Category Archives: društveni konflikti

romani u kojima se prikazuju rasni, nacionalni, verski i politički sukobi među društvenim grupama i pojedincima

Doktor Proktorova vremeplovna kada

radnja
Vremeplovna kada je, pored prdipraha, još jedan neshvaćeni ali efikasni izum ekscentričnog Doktor Proktora. Nevolja sa vremeplovnom kadom je u tome što je to izum koji mora da deli sa svojom nekadašnjom asistentkinjom Hrapom, koja je u međuvremenu prešla na Mračnu Stranu. Hrapa jedina zna tajnu vremeplovnog praška koji mora da se razmuti u toj kadi da bi se putovalo kroz vreme, a posle raskida njihove saradnje, Doktor Proktoru je ostalo samo malo tog praška. On želi da ga upotrebi za vrlo rizičnu akciju izmene prošlosti kako bi sprečio da se njegova neprežaljena studentska ljubav, Žilijet Margaren, pod prisilom uda za mafijaša. No u datim okolnostima, zna da će mu to teško uspeti bez pomoći Lise i Buleta, svojih starih drugara iz prethodne knjige o prdiprahu. Njih troje i Žilijet moraju da beže od besne Hrape i bande Žilijetinog nametnutog muža, a pritom će se navozati kroz vreme i uticati na neke ključne momente u istoriji, kao što su bitka kod Vaterloa, spaljivanje Jovanke Orleanke, projektovanje Ajfelove kule, zapadni front protiv Hitlera itd.

komentar
Ako je Ju Nesbe u prethodnom nastavku, Doktor Proktorovom prdiprahu, još razrađivao sebe kao dečjeg pisca, u Doktor Proktorovoj vremeplovnoj kadi razradio se do genijalnosti. Njegov urnebesni rollercoaster kroz istoriju obogaćen je veoma ozbiljnim dramskim situacijama i dilemama, pojavljuje se efektan element žrtvovanja za ljubav i svima se dešava gubitak jedne važne osobe. Lisa i Bule u ovom nastavku zaista deluju zrelije i bar godinu dana odraslije nego u prethodnom romanu iz serijala. Ova neočekivana dramska dubina izuzetno je lep dodatak turbo zabavi, koja se razmaše negde od sredine romana. U prvoj polovini Nesbe polako postavlja situaciju, da bi onda od Buletovog učešća u trci Tur de Frans cela stvar počela da uzima vrtoglavi zalet, sve do završnice u vidu jednog od najefektnijih akcionih trilera u novijoj dečjoj literaturi. Drugi nastavak Doktor Proktora je krajnje uzbudljiv i spektakularan avanturistički roman, jedno od onih remek-dela posle kojih vam bude istinski žao da se rastanete od tima drugara koji su sve to prošli.

muški lik: Bule u ovom romanu doživljava nagoveštaje razvoja svoje seksualnosti.
ženski lik: Hrapa, ženski Dart Vejder, oličenje zlobe u oštećenom telu, u dramskoj kulminaciji otkriva svoju ljudsku patnju.
epizodni lik: Jovanka Orleanka, Buletova prva pretpubertetska ljubav, prelepa no sasvim jednostavna tinejdžerka opsednuta modom, od drugih vršnjaka razlikuje se samo po tome što joj se javljaju Božji glasovi u glavi.
odnos: Ogorčena Hrapa i mudrica Lisa, neočekivano prijateljstvo progoniteljke i plena nakon što se ukapiraju po ženskoj liniji.
scena: Cela akcija spasavanja Jovanke Orleanke i neuspelog žrtvovanja Doktor Proktora, neverovatna slapstick burleska koja je pritom dramatično nabijena jakim emocijama.

zanimljivosti
Uz pomoć slonovskog trupla, Bule na kraju romana izvrši jedno ubistvo za kojim nije bilo preke potrebe, sasvim u duhu nordijskog moralnog relativizma.
Biciklista Edi kojeg Bule sreće u 1969. godini je nekadašnji biciklistički as Edi Merks, ne suviše poznat sadašnjim generacijama, ali u to doba velika svetska zvezda.

emocije: 8
zabava: 10
stil: 9
edukativnost: 7

najpovoljnija kupovina: Odisejin sajt

Aleksandar Gubaš

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Ju Nesbe
naslov: DOKTOR PROKTOROVA VREMEPLOVNA KADA
naslovna strana: Ana Petrović
prevod s norveškog: Radoš Kosović
izdanje na srpskom: Odiseja, 2016.
broj strana: 375
ISBN: 978-86-7720-143-2
originalno izdanje: Jo Nesbø, Doktor Proktors tidsbadekaret, 2007.

* * *

on je ovo napisao – Ju Nesbe (1960)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Klik

Dži je slavni fotograf koji je testamentom ostavio unucima da se češu po glavi: Džejson je dobio kolekciju Džijevih najslavnijih slika, kao iskušenje da ih proda, a Megi je dobila kutiju sa sedam školjki, koja zapravo predstavlja zagonetku i zadatak za ispunjenje.

Megi je zagonetku rešila prilično brzo, ali zadatak koji joj je deda ostavio kroz tu zagonetku moraće da rešava celog života. 15-ogodišnji Džejson, razočaran nedavnim otkrićem o statusu u svojoj porodici, mašta o tome da sakupi pare kako bi pobegao na Karibe. Ali duga ruka dede Džija deluje i posle smrti, pa umesto da proda nasleđene fotografije i slomi srce najbližima, Džejson otkriva životni poziv kao naslednik dedinog zanata.

Dok Megi kroz roman ispunjava dedin zadatak, vraćajući školjke na mesto porekla, a Džejson gradi fotografsku karijeru, upoznajemo i razne druge likove koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Džijem tokom njegovog bogatog avanturističkog života. Takođe, kao i Džijeva porodica, susrećemo se i s nekim natprirodnim pojavama koje bacaju malo drugačije svetlo na žitije Džijevo i njegovih potomaka.

Roman Klik nije lako prepričati, budući da nema pravolinijsku strukturu već ga je pisalo deset autora kao deset zasebnih priča, sa Džijevim životom kao glavnim zajedničkim imeniteljem, uz povremeno pojavljivanje ili pominjanje Megi i Džejsona u raznim fazama života. Pri tome se radnja ovih deset priča vremenski proteže kroz period duži od jednog veka, od kraja Drugog svetskog rata do prilično daleke budućnosti.

Ova neobična postavka je posledica ideje o nastanku Klika. Idejni otac ovog romana je Artur Levin, vlasnik istoimene izdavačke kuće (koja drži prava na serijal o Hariju Poteru za SAD). On je okupio deset nagrađivanih dečjih autora kako bi zajedno napisali roman od čije prodaje bi prihod bio uplaćen kao podrška radu Amnesty International. Osnovni okvir romanu dala je Linda Su Park, koja je napisala prvu od deset priča, a svi ostali su se čvršće ili labavije nadovezali na njeno polazište.

audio intervju s autorima Klika (National Public Radio)

Prateći trag koji su ostavili Dži i njegovi naslednici, Klik nas vodi s kraja na kraj planete i iz epohe u epohu: od juga Francuske do obala Australije; od Japana pod američkom okupacijom do futurističke verzije Njujorka krajem 21. veka. Usput postajemo svedoci raznih životnih priča i sudbina, pa tako upoznajemo Muhameda Alija privatno i irske derane koji se švercuju na utakmice; japanske ratne invalide i ruske političke zatvorenike; devojčicu koju je komšija seksualno zlostavljao i devojčice s nadnaravnim sposobnostima.

Svi ovi likovi defiluju kroz priče koje su napisali autori različitih stilova, senzibiliteta, poetika i autorskih interesovanja – od političke drame do SF-a. Nisu sve ove priče ujednačenog kvaliteta, neke su podosta konfuzne, a neke savršena remek-dela; ipak, u celini gledano, od deset priča najmanje njih sedam su sjajne. Šteta je samo što baš poslednje dve priče predstavljaju izvestan pad: pretposlednja je vrlo nejasna i prilično lišena emotivnog naboja onih prethodnih priča; poslednja je namerno koncipirana kao SF, što bi bilo sasvim u redu da rezultat nije ispao prilično amaterski SF. No srećom, utisak popravlja sjajna poenta baš te poslednje priče.

U romanu Klik sve se vrti oko fotografisanja i posmatranja sveta i ljudi u njemu, a osovina cele priče je svakako fascinantan lik dede Džija. Njegov život je toliko poseban i hemingvejski uzbudljiv da nije bilo neke preke potrebe da se u sve to unose i elementi fantastike. Ja bih bio srećniji sa realističnim romanom koji ima mudar pseudorealistični SF završetak, nego s ovakvom postavkom koja vuče na magijski realizam – ne iz nekih predrasuda prema potonjem, već zato što nisam uspeo da nađem neki dobar razlog da se Džiju i drugima dodeljuje moć udvajanja identiteta. Mislim da to nepotrebno zbunjuje i bode oči u romanu, ali sa druge strane, neko će to možda doživeti kao dodatan kvalitet višeznačnosti i ostavljanja slobode za različite lične doživljaje ovog, po mnogo čemu zanimljivog i uzbudljivog dela.

FAVORITI

ženski lik: Traumatizovana devojka Mina, prvi Džejsonov foto-model, “princeza u staklenom zamku” koja krije strašnu tajnu.

muški lik: Mladi Japanac Taro čiju je nesuđenu karijeru biologa prekinula američka bomba koja mu je na pacifičkom ratištu odnela obe noge dok se on divio flori i fauni džungle.

epizodni lik: Bez ikakve dileme, mudra baba dečaka Vinsenta iz priče koju je napisao Rodi Dojl, matrijarhalna vladarka irske porodice pred kojom se i veliki Dži osećao razoružan kao dečačić.

odnos: Zanimljivo i na momente dirljivo bratstvo zatočenika u ruskom zatvoru.

scena: Autovanje Mine – momenat kad napadom na svog predatora ona simbolički ruši svoj stakleni zamak i razbija oklop kojim se okružila, javno se deklarišući kao žrtva seksualnog nasilja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 8

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-927-9
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2012.
originalno izdanje: Linda Sue Park, David Almond, Eoin Colfer, Deborah Ellis, Nick Hornby, Roddy Doyle, Tim Wynne-Jones, Ruth Ozeki, Margo Lanagan, Gregory Maguire, Click, 2007. (autori su navedeni po redosledu priča)
broj strana: 207
grafičko oblikovanje: Olivera Batajić Sretenović

* * *

AUTORI (po redosledu priča)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Kuvar, balerina, kosooki i babin duh

Kuvar, balerina, kosooki i babin duh je neobičan distopijski roman čiji naslov u ovom slobodnom prevodu može da zvuči pomalo zbunjujuće (u originalu: Wir traffen uns, wenn alle weg sind, što zapravo znači Vidimo se kad sve prođe). Ovaj roman je zanimljiv po strukturi, zapletu, izboru mesta i glavnih junaka, ali ponajviše po tome što većina likova ima ograničen rok trajanja, jer posle dužeg ili kraćeg vremena nestanu iz romana – naime, bukvalno ispare.

Pripovedač u prvom licu je Mojmir Demeter, osamnaestogodišnji romski momak koji živi u sirotištu i često trpi uvrede kao Ciga. No on se ne da omesti i kroz život ga vodi strast prema kuvanju, pa je nedavno uspeo da nađe fin posao u jednom restoranu u Pragu. Jednog dana direktorka sirotišta pošalje mladog Mojmira da obiđe staru dobrotvorku koja njega voli najviše od sve domske dece. Došavši u planinsku kuću kod gospođe dobrotvorke, koju Mojmir zove Baja Kalomaja, on shvata da Baja umire od galopirajućeg raka sa metastazama svuda, i da treba da ostane uz nju i olakša joj poslednje preostale nedelje života.

Dok neguje Baju Kalomaju u izolaciji u planini, u svetu oko Mojmira počinju da se dešavaju nezaustavljive promene: zavlada planetarna epidemija nekog virusa koji uništava svakog zaraženog čoveka tako što ga potpuno dezintegriše – čovek nestane kao dim, ostane samo prazna odeća. U roku od nekoliko nedelja civilizacija kakvu znamo se raspadne, jer ispare ljudi na svim mestima koja održavaju sistem. Svi ljudi koje je Mojmir poznavao ispare, a njegovom najboljem drugu se zatre svaki trag. Na kraju i Baju Kalomaju dokusuri rak, posle duge i teške agonije, i Mojmir ostane potpuno sam na svetu.

U nastavku romana, tokom svog lutanja kroz opustošenu Češku i avetinjski Prag, Mojmir susreće razne čudnovate preživele, da bi u nekom trenutku dobio dvoje neočekivanih saputnika: Džesika je godinu dana mlađa balerina koja se ne odvaja od perike, a Vašek je drčni desetogodišnji vijetnamski deran koji psuje kao kočijaš. Problem nastaje kad se Džesika zapravo dopadne Mojmiru, ali njihov odnos je jako opterećen time što on nju strašno fizički podseća na majčinog ljubavnika, koji ju je silovao kao dete i zbog kog je odsekla kosu i pobegla od kuće.

Pritom, mali kosooki Vašek, koji ima samo 10 godina ali je prirodno talentovani mangup šarmer, uspe u potpunosti da preotme Mojmiru i ono malo Džesikine pažnje. Putovanje ovo troje kroz postapokaliptičnu Češku biće obeleženo sukobima, tragedijama i gubicima, i biće jako teško posle svega izgraditi nešto lepo i pozitivno u opustošenom svetu. Ali dobra stvar u celom tom resetovanju prošlog života je to što su resetovane i loše stvari kao što je Džesikin očuh.

Češko-nemačka autorka Iva Prohaskova nas kroz ovaj roman vodi vrlo dinamično, sa čestim izmenama mesta i likova, jer likovi u ovom romanu nisu trajni i gase se jedan za drugim, a Mojmir mora stalno da traži nekog drugog kao oslonac kad mu prethodna osoba ode u dim. Odnosi koje uspostavlja s tim nepostojanim likovima su izuzetno zanimljivi, i u njima ima krajnje nežnih, ali i vrlo surovih momenata. Prohaskova prilično ogoljeno i naturalistički opisuje Mojmirovo okruženje kao svet u kome vršljaju naoružani ludaci bez kontrole, trotoarom teče krv iz razbijenih dečjih glava i rane na deci se ušivaju bez anestezije. I majčini ljubavnici siluju maloletne pastorke. Zbog prilične surovosti, nekim čitaocima verovatno neće prijati određeni delovi ovog romana. I rečnik likova je često vrlo grub i krajnje politički nekorektan, sa gomilom psovki i uvreda po rasnoj osnovi.

Ali upravo ta oslikana grubost deo je poetike Prohaskove, koja tom prikazu uništene civilizacije suprotstavlja Mojmirov princip “ako si izgubio kola, ali ti je ostao konj, ne kukaj već budi srećan”. Istina, posle gubitka celog prošlog života prilično je teško biti srećan. Ipak, može da ti olakša ako umeš da uživaš u kafi sa čokoladnim bombonama kojima je istekao rok trajanja. Ili još bolje, ako umeš da kuvaš kao Mojmir. A kad istekne rok svim proizvodima preostalim iz doba kad su fabrike radile, super je ako imaš psa koji lovi zečeve. Mojmiru nije ostao konj, ali jeste pas. I još ponešto.

FAVORITI

ženski lik: Baja Kalomaja, baba koja sve vidi, Mojmirov anđeo čuvar.

muški lik: Martin Martin, čovek koji uzima baterije iz napuštenih prodavnica da posle apokalipse okiti svoj dom svetlećim zvezdama, i koji skuplja i uništava zaostale puške da ih ne nađu preživela deca.

epizodni lik: Pepa – neki frik koji se ne pojavljuje lično u romanu, zna se samo da neko naoružan upada u napuštene praške stanove i rafalom ispisuje ime Pepa po klaviru.

odnos: Pokroviteljsko-majčinski odnos Džesike prema Vašeku i njegovo pretpubertetsko muvanje Džesike.

scena: Mojmirovo samostalno organizovanje sahrane Baje Kalomaje na groblju po njenoj poslednjoj želji, za šta je imao rok od samo tri dana pre nego što leš počne da smrdi, a on jadan nije umeo ni kamionet da vozi.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 9
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-076-3
izdanje na srpskom: Odiseja, 2011.
originalno izdanje: Iva Procházková, Wir traffen uns, wenn alle weg sind, 2006.
broj strana: 306
naslovna strana: Tihomir Čelanović

* * *

IVA PROHASKOVA (1953)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Afrika

Kim, glavna junakinja romana Afrika, rođena je u Kanadi i u njoj je živela prvih 13 godina svog života. Njeno detinjstvo obeleženo je majčinom ljubavlju, ali i vrlo zbunjujućim odsustvom svih ostalih članova porodice. Osim majke, Kim nema više nikog svog: ni babe ni dede, ni tetke ni ujke, ni braću ni sestre. Ona čak nema pojma ni ko joj je otac, i strašno je muči pitanje zašto joj se on celog života nikad nije javio niti je pokušao da sazna nešto o njoj, a ni majka ne želi da joj o tome bilo šta govori. Priliku da nađe tražene odgovore Kim je dobila kad je njenoj majci novinarki dodeljen redakcijski zadatak da otputuje u Južnoafričku Republiku na tri meseca, baš za vreme letnjeg raspusta u Kanadi.

Put u Južnoafričku Republiku za Kiminu majku znači povratak u detinjstvo i ranu mladost koje je provela u gradu Kejptaunu i na rodnom ranču “Mlečni put”, negde u srcu te ogromne afričke zemlje sa komplikovanom istorijom. No to nije lak povratak: oko odlaska Kimine majke u Kanadu pre 13 godina u njenoj porodici je zakuvalo mnogo strasti, teške stvari su rečene i počinjene. Zato sada Kimin ujak pokušava da smiri napetosti koje izbijaju između njene majke i njenog dede na porodičnom imanju s električnom ogradom, gde svako nosi oružje i ume da puca.

Usred svega toga se zatekla Kim koja ništa ne razume, i potpuno joj je strana ta prašnjava zemlja. Ona samo želi da nađe oca i da shvati zbog čega je on potpuno iskulirao njeno postojanje. U toj potrazi joj pomaže Temba, sin porodične služavke, s kojim je Kim krenula u školu (kad je u Kanadi leto i raspust, u Južnoafričkoj Republici je zima i školska godina je u toku).

Tražeći oca i pokušavajući da razume zašto ju je ostavio kao još nerođenu ćerku, Kim će usput mnogo naučiti o Južnoafričkoj Republici. To je zemlja u kojoj su decenijama vladale rasne podele na belu manjinu koja je bila na vlasti, te na crnce i “obojene” (to su svi oni ostali: Azijati, Arapi, rasno mešani), koji su bili bića nižeg reda. Te podele su imale veoma tragične posledice po živote i sudbine mnogih ljudi, i to Kim svakodnevno otkriva. Zbog tih podela Kimin deda je u nastupu emocija uradio nešto veoma ružno, zbog čega ga celog života muči savest. Zbog tih podela Kimin ujak je pretrpeo jedan nezamislivo bolan gubitak. Zbog tih podela Kimin najbolji drug Temba je kao mali prisustvovao ubistvu svog oca, kog je policija nasmrt pretukla u njihovoj porodičnoj kući.

To su teške stvari s kojima se Kim vrlo direktno suočava tokom boravka u Južnoafričkoj Republici. Dok njena majka doživljava nervni slom zbog snimanja radio emisija o svim tim užasima koji su se dešavali, bela Kim pokušava da shvati zašto je crni Temba ne mrzi. I ne samo to, već je poziva da sedi s njegovom porodicom na suđenju očevom ubici.

Ovaj ozbiljan roman za ozbiljne čitaoce uvlači čitaoca duboko u dušu Južnoafričke Republike i grada Kejptauna, što je veoma zanimljivo geografsko iskustvo prilikom čitanja. A na toj lepoj kejptaunskoj razglednici postajemo svedoci istinski potresnih i uznemirujućih momenata, od elektrošokova u zatvoru do gladne dece koja trče za vozovima. Treba voditi računa o tome da ilustracija na naslovnoj strani ovog izdanja Kreativnog centra vrlo lako može navesti na pogrešan utisak da je reč o “detinjastoj” knjizi; ovo je knjiga o užasno odraslim stvarima koje se prelamaju kroz život deteta.

Na kraju ovog romana Kim će naći oca. Neće biti onakav kakvog je zamišljala, ali biće pravi. Samim tim, i sve druge stvari će dobiti smisao, a Kim će konačno razumeti i zašto je Temba ne mrzi i šta to sve ima zajedničko s njim.

Prikaze Afrike koje su napisali članovi i članice omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. možete pročitati ovde.

FAVORITI

ženski lik: Tembina majka Leti, žena koja je doživela da joj policija ubije muža u prisustvu dece, a beli gazda spali kuću, i opet ume da ne mrzi.

muški lik: Om Pit, Kimin ujak, koji gubi ono što mu je bilo najdraže u životu krivicom vlasti u koju je verovao, a ipak ima snage da bude glavni porodični pomiritelj.

epizodni lik: Marika, Kimina prostodušna rođaka koja protestuje protiv roditeljskog autoriteta grickanjem noktiju.

odnos: Neodrživa ljubavna veza između Rijane i Hendrika, Kiminog oca.

scena: Razgovor om Pita sa Kim tokom vožnje u džipu, kada Kim uspostavi neočekivanu bliskost s ujakom i dobije potpuno novu dimenziju čitavog sukoba unutar južnoafričkog društva i svoje porodice.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 9

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7781-754-1
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2010.
originalno izdanje: Colleen Craig, Afrika, 2008.
broj strana: 237
ilustracije: Aleksandar Sotirovski

* * *

KOLIN KREJG

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Kraj zime

U svom romanu Kraj zime francuski pisac Žan-Klod Murleva preneo nam je svoje lično iskustvo života u internatu za decu bez roditelja. Kroz ceo ovaj roman glavni likovi ostaju duboko obeleženi odrastanjem u jednom takvom internatu, u jednoj nesrećnoj zemlji, u jedno nesrećno vreme. Ta tuga i čežnja za slobodom daju osnovni ton celom romanu.

Zemlja u kojoj se sve to dešava nije imenovana, ali možemo je zamisliti kao neku siromašnu evropsku zemlju iz bivšeg komunističkog bloka, koja doživljava vrlo mračne istorijske trenutke u nekom neodređenom vremenu koje sasvim podseća na 20. vek. Iako na omotu knjige piše da se radnja dešava “u fantastičnom svetu koji se po mnogo čemu razlikuje od našeg”, meni se taj svet uopšte ne razlikuje bitno od nekih slučajeva koji su se zaista dešavali, a sigurno se i sada dešavaju, na raznim tačkama planete. Recimo, južnoamerička zemlja Čile je u jednom krvavom periodu svoje istorije bila pod vlašću upravo jedne takve ekipe kao što su vladari u Kraju zime. U Čileu je takva vlast iz noćne more bila ružna stvarnost dugih 17 godina – a takvih primera ima puno.

Zbog uznemiravajućeg podsećanja na mnoge stvarne situacije u istoriji čovečanstva, meni je Kraj zime delovao veoma ubedljivo čak i pored očitih elemenata fantastike – nisam još rekao da su među bitnim likovima u ovom romanu i pripadnici čovekolikih rasa ljudi-konja i ljudi-pasa. Zapravo, da budem iskren, kad sam na omotu pročitao da se u knjizi pominju ljudi-konji i ljudi-psi, neki pokret otpora koji se zove bukvalno Otpor, tiranski režim koji se zove Falanga (kao i neki fašistički pokreti u Evropi) – nisam imao mnogo visoka očekivanja. Međutim, sa svakom pročitanom stranom utisak se menjao.

Glavni junaci su Milena i Bartolomeo, Elen i Milos (s, ne š) – dva para tinejdžera koji žive vrlo turoban život u internatu sa okrutnim pravilima, pre nego što se slučajno sretnu na ulici prilikom posete utešiteljkama. Utešiteljke su dobre žene koje domska deca imaju pravo da posete par puta godišnje na po dva sata, kad im čemer života u internatu postane baš neizdrživ. Susret ovo četvoro mladih u naselju utešiteljki pokrenuće ceo niz dešavanja: bekstvo svo četvoro iz internata, vrlo dramatično izbegavanje potere ljudi-pasa i mučno ubistvo koje je jedan od junaka morao da izvrši golim rukama. Glavni junaci su se odjednom našli u vrlo neočekivanim ulogama: oni su takoreći pravo sa krova internata uskočili u centar pokretanja pobune protiv vladavine Falange.

Čitava ta revolucija možda na kraju deluje pomalo naivno i idealistično, ali je Murleva uspeo da izuzetno verno prenese sav bol i jad – i ljubav – u srcima tih ljudi koji dižu pobunu. Meni je kao najjači utisak prilikom i posle čitanja ovog romana ostala čežnja svih junaka za zagrljajem i toplinom u hladnim vremenima. Zagrljaj je ono što su domska deca tražila od utešiteljki. Zagrljaj utešiteljki je ono što je tu decu kasnije održalo u očajničkoj borbi za kidanje okova u kojima su živeli. Zagrljaj je ono što je i utešiteljkama trebalo od dece.

Kraj zime ima puno dragih i tužnih likova, a čak je i glavni negativac prikazan kao stvor gladan ljubavi i muzike. To je roman o prirodnoj i neugasivoj ljudskoj potrebi za zagrljajem i svetlom. Među likovima koji izazivaju posebno jake emocije je i mala Katarina Pansek, koja velik deo romana provede u potpuno mračnoj samici. Tamo joj je svetlo bilo ograničeno na samo osam šibica koje je imala da zapali kako bi videla crtež neba na plafonu. Zato je svaki dan palila samo po jednu, ali kad ih je sve potrošila, mrak u njenoj samici je i dalje trajao. Sve dok joj, neočekivano, nečije dobro delo nije otvorilo vrata u potpunom mraku.

Kraj zime je roman o tome kako se osećaju oni kojima je mrak predugo trajao. Roman u kome osetite istinsku stravu i mučninu dobrog čoveka koji je primoran da ubije kako bi preživeo. Jako lep i bolan, prilično mračan, ali ipak pun nade, za čitaoce koji nisu neizlečivi pesimisti.

FAVORITI

ženski lik: Poli, Elenina krupna i mekana utešiteljka.

muški lik: Faber, poglavica ljudi-konja, ponosni dobroćudni džin koji godinama ne izlazi iz kuće zbog poniženja koje mu je nanela Falanga.

epizodni lik: “Dva i po”, egzekutor i plaćeni ubica Falange, poznat po tome što uhvaćenim žrtvama broji do tri da progovore, ali uvek puca posle dva.

odnos: Između Milosa i njegovog gladijatorskog trenera.

scena: Smotra ljudi-konja u magli pred završni marš, i ulazak Bartolomea i Milene među zaštitničku gomilu tela postrojenih ljudi-konja.

UMETNIČKI DOJAM

EMOCIJE: 10
ZABAVA: 6
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

OPŠTI PODACI

ISBN: 978-86-7720-106-7
izdanje na srpskom: Odiseja, 2013.
originalno izdanje: Jean-Claude Mourlevat, Le Combat d’hiver, 2006.
broj strana: 417

* * *

ŽAN-KLOD MURLEVA (1952)

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.

Share this:

Share this:

Share this:

Share this:

Share this: