Nata je devojčica iz Krakova u Poljskoj, čiji roditelji su dobili ponudu za dvogodišnji posao u švedskom gradiću Dalviku. Sprema se preseljenje cele porodice, koju čine još i Natina mlađa braća blizanci Franek i Bartek. Nati ova promena teško pada, jer mora da se rastane od bake i deke, svojih najboljih drugarica Antoške i Marte, društva iz škole i plesne grupe čiji je član.
U Švedskoj u početku ima problema s jezikom, velikim kulturnim razlikama i zadirkivanjem dečaka zbog poljskog jezika. Najviše je zadirkuje dečak Mats, na koga se žali Antoški i Marti u njihovim čestim prepiskama. Međutim, ubrzo u komšiluku upoznaje devojčicu Karinu koja je u kolicima posle saobraćajnog udesa, a u školi stiče nove drugarice Maju, Miju i Mariju. Čak i napornog Matsa počinje da sagledava u drugačijem svetlu nakon što ga sretne na pikniku na kome su se okupili njeni i njegovi roditelji.
Nata upoznaje i zagonetnu staricu Selmu iz njene ulice, za koju se ispostavlja da je zapravo vrlo zanimljiva bivša balerina iz Ukrajine. U školi se priključuje plesnoj hip-hop grupi u kojoj je i Mats, pa počinju pripreme za veliko plesno takmičenje u Stokholmu. Kad dolazi na raspust u rodni Krakov, počinje da shvata koliko je i Švedska počela da joj prirasta srcu.
Moje Bučno selo je već i u naslovu jasna referenca na stvaralaštvo Astrid Lindgren i švedsku kulturnu produkciju namenjenu deci. Zapravo je i ceo roman svojevrsna nežna posveta Švedskoj, u koju se i autorka doselila iz rodne Poljske, slično kao glavna junakinja ovog romana. Barbara Gavriluk nas detaljno upoznaje sa mnogim stvarima koje su u Švedskoj drugačije nego u ostatku sveta: školski sistem, kultura sporta i vožnje bicikla, švedska kuhinja i slatkiši, obraćanje dece odraslima po imenu… Navođenjem životnih priča dece koja se sreću u ovoj skandinavskoj zemlji iz toliko različitih sredina (istok Evrope, Južna Amerika, arapske zemlje), kroz ceo roman se provlači ideja tolerancije, uvažavanja i komunikacije veoma različitih kultura.
Pored Švedske i multikulturalnosti kao ideje, važna tema je i ples, koji je zajednička ljubav Nati, Matsu i vremešnoj Selmi.
Švedska je ovde prikazana vrlo idilično, a socijalne kritike ima samo u tragovima i zapravo se odnosi samo na Poljsku: nesigurnost radnih mesta, vrlo zanimljiv pojam „evrosiročići” koji se odnosi na poljsku decu čiji roditelji rade u bogatijim zemljama EU, pa i pojedinačne sudbine kao što je poljski mladić Janek koji u Švedskoj preživljava tako što zabavlja decu kostimiran u Mumina.
Osim neumerene idealizacije Švedske, ovom romanu možemo zameriti prilično papirnate likove i povremeno banalne i neubedljive dijaloge, pogotovo kad progovaraju predškolci Franek i Bartek. Tri najbolje Natine drugarice u školi su toliko neizdiferencirane kao likovi da im i imena zvuče veoma slično.
Ono što verovatno najviše kvari čitalački doživljaj je potpuno odsustvo napetosti: svi ljudi su ovde dobri, nema antagonista glavnim likovima, nema nikakve neizvesnosti ni oko čega, a vrhunac negativnosti koji se pojavljuje u romanu je podrugljivo šuškanje dečaka kad imitiraju Natin poljski jezik. U dramskom pogledu, ovaj roman je mrtvo more.
No ako ove zamerke ostavimo po strani, Moje Bučno selo je jedna sasvim prijatna kulturološka razglednica iz Švedske, za one koje zanima geografija.
muški lik: Mats je jedini muški lik u ovom romanu koji ima nekakav razvoj i naznake slojevitosti.
ženski lik: Hirovita Selma, koja izaziva nelagodu kod onih koji je ne poznaju, ali ima zlatno srce.
epizodni lik: Čika Bronek, krakovski klošar koji se pojavljuje u Natinim sećanjima.
odnos: Jedino odnos Nate i Matsa ima razvojni luk i povremene varnice.
scena: Uručenje poklona Selmi posle Natinog povratka sa raspusta u Krakovu.
emocije: 8
zabava: 7
stil: 7
edukativnost: 9
Aleksandar Gubaš
* * *
ona je ovo napisala – Barbara Gavriluk (1957)
* * *
OPŠTI PODACI O ROMANU
autor: Barbara Gavriluk
naslov: MOJE BUČNO SELO
izdanje na srpskom: Odiseja, 2024.
ISBN: 978-86-7720-315-3
format: 20 cm
broj strana: 141
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Daliborka Mijailović
prevod sa poljskog: Mila Gavrilović
originalno izdanje: Barbara Gawryluk, Moje Bullerbyn, 2010.
najpovoljnija kupovina: sajt izdavača