Deca na Sajmu

deca-prelistavaju

Beogradski sajam knjiga 2015. bio je prilika da se uverim kako mnoga deca ipak vole knjige, a među njima ima i dečaka. Možda deca koja posećuju Sajam nisu sasvim reprezentativni primeri za svoju generaciju, ali ima ih nemali broj.

Ovogodišnji Sajam doživeo sam vrlo insajderski, iz ugla prodavca knjiga na štandu Odiseje, izdavačke kuće specijalizovane za kvalitetne savremene romane za decu i mlade. Prvi put u životu našao sam se u situaciji da nešto nekom prodajem, i da neko želi nešto da kupi od mene, i to mi je samo za sebe bilo vrlo zanimljivo novo iskustvo. Kupci su bili ravnopravno i deca i roditelji i ostala odrasla rodbina.

Prodavao sam im izdanja Odiseje za razne uzraste: najviše romane za osnovce, ali i ekološke i edukativne slikovnice za roditelje i nastavnike, kao i romane i non-fiction za tinejdžere i odrasle. Za sedam sajamskih dana koliko sam vodio evidenciju, prodao sam 634 knjige; u proseku, jednu na svakih 7 minuta.

Neki kupci su tačno znali po koje knjige su došli i njima nije trebalo ništa objašnjavati. Međutim, većina posetilaca koja je tih dana svratila do štanda Odiseje nije imala jasnu ideju koji naslov želi da kupi, i sa njima je trebalo pričati. U suštini, moj angažman na štandu Odiseje u priličnoj meri sastojao se od kratkih pripovedačkih performansa.

samiukuci

Na ruku mi je išlo to što mnogi od tih romana zaista zvuče uzbudljivo kad se prepričaju. Evo kako je to otprilike zvučalo kada bih potencijalnim kupcima objašnjavao Same u kući Džeklin Vilson, ubedljivo najprodavaniji ovogodišnji Odisejin naslov:

Tu se radi o Lili, devojčici od 11 godina, koja se igrom slučaja zadesila sama s troje mlađih braće i sestara: blizancima od 6 godina i malom sestricom od samo 3 godine. Nastao je nesporazum između njene mame i očuha oko toga ko treba da čuva decu dok je mama na putu, i sva deca su ostavljena nedelju dana sama, bez para. Lili je shvatila da sad ona mora da bude mama, i da smisli kako da ih sve nahrani nedelju dana bez para, i kako da ih zabavi da ne naprave haos, i da ih zaštiti da se ne povrede… a pritom je morala da pazi i da komšije ne otkriju da su deca ostavljena bez roditelja, jer bi zvali policiju. A kad više nije mogla da krije situaciju od komšija, Lili je sa sestrama i bratom pobegla u park, gde su tražili hranu od izletnika i morali su da spavaju svi zajedno u jednom šupljem stablu jer nisu imali gde.

Bilo je i raznih zabavnih situacija. Najviše se kikotalo oko Nesbeovog prvenca za decu, komičnog romana Doktor Proktorov prdiprah – reč godine na ovom štandu je svakako prdiprah, i zaista je zabavno svaki put kad pred nekim ozbiljnim roditeljima ili elegantnim bakama treba, mrtav ozbiljan, da izgovoriš prdiprah.

imageedit_omot

Ne manje radosti izazivao je i serijal humorističkih romana Majkla Lorensa o Zvrletu Mraku, hiperkinetičnom dečaku kome se dešavaju sumanute stvari. Posebno su se dečaci oduševljavali pojedinim naslovima iz ovog dečjeg književnog britcom serijala: Ukleti klozet, Zle gaće, Slindžac, Gologuzan, Povampirena guska, Vrag Miodrag itd. – ali i dosta devojčica je obožavalo Zvrleta i raspitivalo se koji je poslednji nastavak. Ipak, njih su uglavnom više interesovali nastavci o Trejsi Biker, kao i drugi lepi romani Džeklin Vilson, Eve Ibotson, Bjanke Picorno, Danijela Penaka i ostalih nagrađivanih evropskih autora za decu.

Prilikom prodaje knjiga držao sam se principa da dam poštenu informaciju u najboljoj nameri. Nikad nisam nikome uvaljivao ništa za šta zaista nisam verovao da bi mu/joj se dopalo. Nekad mi se činilo da pričam u vetar i trošim jezik u prazno, jer dete ili roditelj kome bih se obraćao nikako ne reaguje na moje informacije, i onda ode ne kupivši ništa – to je ono neubedljivo “vratiću se”, najmrskija izjava svakom prodavcu na Sajmu posle pola sata nagovaranja. Međutim, mnogi bi se zaista vratili: obišli bi dva-tri kruga po Sajmu, i onda opet došli do Odiseje i posegnuli pravo za onim naslovima za koje sam mislio da im pričam u prazno.

Bilo je dece koja su očigledno veoma dobro upućena u Odisejine naslove, pa su mi samoinicijativno pomagala u njihovom preporučivanju drugoj deci koja se tu istovremeno zateknu. To je bila verovatno najefikasnija preporuka, a ti momenti na štandu kad se razviju spontane vršnjačke diskusije o izloženim romanima bili su vredni celog truda.

marija-deca

Tih dana sam se uverio da deca ipak vole knjigu – ne sva baš fanatično, ali mnogo je dece koja vole da u slobodno vreme ponekad pročitaju nešto zabavno, dirljivo, poučno ili podsticajno za razmišljanje. Makar to bilo svega par naslova između dva sajma, ali tih par knjiga će pamtiti, i one će možda pomeriti neke stvari u mladim čitaocima. Njima trebaju iskrene i poštene preporuke i prave informacije, i oni to znaju da cene.

I na kraju, evo kojih 10 Odisejinih naslova sam najviše prodao tokom Sajma:

1. Džeklin Vilson – SAMI U KUĆI
2. Pavel Šrut – ČARAPOKRADICE
3. Eva Ibotson – PAS I NJEGOV DEČAK
4. Ju Nesbe – DOKTOR PROKTOROV PRDIPRAH
5/6. Danijel Penak – DŽUKAC KUCOV
5/6. Majkl Kolman – SAMO PRAVO
7/8. Endi Maligan – ĐUBRE
7/8. Sali Gardner – KĆI TRGOVCA SVILOM
9. Džeklin Vilson – ŽURKE U PIDŽAMAMA
10. Filipa Pirs – KAD SAT OTKUCA TRINAEST

carapokradice

Iako sam neke lične favorite, kao npr. divnog i mudrog Džukca Kucova, gurao možda malo više nego neke druge romane, moja solo lista se više-manje podudara sa zbirnom listom najprodavanijih naslova na Odisejinom štandu, koja izgleda ovako:

  1. Džeklin Vilson – SAMI U KUĆI
  2. Ju Nesbe – DOKTOR PROKTOROV PRDIPRAH
  3. Eva Ibotson – PAS I NJEGOV DEČAK
  4. Pavel Šrut – ČARAPOKRADICE
  5. Ivona Bžezinova – ZAČARANA UČIONICA

Deca su bila ciljna grupa i drugih značajnih štandova na Sajmu. Evo kako je izgledao sajamski Top 5 najprodavanijih romana za decu i mlade na jednom od najkompetentnijih punktova – na štandu Kreativnog centra:

  1. Jasminka Petrović – LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM
  2. Aleksandar Sekulov – PUSTOLOVINA NA OSTRVU PTICA
  3. Silvija Ronkalja – ZAUVEK DRUGARICE
  4. Vesna Aleksić – DOĐI NA JEDNO ČUDNO MESTO
  5. Ema Granholm – 17 GODINA I NEVIĐENO ZGODAN

pustolovinanaostrvuptica

Renomirana izdavačka kuća Pčelica iz Čačka imala je na Sajmu ovakvu situaciju na vrhu svojih najprodavanijih izdanja:

  1. Kristijana F. – MI DECA SA STANICE ZOO
  2. Nikoleta Novak – TAKO MI JE PRIČAO BUDIMIR
  3. Branko Miloradović – BEOGRADSKA MUMIJA
  4. edicija Deca čitaju srpsku istoriju (oba kola)
  5. Kristijana V. Felšerinov, Sonja Vuković – KRISTIJANA F. – MOJ DRUGI ŽIVOT

midecasastanicezoo

A koje romane su najviše tražili tinejdžeri na Sajmu? Dobar uvid u to može nam dati top-lista sa štanda young adult autoriteta Urban Reads:

  1. Džon Grin, Dejvid Levitan – VIL GREJSON, VIL GREJSON
  2. Rik Jensi – PETI TALAS
  3. Džendi Nelson – DAĆU TI SUNCE
  4. Dženifer Niven – NA POSEBNA TE VODIM MESTA
  5. Viktorija Ejvjard – CRVENA KRALJICA

vilgrejsonvilgrejson

To su tražila deca i mladi čitaoci na 60. Beogradskom sajmu knjiga. Hvala izdavačima na informacijama.

 

Aleksandar Gubaš

Udah, izdah, dan, noć…

jedan vrlo fanovski razgovor s Jasminkom Petrović o njenom romanu „Leto kada sam naučila da letim“

Književni događaj leta je svakako izlazak novog romana Jasminke Petrović, o trinaestogodišnjoj Sofiji iz Beograda koja sticajem okolnosti provodi letnji raspust na Hvaru sa dve babe, od kojih je jedna došla u Hrvatsku prvi put posle 26 godina. Autorka ovde za Knjigoskop odgovara na radoznale upite i pojašnjava neke detalje iz romana.

11857701_10153178868491799_995590985_n

Jasminka Petrović (foto: Violeta Babić)

Roman je pun muških likova koji se zovu Luka. Zašto je zapravo Sofijina mama nazvala sina po svom ujaku?
Kao mala, Sofijina mama Zdenka provodila je leta na Hvaru kod ujaka i tetke. Onda su devedesetih godina počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije i porodične veze su pukle. Zdenka više nije odlazila kod rodbine u Hrvatsku. Ostale su samo uspomene na bezbrižna leta ispunjena radošću i igrom. Kada joj se rodio sin, ona ga je nazvala Luka, po svom ujaku. Na svetu može sve da se prekine, sve osim ljubavi.
U ovom romanu ratne rane na Balkanu polako zarastaju, ali ostaje jedan drugi, sve aktuelniji problem – tiha jeza s kojom su suočeni oni koji nemaju više od koga da pozajmljuju pare. Da li će Sofijin tata dogodine imati para za more?
Uh, koje teško pitanje! Sofijin tata je umetnik koji se nije snašao u posleratnim vremenima. On je senzibilan, širokih pogleda, miroljubiv, a danas su na ceni gromoglasni, sebični, agresivni. Sofijin tata ne uspeva da bude na visini zadatka, ni poslovno, a ni privatno i to ga razjeda. Poznajem mnoge takve ljude, i sama se nalazim u neprestanom preispitivanju. Kako živeti od kreativnosti, a ne zagaziti ispod svojih moralnih, etičkih i estetskih vrednosti? S druge strane, kako živeti od svoje kreativnosti, a ne pasti na rub egzistencije? U početku sam mislila da ja ne valjam, da negde grešim, da nisam dovoljno vredna… a onda sam shvatila da se iz dana u dan menjaju pravila igre u životu i radu. Stari sistemi se urušavaju, a novi još uvek nisu uspostavljeni i taj međuprostor nas plaši i uzdrmava. Verujem da će nove generacije doneti i nova rešenja, a mi odrasli smo tu da im pomognemo i da ih podržimo. Mogu da mislim kako ova teza zvuči naivno, ali ja sam dečji pisac i verujem u čuda. Prema tome, Sofijin tata će imati para da odvede celu svoju porodicu na letovanje, a gde i kako, domaštajte sami.
Vera i stav prema prolaznosti su dosta bitan motiv u romanu. Sofija za svoju babu kaže da je “ateista i plus je glavna glumica, njoj je uvek najteže”. Međutim, takva žena ima ćerku vernicu. Šta će biti njena unuka?
U ratno i posleratno vreme Sofijinoj mami je bilo teško da živi u Srbiji kao ćerka jedne Hrvatice, i to nekadašnje komunistkinje. Pravoslavna vera joj je dala sigurnost i zaštitu. A šta će biti sa Sofijom kad poraste, najbolje je opisala jedna mudra čitateljka iz Starog Grada: „Sofija je dobra podloga za dobrog čovjeka. Ona je dosta introvertna, nema mnogo prilika da razvija dijaloge, ali je počela kapirat šta su to tolerancija i oprost. To su dvije ključne riječi u životu svakog čovjeka.“

promocija romana u Kulturnom centru Beograda

Ljubav se kao tema ovde provlači na prilično zanimljiv način: zaljubljeni starci koji tuguju za umrlim partnerima su važni nosioci romana, a Sofija čita knjigu “Žil i Džim”. Šta ona treba da nauči o ljubavi tog leta na Hvaru među babama i lavandom?
Hm, još jedno teško pitanje. Ne znam zašto, ali mačke, konji i zalazak sunca, ma koliko su predivni uživo, na fotografijama ispadaju kičasto. Slična stvar je i s ljubavlju. U životu je to najuzvišenije osećanje, a kad ga staviš na papir deluje sladunjavo i njanjavo. Zato nije lako ni govoriti ni pisati o ljubavi. Izdvajam nonine lekcije o ljubavi prema prirodi. Ona nije mnogo putovala u životu, ali ti lepo vidiš iz njenih postupaka da se radi o stanovniku planete. Za nju je svako biće važno – vinovu lozu štiti od puževa, ali puževe ne ubija, već ih vozi kolicima do obližnje livade i tamo ih pušta na slobodu. Mislim da je Sofija naučila da se do ljubavi dolazi ako poštuješ prirodan tok događaja – udah, izdah, dan, noć, mladost, starost, život, smrt…
Sofija često razmišlja u vrlo kratkim slikama i prostim rečenicama. Otkud to?
Mladi danas nemaju živaca za duge opise i velike govorancije, njihova koncentracija traje kratko. Ako želimo da privučemo njihovu pažnju, potrebno je da smo konkretni, jasni, iskreni, duhoviti i da im govorimo o stvarima koje se njih tiču. Mislim da po ovim osnovama valja pisati za decu i mlade. Oni vrlo brzo osete kada neko folira, teško se udube u stvari koje nemaju veze sa njihovim životom. Ovo se najbolje oseća u nastavi. Školski program je sve dalji od đaka i oni gube motiv za učenjem.
Najbitniji lik u odsustvu je Peđa, koji je u romanu prisutan samo kroz SMS poruke. Šta jednog homofoba iz razorenog braka čini toliko bliskim Sofiji i zbog čega bi trebalo da je i nama drag?
Peđa i Sofija se potpomažu. On je ekstrovertan, ona je introvertna. On živi u neskladnoj porodici, ona u skladnoj. On nema razumevanja za druge i drugačije, ona je empatična i tolerantna. Zajedničko im je da su nesnađeni i neprilagođeni. Oslanjajući se jedan na drugog, svako od njih traga za svojim putem.
Koliko mi je poznato, ovo je prvi domaći roman u kome devojčice prde. Da li je to bilo neko svesno pomeranje granica ili prosto spontani uticaj babe?
Stomačne gasove imaju svi ljudi. To je deo naše prirode. Čak postoji i grafit u Beogradu koji kaže: „I žene prde“. Zašto onda ne bi prdeli i likovi u mojoj knjizi?
Scena noćne borbe s nakvašenim tepihom mi je jedna od omiljenih. Da li se ta scena nekad zaista desila i otkud ona u romanu?
Svi događaji i svi likovi u romanu su izmišljeni, pa i scena s tepihom. Istiniti su tek pojedini elementi, ali su oni međusobom izmešani. To je kao kada u fotošopu praviš facu uzimajući oči od jednog čoveka, nos od drugog, usta od trećeg itd. Na kraju dobiješ sasvim novi lik. E, baš mi je drago da ti se sviđa ta scena sa mokrim tepihom!

maxresdefault

foto: Vodič za roditelje

Kako čitaoci tinejdžeri razumeju odnose i motive u ovom romanu? Šta ih najviše intrigira i privlači?
Za sada mi je najzanimljivije da većina mladih čitalaca ima doživljaj da je roman napisan upravo o njima. Jedni se čude kako sam znala šta je u njihovoj glavi. Drugi su vrlo zadovoljni, jer sam baš njih uzela kao uzor. Ima i onih koji su ljuti, jer veruju da sam vodila tajne razgovore s njihovim bližnjima, pa sam te pojedinosti nečasno stavila u roman, a nisam, majke mi.
Vrlo karakteristično Sofijino zapažanje u romanu je da trajekt sa visine podseća na mobilni telefon. Kako biste vas dve izdržale tri dana bez smartfona i fejsbuka? Ima li tu neke bitne razlike među vama?
Po meni je internet treći važan izum na svetu, posle točka i električne energije. A pravo da ti kažem, jedva čekam kad će već jednom i ta teleportacija!

razgovarao: Aleksandar Gubaš

Priča o jednom trejleru

U poslednje vreme trejleri postaju sve popularniji način promocije i oglašavanja knjiga. To je bio izazov članovima i članicama omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. da i oni isprobaju ovu formu, u pokušaju da na taj način predstave svoj doživljaj romana Juhane Tidel Sjaj zvezda na plafonu, u izdanju Kreativnog centra.

Grupni kreativni proces je počeo upoznavanjem s postojećim pristupima ovoj relativno novoj formi, na primeru odabranih trejlera za popularne young adult romane. Kroz diskusiju koja je usledila odabran je pristup trejleru koji će uraditi svi zajedno kao grupa. Za animirani trejler nisu postojali uslovi, a grupa je htela da uradi nešto izazovnije i složenije od kolažiranja slika i fotografija. Zato je doneta odluka da se u trejleru pojavljuju živi ljudi – sami članovi grupe u ulogama likova iz romana.

CAM08014 (1)

Ali šta će oni raditi, koje momente iz romana će predstaviti i na koji način?

Irina: Prvo smo baš dugo raspravljali da izaberemo glavne motive iz romana.

Aleksandar: Veoma bitno je bilo da vidimo koje momente iz knjige možemo iskoristiti da gledaocima u najboljem svetlu prikažemo smisao knjige, a da im ne otkrijemo sve.

Međutim, nije bilo nimalo jednostavno realizovati tu početnu odluku da se izabere nekoliko glavnih motiva koji bi se zatim prikazali nekim karakterističnim momentima i detaljima. Jer, koji su to uopšte glavni motivi?

Teodora: Svako je mislio da je baš ono što se njemu dopalo najvažnije i da to mora da se prikaže, i bilo je prilično teško složiti se šta na kraju da uđe u trejler.

Na radionici su izlistani svi oni ključni motivi, situacije, teme i odnosi iz knjige kojih su se prisutni setili. Zatim je kroz diskusiju sistemom eliminacije spisak sveden samo na one stvari oko kojih je postignuta saglasnost da zaslužuju da budu predstavljeni u dva minuta video klipa.

CAM08184

Aleksandar: Mnogo mi je drago što smo bili fleksibilni da u hodu menjamo ideje i prihvatamo drugačije predloge i sugestije.

Kad je taj posao obavljen na opšte zadovoljstvo, pojavio se drugi izazov: kako sad te izabrane motive i momente vizuelizovati?

Danijela: Najteže je bilo kako kroz sliku prikazati kako se glavna junakinja Jena osećala u raznim situacijama u romanu.

Vanja Š.: Meni je bilo najzanimljivije kad smo smišljali kako da prikažemo te stvari koje smo izabrali; npr. koje idejno rešenje smisliti za scenu gde treba za vrlo kratko vreme prikazati kako Jena kroz roman menja najbolju drugaricu?

CAM08029 (1)

Sjaj zvezda na plafonu je drama zasnovana na intenzivnim odnosima među likovima. Grupa je bila svesna da će svako prikazivanje živih ljudi u trejleru za ovakvu vrstu romana nositi veliki rizik od glumatanja, pa je zato trebalo pronaći neko odgovarajuće rešenje.

Adna: Mislim da je bilo efektnije što smo prikazivali stvari samo rukama, nogama, delovima tela i predmetima, nego da su se pojavljivala lica.

Vanja J.: Mislim da bi prikazivanje lica odvratilo pažnju publici.

Vrlo bitan vizuelni detalj u knjizi, prisutan i u naslovu romana, jesu zvezdice, pa je bilo logično da budu prisutne i u ovom trejleru kao lajtmotiv. Pored toga, trebalo je odabrati razne druge predmete koji predstavljaju i oslikavaju odrastanje glavne junakinje i bolest njene majke. Posle zajedničkog smišljanja napravljen je konačan izbor scena koje će činiti klip, i one su zatim raspoređene u malu knjigu snimanja prema redosledu kadrova.

Sve igrane scene trejlera su snimljene za tri sata rada u prostorijama škole jezika e-word, u kojima se grupa i inače sastaje. Snimanje je za učesnike bilo uzbudljivo iskustvo, a konačni rezultat je sve ispunio osećanjem ponosa.

P1460007

Danijela: Krevet i druge stvari koje smo snimali izgledaju uživo tako obično i banalno, a kad se snime izgledaju nekako ozbiljno i profi.

Dragoljub: Meni je izgledalo da će ta scena sa krevetom ispasti mnogo smotano, koliko smo se namučili oko nje, a na kraju je ispala najjači deo trejlera.

Adna: Meni je bilo najsmešnije kad smo Danilo i ja osvetljavali mobilnim telefonima ljubavnu scenu Jene i Zahea.

Aleksandar: Svidelo mi se to što smo uspeli baš dosta različitih ideja da sklopimo u jednu celinu i da stvorimo trejler koji na kraju uopšte ne deluje toliko amaterski, s obzirom na količinu resursa koje smo imali.

Premijerno prikazivanje gotovog trejlera organizovano je na prezentaciji grupe u Domu učenika Srednje PTT škole u Beogradu, na Svetski dan knjige i autorskih prava 23. aprila 2015.

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Mreža B.O.O.K.

grupna

Mreža B.O.O.K. je eksperimentalni čitalački klub za tinejdžere osnovan u Beogradu, a B.O.O.K. je skraćenica za “Biblioteka odabranih omladinskih knjiga”. Ideja je nastala kao spontani nusprodukt projekta Perception and Promotion of Female Characters in Children’s Literature in Serbia and Sweden, koji je u drugoj polovini 2014. godine realizovala Organizacija za promociju aktivizma OPA, a finansijsku podršku je dao Swedish Institute. OPA se već godinama bavi kulturom mladih i za mlade, dosad najviše muzikom, filmom, grafitima i drugim vizuelnim i audio formama, a ovo je prvi projekat OPA usmeren na književnu produkciju za mlade.

Inicijalnu podršku pokretanju čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. dale su izdavačke kuće Kreativni centar i Odiseja, koje su obezbedile knjige za čitanje; Kancelarija za ravnopravnost polova Vračar obezbedila je prostor za sastanke grupe jednom nedeljno; Maxi supermarketi donirali su osveženje i grickalice za sastanke grupe.

Na temelju konkursa objavljenog u septembru 2014. godine odabrano je petnaestak dece i mladih, uzrasta od 12 do 18 godina, koji su tokom naredna tri meseca prošli kroz poseban program radionica, namenjen tome da kod mladih čitalaca razvije analitički pristup književnim delima za njihov uzrast i da ih pripremi za ulogu vršnjačkih promotera čitanja i odabranih dela. U okviru tog programa, članovi i članice Mreže B.O.O.K. grupno su analizirali dva romana u izdanju Kreativnog centra – Spasavanje Frančeske australijske autorke Meline Markete (edicija Tranzit) i Afrika kanadske novinarke i književnice Kolin Krejg (edicija Svet je jedan).

total

Kao rezultat bavljenja ovim odabranim romanima, nastale su dečje recenzije koje su postavljene na blog Mreže B.O.O.K. i publikovane kao posebni fotokopirani bilteni-fanzini. Budući da je ovaj čitalački klub pokrenut sa idejom da deluje i kao grupa mladih promotera čitanja, Mreža B.O.O.K. je u tom svojstvu imala svoje javno vatreno krštenje 25. februara 2015. godine, kada je održana promocija grupe u Galeriji Božidarac u Beogradu. Na ovoj promociji je, pred oko tridesetak zainteresovanih srednjoškolaca, predstavljen celokupan rad grupe, kao i romani Afrika i Spasavanje Frančeske. Posetiocima su podeljeni bilteni sa radovima grupe, umnoženi uz pomoć opštine Vračar, kao i vaučeri na izdanja iz pomenute dve edicije Kreativnog centra.

Mreža B.O.O.K. od marta nastavlja rad u novim prostorijama, ustupljenim uz podršku kulturnog centra e-word. Fokus rada grupe će i ubuduće biti na kvalitetnim romanima koji mladima pružaju priliku za otkrivanje i upoznavanje novih stvari u svetu oko sebe, kao i bolje razumevanje sopstvenih unutrašnjih svetova. Pored toga, članovi i članice grupe biće detaljnije upoznati s procesom nastanka i izdavanja knjiga, kao i osmišljavanja programske politike i promotivne strategije izdavačkih kuća.

Prikaze romana Spasavanje Frančeske koje su napisali mladi iz Mreže B.O.O.K. možete pročitati ovde, a romana Afrika ovde.

bilteni2

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image

 

 

Jezičke igre

O dobitnicima nagrade “Politikinog Zabavnika” za 2014.

 

36. nagradu “Politikinog Zabavnika” podelila su dva autora Kreativnog centra za svoje knjige objavljene 2014. godine: Simeon Marinković za Stilske igre i Dejan Aleksić za Cipelu na kraju sveta. Tako je većinom glasova odlučio žiri u sastavu: Ivana Vujić (predsednik), Jasna Vlajić Popović, Slobodan Giša Bogunović, Predrag J. Marković i Petar Milatović.

CAM06265
(nagrađeni Aleksić i Marinković)

U užem izboru bile su i knjige: Čarobnjak Dandruf i izgubljena knjiga Slavoljuba Stankovića, Madam Tiso Dunav Tiso Pop D. Đurđeva, Martina velika zagonetna avantura Uroša Petrovića, Usamljena princeza, vilinske bajke Raše Popova, Zbrkana bajka Irene Tiodorović, Zgodne nezgode gmizavih Blagoja Rogača i Zrikni svet kroz rozle đozle Gorana Novakova. U obrazloženju odluke žirija navodi se da su nagrađene knjige “međusobno različite, a jednako inovativne i poučne”, te da je “jedna pravi priručnik stvaranja i žanrovskog istraživanja, dok druga pleni zanesenim nadahnućem i bogatstvom jezika”.

To zvuči kao prilično dobar opis. Stilske igre su zbirka od 67 varijacija na temu poznate basne o gavranu i lisici, posebno pogodnih za vežbe na časovima srpskog jezika i za samostalno eksperimentisanje učenika osnovnih škola, dok je Cipela na kraju sveta lepršav alegorijski roman za mlađe uzraste, koji poput Malog princa preispituje “ozbiljnost” sveta odraslih.

kreativni-centar-simeon-marinkovic-stilske-igre

Marinković je parafrazirao Kenoove Stilske vežbe, tražeći formu koja bi usmerila mlade čitaoce na razmišljanje o bogatstvu jezika i raznovrsnosti jezičkih izražajnih sredstava, ali i na sagledavanje stvari iz različitih uglova. Tako je nastala ova razigrana kolekcija brojnih mogućih viđenja jednog te istog događaja – poznate situacije iz basne u kojoj lisica na prevaru dobija sir od gavrana. Ovaj događaj je variran i prikazan sa tačke gledišta različitih likova (samih protagonista, dakle gavrana i lisice, ali i drugih šumskih životinja, seljaka, šumara…); zatim u raznim književnim formama (sonet, haiku, deseterac, uspavanka itd.); kao i kroz različite kazivačke stilove i raspoloženja (nervozno, sumnjičavo, pristrasno, romantično, rodoljubivo). Svaka verzija ilustrovana je očigledno vrlo nadahnutim ilustracijama Dušana Pavlića. Na kraju knjige čitaocima je otvoren prostor da i oni nastave ovu igru smišljanja varijanti.

Za potrebe ostvarenja pedagoških ciljeva Marinković je uzeo slobodu da se na momente prilično udalji od “faktografije” zadate polazne basne, sa kojom su u nekim primerima kao jedini zajednički element ostali likovi gavrana i lisice. Nije se ustručavao ni od dodavanja novih epizodnih likova, od kojih su mi najzabavniji seljaci drvokradice i flegmatični podmićeni šumar, a Marinkoviću je izgleda posebno drag i jež, koji se često pojavljuje kao svedok.

U nekima od zadataka koje je ovde sam sebi postavio autor se osećao komotnije nego u nekim drugim, pa se u tim zadatim formama poletno razmahao, dok se u nekim drugim zadržao na okvirnoj skici moguće forme i načina razmišljanja, dovoljno jasnoj za razumevanje poente. Stiče se utisak da su mu sve odabrane poetske forme pričinjavale posebno zadovoljstvo, pa je kolateralna zanimljivost ovog ostvarenja to što se njime Marinković još jednom predstavio i kao vrstan dečji pesnik.

Kada gavran drži plen u kljunu,
ako se umeša lisičja volja,
plen u trenutku promeni pravac
– umesto unutra, odlazi spolja.
(epigram gavranu)

Dodatna vaspitna vrednost Stilskih igara, na kojoj sam autor posebno insistira, jeste naglasak na razvoju empatije kod mladih čitalaca – prikazivanjem, suprotstavljanjem i usklađivanjem različitih viđenja iste situacije od strane različitih protagonista. Kako kaže Marinković u intervjuu “Politici”: “Sposobnost da saosećamo s drugima veoma je važna u životu, posebno sada, kada čitav svet postaje u najvećoj meri povezan, gotovo kao jedno naselje. Eksplodiraćemo ako ne budemo saosećali s drugima, izgubićemo se.”

cipela_na_kraju_sveta_vv

Marinkovićev mlađi kolega iz iste izdavačke kuće, Dejan Aleksić, 2004. godine je već dobio Zabavnikovu nagradu za poeziju, za svoje remek-delo Pustolovine jednog zrna kafe, a sad je nagrađen i za dečji roman. Aleksićev bazični poetski poriv za igranjem rečima izbija iz svih pora i ovog nagrađenog ostvarenja; i kad piše prozu, njemu poezija iz ušiju viri.

Njegovu Cipelu na kraju sveta nalazi glavni lik, Skitnica. U cipeli je bilo “malo mraka koji uvek uđe kad iz cipele izađe stopalo”. Taj mrak je krio ceduljicu s porukom da će onaj ko odnese cipelu vlasniku postati bogat, i tu počinje da biva zanimljivo. Oduševljen otkrićem, Skitnica od radosti zavitla cipelu uvis, ali ona se zakači za krošnju džinovskog hrasta, oko kojeg se ubrzo okuplja mnoštvo naroda jer je baš tada 300. rođendan tog hrasta. Skitnica se tako nađe u situaciji da pred okupljenim pukom radi ono što najbolje ume – da priča priče.

Skitničino pričanje priča se zapravo pretvara u dramsku radionicu u koju su uključeni svi okupljeni građani, koje Skitnica animira, zabavlja, postavlja im zadatke i posmatra ih dok oni učestvuju s njim u razradi priče – koja, naravno, kreće od cipele i razvija se oko nje. Ovakva postavka romana daje Aleksiću priliku da se igra rečima i jezikom do mile volje, da se radosno brčka u anarhičnom apsurdu, te da iznese mnoštvo lucidnih antropoloških zapažanja o odraslima i deci.

Među omiljenim momentima svakako bih izdvojio komunikaciju Penjača na hrast s narodom okupljenim u podnožju drveta. Kako bi njegove reči što pre stigle do okupljenih – drugim rečima, kako bi ih gravitacija što pre spustila do njih – Penjač svaku rečenicu završava nekom teškom rečju, kao što su čekić, cigla, cokula, vreća krompira, kengur ili Gradonačelnik (koji je takođe jedan od glavnih likova, uz Skitnicu i Seljaka koji mu je doneo merdevine). Briljantna je i scena kada do okupljenog naroda dotrči gradski stražar sa strašnom vešću da se u gradu nije desio ni požar, ni poplava, već ono od čega su svi najviše strepeli – nešto treće. Pokazalo se da je to nešto treće odluka vlade da svi gradski satovi treba da uvedu kazaljku za sekunde, čime će vreme mnogo brže proticati. O užasa!

Naravno, i ovde se oglasio Aleksić pesnik:
Teško nama, teško nama,
Ostasmo bez sreće,
Desilo se, desilo se
nešto vrlo treće.
To na dobro, to na dobro
Da izađe neće,
Nekom prvo, nekom drugo,
A baš nama treće!

CAM06279
(dobitnici nagrade i Zabavnikova torta)

U prošlogodišnjoj domaćoj književnoj produkciji za decu bilo je i drugih ostvarenja koja su s punim pravom mogla da dobiju nagradu koja je ovaj put otišla u ruke Simeonu Marinkoviću i Dejanu Aleksiću. No žiri nagrade “Politikinog Zabavnika” rešio je da je ovaj put dodeli ovom duhovitom dvojcu posvećenih apologeta igre, od kojih jedan igru slavi već i u samom naslovu.

To zvuči kao sasvim prikladan izbor.

Aleksandar Gubaš

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.

Large Blog Image