Category Archives: okrutnost i ubistva

romani u kojima se dešavaju surovo fizičko nasilje i/ili ubistva

Solomonov prsten

Solomonov prsten je roman čija radnja vremenski prethodi trilogiji istog autora, Britanca Džonatana Strauda, sa istim glavnim junakom, demonom Bartimejem. Kao što nas Straud upućuje na početku Solomonovog prstena, čarobnjaci starog sveta nisu svoje magije praktikovali tako što su sami imali neke magične moći, već tako što su bajalicama kontrolisali demone različitih moći, pa su zapravo kontrolisani demoni za njih činili nadnaravne stvari. I Bartimej je jedan od takvih demona koji povremeno dospevaju pod kontrolu hirovitim čarobnjacima.

Bartimej je normalan demon po tome što ne voli da bude kontrolisan i vreba svaku grešku čarobnjaka koji ga drži u ropstvu, ne bi li se oslobodio bajalice i, naravno, pojeo čarobnjaka koji je napravio grešku. Dakle, on je normalan demon i po tome što je ljudožder. Međutim, Bartimej se prilično razlikuje od ostalih demona po duhovitosti i osećaju za fer plej, i ima neodoljivu potrebu da se i u najbezizlaznijoj situaciji zabavi makar za svoju dušu. Kao takav, Bartimej je izuzetno zanimljiv pripovedač u prvom licu, i to je ono što ovom romanu takođe daje potpuno uvrnuti šarm – prikazan je iz krajnje zanimljivog ugla gledanja i vrednosnog sistema jednog demona, ljudoždera mangupa!

Dešavanja u romanu smeštena su oko 950 godina pre nove ere, u Izrael u doba kralja Solomona. Surov, ali u narodu omiljen, kralj Solomon je vladao tako što je kontrolisao jedan moćni prsten, koji mu je davao moć nad svim čarobnjacima i demonima. Komplikacije nastaju kad jedan od Solomonovih 17 dvorskih čarobnjaka neoprezno prizove Bartimeja u svoju službu, ali ga demon savlada i pojede. Time Bartimej izazove gnev Solomonov i u ostatku romana se nađe u zamršenom klupku zakulisnih igara na Solomonovom dvoru.

Vrhunac zapetljancije nastane kad Bartimeja prizove Asmira, maloletna atentatorka koju je kraljica Sabe poslala da ubije Solomona, jer ne želi da plaća porez koji su joj tražili Solomonovi emisari. Tako se Bartimej sasvim nevoljno nađe u nemogućoj misiji: mora Solomonu da uzme moćni prsten i da ga ubije, zato što to od njega zahteva ženska tinejdž nindža koja ga kontroliše. Naravno, stvari neće ići nimalo glatko, a desiće se i neki neočekivani preokreti, što sve na kraju bude zapravo prilično zabavno, a i napeto.

Ima tu i nimalo naivnih dijaloga između mudrog Bartimeja i mlade atentatorke – o lojalnosti, sopstvenoj volji, manipulaciji, iskorišćavanju drugih ljudi, smislu života i sličnim temama – što veoma pomogne devojci da od programiranog ubice ispranog mozga do kraja romana postane zdravi hedonista. Između nje i vižljastog ciničnog demona razvije se odnos koji bi bilo preterano nazvati prijateljstvom, ali obostranog poštovanja ima svakako, i to je najzanimljiviji odnos u romanu.

Bartimej je sjajan šoumen i njegov vetropirski pogled na svet zabavlja nas kroz ceo roman. Akcije na ove 403 strane ima sasvim dovoljno da Piter Džekson snimi trilogiju, mada na momente može da dođe do zasićenja spektakularnim obračunima raznih demona, gde se svi masovno gađaju eksplozivnim vatrenim kuglama i menjaju obličja. Pored humora i dobre zabave, vrednost romanu daju i ozbiljne dileme o granici dobra i zla, i o proceni nečije istorijske uloge i ličnih motiva – vrlo značajna pitanja na koja Straud navodi čitaoca zajedno s mladom Asmirom. Pored toga, ovaj roman je i dobar izvor inspiracije za guglanje o svetu u vreme prvih civilizacija.

FAVORITI

ženski lik: Asmira, dete-ubica sa dilemama; drugih ženskih likova i nema.

muški lik: Kralj Solomon, zapravo jedan sasvim korektan lik.

epizodni lik: Amet, demon u službi spletkaroškog čarobnjaka Kabe, jerusalimski Dart Vejder, jedini demon u istoriji koji voli svog gospodara.

odnos: Između Bartimeja i Fakarla, nešto najbliže prijateljstvu što može da postoji između dva demona.

scena: Razgovor Solomona, Asmire i Bartimeja u ključnom suočenju u romanu, scena susreta s iskusnim muškarcima u kojoj zapravo počinje Asmirino sazrevanje.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 6
ZABAVA: 9
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-089-3
izdanje na srpskom: Odiseja, 2012.
originalno izdanje: Jonathan Stroud, The Ring of Solomon, 2010.
broj strana: 403
naslovna strana: Dobrosav Bob Živković

* * *

DŽONATAN STRAUD (1970)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Afrika

Kim, glavna junakinja romana Afrika, rođena je u Kanadi i u njoj je živela prvih 13 godina svog života. Njeno detinjstvo obeleženo je majčinom ljubavlju, ali i vrlo zbunjujućim odsustvom svih ostalih članova porodice. Osim majke, Kim nema više nikog svog: ni babe ni dede, ni tetke ni ujke, ni braću ni sestre. Ona čak nema pojma ni ko joj je otac, i strašno je muči pitanje zašto joj se on celog života nikad nije javio niti je pokušao da sazna nešto o njoj, a ni majka ne želi da joj o tome bilo šta govori. Priliku da nađe tražene odgovore Kim je dobila kad je njenoj majci novinarki dodeljen redakcijski zadatak da otputuje u Južnoafričku Republiku na tri meseca, baš za vreme letnjeg raspusta u Kanadi.

Put u Južnoafričku Republiku za Kiminu majku znači povratak u detinjstvo i ranu mladost koje je provela u gradu Kejptaunu i na rodnom ranču “Mlečni put”, negde u srcu te ogromne afričke zemlje sa komplikovanom istorijom. No to nije lak povratak: oko odlaska Kimine majke u Kanadu pre 13 godina u njenoj porodici je zakuvalo mnogo strasti, teške stvari su rečene i počinjene. Zato sada Kimin ujak pokušava da smiri napetosti koje izbijaju između njene majke i njenog dede na porodičnom imanju s električnom ogradom, gde svako nosi oružje i ume da puca.

Usred svega toga se zatekla Kim koja ništa ne razume, i potpuno joj je strana ta prašnjava zemlja. Ona samo želi da nađe oca i da shvati zbog čega je on potpuno iskulirao njeno postojanje. U toj potrazi joj pomaže Temba, sin porodične služavke, s kojim je Kim krenula u školu (kad je u Kanadi leto i raspust, u Južnoafričkoj Republici je zima i školska godina je u toku).

Tražeći oca i pokušavajući da razume zašto ju je ostavio kao još nerođenu ćerku, Kim će usput mnogo naučiti o Južnoafričkoj Republici. To je zemlja u kojoj su decenijama vladale rasne podele na belu manjinu koja je bila na vlasti, te na crnce i “obojene” (to su svi oni ostali: Azijati, Arapi, rasno mešani), koji su bili bića nižeg reda. Te podele su imale veoma tragične posledice po živote i sudbine mnogih ljudi, i to Kim svakodnevno otkriva. Zbog tih podela Kimin deda je u nastupu emocija uradio nešto veoma ružno, zbog čega ga celog života muči savest. Zbog tih podela Kimin ujak je pretrpeo jedan nezamislivo bolan gubitak. Zbog tih podela Kimin najbolji drug Temba je kao mali prisustvovao ubistvu svog oca, kog je policija nasmrt pretukla u njihovoj porodičnoj kući.

To su teške stvari s kojima se Kim vrlo direktno suočava tokom boravka u Južnoafričkoj Republici. Dok njena majka doživljava nervni slom zbog snimanja radio emisija o svim tim užasima koji su se dešavali, bela Kim pokušava da shvati zašto je crni Temba ne mrzi. I ne samo to, već je poziva da sedi s njegovom porodicom na suđenju očevom ubici.

Ovaj ozbiljan roman za ozbiljne čitaoce uvlači čitaoca duboko u dušu Južnoafričke Republike i grada Kejptauna, što je veoma zanimljivo geografsko iskustvo prilikom čitanja. A na toj lepoj kejptaunskoj razglednici postajemo svedoci istinski potresnih i uznemirujućih momenata, od elektrošokova u zatvoru do gladne dece koja trče za vozovima. Treba voditi računa o tome da ilustracija na naslovnoj strani ovog izdanja Kreativnog centra vrlo lako može navesti na pogrešan utisak da je reč o “detinjastoj” knjizi; ovo je knjiga o užasno odraslim stvarima koje se prelamaju kroz život deteta.

Na kraju ovog romana Kim će naći oca. Neće biti onakav kakvog je zamišljala, ali biće pravi. Samim tim, i sve druge stvari će dobiti smisao, a Kim će konačno razumeti i zašto je Temba ne mrzi i šta to sve ima zajedničko s njim.

Prikaze Afrike koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Tembina majka Leti, žena koja je doživela da joj policija ubije muža u prisustvu dece, a beli gazda spali kuću, i opet ume da ne mrzi.

muški lik: Om Pit, Kimin ujak, koji gubi ono što mu je bilo najdraže u životu krivicom vlasti u koju je verovao, a ipak ima snage da bude glavni porodični pomiritelj.

epizodni lik: Marika, Kimina prostodušna rođaka koja protestuje protiv roditeljskog autoriteta grickanjem noktiju.

odnos: Neodrživa ljubavna veza između Rijane i Hendrika, Kiminog oca.

scena: Razgovor om Pita sa Kim tokom vožnje u džipu, kada Kim uspostavi neočekivanu bliskost s ujakom i dobije potpuno novu dimenziju čitavog sukoba unutar južnoafričkog društva i svoje porodice.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-754-1
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Colleen Craig, Afrika, 2008.
broj strana: 237
ilustracije: Aleksandar Sotirovski

* * *

KOLIN KREJG

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Kraj zime

U svom romanu Kraj zime francuski pisac Žan-Klod Murleva preneo nam je svoje lično iskustvo života u internatu za decu bez roditelja. Kroz ceo ovaj roman glavni likovi ostaju duboko obeleženi odrastanjem u jednom takvom internatu, u jednoj nesrećnoj zemlji, u jedno nesrećno vreme. Ta tuga i čežnja za slobodom daju osnovni ton celom romanu.

Zemlja u kojoj se sve to dešava nije imenovana, ali možemo je zamisliti kao neku siromašnu evropsku zemlju iz bivšeg komunističkog bloka, koja doživljava vrlo mračne istorijske trenutke u nekom neodređenom vremenu koje sasvim podseća na 20. vek. Iako na omotu knjige piše da se radnja dešava “u fantastičnom svetu koji se po mnogo čemu razlikuje od našeg”, meni se taj svet uopšte ne razlikuje bitno od nekih slučajeva koji su se zaista dešavali, a sigurno se i sada dešavaju, na raznim tačkama planete. Recimo, južnoamerička zemlja Čile je u jednom krvavom periodu svoje istorije bila pod vlašću upravo jedne takve ekipe kao što su vladari u Kraju zime. U Čileu je takva vlast iz noćne more bila ružna stvarnost dugih 17 godina – a takvih primera ima puno.

Zbog uznemiravajućeg podsećanja na mnoge stvarne situacije u istoriji čovečanstva, meni je Kraj zime delovao veoma ubedljivo čak i pored očitih elemenata fantastike – nisam još rekao da su među bitnim likovima u ovom romanu i pripadnici čovekolikih rasa ljudi-konja i ljudi-pasa. Zapravo, da budem iskren, kad sam na omotu pročitao da se u knjizi pominju ljudi-konji i ljudi-psi, neki pokret otpora koji se zove bukvalno Otpor, tiranski režim koji se zove Falanga (kao i neki fašistički pokreti u Evropi) – nisam imao mnogo visoka očekivanja. Međutim, sa svakom pročitanom stranom utisak se menjao.

Glavni junaci su Milena i Bartolomeo, Elen i Milos (s, ne š) – dva para tinejdžera koji žive vrlo turoban život u internatu sa okrutnim pravilima, pre nego što se slučajno sretnu na ulici prilikom posete utešiteljkama. Utešiteljke su dobre žene koje domska deca imaju pravo da posete par puta godišnje na po dva sata, kad im čemer života u internatu postane baš neizdrživ. Susret ovo četvoro mladih u naselju utešiteljki pokrenuće ceo niz dešavanja: bekstvo svo četvoro iz internata, vrlo dramatično izbegavanje potere ljudi-pasa i mučno ubistvo koje je jedan od junaka morao da izvrši golim rukama. Glavni junaci su se odjednom našli u vrlo neočekivanim ulogama: oni su takoreći pravo sa krova internata uskočili u centar pokretanja pobune protiv vladavine Falange.

Čitava ta revolucija možda na kraju deluje pomalo naivno i idealistično, ali je Murleva uspeo da izuzetno verno prenese sav bol i jad – i ljubav – u srcima tih ljudi koji dižu pobunu. Meni je kao najjači utisak prilikom i posle čitanja ovog romana ostala čežnja svih junaka za zagrljajem i toplinom u hladnim vremenima. Zagrljaj je ono što su domska deca tražila od utešiteljki. Zagrljaj utešiteljki je ono što je tu decu kasnije održalo u očajničkoj borbi za kidanje okova u kojima su živeli. Zagrljaj je ono što je i utešiteljkama trebalo od dece.

Kraj zime ima puno dragih i tužnih likova, a čak je i glavni negativac prikazan kao stvor gladan ljubavi i muzike. To je roman o prirodnoj i neugasivoj ljudskoj potrebi za zagrljajem i svetlom. Među likovima koji izazivaju posebno jake emocije je i mala Katarina Pansek, koja velik deo romana provede u potpuno mračnoj samici. Tamo joj je svetlo bilo ograničeno na samo osam šibica koje je imala da zapali kako bi videla crtež neba na plafonu. Zato je svaki dan palila samo po jednu, ali kad ih je sve potrošila, mrak u njenoj samici je i dalje trajao. Sve dok joj, neočekivano, nečije dobro delo nije otvorilo vrata u potpunom mraku.

Kraj zime je roman o tome kako se osećaju oni kojima je mrak predugo trajao. Roman u kome osetite istinsku stravu i mučninu dobrog čoveka koji je primoran da ubije kako bi preživeo. Jako lep i bolan, prilično mračan, ali ipak pun nade, za čitaoce koji nisu neizlečivi pesimisti.

FAVORITI

ženski lik: Poli, Elenina krupna i mekana utešiteljka.

muški lik: Faber, poglavica ljudi-konja, ponosni dobroćudni džin koji godinama ne izlazi iz kuće zbog poniženja koje mu je nanela Falanga.

epizodni lik: “Dva i po”, egzekutor i plaćeni ubica Falange, poznat po tome što uhvaćenim žrtvama broji do tri da progovore, ali uvek puca posle dva.

odnos: Između Milosa i njegovog gladijatorskog trenera.

scena: Smotra ljudi-konja u magli pred završni marš, i ulazak Bartolomea i Milene među zaštitničku gomilu tela postrojenih ljudi-konja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-106-7
izdanje na srpskom: Odiseja, 2013.
originalno izdanje: Jean-Claude Mourlevat, Le Combat d’hiver, 2006.
broj strana: 417

* * *

ŽAN-KLOD MURLEVA (1952)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this: