Ta mržnja koju seješ

radnja

Crna tinejdžerka Star jedini je svedok ubistva svog najboljeg druga Kalila, koga je bez povoda ustrelio beli policajac sa značkom br. 115. To stavlja Star u centar usijanih rasnih napetosti u getu gde živi, a njene izjave pred sudom i u medijima direktno se odražavaju na bezbednost njene porodice i celog geta. Star je pod velikim emocionalnim stresom zbog tragične smrti najboljeg druga koji je iskrvario na njenim rukama, kao i zbog ogromne odgovornosti koju mora da preuzme svojim svedočenjem o tom događaju. U svemu tome ima podršku svoje velike porodice – ali i dečka belca, s kojim se smuvala u mirnoj belačkoj školi u koju su je roditelji upisali nakon što je sa deset godina videla kako joj najbolja drugarica gine na ulici od gangsterskih metaka.

 

komentar

Ta mržnja koju seješ, debitantski roman mlade crnačke autorke Endži Tomas, tematski je jedan autentični roman o životu u zapostavljenim crnačkim kvartovima u SAD, o rasnim predrasudama i napetostima, kao i o bolu koji donosi ulično nasilje – dakle, jedan pravi geto roman. Njegov veliki kvalitet je to što je potpuno operisan od reperske socijalne patetike; ovo je jedan odličan liberalno hrišćanski roman o porodici. Sve ozbiljne stvari koje se u njemu dešavaju prelamaju se kroz (poveću) porodicu glavne junakinje i pokreću duboke emocije između njenih članova, koji su svi jedni drugima podrška.

Kroz odnose u Starinoj porodici upoznajemo lice i naličje Garden Hajtsa, jedne tipične lokalne zajednice (srpski: kraj, komšiluk) sa većinski crnačkim stanovništvom iz niže klase. Naličje ovakvih kvartova/geta je ono što čini dominantnu javnu sliku o njima: ubistva, droga, policijska brutalnost, porodično nasilje, siromaštvo i beznađe. Međutim, Endži Tomas nam ovde pokazuje i nepoznato lice Garden Hajtsa, mnogo vedrije ali nedovoljno vidljivo, zasnovano na vrednostima kao što su: osećaj zajedništva, porodična lojalnost, ljubav, miroljubivost, dobrota, vera u budućnost. Čak je i pitbul Starine porodice jedan hipi dobrica. Ta mržnja koju seješ je priča o jednoj crnačkoj porodici koja se iz geta uzdigla do srednje klase i mogućnosti za bolji život negde drugde, ali njeni osnivači su sada, u svojim zrelim tridesetim godinama, rastrzani između planova za bolju budućnost i lojalnosti starom kraju.

Nisam uspeo da saznam da li taj Garden Hajts stvarno postoji i u kom je gradu, ali to nije ni najmanje bitno, jer je on ovde očito univerzalni simbol. Autorka je uspela da stvori veoma plastičnu sliku ovog napaćenog kvarta, koji je dobio karakterizaciju skoro kao književni lik: nekad mnogo nežan, nekad brutalan, problematičan i sklon samouništenju, ali i s potencijalom za samoisceljenje. Ono što čini taj potencijal za samoisceljenje jeste upravo ljubav, koja je glavna tema ovog romana sa mržnjom u naslovu.

Ljubav pokreće Starinu porodicu i, za razliku od nekih drugih porodica, ona je ljubavlju blagoslovena. U njenoj porodici se greške uviđaju, priznaju i praštaju, a svojim bližnjima se uvek daje podrška. Tako je i Starina majka oprostila njenom ocu vanbračnog sina Sevena, kog je prihvatila kao svog. Star ima jednog mlađeg brata sa istim roditeljima i jednog starijeg sa istim ocem; njen polubrat Seven ima i druge dve polusestre, sa istom majkom. U romanu vlada opšta rodbinska izmešanost, tu je i gomila tetaka, baba, gospođa i ujaka, pa u prvom delu nije uvek lako pohvatati ko je kome šta. Pritom su porodične uloge često zamenjene, pa neretko baba funkcionalno igra ulogu mame, a ujak tate. Ono što izrazito obeležava tu veliku zajednicu jeste čvrsto osećanje lojalnosti i solidarnosti – stvari u koje autorka romana najdublje veruje.  Mogu da ti se dese razne teške stvari u životu, od gubitka deteta ili unuka do toga da ti spale radnju od koje živiš, ali u takvoj mreži ljubavi uvek ćeš moći da računaš na pomoć bližnjih.

Politička dešavanja su važan deo romana, jer to tako mora da bude kad je reč o rasnim nejednakostima i nemirima. Međutim, veština autorke izdiže Tu mržnju koju seješ daleko iznad nivoa političkog pamfleta. Kao sjajna baštinica dobre američke škole kreativnog pisanja, Endži Tomas je precizan posmatrač, ume da bude empatična sa likovima, da pribeleži upečatljiva razmišljanja, osećanja i situacije, i da napiše dobre dijaloge. Njeno pripovedanje u prvom licu, iz ugla šokirane crne šesnaestogodišnje štreberke, potpuno je uverljivo. Nije ni čudo što se sprema ekranizacija ovog romana; ima scena koje potpuno možete da zamislite kao filmske i dijaloga koji mogu u celosti da se prenesu u filmski scenario.


Amandla Stenberg je viđena za ulogu Star u ekranizaciji THUG

Roman uspeva duboko da nas uveri u ozbiljnost rasnih napetosti i obostranih predrasuda, ali izbegava generalizacije; u njemu se sjajne i odvratne osobe mogu naći i među crncima i među belcima, baš kao i među policajcima i među mladim dilerima. Autorka nikome ne sudi i može da razume i vrlo destruktivne emocije, jer sve je to ljudski. Njen roman je toliko hrišćanski da se i u pogovoru na kraju ona na prvom mestu zahvaljuje Bogu. Bio vernik ili ne, čitalac potpuno poveruje njenoj etici, i to je neosporna veličina i majstorstvo ovog debitantskog ostvarenja.

Naravno, i ovde bi čitalac našao stvari na koje može da se požali, pa tako ovde glavni odrasli likovi, Starini roditelji, deluju suviše ostvareni, mudri, puni razumevanja, otvoreni, pravični i nepogrešivo socijalno i emocionalno inteligentni. Takvi se generalno baš retko sreću. Na sličan način je i Starin beli dečko Kris možda malo too nice. Likova je ovde jako mnogo, vrlo su živi i prilično lepo vođeni, ali su neki od njih, poput Kalilove bake, možda malo nepravedno napušteni u nekom trenutku romana. Takođe, čini mi se da nije baš najjasnije rešena motivacija Hejli, Starine bivše najbolje bele drugarice. Stiče se utisak da je ispala stereotipni prikriveni rasista, no zanima me kako ju je Endži Tomas zaista videla, a nisam siguran da sam ukapirao.

No mimo tih detalja, THUG je snažan roman koji se na autentičan način bavi rasnim nasiljem u SAD, koristeći ga kao pozadinu za portret jedne porodice koja se iskreno trudi i jedne devojke koja je shvatila šta je hrabrost. U njemu se na svakih pedesetak strana nalazi neka scena ljudske dobrote koja ozbiljno potera na šmrcanje, a na kraju čitanje završite s radosnim osećanjem da i na zgarištu može cvet da nikne i da su ljudi vredni ljubavi. Kud ćete lepšu stvar za čitanje!

ženski lik: OK, stoji sve to da je Starina mama Lisa možda malo suviše savršena, ali ko ne bi želeo baš takvu majku, živu lavicu?

muški lik: Starin najbolji drug i prva simpatija Kalil, jedan vrlo fin momčić u jednom vrlo nesrećnom okruženju, čija tragična senka je bolno prisutna tokom celog romana.

epizodni lik: Kenija, polusestra Starinog polubrata Sevena, nadrkana geto divljakuša koja je dugo odbijala da prihvati Star kao deo proširene porodice, ali je dala vrlo bitnu podršku odluci Star da progovori i kaže sve što zna, čak i kad je to išlo na štetu Kenijinog rođenog ćaleta, lokalnog narko bosa. / počasno pominjanje: Aješa, Kenijina majka, dezorijentisana narkomanka koja zanemaruje svoju decu, ali ih na kraju pusti na slobodu i još se podmetne da zbog toga popije zverske batine od njihovog oca.

odnos: Big Mav i Karlos, Starin ćale i ujak, među kojima kroz ceo roman sevaju ljubomorne varnice zato što je ujak potpuno nadomestio ćaleta tokom one tri godine Starinog najranijeg detinjstva koje je njen pravi ćale odrobijao; ćale je posle nadoknadio te tri godine i časno poneo svoju ulogu, ali ujka Karlos je zauvek ostao kao drugi ćale, iako je policajac.

scena: Poseta Starine porodice Kalilovoj baki posle pogibije njenog unuka – momenat kada ovaj roman, već na 58. strani, počinje da vam steže grlo i rosi oči.

zanimljivosti:
Roman je pun referenci na hip-hop kulturu, a osnovna inspiracija autorke je muzičko i aktivističko nasleđe Tupaka Šakura. Inače, Endži Tomas i sama ima aktivno repersko iskustvo.
Pored Tupaka, drugi veliki izvor kulturoloških referenci u ovom romanu je Hari Poter, koji takođe govori o rasizmu. Star koristi posteljinu sa znakom Sliterina, hogsvortske kuće koja joj je omiljena zato što su sliterinci puni para.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 10
edukativnost: 8

Aleksandar Gubaš

 

* * *

ona je ovo napisala: Endži Tomas (1988)

* * *

OPŠTI PODACI

autorka: Endži Tomas
naslov: TA MRŽNJA KOJU SEJEŠ
izdanje na srpskom: Urban Reads, 2017.
ISBN: 978-86-89565-48-5
format: 13×20
broj strana: 348
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Dragan Lončar
prevod sa engleskog: Miloš Petrik
originalno izdanje:
Angie Thomas, The Hate U Give, 2017.

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Priča za biće vremena

radnja

Posle gubitka očevog prestižnog posla u Silicijumskoj dolini, šesnaestogodišnja Nao mora da se s porodicom vrati iz SAD u Japan. Nao se nikako ne snalazi u tokijskoj gimnaziji, žrtva je užasnog vršnjačkog maltretiranja i, poput svog slomljenog oca, planira samoubistvo. Pre tog čina počinje da piše dnevnik posvećen svojoj fascinantnoj prabaki Điko, budističkoj monahinji.

Desetak godina kasnije, posle razornog cunamija, dnevnik mlade Nao okean donese iz Japana do jednog kanadskog ostrva na Pacifiku, gde ga pronalazi sredovečna književnica Rut. Od tog momenta prepliću se dve glavne paralelne radnje romana: jednu radnju čine dešavanja koja u svom dnevniku opisuje Nao, u prvom licu; u drugoj radnji pratimo Rut i njenog muža Olivera, koji čitaju pronađeni dnevnik i preko njega postaju uvučeni u životnu dramu tinejdžerke Nao, s posledicama i po sopstveni brak.

komentar

Kao što i sam naslov daje naslutiti, Priča za biće vremena (A Tale for the Time Being) kanadsko-japanske autorke Rut Ozeki vrlo je ozbiljan i prilično zahtevan filozofski roman. U njemu se uspostavlja spiritualna transkulturalna veza između zrele kanadske književnice u stvaralačkoj krizi i zlostavljane japanske tinejdžerke na korak od samoubistva. Obe vezuje kulturološka podeljenost između Japana i Amerike i problem uklapanja u aktuelnu sredinu, kao i niz drugih razmišljanja i dilema. Ozeki prepliće njihove dve priče u vrlo složenu celinu kroz koju pretresa nekoliko krupnih filozofskih i etičkih pitanja, no srećom to roman ne čini teško probavljivim, jer sve vibrira, pluta na snažnim emocijama i garnirano je zrncima životnog humora.

Vreme je ključna tema ovog romana – potraga za smislom sadašnjeg trenutka, potraga za svojim sada. Nao nije slučajno dobila to ime – tako Japanci izgovaraju now na engleskom, dakle sada. Ljudi i sve što postoji na svetu definisani su u ovom romanu kao bića vremena, koja imaju svoj vremenski opseg postojanja. Vreme je u ovom romanu na najrazličitije načine izuvijano i izukrštano, kroz dodirivanje i prožimanje dešavanja iz različitih godina i na raznim mestima. Jedan od ključnih momenata u romanu je kad Nao, čiji dnevnik počinje opisom događaja iz prošlosti, tokom pisanja stigne do svog sadašnjeg trenutka – kad i bukvalno pronađe svoje sada, u momentu dok se nalazi pred definitivnim odustajanjem od života.

 

U romanu se ne štedi na fantastici. Kad Nao pukne pod pritiskom bullying-a, ona se popne na školsku klupu i zavrišti tako da njenim zlostavljačima šikne krv iz bubnih opni (malo manga preterivanja nije na odmet). Nao najnormalnije komunicira sa duhom svog deda-ujaka, mladog mirovnjaka i nadarenog intelektualca koji je poginuo kad je prisilno regrutovan u kamikaze. Tekst na poslednjim stranama Naoinog dnevnika u jednom trenutku naočigled Rut nestaje iz sveske, da bi se kasnije opet pojavio, ali sa drugačijim završetkom. Tu je i misteriozna japanska vrana, koja se na Rutinom kanadskom ostrvu pojavila istovremeno sa prispećem Naoinog dnevnika, i za koju se ispostavlja da zapravo motri i čuva Rutin brak.

Ovaj roman je neočekivano zanimljiv i čitljiv esej o vremenu, paralelnom univerzumu i slobodi izbora, ali to nije njegov glavni kvalitet. Ono što ga vozi kao materijal za čitanje jeste njegovo efektno bavljenje temama ljubavi i okrutnosti. U romanu postoji srodstvo u zlostavljanju između Nao i njenog deda-ujaka: nju su školski vršnjaci boli makazama, palili cigaretama i pokušali da je siluju; njemu su vojni treneri mesecima zverski lomili zube i kosti u logoru za obuku kamikaza. Stvari kroz koje su njih dvoje prošli kao žrtve nasilne strane ljudske prirode duboko su ih obeležile. Kontrast između tih događaja i miroljubivog porodičnog zaleđa iz kojeg oboje dolaze čini ovaj roman posebno potresnim.

Roman možemo posmatrati i kao kompetentan uvod u japansku kulturu, iz kojeg saznamo i mnogo fascinantnih stvari o životu u Japanu za vreme fašističkog režima. Po tom bavljenju običnim ljudima pod fašizmom Priča za biće vremena donekle podseća na svojevrsnu japansku verziju Kradljivice knjiga Marka Zusaka. U svom kanadskom toku, roman je i esej o spisateljskom kreativnom procesu (Rut i njen muž iz romana zapravo su autorka i njen muž u “stvarnom životu”), dok u svojoj završnici roman intrigantno pretresa i vrlo zanimljivu temu digitalne anonimnosti na netu. Potpuno jedno šareno, višeslojno, obuhvatno i bogato ostvarenje.

Rečenice Rut Ozeki su smirene i bez egzaltacije, ali upravo ta suzdržanost snažno potcrtava emociju koja se opisuje. Sasvim je očigledno da je ovde autorka jedna zen monahinja (autorka se zamonašila tri godine pre objavljivanja ovog romana) – ne samo po temama i tonu, već i po načinu pripovedanja. Priznajem da sam imao problema sa koncentracijom na prvih dvesto strana, dok se situacija prilično polako montirala, jer autorki se nigde nije žurilo, i pritom sam morao da krčim put kroz šumu podataka, reči i imena iz japanskog jezika i kulture (ceo roman ima ukupno 167 fusnota, mahom tumačenja reči na japanskom, ali i pojmova iz kvantne fizike). No čitalački trud dobija nagradu tamo negde posle dvestote strane, kada kreće ređanje sve snažnijih i snažnijih scena i otkrivanje fascinantnih detalja iz porodičnih biografija, i tu onda priča počinje da melje čitaoca, nežno ali nezaustavljivo. Tome doprinosi i činjenica da je Ozeki velemajstor za izgradnju napetosti i plasiranje zlokobnih najava koje vuku na dalje čitanje – a ovaj roman je pun istinski teških situacija. Srećom, svaka od njih ima svoje opravdano mesto, Ozeki ih servira vrlo pristojno i uglavnom ih ne koristi kao povod za patetiku.

Tekst na momente ima težnju da skrene u dominantno pedagoške vode, iz silne želje autorke da kaže što više o Japanu, zen-budizmu, kvantnoj fizici, vegetaciji pleistocena i drugim akademskim temama o kojima razmišljaju njeni pametni likovi. Ume to mestimično da pridavi čitaoca, ali u konačnici nimalo ne kvari buran čitalački doživljaj, jer Rut Ozeki poseduje suptilno umeće da nam na finjaka uvali razornu krvožednu dramu. Možda sam očekivao neki snažniji klimaks na kraju romana, umesto smirenog oticanja drame u razne rukavce paralelnih svetova, pa sam čitanje završio neočekivano suvih očiju – ali možda je to i bio autorkin cilj, da stvari mirno prihvatimo.

ženski lik: Bez ikakve dileme to je Naoina prababa Điko, budistička monahinja od 104 godine koja ima supermoć da kod ljudi probudi dobro i unutrašnji mir, i koja je svojim trajanjem i sama metafora za vreme.
muški lik: Kamikaza Haruki, briljantni i perspektivni mladi intelektualac i pacifista, regrutovan protiv volje, koji se sa 19 godina dobrovoljno prijavljuje na samoubilački let kako bi obezbedio ratnu penziju za majku i mlađe sestre.
epizodni lik: Prodefiluje ih mnoštvo i stvarno je teško nekog posebno izdvojiti, pa neka moj izbor padne na antropomorfnu japansku vranu koja spasava dušu posustaloj književnici Rut.
odnos: Nao i Rut, koje si telepatski uzajamno šteluju narušeni balans u životu, sa vremenskim razmakom od dvanaest godina.
scena: Scena seksualnog i elektronskog nasilja nad Nao u školskom WC-u svakako je jedan od najsnažnijih momenata romana.

zanimljivosti:
Ljubiteljima mačaka ovaj roman će biti posebno interesantan zbog istaknute uloge koje u njemu imaju dve mačke.
Pred kraj Drugog svetskog rata, japanska ratna vlada je porodicama poginulih kamikaza slala kutije u kojima se nalazila samo cedulja na kojoj piše “ostaci”, kao zamena za fizičke ostatke koji nisu mogli da budu nađeni.

emocije: 10
zabava: 8
stil: 9
edukativnost: 9

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI

autor: Rut Ozeki
naslov: PRIČA ZA BIĆE VREMENA
izdanje na srpskom: Booka, 2015.
broj strana: 479
povez: broširani
format: 20 cm
pismo: latinica
originalno izdanje: Ruth Ozeki, A Tale for the Time Being, 2013.
prevod sa engleskog: Aleksandar Milajić
naslovna strana:
Ivan Benussi
ISBN: 978-86-88335-52-2

* * *

ona je napisala ovu knjigu – Ruth Ozeki (1956)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Doktor Proktorova vremeplovna kada

vremeplovna_kada

radnja
Vremeplovna kada je, pored prdipraha, još jedan neshvaćeni ali efikasni izum ekscentričnog Doktor Proktora. Nevolja sa vremeplovnom kadom je u tome što je to izum koji mora da deli sa svojom nekadašnjom asistentkinjom Hrapom, koja je u međuvremenu prešla na Mračnu Stranu. Hrapa jedina zna tajnu vremeplovnog praška koji mora da se razmuti u toj kadi da bi se putovalo kroz vreme, a posle raskida njihove saradnje, Doktor Proktoru je ostalo samo malo tog praška. On želi da ga upotrebi za vrlo rizičnu akciju izmene prošlosti kako bi sprečio da se njegova neprežaljena studentska ljubav, Žilijet Margaren, pod prisilom uda za mafijaša. No u datim okolnostima, zna da će mu to teško uspeti bez pomoći Lise i Buleta, svojih starih drugara iz prethodne knjige o prdiprahu. Njih troje i Žilijet moraju da beže od besne Hrape i bande Žilijetinog nametnutog muža, a pritom će se navozati kroz vreme i uticati na neke ključne momente u istoriji, kao što su bitka kod Vaterloa, spaljivanje Jovanke Orleanke, projektovanje Ajfelove kule, zapadni front protiv Hitlera itd.

komentar
Ako je Ju Nesbe u prethodnom nastavku, Doktor Proktorovom prdiprahu, još razrađivao sebe kao dečjeg pisca, u Doktor Proktorovoj vremeplovnoj kadi razradio se do genijalnosti. Njegov urnebesni rollercoaster kroz istoriju obogaćen je veoma ozbiljnim dramskim situacijama i dilemama, pojavljuje se efektan element žrtvovanja za ljubav i svima se dešava gubitak jedne važne osobe. Lisa i Bule u ovom nastavku zaista deluju zrelije i bar godinu dana odraslije nego u prethodnom romanu iz serijala. Ova neočekivana dramska dubina izuzetno je lep dodatak turbo zabavi, koja se razmaše negde od sredine romana. U prvoj polovini Nesbe polako postavlja situaciju, da bi onda od Buletovog učešća u trci Tur de Frans cela stvar počela da uzima vrtoglavi zalet, sve do završnice u vidu jednog od najefektnijih akcionih trilera u novijoj dečjoj literaturi. Drugi nastavak Doktor Proktora je krajnje uzbudljiv i spektakularan avanturistički roman, jedno od onih remek-dela posle kojih vam bude istinski žao da se rastanete od tima drugara koji su sve to prošli.

kada-film-sapunica

muški lik: Bule u ovom romanu doživljava nagoveštaje razvoja svoje seksualnosti.
ženski lik: Hrapa, ženski Dart Vejder, oličenje zlobe u oštećenom telu, u dramskoj kulminaciji otkriva svoju ljudsku patnju.
epizodni lik: Jovanka Orleanka, Buletova prva pretpubertetska ljubav, prelepa no sasvim jednostavna tinejdžerka opsednuta modom, od drugih vršnjaka razlikuje se samo po tome što joj se javljaju Božji glasovi u glavi.
odnos: Ogorčena Hrapa i mudrica Lisa, neočekivano prijateljstvo progoniteljke i plena nakon što se ukapiraju po ženskoj liniji.
scena: Cela akcija spasavanja Jovanke Orleanke i neuspelog žrtvovanja Doktor Proktora, neverovatna slapstick burleska koja je pritom dramatično nabijena jakim emocijama.

zanimljivosti
Uz pomoć slonovskog trupla, Bule na kraju romana izvrši jedno ubistvo za kojim nije bilo preke potrebe, sasvim u duhu nordijskog moralnog relativizma.
Biciklista Edi kojeg Bule sreće u 1969. godini je nekadašnji biciklistički as Edi Merks, ne suviše poznat sadašnjim generacijama, ali u to doba velika svetska zvezda.

emocije: 9
zabava: 10
stil: 9
edukativnost: 7

najpovoljnija kupovina: Odisejin sajt

Aleksandar Gubaš

 

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Ju Nesbe
naslov: DOKTOR PROKTOROVA VREMEPLOVNA KADA
naslovna strana: Ana Petrović
prevod s norveškog: Radoš Kosović
izdanje na srpskom: Odiseja, 2016.
broj strana: 375
ISBN: 978-86-7720-143-2
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors tidsbadekaret, 2007.

* * *

on je ovo napisao – Ju Nesbe (1960)

imageedit_14_5965621311

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Klik

Dži je slavni fotograf koji je testamentom ostavio unucima da se češu po glavi: Džejson je dobio kolekciju Džijevih najslavnijih slika, kao iskušenje da ih proda, a Megi je dobila kutiju sa sedam školjki, koja zapravo predstavlja zagonetku i zadatak za ispunjenje.

kreativni-centar-klik

Megi je zagonetku rešila prilično brzo, ali zadatak koji joj je deda ostavio kroz tu zagonetku moraće da rešava celog života. 15-ogodišnji Džejson, razočaran nedavnim otkrićem o statusu u svojoj porodici, mašta o tome da sakupi pare kako bi pobegao na Karibe. Ali duga ruka dede Džija deluje i posle smrti, pa umesto da proda nasleđene fotografije i slomi srce najbližima, Džejson otkriva životni poziv kao naslednik dedinog zanata.

Dok Megi kroz roman ispunjava dedin zadatak, vraćajući školjke na mesto porekla, a Džejson gradi fotografsku karijeru, upoznajemo i razne druge likove koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Džijem tokom njegovog bogatog avanturističkog života. Takođe, kao i Džijeva porodica, susrećemo se i s nekim natprirodnim pojavama koje bacaju malo drugačije svetlo na žitije Džijevo i njegovih potomaka.

Roman Klik nije lako prepričati, budući da nema pravolinijsku strukturu već ga je pisalo deset autora kao deset zasebnih priča, sa Džijevim životom kao glavnim zajedničkim imeniteljem, uz povremeno pojavljivanje ili pominjanje Megi i Džejsona u raznim fazama života. Pri tome se radnja ovih deset priča vremenski proteže kroz period duži od jednog veka, od kraja Drugog svetskog rata do prilično daleke budućnosti.

click-small

Ova neobična postavka je posledica ideje o nastanku Klika. Idejni otac ovog romana je Artur Levin, vlasnik istoimene izdavačke kuće (koja drži prava na serijal o Hariju Poteru za SAD). On je okupio deset nagrađivanih dečjih autora kako bi zajedno napisali roman od čije prodaje bi prihod bio uplaćen kao podrška radu Amnesty International. Osnovni okvir romanu dala je Linda Su Park, koja je napisala prvu od deset priča, a svi ostali su se čvršće ili labavije nadovezali na njeno polazište.

audio intervju s autorima Klika (National Public Radio)

Prateći trag koji su ostavili Dži i njegovi naslednici, Klik nas vodi s kraja na kraj planete i iz epohe u epohu: od juga Francuske do obala Australije; od Japana pod američkom okupacijom do futurističke verzije Njujorka krajem 21. veka. Usput postajemo svedoci raznih životnih priča i sudbina, pa tako upoznajemo Muhameda Alija privatno i irske derane koji se švercuju na utakmice; japanske ratne invalide i ruske političke zatvorenike; devojčicu koju je komšija seksualno zlostavljao i devojčice s nadnaravnim sposobnostima.

Svi ovi likovi defiluju kroz priče koje su napisali autori različitih stilova, senzibiliteta, poetika i autorskih interesovanja – od političke drame do SF-a. Nisu sve ove priče ujednačenog kvaliteta, neke su podosta konfuzne, a neke savršena remek-dela; ipak, u celini gledano, od deset priča najmanje njih sedam su sjajne. Šteta je samo što baš poslednje dve priče predstavljaju izvestan pad: pretposlednja je vrlo nejasna i prilično lišena emotivnog naboja onih prethodnih priča; poslednja je namerno koncipirana kao SF, što bi bilo sasvim u redu da rezultat nije ispao prilično amaterski SF. No srećom, utisak popravlja sjajna poenta baš te poslednje priče.

fokus

U romanu Klik sve se vrti oko fotografisanja i posmatranja sveta i ljudi u njemu, a osovina cele priče je svakako fascinantan lik dede Džija. Njegov život je toliko poseban i hemingvejski uzbudljiv da nije bilo neke preke potrebe da se u sve to unose i elementi fantastike. Ja bih bio srećniji sa realističnim romanom koji ima mudar pseudorealistični SF završetak, nego s ovakvom postavkom koja vuče na magijski realizam – ne iz nekih predrasuda prema potonjem, već zato što nisam uspeo da nađem neki dobar razlog da se Džiju i drugima dodeljuje moć udvajanja identiteta. Mislim da to nepotrebno zbunjuje i bode oči u romanu, ali sa druge strane, neko će to možda doživeti kao dodatan kvalitet višeznačnosti i ostavljanja slobode za različite lične doživljaje ovog, po mnogo čemu zanimljivog i uzbudljivog dela.

FAVORITI

ženski lik: Traumatizovana devojka Mina, prvi Džejsonov foto-model, “princeza u staklenom zamku” koja krije strašnu tajnu.

muški lik: Mladi Japanac Taro čiju je nesuđenu karijeru biologa prekinula američka bomba koja mu je na pacifičkom ratištu odnela obe noge dok se on divio flori i fauni džungle.

epizodni lik: Bez ikakve dileme, mudra baba dečaka Vinsenta iz priče koju je napisao Rodi Dojl, matrijarhalna vladarka irske porodice pred kojom se i veliki Dži osećao razoružan kao dečačić.

odnos: Zanimljivo i na momente dirljivo bratstvo zatočenika u ruskom zatvoru.

scena: Autovanje Mine – momenat kad napadom na svog predatora ona simbolički ruši svoj stakleni zamak i razbija oklop kojim se okružila, javno se deklarišući kao žrtva seksualnog nasilja.

bes

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-927-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Linda Sue Park, David Almond, Eoin Colfer, Deborah Ellis, Nick Hornby, Roddy Doyle, Tim Wynne-Jones, Ruth Ozeki, Margo Lanagan, Gregory Maguire, Click, 2007. (autori su navedeni po redosledu priča)
broj strana: 207
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

AUTORI (po redosledu priča)

Linda_Sue_Park_headshotOLYMPUS DIGITAL CAMERAEoin ColferDeborah Ellis

nick-hornbyRoddy-Doyle_cropTim Wynne-JonesRuth Ozeki

nilGregory-Maguire

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

Kuvar, balerina, kosooki i babin duh

Kuvar, balerina, kosooki i babin duh je neobičan distopijski roman čiji naslov u ovom slobodnom prevodu može da zvuči pomalo zbunjujuće (u originalu: Wir traffen uns, wenn alle weg sind, što zapravo znači Vidimo se kad sve prođe). Ovaj roman je zanimljiv po strukturi, zapletu, izboru mesta i glavnih junaka, ali ponajviše po tome što većina likova ima ograničen rok trajanja, jer posle dužeg ili kraćeg vremena nestanu iz romana – naime, bukvalno ispare.

kuvar_balerina_kosooki_i_babin_duh_vv

Pripovedač u prvom licu je Mojmir Demeter, osamnaestogodišnji romski momak koji živi u sirotištu i često trpi uvrede kao Ciga. No on se ne da omesti i kroz život ga vodi strast prema kuvanju, pa je nedavno uspeo da nađe fin posao u jednom restoranu u Pragu. Jednog dana direktorka sirotišta pošalje mladog Mojmira da obiđe staru dobrotvorku koja njega voli najviše od sve domske dece. Došavši u planinsku kuću kod gospođe dobrotvorke, koju Mojmir zove Baja Kalomaja, on shvata da Baja umire od galopirajućeg raka sa metastazama svuda, i da treba da ostane uz nju i olakša joj poslednje preostale nedelje života.

Dok neguje Baju Kalomaju u izolaciji u planini, u svetu oko Mojmira počinju da se dešavaju nezaustavljive promene: zavlada planetarna epidemija nekog virusa koji uništava svakog zaraženog čoveka tako što ga potpuno dezintegriše – čovek nestane kao dim, ostane samo prazna odeća. U roku od nekoliko nedelja civilizacija kakvu znamo se raspadne, jer ispare ljudi na svim mestima koja održavaju sistem. Svi ljudi koje je Mojmir poznavao ispare, a njegovom najboljem drugu se zatre svaki trag. Na kraju i Baju Kalomaju dokusuri rak, posle duge i teške agonije, i Mojmir ostane potpuno sam na svetu.

U nastavku romana, tokom svog lutanja kroz opustošenu Češku i avetinjski Prag, Mojmir susreće razne čudnovate preživele, da bi u nekom trenutku dobio dvoje neočekivanih saputnika: Džesika je godinu dana mlađa balerina koja se ne odvaja od perike, a Vašek je drčni desetogodišnji vijetnamski deran koji psuje kao kočijaš. Problem nastaje kad se Džesika zapravo dopadne Mojmiru, ali njihov odnos je jako opterećen time što on nju strašno fizički podseća na majčinog ljubavnika, koji ju je silovao kao dete i zbog kog je odsekla kosu i pobegla od kuće.

Pritom, mali kosooki Vašek, koji ima samo 10 godina ali je prirodno talentovani mangup šarmer, uspe u potpunosti da preotme Mojmiru i ono malo Džesikine pažnje. Putovanje ovo troje kroz postapokaliptičnu Češku biće obeleženo sukobima, tragedijama i gubicima, i biće jako teško posle svega izgraditi nešto lepo i pozitivno u opustošenom svetu. Ali dobra stvar u celom tom resetovanju prošlog života je to što su resetovane i loše stvari kao što je Džesikin očuh.

wir-treffen-uns-wenn-alle-weg-sind

Češko-nemačka autorka Iva Prohaskova nas kroz ovaj roman vodi vrlo dinamično, sa čestim izmenama mesta i likova, jer likovi u ovom romanu nisu trajni i gase se jedan za drugim, a Mojmir mora stalno da traži nekog drugog kao oslonac kad mu prethodna osoba ode u dim. Odnosi koje uspostavlja s tim nepostojanim likovima su izuzetno zanimljivi, i u njima ima krajnje nežnih, ali i vrlo surovih momenata. Prohaskova prilično ogoljeno i naturalistički opisuje Mojmirovo okruženje kao svet u kome vršljaju naoružani ludaci bez kontrole, trotoarom teče krv iz razbijenih dečjih glava i rane na deci se ušivaju bez anestezije. I majčini ljubavnici siluju maloletne pastorke. Zbog prilične surovosti, nekim čitaocima verovatno neće prijati određeni delovi ovog romana. I rečnik likova je često vrlo grub i krajnje politički nekorektan, sa gomilom psovki i uvreda po rasnoj osnovi.

Ali upravo ta oslikana grubost deo je poetike Prohaskove, koja tom prikazu uništene civilizacije suprotstavlja Mojmirov princip “ako si izgubio kola, ali ti je ostao konj, ne kukaj već budi srećan”. Istina, posle gubitka celog prošlog života prilično je teško biti srećan. Ipak, može da ti olakša ako umeš da uživaš u kafi sa čokoladnim bombonama kojima je istekao rok trajanja. Ili još bolje, ako umeš da kuvaš kao Mojmir. A kad istekne rok svim proizvodima preostalim iz doba kad su fabrike radile, super je ako imaš psa koji lovi zečeve. Mojmiru nije ostao konj, ali jeste pas. I još ponešto.

FAVORITI

ženski lik: Baja Kalomaja, baba koja sve vidi, Mojmirov anđeo čuvar.

muški lik: Martin Martin, čovek koji uzima baterije iz napuštenih prodavnica da posle apokalipse okiti svoj dom svetlećim zvezdama, i koji skuplja i uništava zaostale puške da ih ne nađu preživela deca.

epizodni lik: Pepa – neki frik koji se ne pojavljuje lično u romanu, zna se samo da neko naoružan upada u napuštene praške stanove i rafalom ispisuje ime Pepa po klaviru.

odnos: Pokroviteljsko-majčinski odnos Džesike prema Vašeku i njegovo pretpubertetsko muvanje Džesike.

scena: Mojmirovo samostalno organizovanje sahrane Baje Kalomaje na groblju po njenoj poslednjoj želji, za šta je imao rok od samo tri dana pre nego što leš počne da smrdi, a on jadan nije umeo ni kamionet da vozi.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-076-3
izdanje na srpskom: Odiseja, 2011.
originalno izdanje: Iva Procházková, Wir traffen uns, wenn alle weg sind, 2006.
broj strana: 306
naslovna strana: Tihomir Čelanović

* * *

IVA PROHASKOVA (1953)

kultura Iva Procházková FOTO MAFA JAN ZÁTORSKÝ

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image