Category Archives: deca i mladi

Beogradski sajam knjiga 2015. bio je prilika da se uverim kako mnoga deca ipak vole knjige, a među njima ima i dečaka. Možda deca koja posećuju Sajam nisu sasvim reprezentativni primeri za svoju generaciju, ali ima ih nemali broj.

Ovogodišnji Sajam doživeo sam vrlo insajderski, iz ugla prodavca knjiga na štandu Odiseje, izdavačke kuće specijalizovane za kvalitetne savremene romane za decu i mlade. Prvi put u životu našao sam se u situaciji da nešto nekom prodajem, i da neko želi nešto da kupi od mene, i to mi je samo za sebe bilo vrlo zanimljivo novo iskustvo. Kupci su bili ravnopravno i deca i roditelji i ostala odrasla rodbina.

Prodavao sam im izdanja Odiseje za razne uzraste: najviše romane za osnovce, ali i ekološke i edukativne slikovnice za roditelje i nastavnike, kao i romane i non-fiction za tinejdžere i odrasle. Za sedam sajamskih dana koliko sam vodio evidenciju, prodao sam 634 knjige; u proseku, jednu na svakih 7 minuta.

Neki kupci su tačno znali po koje knjige su došli i njima nije trebalo ništa objašnjavati. Međutim, većina posetilaca koja je tih dana svratila do štanda Odiseje nije imala jasnu ideju koji naslov želi da kupi, i sa njima je trebalo pričati. U suštini, moj angažman na štandu Odiseje u priličnoj meri sastojao se od kratkih pripovedačkih performansa.

Na ruku mi je išlo to što mnogi od tih romana zaista zvuče uzbudljivo kad se prepričaju. Evo kako je to otprilike zvučalo kada bih potencijalnim kupcima objašnjavao Same u kući Džeklin Vilson, ubedljivo najprodavaniji ovogodišnji Odisejin naslov:

Tu se radi o Lili, devojčici od 11 godina, koja se igrom slučaja zadesila sama s troje mlađih braće i sestara: blizancima od 6 godina i malom sestricom od samo 3 godine. Nastao je nesporazum između njene mame i očuha oko toga ko treba da čuva decu dok je mama na putu, i sva deca su ostavljena nedelju dana sama, bez para. Lili je shvatila da sad ona mora da bude mama, i da smisli kako da ih sve nahrani nedelju dana bez para, i kako da ih zabavi da ne naprave haos, i da ih zaštiti da se ne povrede… a pritom je morala da pazi i da komšije ne otkriju da su deca ostavljena bez roditelja, jer bi zvali policiju. A kad više nije mogla da krije situaciju od komšija, Lili je sa sestrama i bratom pobegla u park, gde su tražili hranu od izletnika i morali su da spavaju svi zajedno u jednom šupljem stablu jer nisu imali gde.

Bilo je i raznih zabavnih situacija. Najviše se kikotalo oko Nesbeovog prvenca za decu, komičnog romana Doktor Proktorov prdiprah – reč godine na ovom štandu je svakako prdiprah, i zaista je zabavno svaki put kad pred nekim ozbiljnim roditeljima ili elegantnim bakama treba, mrtav ozbiljan, da izgovoriš prdiprah.

Ne manje radosti izazivao je i serijal humorističkih romana Majkla Lorensa o Zvrletu Mraku, hiperkinetičnom dečaku kome se dešavaju sumanute stvari. Posebno su se dečaci oduševljavali pojedinim naslovima iz ovog dečjeg književnog britcom serijala: Ukleti klozet, Zle gaće, Slindžac, Gologuzan, Povampirena guska, Vrag Miodrag itd. – ali i dosta devojčica je obožavalo Zvrleta i raspitivalo se koji je poslednji nastavak. Ipak, njih su uglavnom više interesovali nastavci o Trejsi Biker, kao i drugi lepi romani Džeklin Vilson, Eve Ibotson, Bjanke Picorno, Danijela Penaka i ostalih nagrađivanih evropskih autora za decu.

Prilikom prodaje knjiga držao sam se principa da dam poštenu informaciju u najboljoj nameri. Nikad nisam nikome uvaljivao ništa za šta zaista nisam verovao da bi mu/joj se dopalo. Nekad mi se činilo da pričam u vetar i trošim jezik u prazno, jer dete ili roditelj kome bih se obraćao nikako ne reaguje na moje informacije, i onda ode ne kupivši ništa – to je ono neubedljivo “vratiću se”, najmrskija izjava svakom prodavcu na Sajmu posle pola sata nagovaranja. Međutim, mnogi bi se zaista vratili: obišli bi dva-tri kruga po Sajmu, i onda opet došli do Odiseje i posegnuli pravo za onim naslovima za koje sam mislio da im pričam u prazno.

Bilo je dece koja su očigledno veoma dobro upućena u Odisejine naslove, pa su mi samoinicijativno pomagala u njihovom preporučivanju drugoj deci koja se tu istovremeno zateknu. To je bila verovatno najefikasnija preporuka, a ti momenti na štandu kad se razviju spontane vršnjačke diskusije o izloženim romanima bili su vredni celog truda.

Tih dana sam se uverio da deca ipak vole knjigu – ne sva baš fanatično, ali mnogo je dece koja vole da u slobodno vreme ponekad pročitaju nešto zabavno, dirljivo, poučno ili podsticajno za razmišljanje. Makar to bilo svega par naslova između dva sajma, ali tih par knjiga će pamtiti, i one će možda pomeriti neke stvari u mladim čitaocima. Njima trebaju iskrene i poštene preporuke i prave informacije, i oni to znaju da cene.

I na kraju, evo kojih 10 Odisejinih naslova sam najviše prodao tokom Sajma:

1. Džeklin Vilson – SAMI U KUĆI
2. Pavel Šrut – ČARAPOKRADICE
3. Eva Ibotson – PAS I NJEGOV DEČAK
4. Ju Nesbe – DOKTOR PROKTOROV PRDIPRAH
5/6. Danijel Penak – DŽUKAC KUCOV
5/6. Majkl Kolman – SAMO PRAVO
7/8. Endi Maligan – ĐUBRE
7/8. Sali Gardner – KĆI TRGOVCA SVILOM
9. Džeklin Vilson – ŽURKE U PIDŽAMAMA
10. Filipa Pirs – KAD SAT OTKUCA TRINAEST

Iako sam neke lične favorite, kao npr. divnog i mudrog Džukca Kucova, gurao možda malo više nego neke druge romane, moja solo lista se više-manje podudara sa zbirnom listom najprodavanijih naslova na Odisejinom štandu, koja izgleda ovako:

1. Džeklin Vilson – SAMI U KUĆI
2. Ju Nesbe – DOKTOR PROKTOROV PRDIPRAH
3. Eva Ibotson – PAS I NJEGOV DEČAK
4. Pavel Šrut – ČARAPOKRADICE
5. Ivona Bžezinova – ZAČARANA UČIONICA

Deca su bila ciljna grupa i drugih značajnih štandova na Sajmu. Evo kako je izgledao sajamski Top 5 najprodavanijih romana za decu i mlade na jednom od najkompetentnijih punktova – na štandu Kreativnog centra:

1. Jasminka Petrović – LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM
2. Aleksandar Sekulov – PUSTOLOVINA NA OSTRVU PTICA
3. Silvija Ronkalja – ZAUVEK DRUGARICE
4. Vesna Aleksić – DOĐI NA JEDNO ČUDNO MESTO
5. Ema Granholm – 17 GODINA I NEVIĐENO ZGODAN

Renomirana izdavačka kuća Pčelica iz Čačka imala je na Sajmu ovakvu situaciju na vrhu svojih najprodavanijih izdanja:

1. Kristijana F. – MI DECA SA STANICE ZOO
2. Nikoleta Novak – TAKO MI JE PRIČAO BUDIMIR
3. Branko Miloradović – BEOGRADSKA MUMIJA
4. edicija Deca čitaju srpsku istoriju (oba kola)
5. Kristijana V. Felšerinov, Sonja Vuković – KRISTIJANA F. – MOJ DRUGI ŽIVOT

A koje romane su najviše tražili tinejdžeri na Sajmu? Dobar uvid u to može nam dati top-lista sa štanda young adult autoriteta Urban Reads:

1. Džon Grin, Dejvid Levitan – VIL GREJSON, VIL GREJSON
2. Rik Jensi – PETI TALAS
3. Džendi Nelson – DAĆU TI SUNCE
4. Dženifer Niven – NA POSEBNA TE VODIM MESTA
5. Viktorija Ejvjard – CRVENA KRALJICA

To su tražila deca i mladi čitaoci na 60. Beogradskom sajmu knjiga. Hvala izdavačima na informacijama.

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

U poslednje vreme trejleri postaju sve popularniji način promocije i oglašavanja knjiga. To je bio izazov članovima i članicama omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. da i oni isprobaju ovu formu, u pokušaju da na taj način predstave svoj doživljaj romana Juhane Tidel Sjaj zvezda na plafonu, u izdanju Kreativnog centra.

Grupni kreativni proces je počeo upoznavanjem s postojećim pristupima ovoj relativno novoj formi, na primeru odabranih trejlera za popularne young adult romane. Kroz diskusiju koja je usledila odabran je pristup trejleru koji će uraditi svi zajedno kao grupa. Za animirani trejler nisu postojali uslovi, a grupa je htela da uradi nešto izazovnije i složenije od kolažiranja slika i fotografija. Zato je doneta odluka da se u trejleru pojavljuju živi ljudi – sami članovi grupe u ulogama likova iz romana.

Ali šta će oni raditi, koje momente iz romana će predstaviti i na koji način?

Irina: Prvo smo baš dugo raspravljali da izaberemo glavne motive iz romana.

Aleksandar: Veoma bitno je bilo da vidimo koje momente iz knjige možemo iskoristiti da gledaocima u najboljem svetlu prikažemo smisao knjige, a da im ne otkrijemo sve.

Međutim, nije bilo nimalo jednostavno realizovati tu početnu odluku da se izabere nekoliko glavnih motiva koji bi se zatim prikazali nekim karakterističnim momentima i detaljima. Jer, koji su to uopšte glavni motivi?

Teodora: Svako je mislio da je baš ono što se njemu dopalo najvažnije i da to mora da se prikaže, i bilo je prilično teško složiti se šta na kraju da uđe u trejler.

Na radionici su izlistani svi oni ključni motivi, situacije, teme i odnosi iz knjige kojih su se prisutni setili. Zatim je kroz diskusiju sistemom eliminacije spisak sveden samo na one stvari oko kojih je postignuta saglasnost da zaslužuju da budu predstavljeni u dva minuta video klipa.

Aleksandar: Mnogo mi je drago što smo bili fleksibilni da u hodu menjamo ideje i prihvatamo drugačije predloge i sugestije.

Kad je taj posao obavljen na opšte zadovoljstvo, pojavio se drugi izazov: kako sad te izabrane motive i momente vizuelizovati?

Danijela: Najteže je bilo kako kroz sliku prikazati kako se glavna junakinja Jena osećala u raznim situacijama u romanu.

Vanja Š.: Meni je bilo najzanimljivije kad smo smišljali kako da prikažemo te stvari koje smo izabrali; npr. koje idejno rešenje smisliti za scenu gde treba za vrlo kratko vreme prikazati kako Jena kroz roman menja najbolju drugaricu?

Sjaj zvezda na plafonu je drama zasnovana na intenzivnim odnosima među likovima. Grupa je bila svesna da će svako prikazivanje živih ljudi u trejleru za ovakvu vrstu romana nositi veliki rizik od glumatanja, pa je zato trebalo pronaći neko odgovarajuće rešenje.

Adna: Mislim da je bilo efektnije što smo prikazivali stvari samo rukama, nogama, delovima tela i predmetima, nego da su se pojavljivala lica.

Vanja J.: Mislim da bi prikazivanje lica odvratilo pažnju publici.

Vrlo bitan vizuelni detalj u knjizi, prisutan i u naslovu romana, jesu zvezdice, pa je bilo logično da budu prisutne i u ovom trejleru kao lajtmotiv. Pored toga, trebalo je odabrati razne druge predmete koji predstavljaju i oslikavaju odrastanje glavne junakinje i bolest njene majke. Posle zajedničkog smišljanja napravljen je konačan izbor scena koje će činiti klip, i one su zatim raspoređene u malu knjigu snimanja prema redosledu kadrova.

Sve igrane scene trejlera su snimljene za tri sata rada u prostorijama škole jezika e-word, u kojima se grupa i inače sastaje. Snimanje je za učesnike bilo uzbudljivo iskustvo, a konačni rezultat je sve ispunio osećanjem ponosa.

Danijela: Krevet i druge stvari koje smo snimali izgledaju uživo tako obično i banalno, a kad se snime izgledaju nekako ozbiljno i profi.

Dragoljub: Meni je izgledalo da će ta scena sa krevetom ispasti mnogo smotano, koliko smo se namučili oko nje, a na kraju je ispala najjači deo trejlera.

Adna: Meni je bilo najsmešnije kad smo Danilo i ja osvetljavali mobilnim telefonima ljubavnu scenu Jene i Zahea.

Aleksandar: Svidelo mi se to što smo uspeli baš dosta različitih ideja da sklopimo u jednu celinu i da stvorimo trejler koji na kraju uopšte ne deluje toliko amaterski, s obzirom na količinu resursa koje smo imali.

Premijerno prikazivanje gotovog trejlera organizovano je na prezentaciji grupe u Domu učenika Srednje PTT škole u Beogradu, na Svetski dan knjige i autorskih prava 23. aprila 2015.

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.