Category Archives: netipične porodice

romani u kojima glavni junaci dolaze iz nekompletnih ili alternativnih porodica

Neverovatna priča o džinovskoj krušci

Mačak Mičo i slonče Sebastijan žive u lepom primorskom mestu Suncogradu, čiji gradonačelnik je iznenada nestao pa sada umesto njega vlada njegov mrzovoljni zamenik. Jednog dana Mičo i Sebastijan nalaze poruku u boci koju je specijalno za njih poslao nestali gradonačelnik, ubacivši u bocu i zagonetno seme s Tajanstvenog ostrva. Mičo i Sebastijan zasade seme, iz kojeg preko noći izraste džinovska kruška i zdrobi im kuću. Kruška postane lokalna atrakcija i privuče naučnike, ali zamenik gradonačelnika Kvist zahteva da se smesta ukloni jer je prevelika. Kako bi olakšali krušku za transport, Mičo i Sebastijan je izbuše, a budući da je u međuvremenu pala kiša, sklone u nju stvari iz svoje raspale kuće. No besni Kvist izazove nezgodu u kojoj se kruška zakotrlja nizbrdo i pljusne u more, zajedno s Mičom, Sebastijanom i profesorom Glukozom. Zatekavši se u moru, ova tri moreplovca u krušci reše da potraže nestalog gradonačelnika i to Tajanstveno ostrvo, za koje niko ne zna tačno gde je i niko se još odande nije vratio. Na putu do Tajanstvenog ostrva moraće da prežive napad gusara, morsku aždaju i jezovito Mrklo more.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je popularno delo nagrađivanog danskog ilustratora i strip autora Jakoba Martina Strida, koji svoje knjige sâm ilustruje, pa nam tako i ovde daje dovoljno materijala kako za čitanje, tako i za razgledavanje. Stridove ilustracije su toliko bogate i detaljne da nadilaze puki vizuelni opis teksta i često glavnoj priči dodaju bočne dodatke ispričane vizuelnim jezikom. U tom smislu posebno mi je drag primer ilustracija velike završne proslave u Suncogradu, sa gomilom sporednih dešavanja koja se otkrivaju detaljnim razgledanjem: uspaničena majka koja zaustavlja bebu da ne jede iz pseće činije, supruga koja prekoreva policajca što hrani psa, musavi alkoholičari za stolom, žena koja očijuka s violinistom… – pravo bogatstvo i zahvalno polje za istraživanje svakom detetu ili odraslom čitaocu kome ova knjiga dopadne u ruke. Tu su i mnogi sporedni vizuelni likovi, kao što su kućni miševi koji se provlače kroz ceo roman, dospevši i u ploveću krušku, ali se ne pominju nigde u tekstu – što ih ne sprečava da budu živahni i aktivni epizodisti koji reaguju na sve situacije u kojima se zatiču glavni likovi.

Svet Stridovih junaka iz Suncograda poseduje šarm lokalne zajednice čiji članovi se međusobno dobrosusedski ispomažu, spremno se pridržavajući zajedničkih pravila i ne ustručavajući se da kritikuju one koji podrivaju stabilnost, pa je tako Kvist zbog svog nekontrolisanog militarizovanog ponašanja dobio prekor čak i od predstavnika vojske. Negativci su prikazani pre kao detinjasti nego kao istinski zlikovci, pa su tako strašni morski gusari zapravo družina fanatičnih obožavalaca lubenica, a čak se i kolerični Kvist na kraju primiri i nađe radost u baštovanstvu. Za razliku od ovog našeg iracionalnog paranoičnog “ravnozemljaškog” sveta, u Stridovom svetu polaže se puno poverenje u nauku i tehniku, čiji predstavnici su profesor Glukoza i doktor Lulogric.

Zanimljiv detalj je i činjenica da su Mičo i Sebastijan, dva glavna junaka, zapravo jedini koji hodaju uspravno, a nisu ljudi (ako ne računamo miševe kao već pomenute vizuelne epizodiste). Pritom, njihov uzrast nigde nije eksplicitno definisan, ali možemo pretpostaviti da su deca, bez obzira što Sebastijan čita novine: mnogo su manji rastom od odraslih likova, nose kratke pantalone, spavaju s igračkama, a nekako je i očekivano da u knjizi za tako rani čitalački uzrast glavni likovi budu deca, makar i u vidu antropomorfnih životinja. No bez obzira na to, njih u Suncogradu svi vole i uvažavaju (osim jednog čoveka…), a čak i gradonačelnik šalje poruku u boci specijalno za njih.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je vrlo zabavna, raskošno ilustrovana, vesela i pozitivno nastrojena avantura za početno čitanje, za one koji su još na prelazu između slikovnica i proze.


trejler za animirani film po ovoj knjizi

muški lik: Profesor Glukoza, posvećen nauci, praktičnog i avanturističkog duha, ima velike zasluge što je ova avantura dobro završila.
ženski lik: Nažalost, nema ih.
epizodni lik: Zamenik Kvist, agresivni razdražljivi kompleksaš koji ne preza ni od pucanja iz tenka na one koji ne poslušaju njegova naređenja.
odnos: U avanturi u kojoj su se zatekli, profesor Glukoza i deca (Mičo i Sebastijan) imaju ravnopravan partnerski odnos u kome ne postoje generacijske razlike, sve vreme besprekorno funkcionišući kao tim.
scena: Plovidba među utvarama u fascinantnom i zastrašujućem Mrklom moru.
zanimljivosti: Prema ovoj knjizi 2017. godine urađen je animirani film za decu, koji je prikazan i kod nas na FEST-u.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Jakob Martin Strid (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jakob Martin Strid
naslov: NEVEROVATNA PRIČA O DŽINOVSKOJ KRUŠCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0536-2
format: 30 cm
broj strana: 106
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakob Martin Strid
prevod sa danskog: Radoš Kosović
originalno izdanje: Jakob Martin Strid, Den utrolige historie om den kæmpestore pære, 2011.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Akvamarin

Godina je 2151. Šesnaestogodišnja Saha živi u Modroj Luci, primorskom gradu u delu Australije u kome su najstrože zabranjeni genetski eksperimenti, pogotovo sa ljudima. Posle smrti njene majke, brigu o Sahi vodi gluvonema tetka Mildred, koja ih obe izdržava radeći kao spremačica. Saha se teško uklapa u sredinu i doživljava maltretiranja u školi zbog toga što je siromašna i ne ume da pliva, što je vrlo neshvatljivo u jednom primorskom gradu gde postoji kult mora i plivanja. Pored toga, Saha sve vreme mora da nosi zavoje preko misterioznih posekotina na svojim bokovima, koje su joj objašnjene kao povrede koje joj je naneo baštenski robot dok je bila beba.

Nakon što je na neobjašnjiv način uspela da preživi vršnjačko nasilje na školskom bazenu, Saha se malo više zainteresuje za nedostajuće informacije o svom poreklu, nepoznatom ocu i tim zasecima na svojim bokovima. U tome joj pomaže prijateljstvo s Pigritom, školskim drugom čiji otac naučnik ima bogatu biblioteku s pravim, štampanim knjigama iz prethodna dva veka. Kada konačno razreši misterije koje je muče, Saha shvati da je u velikom problemu, jer ako se te stvari o njoj otkriju, sledi joj proterivanje iz Modre Luke. No u takvoj sredini takve tajne prosto prizivaju da budu razotkrivene, a zbog svog genetskog nasleđa Saha postaje opasnost po sistem.

Akvamarin je neočekivano zanimljivo ostvarenje klimatske fantastike (cli-fi) za mlade. Svet sredinom 22. veka Ešbah, inače cenjeni nemački SF autor, prikazao je kao obeležen ideološkim podelama posle klimatskih promena i zastrašujućeg napretka nauke. Kao jednu moguću reakciju na sve te civilizacijske tektonske promene, Ešbah je ponudio neotradicionalizam – učenje koje stavlja u središte ljudska prava, puritanski zabranjuje genetski inženjering i opire se transhumanističkom mešanju ljudskih bića s mašinama. Stanovnici takvih neotradicionalističkih enklava, poput distrikta u kome se nalazi Modra Luka, svojevrsni su Amiši 22. veka koji odbijaju da koriste etički kontroverzne tehnološke inovacije, oslanjajući se i dalje na ljudski rad i ekspertizu umesto na korišćenje robota u svim aspektima života.

Posebno značajna tema koju Ešbah obrađuje u ovom romanu jeste etička odgovornost ljudi za veštački stvorene genetske alternacije svoje sopstvene vrste. Glavna junakinja njegovog romana, kao i celo društvo u kome ona živi, suočava se s pitanjem suživota sa genetski modifikovanim ljudskim bićima i potrebom da se ona zaštite od agresivnog Homo sapiens mejnstrima.

Pored ovih hardcore naučnofantastičnih tema, Ešbah nam nudi i klasičnu young adult priču o neuklopljenim tinejdžerima čija različitost će u nekom trenutku postati sredstvo izbavljenja i ozdravljenja sredine u kojoj žive. Akvamarin i u tom pogledu funkcioniše efikasno i ubedljivo. Utisak bi verovatno bio još bolji da je kao način rešavanja misterije Sahinog porekla bilo iskorišćeno nešto manje banalno od starih pisama i dnevnika njene majke, ali i pored toga ovo je roman koji se lako i s interesovanjem prati, nudeći uzbudljive trenutke unutrašnje i spoljašnje akcije. Akvamarin je pitak i prijatan tinejdžerski roman koji pruža solidnu zabavu, ali i pokreće na razmišljanje o ozbiljnim temama koje kao vrsta nećemo moći da izbegnemo.

muški lik: Sahin najbolji (i prvi) drug Pigrit je knjiški moljac nepokolebljivo odan idealu istine, čak i kad je to na njegovu štetu ili ga dovodi u neravnopravan sukob s najmoćnijom porodicom u gradu – a i sa devojkom u koju je zaljubljen.
ženski lik: Saha tokom romana prelazi razvojni put od pokunjene maltretirane tinejdžerke do samosvesne i snalažljive mlade žene s misijom, smelo prihvativši svoju različitost i odgovornost koju joj to donosi.
epizodni lik: Gospođa Blankenšip, instruktorka plesa, prihvata Sahu kao antitalenat u svojoj plesnoj grupi, ali prepoznaje u njoj neke druge vrline i talente koje joj pomaže da razvije i istakne.
odnos: Saha ima prilično kontradiktoran odnos sa Brenšoom, dečkom svoje mučiteljke, kome u kritičnom trenutku zapravo poljupcem spasava život.
scena: Uvodna scena nasilja nad Sahom na školskom bazenu, posle čega krene odmatanje klupka tajni oko glavne junakinje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Andreas Ešbah (1959)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Andreas Ešbah
naslov: AKVAMARIN
izdanje na srpskom: Propolis Books, 2018.
ISBN: 978-86-80802-21-3
format: 13,5×20 cm
broj strana: 367
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Marija Jevtić
prevod sa nemačkog: Darinka Kovačević
originalno izdanje: Andreas Eschbach, Aquamarin, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Jedna je Iva

Ivina školska drugarica Ela ima baku Điđi, koja je posle ozbiljne povrede sa 89 godina života dospela u starački dom, u koji je nova glavna sestra Fič uvela rigorozna pravila: svi u sobama u osam uveče, nema kuvanja čaja po sobama, dovođenje kućnih ljubimaca najstrože zabranjeno. Điđi posebno teško pada ovo poslednje, pa se Iva i Ela jedno veče kradom uvuku u dom i omoguće joj da preko mobilnog kontaktira sa svojim psićem Pedrom. Ilegalne posete Ive i Ele sa prošvercovanim kučićima uskoro postanu domski ritual petkom uveče, kad se kod Điđi u sobi okupljaju stanari nezadovoljni pravilima sestre Fič. Naravno, stvari se u nekom trenutku otmu kontroli.

Pored problema Eline bake, Iva i Ela ovde su upletene u još jedan veliki problem. U školi su dobile novu drugaricu Aretu, devojčicu iz Nigerije koja živi u centru za imigrante, zajedno s ocem političkim izbeglicom. Aretin otac zapada u ozbiljnu depresiju zbog razdvojenosti od ostatka porodice i odsustva prilike da nešto korisno radi, makar i volonterski. Kako bi potonulom ocu pravila društvo, Areta provodi s njim svaki svoj vanškolski trenutak, pa Iva i Ela zaključe da njoj i njenom tati treba pomoć Ivinih starih prijatelja iz prethodnih nastavaka serijala.

Serijal irske autorke Džudi Kertin o Ivi Gordon dobrano je zasenio veliki uspeh njenog prethodnog serijala o Alis i Megan, a priče o Ivi doživljavaju i kod nas po četiri izdanja. Najnoviji prilog Kreativnog centra u tom nizu hitova objavljen je ove godine pod naslovom Jedna je Iva. Ovde se Iva opet, u svom sad već prepoznatljivom stilu i s posebnim talentom za okupljanje ljudi, volonterski upliće u rešavanje ozbiljnih problema koji se dešavaju njoj bliskim ljudima raznih generacija, i to u dve vrlo teške situacije kojima mora da upravlja paralelno. Serijal o njenim poduhvatima u velikoj meri je serijal o empatiji i solidarnosti. Sve akcije i avanture koje se dešavaju glavnim junakinjama pokrenute su Ivinim saosećanjem s nečijom teškom situacijom i iskrenom željom da pomogne. Iva je jedno stvarno dobro dete koje se pomalo stidi svoje prohujale bogataške prošlosti, ali je imala sreću da joj porodica ostane sačuvana posle ekonomskog sloma na početku serijala. Tu važnost porodične kohezije autorka stalno naglašava.

Još jedna od tema koje se dosledno provlače kroz ceo ovaj serijal je međugeneracijska saradnja. U ovom romanu ta je tema dobila sva svetla reflektora, tako da su ključna mesta romana zapravo ilegalne noćne žurke penzionera sa dve trinaestogodišnjakinje, kao i iznenađujuća otkrića da ta socijalna interakcija sasvim lepo može da funkcioniše i da dve vrlo različite generacije mogu lepo da se razumeju i sarađuju. I da zajedno promene neke stvari u svom okruženju. Generaciji devedesetogodišnjaka Džudi Kertin dala je ovde sva građanska prava na zabavu, komunikaciju i ljubav, i to je najprirodnije uplela u uzbudljiv avanturistički roman za tween publiku, sa puno toplog humora kako to samo ona ume.

Dok sve vreme veoma odgovorno govori o veoma ozbiljnim temama, Jedna je Iva istovremeno je i vrlo napet i uzbudljiv roman, koji uspešno funkcioniše i kao klasična melodrama, ali i kao sjajni sitcom, sa dobrim komičnim situacijama i tečnim duhovitim dijalozima. Ovo je verovatno najopušteniji nastavak serijala o Ivi, dok pritom sasvim ozbiljno govori o stvarima kao što su kraj života ili migrantska kriza u Evropi. Po ozbiljnosti, ovaj roman može ravnopravno da se nosi i s Ivinim letovanjem, koje je imalo vrlo tešku temu ostavljenog deteta, no pritom Jedna je Iva ipak ima više elemenata uspešne komedije. Optimizam i pozitivni duh Džudi Kertin ovde su toliko zarazni da se opšti hepiend proguta bez otpora.

Zapravo, ako bi trebalo da je rangiram u okviru serijala, Jedna je Iva verovatno bi podelila prvo mesto s Ivinim letovanjem.

Intervju Knjigoskopa s autorkom možete pročitati ovde.

muški lik: Kao ni u drugim romanima iste autorke, ni ovde ih nema baš mnogo, a najznačajniji je svakako Aretin otac, talentovani pejzažni arhitekta koji se godinama povlači besposlen po izbegličkim centrima.
ženski lik: Điđi je bez dileme ukrala šou, kao živahna i socijalno vrlo aktivna žena koja se zatekla zaključana u kavezu, bez prilike da opet oseti sitne radosti poput toplog čaja i psećeg krzna pod prstima.
epizodni lik: Glavna sestra Fič, u domu opštepoznata kao Vič, zapravo je tragičarka ovog romana, sa svojim vojničkim mentalitetom, nesposobnošću da shvati sredinu u kojoj se zatekla i infantilnom vezanošću za majku.
odnos: Razumevanje dece i penzionera na nekom posebnom nivou, po sklonosti oduševljavanju i uživanju u sitnim životnim radostima.
scena: Komična scena kad Iva i Ela švercuju kuče umotano u jaknu dok prolaze pored sestre Fič.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džudi Kertin

* * *

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Džudi Kertin
naslov: JEDNA JE IVA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0581-2
format: 11×18 cm
broj strana: 272
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Mladen Anđelković
prevod s engleskog:
Mirjana Popov-Slijepčević
originalno izdanje: Judi Curtin, Only Eva, 2015

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Devojčica iz svetlucave doline

Crvenokosa Tonje provodi srećno detinjstvo u pitoresknoj norveškoj zabiti. Sreću joj kvari jedino odsustvo druge dece u dolini u kojoj živi. Zato je njen najbolji i najverniji drug stari Gunval, koji joj je bio kum na krštenju. Njih dvoje se druže po ceo dan i pričaju o svemu, a Gunval pritom rado zasvira violinu. Posebno ih vezuje zajednička strast prema sankama: Gunvalova da ih pravi, a Tonjina da ih vozi i isprobava.

Tonjina svakodnevna rutina poremeti se kad u obližnji rekreacioni kamp, inače rezervisan samo za odrasle, prvi put stigne troje dece, s kojima se Tonje brzo sprijatelji, iako je sve zapravo počelo jednom čudnom tučom. Drugu krupnu promenu u Tonjinu dolinu unosi vest o smrti Gunvalove bivše devojke, koju on iz nekog razloga nikad nije pominjao Tonji.

Prilikom jedne nezgode Gunval slomi kuk i mora na operaciju, a njegovo imanje zaposeda ogromna mrzovoljna žena Hajdi, koju svi u kraju poznaju, a Tonje je u čudu kako to da joj Gunval ni o njoj nikad nije pričao. Nevolja nastaje kada Gunval, misleći u bolnici da će umreti, prepiše toj zagonetnoj Hajdi svoje imanje, a ona čvrsto reši da ga proda omraženom vlasniku kampa za odrasle. Ali Tonje ne odustaje tek tako od borbe za Gunvalovo imanje.

Devojčica iz svetlucave doline je drugo remek-delo norveške autorke Marije Par kojim nas je obradovao Kreativni centar, pored mog omiljenog Srca od vafla. Oba njena romana su s neverovatnom lakoćom osvojila kod mene maksimalnih 10 poena za emocionalnost, jer se sastoje od nezaustavljivog niza scena koje bubre snažnim osećanjima likova svih uzrasta, dovodeći u završnici do erupcije koja teško može da prođe bez čitalačkih suza. Svoje pripovedačko tkanje autorka nam podastire stilski vrlo nenametljivo, ali i neumoljivo nas sve vreme hvatajući za knedlu u grlu, usput ređajući fine životne mudrosti o odnosima među ljudima. Devojčicu iz svetlucave doline sam pročitao u jednoj noćnoj vožnji autobusom, pri čemu je celo veče jedino upaljeno svetlo u busu bilo iznad mog sedišta; kad sam završio čitanje, brže-bolje sam ugasio svetlo da ostali putnici ne bi videli na šta ličim posle čitanja.

              

I ovde je glavni lik jedna svojeglava nordijska devojčica, samo što, za razliku od Lene iz Srca od vafla, Tonje nije namrgođena i ćutljiva, već vesela, bučna, druželjubiva i gostoljubiva – ali obe dečje heroine Marije Par podjednako su preduzimljive i sklone avanturi. Tonje se u ovom romanu zatekla usred zamršenih odnosa dvoje odraslih: svog najboljeg odraslog druga Gunvala – bivšeg trola, kako Tonje voli da ga definiše – i čudnovate i dominantne Hajdi, koja se pojavljuje kao pretnja po Tonjin ušuškan idiličan svet. Sukob ovo dvoje odraslih kida Tonji srce, jer zahteva od nje da zauzima strane, a ona ima empatije za oboje. Vodeći se svojim ličnim poštenjem i iskrenošću, naučenim tokom odrastanja u maloj prisnoj zajednici iz svetlucave doline, Tonje na kraju pomogne Gunvalu i Hajdi da reše svoj višedecenijski razorni konflikt i da opet zasviraju violine zajedno.

Ovaj roman može da se čita i kao moderna verzija Hajdi, književnog klasika za decu Johane Špiri: i ovde imamo junakinju s istim imenom, odn. nadimkom; i ovde postoji motiv ostavljanja Hajdi na starateljstvo u idiličnim planinama, pa zatim oduzimanja od staratelja; i ovde je sudbina Hajdi vezana za Frankfurt. Samo što je ovde Hajdi odrasli, epizodni lik, a glavni lik je devojčica koja joj spasava dušu.

Neki motivi pojavljuju se i u ovom romanu kao zaštitni znak Marije Par, posebno bliska povezanost ljudi s prirodom u zabačenoj polururalnoj sredini, gde ljudi organski dele životne cikluse s prirodom i vični su farmerskom životu. Tako mala Tonje obožava kad neka ovca ojagnji trojke, jer zna da će to treće jagnje uvek zapasti njoj da ga hrani i podiže. Drugi karakterističan autorkin motiv je slavljenje duha male zajednice, koja se sastoji od vrlo različitih ljudi s različitim sudbinama, ali koji su uvek tu jedni za druge. Kao jedan zanimljiv nov, i za ovaj roman specifičan motiv pojavljuju se sanke, koje se provlače kroz ceo roman: one su za Gunvala graditeljski izazov i postignuće, a za Tonju jednako tako velik vozački izazov; njih dvoje su i po tome vrlo komplementarni likovi.

Devojčica iz svetlucave doline je roman o kome je vrlo lako napisati zaključak – ni pod kojim izgovorom ne sme da ostane nepročitan.

muški lik: Gunval se ovde podrazumeva, ali treba skrenuti pažnju i na lik Tonjinog oca, koji strpljivo čeka svoju voljenu ženu koja putuje okeanom kao istraživač, a u međuvremenu nenametljivo prati i podstiče rast svoje ćerke, kao planina koja je uvek tu za nju.
ženski lik: I Tonje se ovde podrazumeva, ali vrlo je impresivna i Hajdi, golema otresita žena razdirana bolom zbog gubitka oca i zavičaja.
epizodni lik: Svetlucava dolina ima mnogo zanimljivih epizodista, među kojima možemo da izdvojimo pijanog Nilsa koji se kreće pomoću hodalice i u trenucima najvećeg pijanstva ume da tresne ljudima oslobađajuće istine.
odnos: Gunval i Tonje, dvoje transgeneracijskih drugara koji svako toliko jedno drugom, s puno razloga, ponavljaju “šta bih ja bez tebe”.
scena: Strateški rat živaca između Hajdi i Tonje, u kome se u jednom trenutku pojavi i Tonjin tata da donese ćerki hranu i ćebe, potpuno shvatajući da Tonje mora da dobije taj rat, pa makar ostala cele noći pred Hajdinim zatvorenim vratima.
citat: “To nikad nije dečja krivica.” (pijani Nils Tonji o glupostima koje čine odrasli)

emocije: 10
zabava: 9
stil: 10
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Marija Par (1981)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Marija Par
naslov: DEVOJČICA IZ SVETLUCAVE DOLINE
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0585-0
format: 18×22,5 cm
broj strana: 191
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Oshil Irgens
prevod sa norveškog: Marta Dašić, Tamara Filipović, Dragana Jokić, Marija Marković, Andrijana Pešić, Jelena Rovčanin, Jelena Stanković, Sandra Štrbanović, Dušan Zdravković
originalno izdanje: Maria Parr, Tonje Glimmerdal, 2009.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Pipi Duga Čarapa na brodu

Negde u jednom malom, maleckom gradu devetogodišnja Pipi Duga Čarapa živi sama u Vili Vilobrdi, s konjem i majmunom. Izdržava se od sanduka zlatnika koji joj je ostavio tata, gusarski kapetan Jevrem Duga Čarapa. Njeno stalno društvo su komšijska deca Tomi i Anika, koji s njom provode svaki slobodni trenutak. Pipi s njima ide na izlete, na vašar, u pozorište, u avanturu na pusto ostrvo, pa čak jedno kratko vreme pokuša da ide i u školu. Za Tomija i Aniku nema lepšeg provoda nego kad su s Pipi. Međutim, jednog dana kapetan Jevrem se vraća po ćerku da je povede sa sobom na daleka južna mora, gde Pipi treba da postane domorodačka princeza. Idili sa Pipi bliži se kraj i Tomi i Anika su na rubu očaja.

Moram da priznam da prilično slabo pamtim detalje čak i iz knjiga koje sam pročitao relativno nedavno, pre svega koju godinu. Međutim, kad sam pročitao novo izdanje Pipi Duge Čarape na brodu, s iznenađenjem sam otkrio da, i posle više od četrdeset godina od poslednjeg čitanja, jako dobro pamtim mnoge scene iz tog romana: Pipi kako interveniše u pozorišnu predstavu, piše pismo sama sebi, mlati se sa svojim ocem, kupuje deci osamnaest kila bombona… Odmah sam se prisetio i likova koji su mi se neizbrisivo usekli u pamćenje još pre toliko decenija, a posebno zlikovca Cvetka koji muči konja i siledžije Labana koji maltretira nesrećnog prodavca kobasica – o kako sam ih mrzeo kao dete, i kako sam bio srećan kad ih Pipi sredi i nauči pameti! Ponovno čitanje ovog klasičnog ostvarenja za decu bilo mi je kao vrlo živi flešbek na čitav onaj čitalački doživljaj koji je Astrid Lindgren izazvala u meni kao osnovcu – što je najbolji dokaz da je to efikasno uradila i da efekti ostaju za ceo život.

Kao malom čitaocu, nije mi bilo lako da prihvatim toliku različitost Pipi u odnosu na drugu decu: živi bez roditelja i uspešno se brine sama o sebi kao da odrasli uopšte nisu potrebni na ovom svetu; nerealno je snažna i ne može joj niko ništa; mašta joj radi 300 na sat i nimalo se ne ustručava da izgovori najneverovatnije izmišljotine. Užasno sam joj zavideo što je tako samodovoljna i nezavisna, ali nisam uspevao da se iznerviram zbog toga, zato što Pipi pršti dobrotom i altruizmom, kao i neodoljivom duhovitošću. Pipi, koja se ne plaši ni Labana, ni živog tigra, ni bilo čega drugog velikog i opasnog, rasplakaće se kad vidi uginulu ptičicu ili kad gleda tužnu predstavu o nečijoj nesrećnoj sudbini. Osim što drugoj deci predstavlja dobar razvojni primer empatičnosti, ona je i kolovođa pozitivnog dečjeg anarhizma i zaraznog oslobađanja od stega bezrazložne građanske uštogljenosti. Pored nje i odrasli požele da se igraju ravnopravno s decom i da izvode ludorije koje se inače u svojoj “odraslosti” verovatno nikad ne bi usudili samoinicijativno. Pipi uspešno legalizuje i bezazleno dečje laganje, dajući pravo građanstva svim onim dečjim izmišljotinama i maštarijama koje nisu nastale iz zle namere ili straha, već iz uživanja, zabave i vežbanja kreativnosti.

Ovo je roman u kome na mnogo mesta dolazi do izražaja autorkin raspojasani verbalni humor apsurda, skoro tri decenije pre Monti Pajtona. U kombinaciji sa zabavnim pripovedanjem i oslobađajućom afirmacijom igre i spontanosti, Pipi Duga Čarapa na brodu već više od sedam decenija predstavlja nenadmašni bukvar dečje radosti i samoosnaživanja. Izdanje kojim nas je sada obradovala Odiseja donosi nam dobrodošlo usklađivanje s duhom vremena, uz pomoć osavremenjenog prevoda Slavice Milosavljević i veselih ilustracija Tihomira Čelanovića.

muški lik: Jevrem Duga Čarapa, dobroćudni krupalija u suknjici od trske i liberalan otac koji daje potpunu podršku samostalnosti svoje ćerke.
ženski lik: Pa zar ovde ima ikakve dileme?
epizodni lik: Učiteljica Tomija i Anike blagonaklono prihvata Pipi u svoj njenoj posebnosti i ukazuje joj poverenje da povede njene đake u igru, ali ne propušta priliku da skrene pažnju Pipi na rupe u bontonu koje mogu da povrede druge.
odnos: Pipi i Tomi i Anika – Pipi uživa u svojoj ulozi njihovog lidera, zaštitnika i iščašene drugarice iz pomerene stvarnosti, dok su njih dvoje obična, “normalna” deca koja od nje uzimaju ono najpozitivnije i integrišu u svoje realno okruženje.
scena: Igra brodoloma na pustom ostrvu.
citat (i pedagoški lajtmotiv): “Sto posto je najbolje za malu decu da imaju malo reda. A najbolje je ako sami mogu da zavedu red!” (reče Pipi ocu na rastanku)

emocije: 8
zabava: 10
stil: 10
edukativnost: 5

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Astrid Lindgren (1907-2002)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Astrid Lindgren
naslov: PIPI DUGA ČARAPA NA BRODU
izdanje na srpskom: Odiseja, 2018.
ISBN: 978-86-7720-149-4
format: 20 cm
broj strana: 144
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije:  Tihomir Čelanović
prevod sa švedskog: Slavica Milosavljević
originalno izdanje: Astrid Lindgren, Pippi Långstrump går ombord, 1946.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image