trejler za knjigu Juhane Tidel SJAJ ZVEZDA NA PLAFONU (Kreativni centar, 2009)
koji su uradili mladi iz čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K.
* * *
Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.
Monthly Archives: April 2015
Priča o jednom trejleru
U poslednje vreme trejleri postaju sve popularniji način promocije i oglašavanja knjiga. To je bio izazov članovima i članicama omladinskog čitalačkog kluba Mreža B.O.O.K. da i oni isprobaju ovu formu, u pokušaju da na taj način predstave svoj doživljaj romana Juhane Tidel Sjaj zvezda na plafonu, u izdanju Kreativnog centra.
Grupni kreativni proces je počeo upoznavanjem s postojećim pristupima ovoj relativno novoj formi, na primeru odabranih trejlera za popularne young adult romane. Kroz diskusiju koja je usledila odabran je pristup trejleru koji će uraditi svi zajedno kao grupa. Za animirani trejler nisu postojali uslovi, a grupa je htela da uradi nešto izazovnije i složenije od kolažiranja slika i fotografija. Zato je doneta odluka da se u trejleru pojavljuju živi ljudi – sami članovi grupe u ulogama likova iz romana.
Ali šta će oni raditi, koje momente iz romana će predstaviti i na koji način?
Irina: Prvo smo baš dugo raspravljali da izaberemo glavne motive iz romana.
Aleksandar: Veoma bitno je bilo da vidimo koje momente iz knjige možemo iskoristiti da gledaocima u najboljem svetlu prikažemo smisao knjige, a da im ne otkrijemo sve.
Međutim, nije bilo nimalo jednostavno realizovati tu početnu odluku da se izabere nekoliko glavnih motiva koji bi se zatim prikazali nekim karakterističnim momentima i detaljima. Jer, koji su to uopšte glavni motivi?
Teodora: Svako je mislio da je baš ono što se njemu dopalo najvažnije i da to mora da se prikaže, i bilo je prilično teško složiti se šta na kraju da uđe u trejler.
Na radionici su izlistani svi oni ključni motivi, situacije, teme i odnosi iz knjige kojih su se prisutni setili. Zatim je kroz diskusiju sistemom eliminacije spisak sveden samo na one stvari oko kojih je postignuta saglasnost da zaslužuju da budu predstavljeni u dva minuta video klipa.
Aleksandar: Mnogo mi je drago što smo bili fleksibilni da u hodu menjamo ideje i prihvatamo drugačije predloge i sugestije.
Kad je taj posao obavljen na opšte zadovoljstvo, pojavio se drugi izazov: kako sad te izabrane motive i momente vizuelizovati?
Danijela: Najteže je bilo kako kroz sliku prikazati kako se glavna junakinja Jena osećala u raznim situacijama u romanu.
Vanja Š.: Meni je bilo najzanimljivije kad smo smišljali kako da prikažemo te stvari koje smo izabrali; npr. koje idejno rešenje smisliti za scenu gde treba za vrlo kratko vreme prikazati kako Jena kroz roman menja najbolju drugaricu?
Sjaj zvezda na plafonu je drama zasnovana na intenzivnim odnosima među likovima. Grupa je bila svesna da će svako prikazivanje živih ljudi u trejleru za ovakvu vrstu romana nositi veliki rizik od glumatanja, pa je zato trebalo pronaći neko odgovarajuće rešenje.
Adna: Mislim da je bilo efektnije što smo prikazivali stvari samo rukama, nogama, delovima tela i predmetima, nego da su se pojavljivala lica.
Vanja J.: Mislim da bi prikazivanje lica odvratilo pažnju publici.
Vrlo bitan vizuelni detalj u knjizi, prisutan i u naslovu romana, jesu zvezdice, pa je bilo logično da budu prisutne i u ovom trejleru kao lajtmotiv. Pored toga, trebalo je odabrati razne druge predmete koji predstavljaju i oslikavaju odrastanje glavne junakinje i bolest njene majke. Posle zajedničkog smišljanja napravljen je konačan izbor scena koje će činiti klip, i one su zatim raspoređene u malu knjigu snimanja prema redosledu kadrova.
Sve igrane scene trejlera su snimljene za tri sata rada u prostorijama škole jezika e-word, u kojima se grupa i inače sastaje. Snimanje je za učesnike bilo uzbudljivo iskustvo, a konačni rezultat je sve ispunio osećanjem ponosa.
Danijela: Krevet i druge stvari koje smo snimali izgledaju uživo tako obično i banalno, a kad se snime izgledaju nekako ozbiljno i profi.
Dragoljub: Meni je izgledalo da će ta scena sa krevetom ispasti mnogo smotano, koliko smo se namučili oko nje, a na kraju je ispala najjači deo trejlera.
Adna: Meni je bilo najsmešnije kad smo Danilo i ja osvetljavali mobilnim telefonima ljubavnu scenu Jene i Zahea.
Aleksandar: Svidelo mi se to što smo uspeli baš dosta različitih ideja da sklopimo u jednu celinu i da stvorimo trejler koji na kraju uopšte ne deluje toliko amaterski, s obzirom na količinu resursa koje smo imali.
Premijerno prikazivanje gotovog trejlera organizovano je na prezentaciji grupe u Domu učenika Srednje PTT škole u Beogradu, na Svetski dan knjige i autorskih prava 23. aprila 2015.
Aleksandar Gubaš
* * *
Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.
Kako je Dora pobedila stidljivost
Jedanaestogodišnja Dora ima ozbiljan problem sa drugim ljudima: potpuno se oduzme kada pred nekim nepoznatim treba bilo šta da kaže. Međutim, sa životinjama nema nikakav problem u komunikaciji, pa često u mašti beži na zamišljeno ostrvo na kome nema ljudi i na kome se zove Leandra i vodi brigu o svim tamošnjim životinjama.
Dora živi sa starijim bratom i samohranom majkom, koja se iscrpljuje radeći noćnu smenu u sendvičarnici na štajgi, kako bi prehranila dvoje dece. Budući da su stalno bez para, žive u malom iznajmljenom stanu, a za razliku od svih ostalih njenih drugarica, Dora nema mobilni telefon, što joj takođe ograničava društveni život.
Jednog dana Dora pronađe izgubljenu bebu ježa i odluči da ga odnese u prihvatilište za životinje, jedno privatno imanje van grada. Donevši ježa, naiđe u trenutku kad su vlasnici prihvatilišta doveli jedno napušteno i potpuno isprepadano kuče, koje s užasom gleda u sve ljude. Između Dore i kučeta od samog početka se uspostavi neka tajna veza, i ona postane jedina osoba kojoj kuče veruje.
Ona kučetu daje ime Kočiz i počinje redovno da ga obilazi i vodi u šetnju, sve više se vezujući za njega. Vlasnici prihvatilišta shvataju da će Kočiza sad jako teško dati na usvajanje bilo kome drugom osim Dori, ali ona nema najosnovnijih uslova za to, jer njenoj porodici sad i iz tog malog stana preti iseljenje. Osim toga, majka joj je na rubu živaca jer joj svakodnevno strah u kosti uteruju neki mangupi koji se noću skupljaju na štajgi blizu njenog kioska.
Neočekivano, rešenje cele te situacije doneće stidljiva Dora, u momentu kad se u njoj razbukta dotad nepoznata emocija – bes zbog nepravde. U tome će joj se kao najbolji saveznici pokazati Kočiz i ljudi iz prihvatilišta, a zanimljivu ulogu odigraće i ti blejači sa štajge.
Kako je Dora pobedila stidljivost nemačke autorke Betine Obreht je topao mali roman koji se bavi ozbiljnim razvojnim problemom kod mnoge dece. U ovoj priči autorka govori o prevazilaženju stidljivosti kroz brigu o nemoćnijem od sebe – napuštenom psu. Sasvim nenametljivo i bez zrnca patetike, jednostavnim proživljenim rečenicama u prvom licu iz dečjeg ugla, Betina Obreht nam verno oslikava Dorinu blokadu pred drugim ljudima. Nekad su to situacije koje je ispunjavaju čistim užasom, a nekad i oni malo smešniji momenti, ali uvek su u pitanju zaista nelagodne situacije koje čine život neprijatnim, a odrastanje posebno bolnim.
Osim u emotivni, autorka nas lepo uvlači i u svet mašte male Dore, koja od vilinskih konjica tripuje da su kolibriji na tom zamišljenom Leandrinom ostrvu, i koja svojim ribicama smišlja imena Ćeremonijo i Vitelo. Uopšte, životinje su suštinski deo ovog romana, ali ne na sladunjavo izveštačen način, već potpuno realistički, pri čemu dolazi do izražaja autorkino solidno poznavanje psihologije životinja. Svaka Kočizova reakcija opisana je toliko ubedljivo da se nekad stiče utisak da gledamo kućni video sa stvarnim živim kukavnim kučetom. I nije samo Kočiz tako dokumentaristički prikazan – jednako tako lepo možemo da razumemo i ostale životinje i njihove psihološke probleme, kao npr. papagaja koji ima paniku od velikog prostora nakon što je izvađen iz minijaturnog kaveza u kom je proveo život.
Betina Obreht očigledno voli i razume i decu i životinje. Ona nije autorka raskošnog stila i složene dramaturgije; kod nje je sve jednostavno i nepretenciozno, ali vrlo istinito. Zato je Dora junakinja koju morate upoznati.
FAVORITI
ženski lik: Dora, bistra i tiha “šaptačica psima” koja se među ljudima kreće podvijenog repa kao i Kočiz.
muški lik: Dorin novi drug Paul, sestrić vlasnika prihvatilišta, koji brine o ćelavom istraumiranom papagaju i majstorski laže pred potencijalnim usvojiteljima kako bi sprečio odvođenje Kočiza.
epizodni lik: Jarac Gotfrid, prgavi rogati stvor koji je terorisao sve što se kreće po prihvatilištu, sve dok se nije vezao za kenguricu.
odnos: Naravno, Dora i Kočiz, dve srodne duše: kao i Kočiz, i Dora je totalno isprepadana od ljudi; kao što su i Kočiza drugi ljudi odbacili, tako je i Doru njen tata ostavio kao malu i nije više dolazio da je vidi.
scena: Kad se Dora prvi put odvaži da izađe na sladoled sa devojčicama iz odeljenja, pa bude žestoko ispaljena.
UMETNIČKI DOJAM
EMOCIJE: 9
ZABAVA: 7
STIL: 8
EDUKATIVNOST: 6
Aleksandar Gubaš
* * *
OPŠTI PODACI
ISBN: 978-86-529-0021-3
izdanje na srpskom: Kreativni centar, 2013.
originalno izdanje: Bettina Obrecht, ICH WÄR SO GERN … Wie Sophie ihre Schüchternheit vergaβ, 2011.
broj strana: 161
ilustracije: Vukašin Bagić
* * *
BETINA OBREHT (1964)
* * *
Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane, Instagram profila i YouTube kanala.
En iz Grin Gejblsa
Marila i Metju Katbert su brat i sestra koji su nasledili lepo kanadsko imanje Grin Gejbls i u njemu proveli decenije usedeličkog života bez partnera i dece. No kako im se starost primakla, poželeli su da usvoje nekog dečaka iz sirotišta koji bi im pomagao oko imanja. Zahvaljujući jednom nesporazumu, umesto dečaka stigne im En Širli, čudna brbljiva jedanaestogodišnja crvenokosa devojčica sa glavom u oblacima, koju vrlo ovozemaljska Marila nikako ne razume i ne vidi nikakvu korist od nje.
Na Metjuovo insistiranje, Marila na kraju ipak reši da pruži En šansu, pod uslovom da se Metju ne upliće u vaspitanje devojčice, sluteći da bi je on razmazio. I tako započne život En u pitomom i slikovitom Grin Gejblsu, koji je njoj od prvog trena delovalo kao mesto iz bajke i ispunjenje svih snova jednog siročeta.
Marila uporno pokušava da od zanesene i rasejane devojčice napravi ozbiljnu, praktičnu i odgovornu devojku, ali En ima neviđen talenat da sve čega se prihvati nekako uvek zabrlja u trenutku kad joj misli odlutaju. Pritom joj jezik nezaustavljivo radi sto na sat – to je osobina koja Marilu u početku užasava, a kasnije se s naporom trudi da prikrije koliko je to zapravo zabavlja.
No iako nije baš najpouzdanija pomoć u kući, En voli školu i sve osim geometrije joj veoma ide od ruke. Na njen školski uspeh vrlo podsticajno utiče večito rivalstvo s mladim Gilbertom Blajtom, za koje tvrdoglava En godinama ne želi da prizna da je zapravo prikrivena obostrana simpatija.
En iz Grin Gejblsa je klasično ostvarenje dečje literature napisano početkom XX veka, koje u početku uopšte nije bilo namenjeno specifično deci kao publici, tako da ga možemo čitati kao roman o En, ali i o Marili i Metjuu. Paralelno sa sazrevanjem En, pratimo i razvoj Marile od namrgođene sredovečne žene sputane rigoroznom samodisciplinom, do osobe koja na kraju prihvata sopstvene emocije i izgine od plača kad En odleprša iz gnezda. Odnos njih dve je ključni razvojni tok romana, i od početne i dugogodišnje napetosti transformiše se u uzajamnu duboku zahvalnost i savezništvo u nevolji, kad na kraju Marilu shrvaju zdravstveni problemi.
Kroz niz kratkih, uglavnom zabavnih sličica iz života, autorka Lusi Mod Montgomeri prati naslovnu junakinju od njenih 11 do 16 godina života, od izlaska iz sirotišta do odlaska na koledž. Bez i najmanjeg svesnog napora, En za to vreme drastično menja okolinu oko sebe, kako fizički, tako i socijalno. Asketsku i ogoljenu sobu koju joj je Marila dodelila na imanju ona vremenom preobražava u ljupko devojačko gnezdašce; razoružavajući uticaj Enine iskrenosti i prostodušnosti omekšava i najtvrđa srca koja su ikad zbog bilo čega bila ljuta na nju.
Iako neosporno svojom ličnošću vozi roman i stvara pozitivnu atmosferu od početka do kraja, En nije idealizovana. Njena nesposobnost da razlikuje realnost od mašte na momente graniči s patološkim stanjima. Njena taština u pogledu svog fizičkog izgleda ponekad je dovodi u prilično ozbiljne probleme. Njene emocije i odnosi sa drugim ljudima često su prenaglašeni i hiperdramatizovani. Ali to je ona, En Širli iz Grin Gejblsa – takva je bačena na ovaj svet i uprkos svemu uspešno pliva kroz njega zahvaljujući svojoj harizmi i ogromnom trudu uloženom u sebe; potpuno operisana od sebičnosti, jedan od najživahnijih i najzanimljivijih ženskih glavnih likova u klasičnoj dečjoj književnosti.
Ovaj izuzetno emotivan roman zanimljiv je i po nadahnutim opisima prirode, koji su u decenijama posle objavljivanja snažno doprineli razvoju turizma u kanadskoj provinciji Ostrvo Princa Edvarda, gde je smeštena radnja. Po romanu je 1985. godine snimljena i istoimena, veoma uspešna TV serija, koja je prikazivana i kod nas (svo troje glavnih likova su sjajni i u seriji).
FAVORITI
ženski lik: Marila Katbert, žena koja svoju emotivnost maskira kao strogost i sarkazam, i koja je prve razmene fizičkih nežnosti u životu doživela tek sa En.
muški lik: Metju, mator momak koji se plaši žena kao đavo krsta i koji izgara od posla u polju jer celog života ne zna ni za šta drugo.
epizodni lik: Rejčel Lind, Marilina komšinica i poštovana rivalka, lokalna alfa ženka kojoj ništa u selu ne promakne i koja se za sve pita; strogo meri svačije postupke svojim tradicionalističkim aršinima, ali na izborima ipak dosledno glasa za liberale.
odnos: En i Metju, dve neočekivano srodne duše, pri čemu je ona njemu postala životna ljubav i nešto najzanimljivije što je ikad sreo, a on je njoj bio najdraža publika; na kraju se Metju radi En odvažio čak i žensku garderobu da kupuje.
scena: Kad se isprepadani Metju krije u kuhinji od En i njenih drugarica, pa tom prilikom, dve godine nakon što je En došla kod njih, uspe da provali da ona, gle, ima sirotinjskiju odeću od druge dece, jer je Marila veliki protivnik puf rukava i bilo kog oblika mode.
UMETNIČKI DOJAM
EMOCIJE: 10
ZABAVA: 8
STIL: 9
EDUKATIVNOST: 7
Aleksandar Gubaš
* * *
OPŠTI PODACI
ISBN: 978-86-6089-182-4
izdanje na srpskom: Pčelica, 2011.
originalno izdanje: Lucy Maud Montgomery, Anne of Green Gables, 1908.
broj strana: 342
naslovna strana: Aleksa Jovanović
* * *
LUSI MOD MONTGOMERI (1874-1942)
* * *
Novosti na Knjigoskopu možete da pratite preko Facebook strane.