđa iz kojeg oboje dolaze čini ovaj roman posebno potresnim.

Roman možemo posmatrati i kao kompetentan uvod u japansku kulturu, iz kojeg saznamo i mnogo fascinantnih stvari o životu u Japanu za vreme fašističkog režima. Po tom bavljenju običnim ljudima pod fašizmom Priča za biće vremena donekle podseća na svojevrsnu japansku verziju Kradljivice knjiga Marka Zusaka. U svom kanadskom toku, roman je i esej o spisateljskom kreativnom procesu (Rut i njen muž iz romana zapravo su autorka i njen muž u “stvarnom životu”), dok u svojoj završnici roman intrigantno pretresa i vrlo zanimljivu temu digitalne anonimnosti na netu. Potpuno jedno šareno, višeslojno, obuhvatno i bogato ostvarenje.

Rečenice Rut Ozeki su smirene i bez egzaltacije, ali upravo ta suzdržanost snažno potcrtava emociju koja se opisuje. Sasvim je očigledno da je ovde autorka jedna zen monahinja (Rut Ozeki se zamonašila tri godine pre objavljivanja ovog romana) – ne samo po temama i tonu, već i po načinu pripovedanja. Priznajem da sam imao problema sa koncentracijom na prvih dvesto strana, dok se situacija prilično polako montirala, jer autorki se nigde nije žurilo, i pritom sam morao da krčim put kroz šumu podataka, reči i imena iz japanskog jezika i kulture (ceo roman ima ukupno 167 fusnota, mahom tumačenja reči na japanskom, ali i pojmova iz kvantne fizike). No čitalački trud dobija nagradu tamo negde posle dvestote strane, kada kreće ređanje sve snažnijih i snažnijih scena i otkrivanje fascinantnih detalja iz porodičnih biografija, i tu onda priča počinje da melje čitaoca, nežno ali nezaustavljivo. Tome doprinosi i činjenica da je Ozeki velemajstor za izgradnju napetosti i plasiranje zlokobnih najava koje vuku na dalje čitanje – a ovaj roman je pun istinski teških situacija. Srećom, svaka od njih ima svoje opravdano mesto, Ozeki ih servira vrlo pristojno i uglavnom ih ne koristi kao povod za patetiku.

Tekst na momente ima težnju da skrene u dominantno pedagoške vode, iz silne želje autorke da kaže što više o Japanu, zen-budizmu, kvantnoj fizici, vegetaciji pleistocena i drugim akademskim temama o kojima razmišljaju njeni pametni likovi. Ume to mestimično da pridavi čitaoca, ali u konačnici nimalo ne kvari buran čitalački doživljaj, jer Rut Ozeki poseduje suptilno umeće da nam na finjaka uvali razornu krvožednu dramu. Možda sam očekivao neki snažniji klimaks na kraju romana, umesto smirenog oticanja drame u razne rukavce paralelnih svetova, pa sam čitanje završio neočekivano suvih očiju – ali možda je to i bio autorkin cilj, da stvari mirno prihvatimo.

ženski lik: Bez ikakve dileme to je Naoina prababa Điko, budistička monahinja od 104 godine koja ima supermoć da kod ljudi probudi dobro i unutrašnji mir, i koja je svojim trajanjem i sama metafora za vreme.
muški lik: Kamikaza Haruki, briljantni i perspektivni mladi intelektualac i pacifista, regrutovan protiv volje, koji se sa 19 godina dobrovoljno prijavljuje na samoubilački let kako bi obezbedio ratnu penziju za majku i mlađe sestre.
epizodni lik: Prodefiluje ih mnoštvo i stvarno je teško nekog posebno izdvojiti, pa neka moj izbor padne na antropomorfnu japansku vranu koja spasava dušu posustaloj književnici Rut.
odnos: Nao i Rut, koje si telepatski uzajamno šteluju narušeni balans u životu, sa vremenskim razmakom od dvanaest godina.
scena: Scena seksualnog i elektronskog nasilja nad Nao u školskom WC-u svakako je jedan od najsnažnijih momenata romana.

zanimljivosti:
Ljubiteljima mačaka ovaj roman će biti posebno interesantan zbog istaknute uloge koje u njemu imaju dve mačke.
Pred kraj Drugog svetskog rata, japanska ratna vlada je porodicama poginulih kamikaza slala kutije u kojima se nalazila samo cedulja na kojoj piše “ostaci”, kao zamena za fizičke ostatke koji nisu mogli da budu nađeni.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 9

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI

autor: Rut Ozeki
naslov: PRIČA ZA BIĆE VREMENA
izdanje na srpskom: Booka, 2015.
broj strana: 479
povez: broširani
format: 20 cm
pismo: latinica
originalno izdanje: Ruth Ozeki, A Tale for the Time Being, 2013.
prevod sa engleskog: Aleksandar Milajić
naslovna strana:
Ivan Benussi
ISBN: 978-86-88335-52-2

* * *

ona je napisala ovu knjigu – Ruth Ozeki (1956)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Doktor Proktorova vremeplovna kada

vremeplovna_kada

radnja
Vremeplovna kada je, pored prdipraha, još jedan neshvaćeni ali efikasni izum ekscentričnog Doktor Proktora. Nevolja sa vremeplovnom kadom je u tome što je to izum koji mora da deli sa svojom nekadašnjom asistentkinjom Hrapom, koja je u međuvremenu prešla na Mračnu Stranu. Hrapa jedina zna tajnu vremeplovnog praška koji mora da se razmuti u toj kadi da bi se putovalo kroz vreme, a posle raskida njihove saradnje, Doktor Proktoru je ostalo samo malo tog praška. On želi da ga upotrebi za vrlo rizičnu akciju izmene prošlosti kako bi sprečio da se njegova neprežaljena studentska ljubav, Žilijet Margaren, pod prisilom uda za mafijaša. No u datim okolnostima, zna da će mu to teško uspeti bez pomoći Lise i Buleta, svojih starih drugara iz prethodne knjige o prdiprahu. Njih troje i Žilijet moraju da beže od besne Hrape i bande Žilijetinog nametnutog muža, a pritom će se navozati kroz vreme i uticati na neke ključne momente u istoriji, kao što su bitka kod Vaterloa, spaljivanje Jovanke Orleanke, projektovanje Ajfelove kule, zapadni front protiv Hitlera itd.

komentar
Ako je Ju Nesbe u prethodnom nastavku, Doktor Proktorovom prdiprahu, još razrađivao sebe kao dečjeg pisca, u Doktor Proktorovoj vremeplovnoj kadi razradio se do genijalnosti. Njegov urnebesni rollercoaster kroz istoriju obogaćen je veoma ozbiljnim dramskim situacijama i dilemama, pojavljuje se efektan element žrtvovanja za ljubav i svima se dešava gubitak jedne važne osobe. Lisa i Bule u ovom nastavku zaista deluju zrelije i bar godinu dana odraslije nego u prethodnom romanu iz serijala. Ova neočekivana dramska dubina izuzetno je lep dodatak turbo zabavi, koja se razmaše negde od sredine romana. U prvoj polovini Nesbe polako postavlja situaciju, da bi onda od Buletovog učešća u trci Tur de Frans cela stvar počela da uzima vrtoglavi zalet, sve do završnice u vidu jednog od najefektnijih akcionih trilera u novijoj dečjoj literaturi. Drugi nastavak Doktor Proktora je krajnje uzbudljiv i spektakularan avanturistički roman, jedno od onih remek-dela posle kojih vam bude istinski žao da se rastanete od tima drugara koji su sve to prošli.

kada-film-sapunica

muški lik: Bule u ovom romanu doživljava nagoveštaje razvoja svoje seksualnosti.
ženski lik: Hrapa, ženski Dart Vejder, oličenje zlobe u oštećenom telu, u dramskoj kulminaciji otkriva svoju ljudsku patnju.
epizodni lik: Jovanka Orleanka, Buletova prva pretpubertetska ljubav, prelepa no sasvim jednostavna tinejdžerka opsednuta modom, od drugih vršnjaka razlikuje se samo po tome što joj se javljaju Božji glasovi u glavi.
odnos: Ogorčena Hrapa i mudrica Lisa, neočekivano prijateljstvo progoniteljke i plena nakon što se ukapiraju po ženskoj liniji.
scena: Cela akcija spasavanja Jovanke Orleanke i neuspelog žrtvovanja Doktor Proktora, neverovatna slapstick burleska koja je pritom dramatično nabijena jakim emocijama.

zanimljivosti
Uz pomoć slonovskog trupla, Bule na kraju romana izvrši jedno ubistvo za kojim nije bilo preke potrebe, sasvim u duhu nordijskog moralnog relativizma.
Biciklista Edi kojeg Bule sreće u 1969. godini je nekadašnji biciklistički as Edi Merks, ne suviše poznat sadašnjim generacijama, ali u to doba velika svetska zvezda.

emocije: 8
zabava: 10
stil: 9
edukativnost: 7

najpovoljnija kupovina: Odisejin sajt

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Ju Nesbe
naslov: DOKTOR PROKTOROVA VREMEPLOVNA KADA
naslovna strana: Ana Petrović
prevod s norveškog: Radoš Kosović
izdanje na srpskom: Odiseja, 2016.
broj strana: 375
ISBN: 978-86-7720-143-2
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors tidsbadekaret, 2007.

* * *

on je ovo napisao – Ju Nesbe (1960)

imageedit_14_5965621311

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Daću ti sunce

dacu_ti_sunce_vv

radnja
Džud i Noa su sestra i brat blizanci. U četrnaestoj godini ona je popularna zvezda među lokalnom surferskom ekipom nešto starijih šmekera, dok je on introvertni umetnik koji pršti od crtačkog talenta i sumnje u vlastitu seksualnu orijentaciju. Između brata i sestre su jake emocije, kako pozitivne, tako i destruktivne, pa tako njihovo rivalstvo oko majke Dajane dovede do dramatičnog raskola, a da stvar bude još gora, majka im gine u udesu. Posle tih događaja njihov život se potpuno promeni: dve godine kasnije, Džud je postala zatvorena i nepristupačna umetnica, dok je Noa postao zvezda ekipe, i njih dvoje više ne razgovaraju međusobno. Situacija počne da se menja kad Džud za svog mentora u umetničkoj školi uzme vajara Giljerma, ne znajući za njegovu povezanost sa smrću Dajane.

komentar
Žestoka porodična drama u čijem središtu su blizanci tinejdžeri, rastrzani borbom za pažnju majke i pritisnuti emotivnom krizom roditeljskog braka zbog majčinog preljuba. Autorka Džendi Nelson je stvorila dosta tešku i zamršenu situaciju, svojevrsno emotivno minsko polje, ali u svemu tome se jako kompetentno snalazi i sigurno vodi situacije, likove i ceo spektar njihovih osećanja: od Noine sramote kad je dobio erekciju prilikom rvanja sa surferima, do Džudinog osećanja krivice što je izgubila nevinost i majku u istom danu.


Džendi Nelson odgovara na pitanja o knjizi Daću ti sunce

muški lik: Razbarušeni umetnik Giljermo, divlji čovek koga su ukrotile samo dve žene: Dajana i njena ćerka.
ženski lik: Majka Dajana, anđeoski lik proklet svojom dobrotom.
epizodni lik: Džudin i Noin otac, dobar čovek koji je dobio lošije karte u partiji za Dajanino srce.
odnos: Džud i Noa, najinteresantniji bratsko-sestrinski literarni par kog mogu da se setim; pored stalne ljubomore zbog majke, zanimljiv momenat je i ljubomora brata na sestru zbog istog momka.
scena: Kad majka zatekne Nou kako se vata sa svojim dečkom.

zanimljivosti
Džud je opsesivno sujeverna i nigde ne ide bez praziluka u džepu protiv uroka. Kroz skulpturu na kojoj Džud radi, u romanu je lepo opisan tok umetničkog procesa u vajarstvu. Komšijski papagaj Prorok je duhovit zvučni lajtmotiv romana, sa svojim povremenim kreštanjem “gde je bre Ralf?” u ključnim momentima radnje. Na kraju romana junaci ipak otkriju ko je bre Ralf.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Džendi Nelson
naslov: DAĆU TI SUNCE
naslovna strana: Studio Ivan Aran
prevod: Jasmina Marković Karović
izdanje na srpskom: Urban Reads, 2015.
cena na sajtu izdavača: 899 din (25.01.2015.)
broj strana: 332
ISBN: 978-86-89565-18-8
originalno izdanje: Jandy Nelson, I’ll Give You The Sun, 2014.

sun_375w

ključne reči
drama, suzavac, young adult, alkohol i opijati, duhovne vrednosti, LGBT, odrastanje, prva ljubav, seks, smrt u porodici, vršnjačko nasilje, Urban Reads, SAD

* * *

ona je ovo napisala – Džendi Nelson (1965)

Jandy_Nelson_author_photo.jpeg

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Doktor Proktorov prdiprah

imageedit_omot

Sićušni ali živahni dečak Bule doseljava se s majkom i sestrom u komšiluk kod Lise, s kojom polazi u školu. Oboje ih maltretiraju nasilni i priglupi blizanci Truls i Trim, čiji otac se obogatio krađom nekog izuma. Znatiželjni Bule otkrije da u njegovom i Lisinom komšiluku u Oslu živi i jedan čudan naučnik samotnjak, doktor Proktor, koji celog života pokušava da smisli nešto korisno, ali mu to slabo uspeva. Kad je pokušao da napravi prašak protiv polenske groznice, ispalo je da je napravio prašak koji izaziva silovito prdenje. I tu počinje zanimljiv deo.

Bule upoznaje Lisu s doktor Proktorom i oni postaju redovni gosti njegove laboratorije. Pomognu mu da napravi usavršeni turbo prdiprah koji može da vine astronaute u vasionu bez raketnog goriva i spejs šatla, a doktor im dozvoli da prodaju obični prdiprah deci iz škole, kako bi Lisa sakupila novac da poseti najbolju drugaricu koja se odselila iz Osla. Ali stvari se veoma zakomplikuju kada Truls i Trim, zajedno sa svojim ocem, nameste zatvor doktor Proktoru i Buleu, a onda provaljuju u laboratoriju da ukradu prdiprah za astronaute i prodaju ga NASA-i. A tu je i jedna gigantska anakonda koja proguta Bulea u kanalizaciji.

Čuveni norveški pisac Ju Nesbe napisao je dečji roman Doktor Proktorov prdiprah na nagovor svoje ćerke, koja je želela priču o ludom naučniku, devojčici i dečaku koji mora da bude manji od nje. Na insistiranje tate Jua, kao obavezan element priče ubačeno je i prdenje, njegova omiljena aktivnost, i tako je nastala ova oda radosti pravljenja buke.

trejler za istoimeni norveški film baziran na romanu

No pored tog anarhičnog veselja, Nesbe nam nudi još neke ne baš neozbiljne nivoe: prilično surovu priču o vršnjačkom zlostavljanju, prikaz Buleove nesređene porodice, temu o socijalizaciji u školskom kolektivu i borbu za prihvatanje individualnosti. Takođe, predstavlja nam jednu zabavnu satiričnu sliku Osla i njegovih stanovnika, a usput saznamo nešto i o lokalnim običajima i kulturi.

FAVORITI

ženski lik: Bistra i introvertna Lisa – pojava dva kreativna dečaka u njenom životu (malog Bulea i velikog doktora Proktora) utiče na nju da procveta.

muški lik: Komunikativni, radoznali i maštoviti Bule, dečak kepec koji hendikep visine nadoknađuje šarmom i duhovitošću.

epizodni lik: Nosata gospođa Strube, Lisina i Buleova učiteljica – junački se trudi da zadrži autoritet, ali se teško bori protiv poriva za smehom prilikom Buleovih naleta inspiracije.

odnos: Bule i blizanci zlostavljači – lep primer kako se sili i teroru odupreti duhom.

scena: Plotun za Dan norveške ustavnosti, sa gardistima koji su uperili dupeta uvis i prodrmali Oslo.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 7
ZABAVA: 9
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-124-1
izdanje na srpskom: Odiseja, 2015.
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors Prompepulver, 2007.
broj strana: 195
dizajn korica: Ana Petrović

* * *

JU NESBE (1960)

imageedit_14_5965621311

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Čudo

Cudo-58102

Avgust Pulman, zvani Agi, prvi put u životu kreće u školu – ali ne u prvi, već u peti razred. Razlog tako kasnog polaska u školu je Tričer-Kolinsov sindrom, urođeni deformitet izazvan genetskim poremećajem, koji se javlja kod jednog od 50.000 dece. Zbog tog poremećaja Agijevo lice je potpuni raspad: oči su mu na različitim visinama, uši su mu mikroskopske i rodio se skoro potpuno bez donje vilice. Da bi uopšte mogao da funkcioniše, od najranijeg detinjstva prolazio je kroz dugačku seriju hirurških intervencija, zbog čega nije ni mogao ranije u školu.

Drugi razlog kasnog polaska u školu je to što Agi izgleda toliko jezivo da se svako malo dete nasmrt preplaši kad ga vidi. Zato se jedno vreme Agi krio ispod astronautske kacige kad bi izlazio napolje. Ali po svemu ostalom on je najobičnije dete koje se loži na video igrice, obožava “Ratove zvezda” i veseo je kao sva deca. No polazak u školu donosi ogroman stres, jer Agijev izgled prirodno izaziva nelagodu i odbojne reakcije okoline, pri čemu deca umeju da budu posebno surova. Nažalost, ni neki roditelji nisu puno bolji.

trejler za roman Čudo

Čudo je debitantski roman njujorške autorke R.H. Palasio, inspirisan susretom s jednom devojčicom sa Tričer-Kolinsovim sindromom. Podeljen je u osam delova, od kojih je svaki ispričan iz ugla nekog drugog lika – Agija i drugih koji dolaze s njim u kontakt u školi i porodici, a posebno njegove sestre Vije (Olivije) i njenog društva. Ovakav prikaz iz više uglova omogućava da se plastičnije doživi sva težina i izazov Agijeve životne situacije, kao i da se bolje razumeju emocije i frustracije osoba iz njegovog najbližeg okruženja. Autorka nam ovu borbu svih likova za lični razvoj i uspostavljanje ravnoteže prenosi s oplemenjujućom vedrinom, ali čitalačke suze su neizbežne.

Pored preciznog oslikavanja emotivnog mikrokosmosa Agija i ljudi iz njegove okoline, ovaj roman nam daje i vrlo upečatljiv i detaljan prikaz mehanizama vršnjačkog maltretiranja i psihološke agresije, sa čime se Agi bori kroz ceo roman. Srećom, u tome nije sam.

wonder

FAVORITI

ženski lik: Agijeva pet godina starija sestra Vija – obožava brata, ali celog života mora da nosi breme odrastanja u porodici u kojoj je silom prilika sve njemu podređeno.

muški lik: Agijev tata – bacio je astronautsku kacigu frustriran time što zbog nje dve godine nije video sinu lice.

epizodni lik: Neposredni direktor Turson – iskidao se od iskrenog smeha kad je shvatio da Agijev školski autoportret u obliku patke nije nikakva metafora o transformaciji ružnog pačeta, već da Agi sam sebi zaista izgleda kao neka patka.

odnos: Sestrinski odnos Vijine drugarice Mirande – Agiju je dala nadimak major Tom, poklonila mu je astronautsku kacigu i odgledala sve nastavke “Ratova zvezda” da bi mogla s njim da priča o tome.

scena: Noćno bekstvo od siledžija prilikom filmske večeri u prirodi, kad Agi otkrije da je stekao mrežu zaštitnika i nadimak od milja “mali brate”.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 10
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7346-977-5
izdanje na srpskom: Dereta, 2015.
originalno izdanje: R.J. Palacio, Wonder, 2012.
broj strana: 346
dizajn korica: Jana Vuković

* * *

R.H. PALASIO

RJ Palacio

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image