Author Archives: knjigoskop

Serijal o kauboju Kosti

   

   

Kauboj Kosta živi na ranču koji se zove “Srećica”, gde provodi ugodne dane sa svinjom Cicom. Njihov ranč je okružen šumom kaktusa, koja ih štiti od neželjenih uznemiravanja – a Kosta baš i nije od onih kauboja koji vole uzbuđenja i opasnosti. Kad su poželeli da imaju kravu mlekulju, Kosta i Cica daju oglas i organizuju audiciju za krave, na kojoj pobeđuje švajcarska krava Ruža koja hoda po užetu, postavši tako treći stanovnik “Srećice”. – Kauboj Kosta i njegova svinja Cica

U njivu kukuruza na “Srećici” upadne odbegli indijanski poni koji voli da prdi. Kosta pokuša da ga uzjaše, ali poni prdiguz dozvoljava samo Indijancima da ga jašu. Zato se Kosta sprijatelji s njegovim vlasnikom, Indijancem fotografom koji se zove Molim Jedan Smešak. Zahvaljujući neobičnom bratimljenju s Molim Jednim Smeškom, i Kosta na kraju uspe da zajaši ponija. – Kauboj Kosta i poni prdiguz

Jednog dana Kostina baka najavi mu posetu, pa on mora da ide po nju sâm kroz noć, u vreme kad ceo kraj strepi od strašnog kauboja koga zovu Grozni Frenk. Posle opasnog i zastrašujućeg putovanja, Kosta stigne u gradić gde je trebalo da stigne bakina kočija, taman u vreme kad se tu zatekao i Grozni Frenk. Dvoboj je neizbežan, ali se razreši bez žrtava i na opšte iznenađenje. – Kauboj Kosta i Grozni Frenk

Putujuća muzička grupa od pet bučnih kokošaka dospe na “Srećicu” nakon što su izgubile Marijačija, vođu benda koji ih vozi u kolicima. Koke sa sobom nose Gordanu, zeleno jaje koje su spasle od kojota i iz kog treba da se izlegne nova članica benda. Međutim, Gordana ih sve iznenadi… – Kauboj Kosta i dosadne kokoške


animirani film Kauboj Kosta i poni prdiguz

Kreativni centar je prošle godine objavio serijal od prve četiri knjige o kauboju Kosti, kao deo originalnog nemačkog serijala od devet knjiga. Serijal je zajednički projekat Eve Mušinski i ilustratora Karstena Tajha, namenjen za početno čitanje. Budući da su sve knjige iz ovog serijala kratke (po 40 strana svaka) i vrlo slične po koncepciji i stilu, sve četiri ću obuhvatiti zajedničkim prikazom.

Kauboj Kosta je neodoljivi akcioni antijunak i jedan potpuno netipični kauboj, koji ne spava pored logorske vatre u preriji i ne pije kafu iz plehanih lončića. Kao što piše u uvodu prve knjige – “Kauboji žive na Divljem zapadu. Jašu na konjima po preriji i hvataju krave lasom. Obično se zovu Bil ili Džim. Ova knjiga je namenjena svim kaubojima koji se ne zovu ni Bil ni Džim.” – Kosta se ne zove ni Bil ni Džim, niti je ogrubeo momak čija pojava uliva strah. On voli mir na svom ranču i opušteno druženje sa Cicom i Ružom. Ceo serijal o ovom miroljubivom hedonisti neskriveno ismeva mačo kaubojštinu, nasilje i bahatost, a veliča zabavu, prijateljstvo i sitne svakodnevne životne radosti.

Pričice o kauboju Kosti nisu komplikovane, ali su dešavanja u njima dovoljno šašava i neočekivana da drže pažnju od početka do kraja, odišući toplim nenametljivim humorom i vedrinom, kao i veselom anarhijom autora koji razaraju šablone i podrivaju tabue. Tajhove dobroćudne i zabavne ilustracije potpuno se rimuju s ovakvim pristupom i smislom za humor Eve Mušinski, pa tako serijal o kauboju Kosti predstavlja vrhunsku radost i i idealnu čitalačku vežbu za decu koja savladavaju samostalno čitanje.

muški lik: Kosta je dražesni smotanko, potpuno predan tome da sačuva svoj miran kutak usred nasilne divljine Divljeg zapada.
ženski lik: Cica je jedna veoma duhovita svinja, nerazdvojna Kostina drugarica koja obožava da s njim kulira na ranču.
epizodni lik: Haotične koke muzičarke koje ne znaju za kućni red.
odnos: Kauboj Kosta i Indijanac Molim Jedan Smešak odmah od prvog susreta uspostavljaju pravo prijateljstvo i pobratimstvo, uprkos tradicionalnom antagonizmu između kauboja i Indijanaca.
scena: Napeta noć koju Kosta provodi na putu do bakine kočije, puna strašnih senki i zvukova, zbog čega se Kosta ne usudi ni da isprazni bešiku.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

oni su uradili ove knjige: Eva Mušinski (1962) i Karsten Tajh (1967)

   

* * *

OPŠTI PODACI

autori: Eva Mušinski, Karsten Tajh
naslov: serijal o Kauboju Kosti (KAUBOJ KOSTA I NJEGOVA SVINJA CICA, KAUBOJ KOSTA I PONI PRDIGUZ, KAUBOJ KOSTA I GROZNI FRENK, KAUBOJ KOSTA I DOSADNE KOKOŠKE)
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0531-7, 978-86-529-0532-4, 978-86-529-0533-1, 978-86-529-0534-8
format: 22 cm
broj strana: 4 x 40
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Karsten Tajh
prevod sa nemačkog: Maja Anastasijević
originalno izdanje: Eva Muszynski, Karsten Teich, Cowboy Klaus und sein Schwein Lisa, 2007. / Cowboy Klaus und das pupsende Pony, 2008. / Cowboy Klaus und der fiese Fränk, 2009. / Cowboy Klaus und die harten Hühner, 2010.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Neverovatna priča o džinovskoj krušci

Mačak Mičo i slonče Sebastijan žive u lepom primorskom mestu Suncogradu, čiji gradonačelnik je iznenada nestao pa sada umesto njega vlada njegov mrzovoljni zamenik. Jednog dana Mičo i Sebastijan nalaze poruku u boci koju je specijalno za njih poslao nestali gradonačelnik, ubacivši u bocu i zagonetno seme s Tajanstvenog ostrva. Mičo i Sebastijan zasade seme, iz kojeg preko noći izraste džinovska kruška i zdrobi im kuću. Kruška postane lokalna atrakcija i privuče naučnike, ali zamenik gradonačelnika Kvist zahteva da se smesta ukloni jer je prevelika. Kako bi olakšali krušku za transport, Mičo i Sebastijan je izbuše, a budući da je u međuvremenu pala kiša, sklone u nju stvari iz svoje raspale kuće. No besni Kvist izazove nezgodu u kojoj se kruška zakotrlja nizbrdo i pljusne u more, zajedno s Mičom, Sebastijanom i profesorom Glukozom. Zatekavši se u moru, ova tri moreplovca u krušci reše da potraže nestalog gradonačelnika i to Tajanstveno ostrvo, za koje niko ne zna tačno gde je i niko se još odande nije vratio. Na putu do Tajanstvenog ostrva moraće da prežive napad gusara, morsku aždaju i jezovito Mrklo more.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je popularno delo nagrađivanog danskog ilustratora i strip autora Jakoba Martina Strida, koji svoje knjige sâm ilustruje, pa nam tako i ovde daje dovoljno materijala kako za čitanje, tako i za razgledavanje. Stridove ilustracije su toliko bogate i detaljne da nadilaze puki vizuelni opis teksta i često glavnoj priči dodaju bočne dodatke ispričane vizuelnim jezikom. U tom smislu posebno mi je drag primer ilustracija velike završne proslave u Suncogradu, sa gomilom sporednih dešavanja koja se otkrivaju detaljnim razgledanjem: uspaničena majka koja zaustavlja bebu da ne jede iz pseće činije, supruga koja prekoreva policajca što hrani psa, musavi alkoholičari za stolom, žena koja očijuka s violinistom… – pravo bogatstvo i zahvalno polje za istraživanje svakom detetu ili odraslom čitaocu kome ova knjiga dopadne u ruke. Tu su i mnogi sporedni vizuelni likovi, kao što su kućni miševi koji se provlače kroz ceo roman, dospevši i u ploveću krušku, ali se ne pominju nigde u tekstu – što ih ne sprečava da budu živahni i aktivni epizodisti koji reaguju na sve situacije u kojima se zatiču glavni likovi.

Svet Stridovih junaka iz Suncograda poseduje šarm lokalne zajednice čiji članovi se međusobno dobrosusedski ispomažu, spremno se pridržavajući zajedničkih pravila i ne ustručavajući se da kritikuju one koji podrivaju stabilnost, pa je tako Kvist zbog svog nekontrolisanog militarizovanog ponašanja dobio prekor čak i od predstavnika vojske. Negativci su prikazani pre kao detinjasti nego kao istinski zlikovci, pa su tako strašni morski gusari zapravo družina fanatičnih obožavalaca lubenica, a čak se i kolerični Kvist na kraju primiri i nađe radost u baštovanstvu. Za razliku od ovog našeg iracionalnog paranoičnog “ravnozemljaškog” sveta, u Stridovom svetu polaže se puno poverenje u nauku i tehniku, čiji predstavnici su profesor Glukoza i doktor Lulogric.

Zanimljiv detalj je i činjenica da su Mičo i Sebastijan, dva glavna junaka, zapravo jedini koji hodaju uspravno, a nisu ljudi (ako ne računamo miševe kao već pomenute vizuelne epizodiste). Pritom, njihov uzrast nigde nije eksplicitno definisan, ali možemo pretpostaviti da su deca, bez obzira što Sebastijan čita novine: mnogo su manji rastom od odraslih likova, nose kratke pantalone, spavaju s igračkama, a nekako je i očekivano da u knjizi za tako rani čitalački uzrast glavni likovi budu deca, makar i u vidu antropomorfnih životinja. No bez obzira na to, njih u Suncogradu svi vole i uvažavaju (osim jednog čoveka…), a čak i gradonačelnik šalje poruku u boci specijalno za njih.

Neverovatna priča o džinovskoj krušci je vrlo zabavna, raskošno ilustrovana, vesela i pozitivno nastrojena avantura za početno čitanje, za one koji su još na prelazu između slikovnica i proze.


trejler za animirani film po ovoj knjizi

muški lik: Profesor Glukoza, posvećen nauci, praktičnog i avanturističkog duha, ima velike zasluge što je ova avantura dobro završila.
ženski lik: Nažalost, nema ih.
epizodni lik: Zamenik Kvist, agresivni razdražljivi kompleksaš koji ne preza ni od pucanja iz tenka na one koji ne poslušaju njegova naređenja.
odnos: U avanturi u kojoj su se zatekli, profesor Glukoza i deca (Mičo i Sebastijan) imaju ravnopravan partnerski odnos u kome ne postoje generacijske razlike, sve vreme besprekorno funkcionišući kao tim.
scena: Plovidba među utvarama u fascinantnom i zastrašujućem Mrklom moru.
zanimljivosti: Prema ovoj knjizi 2017. godine urađen je animirani film za decu, koji je prikazan i kod nas na FEST-u.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 9
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Jakob Martin Strid (1972)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Jakob Martin Strid
naslov: NEVEROVATNA PRIČA O DŽINOVSKOJ KRUŠCI
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0536-2
format: 30 cm
broj strana: 106
povez: tvrdi
pismo: ćirilica
ilustracije: Jakob Martin Strid
prevod sa danskog: Radoš Kosović
originalno izdanje: Jakob Martin Strid, Den utrolige historie om den kæmpestore pære, 2011.

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

 

Kućica na drvetu od 13 spratova

Endi i Teri prave knjige za decu, ali je njihov problem to što žive u kućici koja je san svakog dečaka, pa nikako ne mogu da izađu na kraj sa rokovima. Ta “kućica” se nalazi na drvetu, ima 13 spratova i poseduje sve što dečačka duša ište: providni bazen za kupanje, sobu s jastucima, fontanu s limunadom, bazen s ajkulama, opservatoriju, tajnu laboratoriju, kuglanu… pa čak i džinovski katapult za izbacivanje zamornih posetilaca. Endi bi tu trebalo da piše, a Teri to da ilustruje, ali tako je teško koncentrisati se na rad u kući u kojoj ti poseban automat ubacuje penaste bombone u usta dok god možeš da zineš.

No nije prokrastinacija jedino što ih ometa da do sutra popodne predaju gotov roman. Niz je nevolja u koje upadaju iz sata u sat: nepromišljeno pretvore drugarici mačku u kanarinca; u njihovoj laboratoriji se izlegne proždrljiva sirena koja pokuša da zavede Terija; zadesi ih invazija majmuna i napad džinovskog gorile – sve neke ozbiljne prepreke pravljenju romana. No te prepreke se na kraju pokažu kao deo rešenja i materijal za sâm roman, a u poslednji čas u pomoć im priskače i jato borbenih letećih mačaka.

Kućica na drvetu od 13 spratova, koju su zajednički stvorili pisac Endi Grifits (Andy Griffiths) i ilustrator Teri Denton (Terry Denton), dečački je raj u kakvom bi oni očigledno voleli da žive, pa je sasvim logično da u njega nasele sebe kao glavne likove. Njih dvojica tu funkcionišu kao Mozak i Srce u popularnom internet stripu The Awkward Yeti: zabrinut zbog roka koji im je postavio izdavač, Endi sve vreme pokušava da predoči ozbiljnost situacije zaigranom Teriju, koga više brine da li će se iz majmunskih jajašaca koja je kupio zaista izleći vodeni majmuni.

U tom stalnom klinču između njih dvojice dešava se sve ono što čini detinjstva uzbudljivim: prepuštanje igri i istraživanju, smišljanje priča, izmišljanje drugačijih zakonitosti koje upravljaju svetom, kreiranje drugačijih bića i svetova. A sve to uz gomilu slatkiša i drugih životnih radosti. Zaista, to očaravajuće zdanje na drvetu poseduje sve što treba da bi bilo dečja radost, pa to kod čitalaca izaziva puno razumevanje za dvojicu blaženih autora, kojima u takvom okruženju padaju na pamet samo ideje koje su toliko glupe da na kraju moraju da ispadnu sjajne.

Kao što je u poslednje vreme popularno, naracija se delom odvija kroz tekst, a delom kroz strip. Pritom nema neki jasno organizovan narativni tok, već se šeta od jedne do druge zabavne digresije. Endi i Teri su veoma duhovit tandem i uz takve pripovedače neizbežne su provale kikotanja. Uspeh ovog romana doveo je do toga da je postao prvi u serijalu sa sličnim nazivom, u kome svaki sledeći nastavak dobija još 13 novih spratova za njihovu kućicu.

Iako su Endi i Teri i u stvarnosti i u romanu odrasli ljudi pod ugovornom obavezom sa svojom izdavačkom kućom (i sa rokovima koje to nameće), ni po čemu drugom u ovom romanu ne može se zaključiti da imaju više od 10 godina. No njih dvojica nam gorljivo i ubedljivo pokazuju da su godine samo broj. Kućica na drvetu od 13 spratova je vrhunski zabavna avantura koja svetkuje blaženstvo detinjstva i slavi dete koje je preživelo u odraslima – u ovom slučaju muškima, ali ni to nije presudno.


trejler za knjigu

muški lik: Iako su dvojica glavnih junaka prilično ravnopravni, ipak pisac Endi za nijansu više promoviše Terija kao lidera u bivanju zanesenim dečakom.
ženski lik: Od dva ženska lika u ovom romanu svakako je upečatljivija zla Sirenka, koja podmuklo koristi ženske čari da namami Terija u smrtnu klopku.
epizodni lik: Superheroj Prstivoje, leteći prst koji priskače u pomoć svakome kome zafali prst za sviranje gitare, čačkanje nosa ili pokazivanje smera.
odnos: Sirenka i Teri: ona ga zavodi besramno koristeći njegovo neiskustvo i naivnost, pa mu slama srce kad se razotkrije kao čudovište.
scena: Ima mnogo šašavih scena u ovom romanu, ali je u formi stripa posebno zanimljivo kapanje vode koju Teri sintetiše da bi u njoj gajio vodene majmune.

emocije: 7
zabava: 9
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao – Endi Grifits (1961)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Endi Grifits
naslov: KUĆICA NA DRVETU OD 13 SPRATOVA
izdanje na srpskom: Propolis Books, 2018.
ISBN: 978-86-80802-29-9
format: 20 cm
broj strana: 239
povez: meki
pismo: latinica
ilustracije: Teri Denton
prevod sa engleskog: Aida Bajazet
originalno izdanje: Andy Griffiths, The 13-storey Tree House, 2011.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Akvamarin

Godina je 2151. Šesnaestogodišnja Saha živi u Modroj Luci, primorskom gradu u delu Australije u kome su najstrože zabranjeni genetski eksperimenti, pogotovo sa ljudima. Posle smrti njene majke, brigu o Sahi vodi gluvonema tetka Mildred, koja ih obe izdržava radeći kao spremačica. Saha se teško uklapa u sredinu i doživljava maltretiranja u školi zbog toga što je siromašna i ne ume da pliva, što je vrlo neshvatljivo u jednom primorskom gradu gde postoji kult mora i plivanja. Pored toga, Saha sve vreme mora da nosi zavoje preko misterioznih posekotina na svojim bokovima, koje su joj objašnjene kao povrede koje joj je naneo baštenski robot dok je bila beba.

Nakon što je na neobjašnjiv način uspela da preživi vršnjačko nasilje na školskom bazenu, Saha se malo više zainteresuje za nedostajuće informacije o svom poreklu, nepoznatom ocu i tim zasecima na svojim bokovima. U tome joj pomaže prijateljstvo s Pigritom, školskim drugom čiji otac naučnik ima bogatu biblioteku s pravim, štampanim knjigama iz prethodna dva veka. Kada konačno razreši misterije koje je muče, Saha shvati da je u velikom problemu, jer ako se te stvari o njoj otkriju, sledi joj proterivanje iz Modre Luke. No u takvoj sredini takve tajne prosto prizivaju da budu razotkrivene, a zbog svog genetskog nasleđa Saha postaje opasnost po sistem.

Akvamarin je neočekivano zanimljivo ostvarenje klimatske fantastike (cli-fi) za mlade. Svet sredinom 22. veka Ešbah, inače cenjeni nemački SF autor, prikazao je kao obeležen ideološkim podelama posle klimatskih promena i zastrašujućeg napretka nauke. Kao jednu moguću reakciju na sve te civilizacijske tektonske promene, Ešbah je ponudio neotradicionalizam – učenje koje stavlja u središte ljudska prava, puritanski zabranjuje genetski inženjering i opire se transhumanističkom mešanju ljudskih bića s mašinama. Stanovnici takvih neotradicionalističkih enklava, poput distrikta u kome se nalazi Modra Luka, svojevrsni su Amiši 22. veka koji odbijaju da koriste etički kontroverzne tehnološke inovacije, oslanjajući se i dalje na ljudski rad i ekspertizu umesto na korišćenje robota u svim aspektima života.

Posebno značajna tema koju Ešbah obrađuje u ovom romanu jeste etička odgovornost ljudi za veštački stvorene genetske alternacije svoje sopstvene vrste. Glavna junakinja njegovog romana, kao i celo društvo u kome ona živi, suočava se s pitanjem suživota sa genetski modifikovanim ljudskim bićima i potrebom da se ona zaštite od agresivnog Homo sapiens mejnstrima.

Pored ovih hardcore naučnofantastičnih tema, Ešbah nam nudi i klasičnu young adult priču o neuklopljenim tinejdžerima čija različitost će u nekom trenutku postati sredstvo izbavljenja i ozdravljenja sredine u kojoj žive. Akvamarin i u tom pogledu funkcioniše efikasno i ubedljivo. Utisak bi verovatno bio još bolji da je kao način rešavanja misterije Sahinog porekla bilo iskorišćeno nešto manje banalno od starih pisama i dnevnika njene majke, ali i pored toga ovo je roman koji se lako i s interesovanjem prati, nudeći uzbudljive trenutke unutrašnje i spoljašnje akcije. Akvamarin je pitak i prijatan tinejdžerski roman koji pruža solidnu zabavu, ali i pokreće na razmišljanje o ozbiljnim temama koje kao vrsta nećemo moći da izbegnemo.

muški lik: Sahin najbolji (i prvi) drug Pigrit je knjiški moljac nepokolebljivo odan idealu istine, čak i kad je to na njegovu štetu ili ga dovodi u neravnopravan sukob s najmoćnijom porodicom u gradu – a i sa devojkom u koju je zaljubljen.
ženski lik: Saha tokom romana prelazi razvojni put od pokunjene maltretirane tinejdžerke do samosvesne i snalažljive mlade žene s misijom, smelo prihvativši svoju različitost i odgovornost koju joj to donosi.
epizodni lik: Gospođa Blankenšip, instruktorka plesa, prihvata Sahu kao antitalenat u svojoj plesnoj grupi, ali prepoznaje u njoj neke druge vrline i talente koje joj pomaže da razvije i istakne.
odnos: Saha ima prilično kontradiktoran odnos sa Brenšoom, dečkom svoje mučiteljke, kome u kritičnom trenutku zapravo poljupcem spasava život.
scena: Uvodna scena nasilja nad Sahom na školskom bazenu, posle čega krene odmatanje klupka tajni oko glavne junakinje.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 6

Aleksandar Gubaš

* * *

on je ovo napisao: Andreas Ešbah (1959)

* * *

OPŠTI PODACI

autor: Andreas Ešbah
naslov: AKVAMARIN
izdanje na srpskom: Propolis Books, 2018.
ISBN: 978-86-80802-21-3
format: 13,5×20 cm
broj strana: 367
povez: meki
pismo: latinica
naslovna strana: Marija Jevtić
prevod sa nemačkog: Darinka Kovačević
originalno izdanje: Andreas Eschbach, Aquamarin, 2015.

najpovoljnija kupovina: sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image

Jedna je Iva

Ivina školska drugarica Ela ima baku Điđi, koja je posle ozbiljne povrede sa 89 godina života dospela u starački dom, u koji je nova glavna sestra Fič uvela rigorozna pravila: svi u sobama u osam uveče, nema kuvanja čaja po sobama, dovođenje kućnih ljubimaca najstrože zabranjeno. Điđi posebno teško pada ovo poslednje, pa se Iva i Ela jedno veče kradom uvuku u dom i omoguće joj da preko mobilnog kontaktira sa svojim psićem Pedrom. Ilegalne posete Ive i Ele sa prošvercovanim kučićima uskoro postanu domski ritual petkom uveče, kad se kod Điđi u sobi okupljaju stanari nezadovoljni pravilima sestre Fič. Naravno, stvari se u nekom trenutku otmu kontroli.

Pored problema Eline bake, Iva i Ela ovde su upletene u još jedan veliki problem. U školi su dobile novu drugaricu Aretu, devojčicu iz Nigerije koja živi u centru za imigrante, zajedno s ocem političkim izbeglicom. Aretin otac zapada u ozbiljnu depresiju zbog razdvojenosti od ostatka porodice i odsustva prilike da nešto korisno radi, makar i volonterski. Kako bi potonulom ocu pravila društvo, Areta provodi s njim svaki svoj vanškolski trenutak, pa Iva i Ela zaključe da njoj i njenom tati treba pomoć Ivinih starih prijatelja iz prethodnih nastavaka serijala.

Serijal irske autorke Džudi Kertin o Ivi Gordon dobrano je zasenio veliki uspeh njenog prethodnog serijala o Alis i Megan, a priče o Ivi doživljavaju i kod nas po četiri izdanja. Najnoviji prilog Kreativnog centra u tom nizu hitova objavljen je ove godine pod naslovom Jedna je Iva. Ovde se Iva opet, u svom sad već prepoznatljivom stilu i s posebnim talentom za okupljanje ljudi, volonterski upliće u rešavanje ozbiljnih problema koji se dešavaju njoj bliskim ljudima raznih generacija, i to u dve vrlo teške situacije kojima mora da upravlja paralelno. Serijal o njenim poduhvatima u velikoj meri je serijal o empatiji i solidarnosti. Sve akcije i avanture koje se dešavaju glavnim junakinjama pokrenute su Ivinim saosećanjem s nečijom teškom situacijom i iskrenom željom da pomogne. Iva je jedno stvarno dobro dete koje se pomalo stidi svoje prohujale bogataške prošlosti, ali je imala sreću da joj porodica ostane sačuvana posle ekonomskog sloma na početku serijala. Tu važnost porodične kohezije autorka stalno naglašava.

Još jedna od tema koje se dosledno provlače kroz ceo ovaj serijal je međugeneracijska saradnja. U ovom romanu ta je tema dobila sva svetla reflektora, tako da su ključna mesta romana zapravo ilegalne noćne žurke penzionera sa dve trinaestogodišnjakinje, kao i iznenađujuća otkrića da ta socijalna interakcija sasvim lepo može da funkcioniše i da dve vrlo različite generacije mogu lepo da se razumeju i sarađuju. I da zajedno promene neke stvari u svom okruženju. Generaciji devedesetogodišnjaka Džudi Kertin dala je ovde sva građanska prava na zabavu, komunikaciju i ljubav, i to je najprirodnije uplela u uzbudljiv avanturistički roman za tween publiku, sa puno toplog humora kako to samo ona ume.

Dok sve vreme veoma odgovorno govori o veoma ozbiljnim temama, Jedna je Iva istovremeno je i vrlo napet i uzbudljiv roman, koji uspešno funkcioniše i kao klasična melodrama, ali i kao sjajni sitcom, sa dobrim komičnim situacijama i tečnim duhovitim dijalozima. Ovo je verovatno najopušteniji nastavak serijala o Ivi, dok pritom sasvim ozbiljno govori o stvarima kao što su kraj života ili migrantska kriza u Evropi. Po ozbiljnosti, ovaj roman može ravnopravno da se nosi i s Ivinim letovanjem, koje je imalo vrlo tešku temu ostavljenog deteta, no pritom Jedna je Iva ipak ima više elemenata uspešne komedije. Optimizam i pozitivni duh Džudi Kertin ovde su toliko zarazni da se opšti hepiend proguta bez otpora.

Zapravo, ako bi trebalo da je rangiram u okviru serijala, Jedna je Iva verovatno bi podelila prvo mesto s Ivinim letovanjem.

Intervju Knjigoskopa s autorkom možete pročitati ovde.

muški lik: Kao ni u drugim romanima iste autorke, ni ovde ih nema baš mnogo, a najznačajniji je svakako Aretin otac, talentovani pejzažni arhitekta koji se godinama povlači besposlen po izbegličkim centrima.
ženski lik: Điđi je bez dileme ukrala šou, kao živahna i socijalno vrlo aktivna žena koja se zatekla zaključana u kavezu, bez prilike da opet oseti sitne radosti poput toplog čaja i psećeg krzna pod prstima.
epizodni lik: Glavna sestra Fič, u domu opštepoznata kao Vič, zapravo je tragičarka ovog romana, sa svojim vojničkim mentalitetom, nesposobnošću da shvati sredinu u kojoj se zatekla i infantilnom vezanošću za majku.
odnos: Razumevanje dece i penzionera na nekom posebnom nivou, po sklonosti oduševljavanju i uživanju u sitnim životnim radostima.
scena: Komična scena kad Iva i Ela švercuju kuče umotano u jaknu dok prolaze pored sestre Fič.

emocije: 9
zabava: 8
stil: 8
edukativnost: 7

Aleksandar Gubaš

* * *

ona je ovo napisala – Džudi Kertin

* * *

OPŠTI PODACI O ROMANU

autor: Džudi Kertin
naslov: JEDNA JE IVA
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2018.
ISBN: 978-86-529-0581-2
format: 11×18 cm
broj strana: 272
povez: meki
pismo: ćirilica
ilustracije: Mladen Anđelković
prevod s engleskog:
Mirjana Popov-Slijepčević
originalno izdanje: Judi Curtin, Only Eva, 2015

najpovoljnija kupovina: knjižara Kreativnog centra, sajt izdavača

* * *

Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook straneInstagram profila i YouTube kanala.

Large Blog Image