Od Uglješe Šajtinca, dobitnika Evropske nagrade za književnost, Nagrade „Politikinog zabavnikaˮ, Vitalove i Nagrade Bora Stanković, stiže nam nova knjiga za decu. Romanom Banda neželjenih ljubimaca, u izdanju Izdavačke kuće Pčelica, Šajtinac stilski nastavlja započeto nagrađenim romanom Čarna i Nesvet, koji je takođe objavila Pčelica.
Roman Banda neželjenih ljubimaca privući će pažnju svih čitalaca svojom jednostavnom narativnošću koja ne pretenduje da zbuni i superiorno se nametne. Zapravo, Šajtinac intelektualno bogatstvo svog romana, kao što je to bio slučaj i u prethodnom ostvarenju za decu, u romanu Čarna i Nesvet, zasniva na višeslojnoj priči i motivima koji imaju visok značenjski potencijal. Na taj način roman će se prividno prilagođavati čitaocu nudeći mu onoliko značenja koliko je on u mogućnosti da u njemu prepozna, nijednog trenutka ga ne ostavljajući zbunjenog i sa osećajem da je nešto propustio ili da nije razumeo. Zbog toga je roman Banda neželjenih ljubimaca odličan primer romana koji može imati starosno univerzalnog receptora. Šajtinac je toga svestan i kao autor za sebe kaže da je pisac za decu „svih uzrastaˮ.
Uslovna podela tema na one koje su za decu i one koje pripadaju svetu odraslih romanom Banda neželjenih ljubimaca srušena je kao banalna i površna. Šajtinac ne prihvata odomaćenu tabuiziranost izvesnih tema u književnosti za decu, niti ih eufemizira. Takvim postupkom autor uzdiže male čitaoce dajući im, s jedne strane, mogućnost, a s druge strane, sposobnost da razumeju takozvane velike teme, koje su tradicionalno pripadale svetu odraslih. Bolest, patnja, stradanje, smrt – u ovom romanu su noseći motivi, a tradicionalno su tumačeni kao motivi neprimereni dečjem svetu. Кao antitezu ovih motiva Šajtinac postavlja borbenost, zajedništvo, trud, život, rađanje i time mladim čitaocima prikazuje kompleksnost i punoću doživljaja života, koji nije ni crni ni beo, ni veseo ni tužan.
Priču o napuštenim kućnim ljubimcima, o takozvanoj Bandi neželjenih ljubimaca, Šajtinac smešta u postapokaliptični ambijent bez čoveka. Misteriozna katastrofa koja je uklonila čoveka, ali ostavila njegove tragove, nebitna je kao i njeni razlozi. Bitno je šta se u takvom svetu dešava nakon kataklizme. Dešava se to da je život nastavljen i da teži da se održava. Potrebno je obezbediti elementarne uslove za život – napuniti stomak i pronaći bezbedno sklonište. Кroz niz avantura i avanturica, zgoda i nezgoda, Banda neželjenih ljubimaca dokazuje svojevrsnu inteligenciju života na biološkom nivou koja je od bića o kojima je drugi brinuo stvorila bića koja se bore za svoj opstanak. Nesrećne sudbine pojedinih članova Bande tu su da podsete na prolaznost materijalnog i smrt kao normalan i logičan kraj. Ipak, kompozicionim rasporedom motiva autor postiže da tragične sudbine ne nametnu čitaocu pesimizam. Zbog toga na kraj romana smešta motiv rađanja – umiruća zmija rađa mladunce i time simbolično unosi optimizam, a smrt prikazuje samo kao energiju metamorfoze.
Autopoetičkim uvodom i krajem Šajtinac stvara realni okvir za svoju fikciju. Strašna priča, kako je on na početku imenuje, zapravo i nije toliko strašna. To je priča borbe za život koji pobeđuje. Alegorija o životinjama koje su prepuštene same sebi i bore se za svoj opstanak bez većih problema može se preslikati na svet ljudi. Autopoetički dodatak o dečaku koji je pobedio u velikoj borbi za život daje nam puno pravo za takvo tumačenje.
Aleksandra Bojović
* * *
on je ovo napisao: Uglješa Šajtinac (1971)
* * *
OPŠTI PODACI
autor: Uglješa Šajtinac naslov: BANDA NEŽELJENIH LJUBIMACA izdanje na srpskom:Pčelica, 2017. ISBN: 978-86-6089-724-6 format: A5 broj strana: 156 povez: meki pismo: ćirilica ilustrator: Mihajlo Dimitrievski
nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za domaći roman godine za decu
radnja
Na jednom vojvođanskom salašu živeo je mladi Putić, koji je jednog dana rešio da upozna Svet, pa je uzeo sandale i šešir i krenuo na dugo putovanje. Dok je učio ribarski zanat kod Alasa, sreo je prelepu Šumsku Stazu, zaljubio se u nju i obećao je da će joj doneti jednu zvezdu kad je bude ulovio. Gonjen čežnjom za Šumskom Stazom i želeći da ispuni dato obećanje, Putić odlazi od Alasa i upoznaje Jesenji Most, Strašila i Tetku, medvede iz rudnika zvezda, kamile Nevenku i Đurđicu i druge zanimljive junake i saputnike. Kad ponovo sretne Šumsku Stazu, pokloni joj obećanu zvezdu i zajedno s njom zasnuje Dragi Dom na obalama dalekog mora. Na kraju romana Putića opet zasvrbe tabani, sada već prilično ostareli, i on ponovo krene na put kako bi još jednom video rodni salaš, na kome se u međuvremenu štošta promenilo.
komentar
Čudesno putovanje nas vodi kroz avanture neobičnog glavnog junaka kojeg pokreću neke sasvim obične stvari: radoznalost, zaljubljenost i držanje obećanja. Iskusnom apatinskom piscu Zlatku Vasiću ovo je prvi roman za decu, što se uopšte ne oseti zahvaljujući izvežbanom pripovedačkom osećaju koji je stekao sa svojim sinom Strahinjom, kome je i posvećena ova knjiga.
Vasićev roman slavi hrabrost i istraživački duh koji su nagnali Putića da napusti sigurnost svog rodnog doma među muškatlama. Kroz susrete s novim prijateljima i upoznavanje novih predela, Putić stiče nova znanja i veštine, sve dok ne otkrije kakav dom želi da stvori za sebe i svoju ljubav. Autor posebno naglašava potrebu da se prijatelji ne sputavaju kad požele negde dalje: u redu je da ih pustiš gde ih srce vuče, kao što je u redu i da ih posle primiš nazad ili sretneš opet negde na svom sopstvenom putu.
Ovaj nežan i veseo roman za mlađe osnovce vrlo pitko i lepršavo opisuje krivudav i uzbudljiv životni put koji čeka svakog od nas, i koji uključuje osamostaljivanje, učenje, ljubavi i prijateljstva, intimna i profesionalna traganja, sve do smirenja na kraju. Kao oličenje otvorenosti i dobronamernosti, Putić je dragocen, inspirativan i zabavan književni drug na ovom putovanju. Pripovedajući nam dugo putešestvije Putića, autor voli i ume da se zabavlja i kikoće uz prpošne jezičke igre. Njegov roman je, poput svojevrsnog šarenog mjuzikla za decu, prošaran tekstovima pesama koje pevaju razni likovi, i kroz koje Vasić demonstrira i svoj talenat za dečjeg pesnika.
muški lik: Rečni car Alas, koji je Putiću prvi pružio utočište posle odlaska od kuće, preneo mu svoje ribarsko znanje i pustio ga dalje kad je došlo vreme. ženski lik: Zanesena Šumska Staza, arhetip romantične ljubavi koja pokreće stvari. epizodni lik: Namrgođeni ali osećajni Put od Cigala, sa Putićevog rodnog salaša, koji skrivećki čita njegova pisma iz daljina. odnos: Strašilo i vrana Tetka, nežno prijateljstvo dvoje različitih, za koje ne znaš baš tačno šta ih to vezuje, ali osećaš da je duboko. scena: Kad je Putić češkao leđa starom Jesenjem Mostu.
emocije: 7 zabava: 8 stil: 9 edukativnost: 6
Aleksandar Gubaš
* * *
on je ovo napisao: Zlatko Vasić (1973)
* * *
OPŠTI PODACI
autor: Zlatko Vasić naslov: ČUDESNO PUTOVANJE izdanje na srpskom:Kreativni centar, 2017. ISBN: 978-86-529-0449-5 format: 21 cm broj strana: 137 povez: meki pismo: ćirilica naslovna strana:Dušan Pavlić ilustracije:Marina Veselinović najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra i sajt izdavača
dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za: – najbolji maloletni muški lik – najbolju originalnu naslovnu stranu
nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za: – najbolji roman za mlade – najboljeg negativca
radnja
U ovom kolažno-mozaičkom romanu bez klasičnog linearnog toka upoznajemo se s povezanim i isprepletenim sudbinama nekoliko sadašnjih tinejdžera i njima bliskih odraslih, pa čak i s jednim kučetom koje takođe povezuje sve te likove i sudbine.
komentar
Najnoviji roman Jasminke Petrović Sve je u redu možemo opisati kao zbirku međusobno povezanih kratkih priča, čije čitanje nas održava u stanju permanentne uzbuđenosti zbog stalnih iznenađenja i mnoštva dirljivih otkrića o likovima. Čak i u zemljama sa znatno jačom tradicijom omladinskog romana nisu baš česti ovakvi eksperimenti sa strukturom, u koje se autorka ovde upustila vrlo hrabro, sasvim prirodno, sve vreme intrigantno i u konačnici umetnički trijumfalno.
Ispovesti njenih junaka nekad su date u formi pisama, nekad kao SMS poruke, pesme, unutrašnji monolozi i druge vrste iskaza, i kroz njih se susrećemo s ličnim dramama visokog intenziteta. Ovde kao čitaoci bivamo ubačeni u vrtlog nesređenih porodičnih odnosa, lične tragedije za koje likovi sami sebe okrivljuju, seksualno zlostavljanje maloletnika, teške bolesti, nesnalaženje u drugoj zemlji, okrutno vršnjačko zlostavljanje, nacionalnu i versku netrpeljivost, maloletničku trudnoću, izbeglištvo i razne druge vrste nedaća koje mogu da zadese mlade u formativnim godinama.
Svi delovi u kojima pratimo misli i unutrašnji svet tinejdžera zvuče vrlo autentično i potresno, oslikavajući višedimenzionalne likove koji imaju i svoje duboke ponore i zvezdane uzlete. Iskreno humanističko interesovanje i fascinacija Jasminke Petrović adolescentima toliko su snažni da je ona likove tinejdžera ovde prikazala na momente čak plastičnije i ubedljivije od nekih odraslih likova, koji su ponekad poslužili više kao spoljni naratori koji povezuju niti priče. Ali naravno, u celoj ovoj dramskoj tapiseriji nije lako ni odraslima, koji se neretko ne snalaze baš najbolje kao roditelji, a ni kao bračni partneri; imamo ovde boksera koji plače, sveštenika koji ne reaguje uvek tolerantno, majku koja ujutro prvo gleda kakvo je vreme kod sina u Vašingtonu, pa tek onda kroz sopstveni prozor…
Svi likovi u ovom romanu ključaju od neke svoje unutrašnje muke, baš kao u ilustraciji Boba Živkovića na naslovnoj strani, ali veličina Jasminke Petrović kao autorke je u tome što sve te muke, pa i rđave postupke svojih junaka svih generacija, ona slavi kao sastavni deo života i individualne potrage za ljubavlju i slobodom, gde su greške obavezni deo procesa. Na početku romana nalazi se autorkina posveta “vama koji tragate za slobodom”, a ta potraga ima mnogo raznih oblika i neočekivanih otkrovenja, i može da deluje inspirišuće i oslobađajuće i na druge ljude iz okruženja, takođe okovane svojim sopstvenim neslobodama. I pritom, kao što kaže mama Đorđa iz romana, ne moramo svi ni da umemo da letimo, evo pingvin ne leti ali je pretvorio krila u peraja pa pliva bolje i od riba.
Toliko autorske topline, čovekoljublja, razumevanja i ljubavi prema svojim likovima zaista se retko sreće. Sve je u redu predstavlja uzbudljivu i sasvim nepatetičnu himnu traganja za ličnom slobodom i razvojem, kao i odu svakodnevnom herojstvu i stoicizmu u nošenju sa životnim nedaćama.
video intervju Knjigoskopa s autorkom o knjizi Sve je u redu
muški lik: Mladi bogoslov i maloletni roditelj Vukan, autor naslovnog slogana romana. ženski lik: Petnaestogodišnja Sanja koja se bori protiv raka i planira osnivanje benda. epizodni lik: Brat Sirijca Otmana, koji je prebegao iz Damaska do Norveške na biciklu preko Rusije i polarnog kruga. odnos: Neočekivano razumevanje između budiste Đorđa i pravoslavca Vukana, pronađeno na gomili đubreta iza kontejnera. scena: Doček Nove godine u staračkom domu, s navijačkim transparentom DRGI PENZIONERI SREĆNU NOVU GODINU ŽELE VAM GROBARI, sa sve slovnom greškom u prvoj reči. citat: Mama, tata, sve je u redu,
neko ima medu,
nekog plaši mrak,
ja dobila rak.
Možda mi je pamet popila svraka,
ali znam da sam mnogo jaka i opaka. (Sanjina bolnička pesma)
emocije: 9 zabava: 8 stil: 9 edukativnost: 7
Aleksandar Gubaš
* * *
ona je ovo napisala: Jasminka Petrović (1960)
* * *
OPŠTI PODACI
autorka: Jasminka Petrović naslov: SVE JE U REDU izdanje na srpskom:Kreativni centar, 2017. ISBN: 978-86-529-0448-8 format: 21 cm broj strana: 112 povez: meki pismo: latinica (sa delovima na ćirilici) naslovna strana: Dobrosav Bob Živković
dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za najbolji dramski roman za decu
nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za: – domaći roman godine za decu – najbolju originalnu naslovnu stranu
radnja
Sedmogodišnja Danica okružena je ljubavlju porodice, koja sa radošću očekuje njen polazak u školu, kao i rođenje Daničinog mlađeg brata. Međutim, dolazi do komplikacija pri porođaju i neizvesno je da li će mali Viktor preživeti i kakve će imati neurološke posledice. Cela porodica zbog Viktora ulazi u vanredno stanje i ozbiljnu krizu koja obeležava Daničin prvi razred i ne završava bez gubitaka.
komentar
Najnoviji roman Vesne Aleksić još jedan je u nizu koji ubedljivo demonstrira da je ova autorka u naponu stvaralačke snage. Retko koji domaći autor može da se meri s Vesnom Aleksić u kompetenciji za pričanje savremene urbane drame o detetu. Ona vrlo suvereno vlada pričom, organizuje našu pažnju, angažuje naše emocije i povremeno nas zapljuskuje talasima ljubavi i lepote. Tako je i Krokodil peva roman sa mnogo psihološki snažnih scena koje će vas zakucati za zid i mnogo poetski efektnih verbalnih poenti koje će vas uzbuditi.
U ovom romanu kroz oči male Danice pratimo njen socijalni mikrokosmos u trenutku polaska u školu, ozbiljno uzdrman neizvesnošću oko sudbine bebe. Danica je bistro, dobronamerno i odgovorno dete i svačija mezimica, čija će idila ranog detinjstva biti iznenada prekinuta porodičnom krizom. Iako se kriza vrti oko prinove koja je preotela svu porodičnu pažnju i posvađala joj roditelje, ona nema negativna osećanja prema bebi i svim srcem učestvuje u njenoj terapiji i rehabilitaciji. Danica malom bratu daje nadimak “krokodil” po maskoti izvezenoj na ćebencetu, i pomaže krokodilčiću da bije bitku za život.
Autorka uspeva da verno uđe u lik glavne junakinje, u njen način razmišljanja i zapažanja o svetu i u njene emotivne interakcije sa ljudima u okruženju. Posebno su dirljiva Daničina detinja obraćanja malom bratu koji se bori za život. Pored glavne junakinje, autorka nam ovde s puno ljubavi predstavlja i plejadu ostalih likova, od živopisnog ujaka, preko dementnog komšije, do smotane najbolje drugarice. Bolji poznavaoci stvaralaštva Vesne Aleksić prepoznaće i u ovoj knjizi varijacije na temu nekih likova karakterističnih za više njenih romana. Kao prvo, tu je autorki omiljen lik visprene i dinamične ženske osobe nešto starijeg uzrasta, obično kakve moderne i nekonvencionalne bake (u Daničinoj porodici imamo i generaciju prabake). Tu je i lik oca-umetničke duše koji je jako blizak sa ćerkom, kao u Lovcu na maslačke.
Sve svoje likove i njihove odnose autorka je utkala u harizmatičnu priču o porodici, onako kako to samo ona ume da ispriča. Krokodil peva još je jedan ovogodišnji biser u katalogu Kreativnog centra, utoliko dragoceniji imajući na umu da su i dalje prilično retka domaća ostvarenja koja se na ovakav način bave detetom iz savremene srednje klase. Istovremeno, to je još jedno od dela koja uspešno podrivaju otpor odraslih prema literaturi za decu.
Šteta samo što nema više ilustracija (korice i vizuelni lajtmotiv krokodilskog repa uradila je Maja Veselinović).
ženski lik: Sveznajuća baka Gugl, dobri duh i kohezivna snaga porodice.
muški lik: Šou svakako ukrade Daničin brbljivi ujak, astrofizičar iz Amerike, džin koji se zaljubi u Daničinu nastavnicu engleskog i onesvesti od mirisa bolnice.
epizodni lik: Dvoglavo čudovište Đurđa i Ana, Scila i Haribda, bliznakinje koje su zaratile s Danicom u školi otkako im je preuzela malu Sofiju kao drugaricu.
odnos: Danica i njen tata Sajmon, zajednički vlasnici šifre na laptopu, koji su iskovali ratno savezništvo gde je on zapovednik, a ona požrtvovni hrabri redov.
scena: Najjača scena je svakako naslovna, kad krokodil zapeva, ali meni je lepa scena i kad su se Danica i Sofija izgubile na prvom snegu dok su tražile nestalo kuče.
emocije: 9 zabava: 7 stil: 9 edukativnost: 7
Aleksandar Gubaš
* * *
ona je ovo napisala: Vesna Aleksić (1958)
* * *
OPŠTI PODACI
autorka: Vesna Aleksić naslov:KROKODIL PEVA izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2017. ISBN: 978-86-529-0430-3 format: 21 cm broj strana: 141 povez: meki pismo: ćirilica naslovna strana:Maja Veselinović
dobitnik godišnjeg priznanja Knjigoskopa za 2017. za: – najbolji roman za mlade – najbolji maloletni ženski lik
nominovan za godišnje priznanje Knjigoskopa za 2017. za: – najbolji punoletni muški lik – najbolji punoletni ženski lik – najboljeg negativca – najbolju originalnu naslovnu stranu
Crna tinejdžerka Star jedini je svedok ubistva svog najboljeg druga Kalila, koga je bez povoda ustrelio beli policajac sa značkom br. 115. To stavlja Star u centar usijanih rasnih napetosti u getu gde živi, a njene izjave pred sudom i u medijima direktno se odražavaju na bezbednost njene porodice i celog geta. Star je pod velikim emocionalnim stresom zbog tragične smrti najboljeg druga koji je iskrvario na njenim rukama, kao i zbog ogromne odgovornosti koju mora da preuzme svojim svedočenjem o tom događaju. U svemu tome ima podršku svoje velike porodice – ali i dečka belca, s kojim se smuvala u mirnoj belačkoj školi u koju su je roditelji upisali nakon što je sa deset godina videla kako joj najbolja drugarica gine na ulici od gangsterskih metaka.
Ta mržnja koju seješ, debitantski roman mlade crnačke autorke Endži Tomas, tematski je jedan autentični roman o životu u zapostavljenim crnačkim kvartovima u SAD, o rasnim predrasudama i napetostima, kao i o bolu koji donosi ulično nasilje – dakle, jedan pravi geto roman. Njegov veliki kvalitet je to što je potpuno operisan od reperske socijalne patetike; ovo je jedan odličan liberalno hrišćanski roman o porodici. Sve ozbiljne stvari koje se u njemu dešavaju prelamaju se kroz (poveću) porodicu glavne junakinje i pokreću duboke emocije između njenih članova, koji su svi jedni drugima podrška.
Kroz odnose u Starinoj porodici upoznajemo lice i naličje Garden Hajtsa, jedne tipične lokalne zajednice (srpski: kraj, komšiluk) sa većinski crnačkim stanovništvom iz niže klase. Naličje ovakvih kvartova/geta je ono što čini dominantnu javnu sliku o njima: ubistva, droga, policijska brutalnost, porodično nasilje, siromaštvo i beznađe. Međutim, Endži Tomas nam ovde pokazuje i nepoznato lice Garden Hajtsa, mnogo vedrije ali nedovoljno vidljivo, zasnovano na vrednostima kao što su: osećaj zajedništva, porodična lojalnost, ljubav, miroljubivost, dobrota, vera u budućnost. Čak je i pitbul Starine porodice jedan hipi dobrica. Ta mržnja koju seješ je priča o jednoj crnačkoj porodici koja se iz geta uzdigla do srednje klase i mogućnosti za bolji život negde drugde, ali njeni osnivači su sada, u svojim zrelim tridesetim godinama, rastrzani između planova za bolju budućnost i lojalnosti starom kraju.
Nisam uspeo da saznam da li taj Garden Hajts stvarno postoji i u kom je gradu, ali to nije ni najmanje bitno, jer je on ovde očito univerzalni simbol. Autorka je uspela da stvori veoma plastičnu sliku ovog napaćenog kvarta, koji je dobio karakterizaciju skoro kao književni lik: nekad mnogo nežan, nekad brutalan, problematičan i sklon samouništenju, ali i s potencijalom za samoisceljenje. Ono što čini taj potencijal za samoisceljenje jeste upravo ljubav, koja je glavna tema ovog romana sa mržnjom u naslovu.
Ljubav pokreće Starinu porodicu i, za razliku od nekih drugih porodica, ona je ljubavlju blagoslovena. U njenoj porodici se greške uviđaju, priznaju i praštaju, a svojim bližnjima se uvek daje podrška. Tako je i Starina majka oprostila njenom ocu vanbračnog sina Sevena, kog je prihvatila kao svog. Star ima jednog mlađeg brata sa istim roditeljima i jednog starijeg sa istim ocem; njen polubrat Seven ima i druge dve polusestre, sa istom majkom. U romanu vlada opšta rodbinska izmešanost, tu je i gomila tetaka, baba, gospođa i ujaka, pa u prvom delu nije uvek lako pohvatati ko je kome šta. Pritom su porodične uloge često zamenjene, pa neretko baba funkcionalno igra ulogu mame, a ujak tate. Ono što izrazito obeležava tu veliku zajednicu jeste čvrsto osećanje lojalnosti i solidarnosti – stvari u koje autorka romana najdublje veruje. Mogu da ti se dese razne teške stvari u životu, od gubitka deteta ili unuka do toga da ti spale radnju od koje živiš, ali u takvoj mreži ljubavi uvek ćeš moći da računaš na pomoć bližnjih.
Politička dešavanja su važan deo romana, jer to tako mora da bude kad je reč o rasnim nejednakostima i nemirima. Međutim, veština autorke izdiže Tu mržnju koju seješ daleko iznad nivoa političkog pamfleta. Kao sjajna baštinica dobre američke škole kreativnog pisanja, Endži Tomas je precizan posmatrač, ume da bude empatična sa likovima, da pribeleži upečatljiva razmišljanja, osećanja i situacije, i da napiše dobre dijaloge. Njeno pripovedanje u prvom licu, iz ugla šokirane crne šesnaestogodišnje štreberke, potpuno je uverljivo. Nije ni čudo što se sprema ekranizacija ovog romana; ima scena koje potpuno možete da zamislite kao filmske i dijaloga koji mogu u celosti da se prenesu u filmski scenario.
Amandla Stenberg je viđena za ulogu Star u ekranizaciji THUG
Roman uspeva duboko da nas uveri u ozbiljnost rasnih napetosti i obostranih predrasuda, ali izbegava generalizacije; u njemu se sjajne i odvratne osobe mogu naći i među crncima i među belcima, baš kao i među policajcima i među mladim dilerima. Autorka nikome ne sudi i može da razume i vrlo destruktivne emocije, jer sve je to ljudski. Njen roman je toliko hrišćanski da se i u pogovoru na kraju ona na prvom mestu zahvaljuje Bogu. Bio vernik ili ne, čitalac potpuno poveruje njenoj etici, i to je neosporna veličina i majstorstvo ovog debitantskog ostvarenja.
Naravno, i ovde bi čitalac našao stvari na koje može da se požali, pa tako ovde glavni odrasli likovi, Starini roditelji, deluju suviše ostvareni, mudri, puni razumevanja, otvoreni, pravični i nepogrešivo socijalno i emocionalno inteligentni. Takvi se generalno baš retko sreću. Na sličan način je i Starin beli dečko Kris možda malo too nice. Likova je ovde jako mnogo, vrlo su živi i prilično lepo vođeni, ali su neki od njih, poput Kalilove bake, možda malo nepravedno napušteni u nekom trenutku romana. Takođe, čini mi se da nije baš najjasnije rešena motivacija Hejli, Starine bivše najbolje bele drugarice. Stiče se utisak da je ispala stereotipni prikriveni rasista, no zanima me kako ju je Endži Tomas zaista videla, a nisam siguran da sam ukapirao.
No mimo tih detalja, THUG je snažan roman koji se na autentičan način bavi rasnim nasiljem u SAD, koristeći ga kao pozadinu za portret jedne porodice koja se iskreno trudi i jedne devojke koja je shvatila šta je hrabrost. U njemu se na svakih pedesetak strana nalazi neka scena ljudske dobrote koja ozbiljno potera na šmrcanje, a na kraju čitanje završite s radosnim osećanjem da i na zgarištu može cvet da nikne i da su ljudi vredni ljubavi. Kud ćete lepšu stvar za čitanje!
mladi fanovi predstavljaju ovu knjigu u Američkom kutku
ženski lik: OK, stoji sve to da je Starina mama Lisa možda malo suviše savršena, ali ko ne bi želeo baš takvu majku, živu lavicu? muški lik: Starin najbolji drug i prva simpatija Kalil, jedan vrlo fin momčić u jednom vrlo nesrećnom okruženju, čija tragična senka je bolno prisutna tokom celog romana. epizodni lik: Kenija, polusestra Starinog polubrata Sevena, nadrkana geto divljakuša koja je dugo odbijala da prihvati Star kao deo proširene porodice, ali je dala vrlo bitnu podršku odluci Star da progovori i kaže sve što zna, čak i kad je to išlo na štetu Kenijinog rođenog oca, lokalnog narko bosa. / počasno pominjanje: Aješa, Kenijina majka, dezorijentisana narkomanka koja zanemaruje svoju decu, ali ih na kraju pusti na slobodu i još se podmetne da zbog toga popije zverske batine od njihovog oca. odnos: Big Mav i Karlos, Starin otac i ujak, među kojima kroz ceo roman sevaju ljubomorne varnice zato što je ujak potpuno nadomestio oca tokom one tri godine Starinog najranijeg detinjstva koje je njen pravi otac odrobijao; Big Mav je posle nadoknadio te tri godine i časno poneo svoju očinsku ulogu, ali ujka Karlos je zauvek ostao kao drugi ćale, iako je policajac. scena: Poseta Starine porodice Kalilovoj baki posle pogibije njenog unuka – momenat kada ovaj roman, već na 58. strani, počinje da vam steže grlo i rosi oči. zanimljivosti: Roman je pun referenci na hip-hop kulturu, a osnovna inspiracija autorke je muzičko i aktivističko nasleđe Tupaka Šakura. Inače, Endži Tomas i sama ima aktivno repersko iskustvo.
Pored Tupaka, drugi veliki izvor kulturoloških referenci u ovom romanu je Hari Poter, koji takođe govori o rasizmu. Star koristi posteljinu sa znakom Sliterina, hogsvortske kuće koja joj je omiljena zato što su sliterinci puni para.
emocije: 10 zabava: 8 stil: 10 edukativnost: 8
Aleksandar Gubaš
* * *
ona je ovo napisala: Endži Tomas (1988)
* * *
OPŠTI PODACI
autorka: Endži Tomas naslov:TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ izdanje na srpskom: Urban Reads, 2017. ISBN: 978-86-89565-48-5 format: 13×20 broj strana: 348 povez: meki pismo: latinica naslovna strana:Dragan Lončar prevod sa engleskog: Miloš Petrik
originalno izdanje: Angie Thomas, The Hate U Give, 2017.
